Da bi se razumelo šta znači sarađivati ili prekinuti saradnju Inicijative NKSNS potrebno je podsetiti na pregovore koji su se događali paralelno sa procesom saradnje koji se odvijao u institucionalnom i projektnom okviru koji su obeležile – redom: Kandidatura Grada Novog Sada za prestonicu kulture, Strategija kulturnog razvoja Novog Sada i Akcioni plan ove strategije.
Bez tih pregovora, ne bi bilo ni saradnje – a uvaženi smo kao pregovarači tek kada smo javno istupili i ustali osnivanjem ove Inicijative protiv kulturne politike grada kojom je u poslednjih nekoliko godina sistemski omalovažavan rad nezavisnih aktera u kulturi, pa onda i u vreme kada isti taj grad pokušava da se kandiduje za, kako kažu, „prestižnu titulu“ evropske prestonice kulture. Da podsetimo na još jednu stvar: u pitanju je grad-prestonica sa jednom opštinom (kako stoji stvar sa Petrovaradinom?), što još rečitije govori o stanju u kome se nalazi ovaj grad po pitanju organizovanja lokalne samouprave i nosećih vrednosti Strategije kulturnog razvoja neophodne svakom prestolonasledniku kulture, a koje se izgovaraju „participativnost“, „demokratičnost“ i „transparentnost“.
Za tu „prestižnu titulu“ zahtevana je od grada i naša podrška, odnosno naše postojanje i priznanje našeg prava na rad i delovanje koje bi se ogledalo u ravnopravnoj uključenosti nezavisne kulturne scene u razvoju kulturnih politika grada, uključujući i ovu programsko-projektnu, a koja je postajanje prestonicom.
Pregovori su se odvijali u ništa manje javnom prostoru od institucionalno-strateškog, a koji smo od početka nazivali političkim, jer po našem sudu politika ne samo da se ne odvija u institucijama vlasti, niti u partijski organizovanom političkom sistemu, nego smo mišljenja da se ona politika koja je na strani ljudi i ne može tražiti u aparatima države. Pregovori Inicijative i Gradskog veća posredstvom njenog člana zaduženog za kulturu i Gradske uprave za kulturu – kojom Gradsko veće i sprovodi vlast i politiku u oblasti kulture – bazirali su se na političkim principima i stavovima iza kojih se pretpostavljalo da stoji i politička volja.
Pomaci u rešavanju problema koji se tiču uslova rada nezavisne kulturne scene još uvek su samo reči i odluke koje imaju i svoju instutucionalnu formu – takva je na primer „Odluka Gradskog veća o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka udruženja u kulturi sa središtem na teritoriji Grada Novog Sada, koji svojim radom doprinose razvoju kulture i umetnosti u Gradu Novom Sadu“, i koja je doneta i usvojena pre no što je izrađen Akcioni plan. Pored nje, tu je i odluka Inicijative da se uključimo u izradu Akcionog plana i učestvujemo u predlaganju članova konkursne komisije za „dodelu sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti savremenog stvaralaštva.“
Međutim, postoji još jedna politička odluka koja je čekala na svoje ostvarenje, i koja je bila među uslovima učešća Inicijative u kulturnoj politici grada koja se ostvaruje između ostalog i Strategijom kulturnog razvoja i Akcionim planom. Ta odluka je ostala u formi obećanja koje nije ispunjeno. Trebalo je naime organizovati javne rasprave na kojima bi se javno obrazložili rezultati konkursa i odluke komisija u oblasti savremenog stvaralaštva.
Kao što stoji u najavi za konferenciju za novinare, javni poziv da se organizuju javne rasprave je uručen i Članu gradskog veća za kulturu, Daliboru Rožiću, 7. juna ove godine, i do sada nismo dobili zvaničan odgovor koji bi bio i ostvarenje ovog političkog obećanja. Političkog obećanja koje nije nikakav deal niti neformalni dogovor zainteresovanih strana, već odluka kojom bi se dokazalo postojanje političke volje da se jedna politika dosledno i iskreno sprovede. To što je u pitanju politika u oblasti kulture i delovanja u kulturi, ne čini je manje političkom i stoga važnom za javni interes građana ovog društva i grada u kome živimo i radimo.
Da bismo jasno obrazložili svoje stavove, stvari želimo nazvati njihovim imenom i opisati situaciju u skladu sa kontekstom čiji je ona deo:
Od ovog grada je, ukoliko sledi politiku pridruživanja i uključenja u Evropsku uniju, očekivana podrška civilnog društva i u oblasti kulture, ali je Grad, prema našem mišljenju, pod stalnim pritiskom i uticajem zvanične državne politike koalicije na vlasti koja sistematski napada i osuđuje rad i postojanje civilnog društva i udruženja građana koja nastoje samoorganizovano i neprofitno delovati u svim oblastima društvenog života, uključujući i kulturu. Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije je otvorila ovo pitanje povodom republičkog konkursa za kulturu i konkursa koji je raspisan na nivou Grada Beograda. Rezultati ovih konkursa pokazuju da postoji odijum prema udruženjima građana koja sami građani osnivaju i kojima žele učestvovati u kulturnoj produkciji i kulturnoj politici društva u kome žive.
Pitanje učešća nezavisne kulturne scene u kulturnim politikama države i grada je političko pitanje učešća civilnog društva u političkim procesima jednog društva i način predstavljanja egzistencijalnih uslova ljudi koji žive radeći u kulturi, koja je po svojom pojmu i suštini neprofitna. Komercijalizacija i „industrijalizacija“ kulture je izlizana frazeologija od koje niko više – pa ni međunarodni sagovornici srpske državne politike – ne očekuje pobudu kreativnosti, pa se od tih industrija u kulturi više ne očekuje ni da budu kreativne.
Kao član Radne grupe za Akcioni plan, javno postavljam pitanje čija je kulturna politika grada definisana Strategijom i ko čini grad kada se o njegovoj politici govori i radi?
Zoran Gajić
Grupa za konceptualnu politiku
Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada
