Statutom se grad može shvatiti i kao političku organizaciju jer, iako teritorijalna jedinica, on je i ovim Nacrtom definisan kao mesto na kome građani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu. U tom smislu, Grad je organizacija koja izvršava određene aktivnosti i akcije, obavlja određene poslove i raspolaže određenim nadležnostima. Kako onim poverenim, tako i onim koje sama utvrđuje organizovanim aktivnostima građana, njihovih udruženja i organizacija, te javnom diskusijom, odnosno transparentnošću i inkluzivnošću procedura donošenja odluka i predloga. Grad je pritom državna politička organizacija, pa možemo govoriti o sistemu delegiranja nadležnosti kroz čitav politički državni aparat, kojim se ova teritorijalna jedinica u kojoj građani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu uključuje u politički sistem Republike Srbije.
Osnovna primedba kojom Grupa za konceptualnu politiku uzima učešće u javnoj raspravi tiče se tretmana aktuelnog Statuta, pošto smo mišljenja da se Nacrtom važne odredbe uopštavaju i brišu, a što predstavlja uzrok deregulacije i povlačenja javnih politika, institucija i organizacija kojima se one sprovode, pred zakonima i tržišnim uticajima, iza kojih se najčešće pronalaze interesi koji nisu u skladu sa javnim interesom građana.
Ukoliko grad neke svoje nadležnosti briše – oslobađa se brige ili staranja za određene oblasti delovanja i života – onda treba naglasiti da se iza ovih nadležnosti kriju ostvarene slobode i prava građana koji su ih i upisivali u statute gradova. Objašnjenje za brisanje nadležnosti, u starom statutu “poslova grada”, i ne mora biti objašnjeno, budući da je reč o odlučnoj akcji – kakva je pisanje Nacrta statuta – ikoja je većna korak do institucionalizacije. Odlučnost ove akcije se može utvrditi već iracionalnošću takvog postupka, budući da se slobode i prava sa razvojem društva samo množe, a nikako smanjuju ili ukidaju.
Objašnjenje da se stvari o kojima je reč – na primer “stanovanje”, “stambena politika”, “socijalna zaštita” i “civilno društvo” – nalaze u nadležnostima ponekog organa grada (skupština, veće, gradonačelnik), ne može biti dovoljno, jer smo i u starom statutu imali slučaj da su ta pitanja bila poverena ovim organima. Ono što bi moralo biti učinjeno jeste vraćanje ovih zadataka – iza kojih se kriju realni problemi građana – u deo statuta koji definiše nadležnosti grada. One su u starom statutu bile jasno i precizno definisane i sadržao ih je odeljak “poslova grada”, što je građanima ostavljalo prostora da samostalno tumače usklađenost svojih potreba sa principima koje slovo statuta postavlja pred grad.
Važnost odeljka “Nadležnosti grada” je stoga od krucijalnog političkog značaja, a pisci novog Statuta bi trebalo da imaju u vidu činjenicu da bez političkog razvoja grada, nije moguć razvoj ni u jednoj drugoj oblasti. U tom smislu bi novi Statut trebao da postavi aktivnosti grada, kao političke organizacije svih njegovih stanovnika, na takav način da se omogući razvoj političkog udruživanja, što podrazumeva i mogućnost osnivanja opština – a ne da se one redukuju i da o mogućnosti njihovog osnivanja ne bude ni slova u ovoliko važnom dokumentu. Grad Novi Sad je velika opština i daleko prevazilazi standarde političkog organizovanja i samouprave kakvi postoje u razvijenim demokratijama Evropske zajednice. Do sada je, makar formalno, postojalo dve opštine – a novim statutom se ukida i poslednja preostala: Opština Petrovaradin. Ukoliko se Grad svede na jednu opštinu, s razlogom se možemo pitati kog grada je Novi Sad opština, ali je važnije pitanje i tada ko odlučuje o tome kako se ljudi žele organizovati i ostvarivati pravo na lokalnu samoupravu.
Primedbe i predlozi:
1) Član12. prvi i drugi paragraf, Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, (“Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 18/2016 i 47/2018), određuje da:
“Inicijativu za pokretanje postupka za osnivanje, ukidanje i promenu teritorije opštine može podneti skupština opštine ili 10% birača koji imaju prebivalište na teritoriji opštine na koju se promena odnosi.
