Stambena izgradnja u Novom Sadu u poslednje dve decenije je obeležena između ostalog i mnogobrojnim nadogradnjama postojećih višeporodičnih stambenih zgrada i formiranjem potkrovnih etaža, a sve sa ciljem sanacije ravnih krovova. Sanacija krovova, ali i drugi faktori su doprineli ovakvoj izgradnji, kao što je potreba za jeftinijim stambenim prostorom kod kupaca i prilika za lakim obrtanjem kapitala kod investitora u novim tržišnim uslovima. Stambeni fond koji je dobijen ovakvom masovnom izgradnjom često karakteriše nedovoljan oblikovni i tehnički kvalitet nadograđenih delova stambenih zgrada, što je uzrokovalo kritiku ne samo stručne i ostale javnosti nego i korisnika stambenih prostora. Zato se s pravom postavlja pitanje: „Nadogradnja, da, ali kako!?“
Nadogradnja je samo jedan od modela parcijalne rekonstrukcije, transformacije i obnove. Pitamo se može li se postojeći stambeni fond obnavljati i održavati? Postoje li planovi i strategije? Da li su planovi izvodljivi? Konačno, šta znači pitati se u ovoj zemlji o planovima, planiranju i izvodljivosti bilo čega što bi se ticalo čoveka i njegovih stvarnih uslova života? To su samo neki od problema koji se otvaraju sa svakom predanijom analizom uslova u kojima se razvija politika jednog društva, pa samim tim i politika gradnje i stanovanja.
Lazar Kuzmanov, dipl.inž.arh., predsednik skupštine stanara, arhitekta, stručni saradnik na Odseku za arhitekturu FTN-a u Novom Sadu i bivši Pokrajinski sekretar za urbanizam. Svojevremeno predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DANS), a danas vlasnik arhitektonskog biroa “Kuzmanov and Partners”.
Predavanje se realizuje u saradnji Grupe za konceptualnu politiku i kuda.org iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Beograd i Norveške ambasade u Beogradu.
