Tokom istraživanja rada mesnih zajednica u Novom Sadu, šta nam za sada govore zatražene informacije od javnog značaja? U ovom trenutku malo toga, jer ih nismo dobili. Umesto njih, Gradska Uprava za opšte poslove poslala je obaveštenje kojim pojašnjava da tražene informacije nisu nastale u radu ove Uprave, pri tome ne pominjući koje su to informacije jer bi to pokazalo sav besmisao ovog napora da se zahtev odbije i informacije od javnog značaja ne dostave. Ili pak nastoji da sa sebe skine odgovornost od rada mesnih zajednica koja su po Upravi pravna lica, stoga samostalna u svom radu, bez obzira što je upravo ova Uprava organ grada zadužen za njihov rad. U obaveštenju takođe stoji da su za rad mesnih zajednica odgovorni predsednici njihovih saveta, dakle legitimno izabrani predstavnici građana u ovim institucijama lokalne i mesne samouprave i njihove izborne logike. To bi značilo da se Uprava drži podele između izvršne i zakonodavne vlasti, a uvid u poslato obaveštenje sadrži nelogičnosti te vrste da se može postaviti pitanje da li je ova podela u stvarnosti države uopšte operativna. Mesne zajednice su autonomne, a polažu račun Upravi za opšte poslove? U redu, autonomne su u donošenju odluka što je dužnost saveta mesnih zajednica. Ali trag i zapis o odluci je nadležnost Uprave. Da ne znamo da su referenti mesnih zajednica primili poziv od Uprave da joj pošalju dokumente koje smo zahtevali, možda bismo bili u mogućnosti da se držimo ove distinkcije. Kako je umesto dokumenata stiglo samo obaveštenje o tome da dokumenata (po načelniku ne zna se ni kojih) nema, od te tačke moguće su dve putanje: ili mesne zajednice ne proizvode ove dokumente svojim neradom i nefunkcionisanjem, ili je zahtev obustavljen. „Ćutanje uprave“ je postalo „zavlačenje uprave“. Jasno je koga Uprava zavlači, ali ko zavlači Upravu? Većinska partija na vlasti više nema sigurne glasove političkih istomišljenika, već je to danas kapilarna izborna mobilizacija čije su materijalne osnove u elementarnim egzistencijalnim uslovima ljudi, na šta nisu imuni ni zaposleni u gradskim upravama. A do sada je već poznata činjenica da svim savetima mesnih zajednica u Novom Sadu rukovode članovi SNS-a, svodeći partijski život svoje stranke na lojalnost, koja je uvek impregnirana egzistencijalnim i materijalnim uslovima.
Naime, nesporna je činjenica da Gradska uprava za opšte poslove ima sektor i odeljenje mesnih zajednica i da je zatražena informacija deo rada Uprave u čijoj su nadležnosti mesne zajednice. Drugim rečima, mesna zajednica kao organ lokalne samouprave u nadležnosti Gradske Uprave za opšte poslove, dužna je, po statutu mesnih zajednica, da dostavi godišnji izveštaj i izveštaje zborova građana, u šta smo se i sami uverili jer smo bili učesnici zborova građana čiji su izveštaji poslati i Gradskoj upravi za opšte poslove. Dakle, u prethodnom periodu, kada smo organizovali javne tribine i zborove građana u mesnim zajednicama, uspevali smo da saznamo ponešto o radu mesnih zajednica iz primarnog iskustva. Međutim, u trenutku kada su one zatvorene za organizacije civilnog društva i nezavisno organizovane građane i kada njihovi predstavnici i uprave odbijaju da komuniciraju, potraživanje informacija o njihovom radu predstavlja posebnu akciju. Ta akcija istovremeno znači da pozivamo predstavnike lokalne uprave da javno govore i izjašnjavaju se o načinu rada mesnih zajednica, i da predstavimo zainteresovanim građanima način na koji mesne zajednice funkcionišu kako bi ostvarivali svoje pravo na učešće u njihovom radu i u neposrednom upravljanju stvarima od javnog i zajedničkog interesa u lokalu.
Niz neodgovorenih dopisa, obraćanja i predloga upućenih raznim instancama vlasti koje imaju dodira sa mesnim zajednicama u lokalnoj samoupravi (prethodno i suštinsko ćutanje uprave) doveo je do toga, kada je komunikacija opstruirana, da se u igru uvodi izvesna vrsta arbitra. U ovom slučaju to još uvek nije sud, ali jeste Poverenik. Kada ćutanje države dobija velike razmere, a posebno kada svojim praznim odgovorom zapravo samo zadovolji formu komunikacije, zahtevati informacije od javnog značaja se ne može smatrati drugim do političke akcije kojom ljudi subjektivirani tom akcijom pokušavaju da daju odgovor na pitanje: kako se suočiti sa državom danas. Upravo to je na tragu odgovora na prvopostavljeno pitanje: tokom istraživanja rada mesnih zajednica u Novom Sadu, šta nam za sada govore zatražene informacije od javnog značaja? Saznanje u smislu mišljenja nije dato i ne bi bilo aktivirano ni kada bi država isporučila tražene informacije, ukoliko se ne misli šta se njima radi. A ono što pokušavamo da uradimo jeste dijagnosticiranje stanja situacije u kojoj se nalazi lokalna samouprava i ljudi u odnosu s njom, jer se ovim akcijama krećemo kroz institucije nastojeći da utvrdimo stepen javnosti njihovog rada, koji je važan posebno za građane ali i za ohrabrivanje zaposlenih u institucijama da autonomno obavljaju svoj posao, kako ne bi isključivo bili prepušteni partijskim pritiscima. Tako smo u narednom koraku uložili žalbu Povereniku na pomenuto obaveštenje od Uprave i poslali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja na adrese svih 47 mesnih zajednica na teritoriji Grada Novog Sada. Dakle, ulog nije u pravljenju jedne sveobuhvatne teorije države, već u razumevanju šta je moguće danas uraditi u suočavanju s njom.