Uz inicijativu se podnosi analiza sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima efekata promene koja se inicira. Grafički prikaz je obavezan sastavni deo podnete inicijative”.
Na javnoj raspravi održanoj u Skupštini Grada 20.12.2018. godine, prisutnoj javnosti nije predočena analiza sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima efekata promene koji opravdavaju ukidanje opština. Niti je u javnosti bilo reči ili javne rasprave o nameri da se ukinu gradske opštine.
PREDLAŽEMO: Polazeći od navedenog, pozivamo pisce Nacrta statuta Grada da ne ukidaju postojeće opštine, gradsku opštinu Novi Sad i gradsku opštinu Petrovaradin, te da razmisle, uzmu u obzir obrazloženje koje iznosimo, i unesu predloge (u vidu novih članova i stavova) kojima bi se naglasila važnost opštine kao oblika organizovanja za svaki moderan i demokratski grad i obezbedila mogućnost njihovog osnivanja – te podrška tom, pre svega političkom, a onda i administrativnom procesu.
Obrazloženje: Grad Novi Sad je već prepoznat kao jedna od najvećih opština u Evropi, što ga čini teško održivim u smislu učešća građana u njegovom upravljanju i nekomunikativnim sa evropskim gradovima i opštinama. Usvajanjem predloga u Nacrtu o ukidanju opština pokazalo bi se da iza toga stoji aktivna i jasna politika izolacije i centralizacije koja odbacuje demokratske principe uključivanja šire osnove društva u političke procese i lokalnu samoupravu.
Mišljenja smo da se ukidanjem opština urušava ideja o decentralizaciji i demokratizaciji društva, i napušta namera da Republika Srbija i sa njom grad Novi Sad uđe u odnose saradnje sa drugim evropskim opštinama i gradovima. Politička decentralizacija je neophodna za razvoj autentičnih politika koje odgovaraju neposrednim interesima ljudi, čiji politički kapacitet i sposobnost treba svaka demokratska vlast da ohrabruje i podstiče.
2) Stanovanje i briga o stanovanju su ugoženi imajući u vidu odredbe koje se u Nacrtu odnose na sferu stanovanja. Kada je reč o oblasti stanovanja, u članu 13. tačka 8. važećeg Statuta Grada nalazi se odredba: „stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje visinu naknade za održavanje stambenih zgrada“.
Ova odredba da je nadležnost Grada staranje o održavanju stambenih zgrada izbrisana je iz nadležnosti, odnosno poslova Grada.
Takođe, u članu 67. tačka 25. Nacrta je odredba da Gradsko veće: utvrđuje visinu naknade koju plaćaju vlasnici stanova i drugih posebnih delova na ime učešća u troškovima tekućeg i investicionog održavanja zgrada, kao i u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika“.
Ova odredba pokazuje da se briga Grada u oblasti stanovanja svodi isključivo na komercijalni momenat određivanja cene održavanja zgrade koja pada na teret stanara, a ne na suštinsku pomoć građanima kada je reč o politici održivog stanovanja, odnosno o (ne)mogućnosti da oni rešavaju krupne investicione zahvate na svojim propalim fasadama i krovovima za čije su održavanje potrebna sredstva reda veličine i po nekoliko desetima hiljada eura.
Zakon o stanovanju definiše (čl.112) da se donosi Nacionalna stambena strategija i akcioni plan radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja, a u njihovu realizaciju kroz lokalnu stambenu strategiju (čl. 115.) uključene su i jedinice lokalne samouprave, a ovde se iz Nacrta Statuta Opštine/Grada Novog Sada briše ta briga u delu nadležnosti Grada (a ne Skupštine, koju ne moraju da obavezuju poslovi koji nisu navedeni u odeljku koji definiše poslove ili nadležnosti Grada).
PREDLAŽEMO: ne brisati tačku 8. člana 13. važećeg Statuta Grada (zadržati je u nadležnostima Grada).
3) Briga Grada u segmentu socijalne zaštite.
Zakon o lokalnoj samoupravi, u članu 24. stav prvi, navodi da „Grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni“, odnosno u čl. 66. stav prvi, da: „Organi grada obavljaju poslove predviđene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge poslove utvrđene zakonom i statutom grada“.
Član 20. istog Zakona u segmentu nadležnosti Opštine i/ili Grada, tačka 4. definiše da se Opština/Grad „stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture“.
U skladu s tom odredbom Grad se stara i o socijalnoj zaštiti, a ta nadležnost Grada navedena je i u članu 13. tački 21) aktuelnog Statuta Grada, gde stoji da Grad: „osniva ustanove u oblasti socijalne zaštite, prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za početak rada ustanova socijalne za-štite, koje osnivaju druga pravna i fizička lica, utvrđuje ispunjenost uslova za pružanje usluga socijalne zaštite, utvrđuje normative i standarde za obavljanje delatnosti ustanova čiji je osnivač Grad, donosi propise o pravima u so-cijalnoj zaštiti i obavlja poslove državnog staratelja“.
Ova odredba je izbrisana iz odeljka poslova ili nadležnosti Grada, što će reći da Grad može, ali nije obavezan da se bavi tim poslovima, budući da poslovi/nadležnost Grada specifikuju ono čime će vlasti Grada da se bave kroz svoje organe (Skupština, Gradsko veće, Gradonačelnik, Uprave).
PREDLAŽEMO: da se u Nacrtu zadrži čl. 13, tačka 21) postojećeg Statuta Grada u segmentu poslova odnosno definisanih nadležnosti Grada.
4) U Član 16. Nacrta Statuta Grada Novog Sada o Nadležnostima Grada uvrsiti i zadržati tačku 44) pomaže rad organizacija i udruženja građana koja je postoji u aktuelnom Statutu Grada (član 13). Predlažemo da se zadrži ova nadležnost Grada s obzirom da Član 125. Nacrta Statuta Grada u tom smislu nije učinkovit: Organi Grada mogu sarađivati sa udruženjima, humanitarnim i drugim organizacijama, u interesu Grada i njenih građana.
Sintagma “mogu sarađivati” implicira da je ta saradnja opciona, povremena i da dolazi uglavnom na inicijativu Grada jer on određuje šta mu je u interesu, što sužava mogućnost saradnje udruženja sa organima Grada. S druge strane, jasno je da pomaganje i briga o radu organizacija i udruženja građana drži otvorenim razne procese kojim se unapređuje rad udruženja građana i koji treba da rezultiraju konkretnim rešenjima za poboljšanje uslova rada udruženja.
S obzirom da je oblast rada i podrške rada udruženja regulisana zakonima Republike Srbije (Zakon o udruženjima, “Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakoni i 44/2018 – dr. zakon) i Uredbama Vlade (Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, “Sl. glasnik RS”, br. 16/2018), kojima je definisan kako javni interes programa udruženja tako i opredeljenje sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koja realizuju udruženja, od strane Republike, Pokrajine i jedinice lokalne samouprave, smatramo da i ovaj Grad treba eksplicitno da poštuje ove Zakone ali i da kroz svoj Statut principijelno iskaže stav da se ovom oblašću bavi i da pomaže rad organizacija i udruženja građana na svojoj teritoriji.
Podsećamo da je u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2018. u procesu pristupanja Evriopskoj Uniji, jasno navedeno „da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva“, i takođe da je ovaj Grad nosilac titule Evropske prestonice kulture 2021. godine u čijem je temelju saradnja i rad na osnaživanju udruženja građana, zbog čega je nedopustivo da ovaj Grad u svojim nadležnostima i svom strateškom usmerenju nema jasno izraženu političku volju da pomaže rad organizacija i udruženja građana.
5) U Član 109. Nacrta Statuta Grada Novog Sada koji detaljnije uređuje Odluku o mesnim zajednicama dodati “saradnja mesne zajednice sa udruženjima građana i inicijativama građana”.
Član 109. Nacrta Statuta glasi: Odlukom o mesnim zajednicama uređuje se obrazovanje, odnosno ukidanje ili promena područja mesne zajednice, pravni status mesne zajednice, imovina mesne zajednice, prava i dužnosti mesne zajednice, broj članova saveta, nadležnost i način odlučivanja saveta mesne zajednice, postupak izbora članova saveta mesne zajednice, organi za sprovođenje izbora, raspuštanje saveta mesne zajednice, prestanak mandata članova saveta mesne zajednice, finansiranje mesne zajednice, učešće građana u vršenju poslova mesne zajednice, saradnja mesne zajednice sa drugim mesnim zajednicama, postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti akata mesne zajednice, zaštita prava u toku izbora, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje mesnih zajednica na teritoriji Grada.
6) U Član 110. Nacrta Statuta Grada Novog Sada gde su definisana zaduženja Saveta mesnih zajednica, predlažemo dodavanje dve nove tačke, s obzirom da je rad Grupe za konceptualnu politiku kao udruženja građana velikim delom zasnovan na ohrabrivanju građana i udruženja da neposredno učestvuju u upravljanju poslovima od zajedničkog i javnog interesa, posebno putem mesnih zajednica, i s obzirom da smo kroz dosadašnji rad naišli na zatvorena vrata i nesaradljivost organa mesnih zajednica, dakle, predlažemo da se u Nacrt Statuta uvrste dve nove tačke koje će obezbediti javnost rada mesnih zajednica i otvorenosti za saradnju sa organizacijama civilnog društva:
1. Savet mesne zajednice podnosi izveštaj o svom radu i ostvarivanju programa nadležnom organu, kao i izveštaj o korišćenju sredstava koja Grad Novi Sad opredeli za rad mesne zajednice;
Uvrštenje ove tačke smatramo neophodnom, s obzirom na aktuelne statute mesnih zajednica po kojima mesne zajednice, na zahtev nadležnog Organa Grada Novog Sada, imaju obavezu da podnesu izveštaj o svom radu i ostvarivanju programa, najmanje jednom godišnje.
Uvrštenje ove tačke je takođe neophodno da bi član 111. Nacrta Statuta bio zasnovan, da ne bi ostalo nejasno po kom osnovu je moguće identifikovati da Savet mesne zajednice nije zasedao najmanje tri meseca, i po kom osnovu Skupština Grada na predlog nadležne gradske uprave za poslove mesnih zajednica donosi odluku o raspuštanju Saveta mesnih zajednica.
Uvrštenje ove tačke o obavezi Saveta mesnih zajednica da podnosi programski i finansijski izveštaj je takođe neophodno da bi član 116. Nacrta Statuta imao smisla, jer u suprotnom neće biti moguće niti jasno kako će nadležna gradska uprava za poslove mesnih zajednica identifikovati da se finansijska sredstva ne koriste u skladu sa finansijskim planom mesne zajednice, odlukom o budžetu Grada ili zakonom, i da na osnovu toga predloži Gradonačelniku obustavljanje finansiranja aktivnosti mesne zajednice.
Ove argumente nevodimo jer su deo primarnog iskustva rada Grupe za konceptualnu politiku, i naših napora da razumemo rad mesnih zajednica i njihovu relaciju sa nadležnom gradskom upravom za opšte poslove zadužene i za poslove mesnih zajednica, pri čemu ni putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja nije moguće utvrditi njihove odnose, kao ni postojanje programskih i finansijskih izveštaja koji svedoče o javnosti rada mesnih zajednica kao pravnih lica koja se delom finansiraju iz javnog budžeta Grada Novog Sada.
7) U Član 110. Nacrta Statuta Grada Novog Sada gde su definisana zaduženja Saveta mesnih zajednica, predlažemo dodavanje još jedne nove tačke:
2. Savet mesne zajednice donosi poslovnik o korišćenju prostorija mesnih zajednica kao javnih prostora u javnoj svojini Grada, za građane, inicijative, udruženja građana i sve zainteresovane građane i organizacije koji putem mesnih zajednica zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa;
Uvrštenje ove tačke smatramo neophodnom takođe iz primarnog iskustva rada i pokušaja rada u mesnim zajednicama u Novom Sadu na osnovu kojeg stičemo uvid da je proces dodeljivanja termina za privremeno i povremeno korišćenje javnih prostorija mesnih zajednica neregulisan i netransparentan, kao i da kriterijumi i procedure za korišćenje prostorija mesnih zajednica ne postoje. Smatramo da odluka o tome ko može da koristi javne prostorije mesnih zajednica ne može isključivo biti prepušten Savetu i predsedniku Saveta mesne zajednice, s obzirom da su mesne zajednice javni prostori i javne prostorije u svojini Grada, te da ovaj proces mora biti javan, transparentan i uređen jasnim kriterijumima i procedurama, među kojima je noseći da udruženja građana moraju imati jednako pravo na korišćenje termina i prostorija mesnih zajednica.
Zoran Gajić, Branka Ćurčić, Branislav Kozarčić
Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad
21. decembar 2018. godine
