Odmah na početku trebalo bi utvrditi par činjenica. Jedna od njih je šta mesna zajednica nije. Mesna zajednica nije organ vlasti. Jeste iznenađujuće i pomalo zbunjujuće, ali tako je. Mesna zajednica nije organ vlasti.
Decenijska praksa jeste takva da su one prvi nivo igrice zvane Stranačka mobilizacija, u kojoj akteri pokazuju umeće organizovanja, tačnije pritisaka na birače, u sopstvenom kvartu. Uprkos tome, mesna zajednica nije izborni plen. Nije ni stepenica niti odskočna daska za napredak u stranačkoj hijerarhiji, ali se stranke uporno trude da je tako predstave.
Mesna zajednica se osniva, kako to kaže aktuelni Statut grada Novog Sada, „radi zadovoljavanja potreba i interesa od neposrednog značaja za građane sa određenog područja“. Ona se može osnovati za jedno ili više naseljenih mesta, s tim što je praksa da je svako mesto, odnosno prigradsko naselje jedna mesna zajednica.
Odluka o mesnim zajednicama grada Novog Sada, u članu 13. kaže da se izbori za Savet sprovode „po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa ovom odlukom i statutom mesne zajednice“.
„Svaki poslovno sposoban građanin sa prebivalištem na području mesne zajednice koji je navršio 18 godina života, ima pravo da bira i da bude biran u Savet“, dodaje se.
„Pravo da biraju i budu birani za članove Saveta imaju punoletni građani sa prebivalištem na području mesne zajednice koji imaju opšte biračko pravo, na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposredno izbornog prava, tajnim glasanjem…“, stoji u još uvek aktuelnim statutima novosadskih MZ.
Građani, odnosno građanin, a ne izborne liste, ne grupe građana, ne stranke. Građani(n).
Pravni akti, očigledno, još ne prepoznaju parlamentarizaciju mesne samouprave koja je u međuvremenu sprovedena. Zbog nje su građani u pojedinim, a verovatno uskoro u svim mesnim zajednicama, primorani da prihvate nametnuto rešenje SNS-a i na izbornu crtu izađu na nekakvim izbornim listama. Uvođenje obavezne overe potpisa dodatno dokazuje da je cilj vlasti zapravo uništavanje mesne samouprave i njeno pretvaranje u sopstvenu ispostavu. Nešto poput upravnih okruga koji postoje i ne služe apsolutno ničemu.
Građanima je nakon zatvaranja mesnih zajednica za njihove inicijative nejasno čemu uopšte služe, ali je važno pogledati koliko se naprednjaci grčevito bore da ih u potpunosti kontrolišu. U njima nema ni koalicionih partnera, a kamoli opozicije ili nezavisnih građana. Jedino takvom potpunom kontrolom može se sprečiti samoorganizovanje i nametnuti prioriteti i interesi vlasti.
Građanski karakter MZ
Sve prethodno navedeno, i ne samo to, bilo je povod da Grupa za konceptualnu politiku osmisli i u finu knjižicu smesti svoj „Predlog za za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne zajednice“.
Taj dokument naći će se uskoro pred svim demokratskim opozicionim partijama, građanima i civilnim društvom, kao predlog za dijalog o budućnosti mesne samouprave. Možda je malo zbunjujuće da se neko obraća strankama i traži od njih da očuvaju građanski karakter mesne zajednice, ali to je, na žalost, redosled koraka koji jedino mogu da osiguraju tako nešto jer partije u Srbiji odlučuju o svemu.
Sa druge strane, one moraju da shvate da je i u njihovom interesu da, u što skorijoj budućnosti, obezbede da mesne zajednice ponovo postanu i ubuduće ostanu mesto građanskog samoorganizovanja.
„Demokratija podrazumeva samoupravu, a ova je moguća samo kada je na distanci prema vlasti i državnoj upravi. Zbog toga je važno da mesne zajednice ostanu slobodne i na strani ljudi, i da se to zahteva od opozicionih stranaka pre nego što dođu na vlast“, ističe Zoran Gajić.
Naravno, to što je neko član stranke ne bi trebalo da bude hendikep, odnosno prepreka da se kandiduje u svojoj mesnoj zajednici. Ono što je važno jeste da nastupa kao građanin, a ne kao stranački vojnik. Jednostavno je. Važno je da sam sakupi neophodne potpise za kandidaturu od komšija i prijatelja, poznanika, zatim im potanko objasni zašto je važno da glasaju za njega i izađe na crtu sa ostalim kandidatima. Sam. Bez stranačke infrastrukture. Bez celodnevnog pozivanja telefonom, bez duplih biračkih spiskova, bez flajera sa predsednikom stranke koji živi u nekom drugom gradu.
Takav kandidat onda jeste relevantan samoorganizovani građanin u kojeg njegove komšije mogu da se pouzdaju, i od koga onda očekuju da radi u njihovom interesu. Ako se desi da se interesi stranke i komšiluka ne poklapaju, tim gore za stranačke interese. Na kraju krajeva, nevezano za mesne zajednice, stranke bi trebalo da prate interese građana, da ih artikulišu i u odnosu na njih popravljaju stanje u društvu i državi na bolje, a u opštu korist. Dakle, ako nešto nije u interesu nekog stanovnika neke mesne zajednice, ne može biti ni u interesu stranke koja na njihove glasove pretenduje. Jasno ko dan.
Jeste, komplikovano je kad, na primer u Novom Sadu, u skupštinu stigne 47 potpuno različitih zahteva i predloga iz isto toliko mesnih zajednica, pa se moraju uvrstiti i uklopiti u matematiku vlasti, ali niko nije ni rekao da je demokratija jednostavna. Mora mnogo da se radi na njoj, a građanska participacija jeste jedna od važnih uslova.
Problem je što su građani svojom nezainteresovanošću i apatijom dozvolili da preovlada princip linije manjeg otpora. Nisu želeli da se bave politikom, prepustili su je strankama i dobili smo to da se politika sada bavi nama. Ušla je u sve pore društva i prilagodila ga sebi i svojim interesima, prevashodno interesima svojih finansijera.
Bez stranaka, ne i bez politike
Ono što većina ne razume jeste da predlog da stranke nemaju veze sa mesnom samoupravom ne znači da u njoj politike neće biti. U zemlji u kojoj bukvalno sve, od cena na tržištu, preko sastava saveta roditelja pa do pozorišnog repertoara zavisi od vladajuće stranke, svako suprotstavljanje tom nametnutom, potpuno pogrešnom i nakaradnom sistemu znači ujedno i bavljenje politikom.
Ali, bavljenje politikom u smislu bavljenje javnim poslovima, javnim problemima i javnim interesom. To je ono gde građani imaju svoj ugao kojeg ne smeju da se odreknu. I upravo su mesne zajednice mesta, iako ne bi trebalo da budu jedina, preko kojih će građani da lokalnoj vlasti, ali i pokrajinskoj i državnoj, nametnu svoje zahteve. Mesto odakle se ukazuje na ozbiljne probleme koji su danas „ispod radara“ visoke politike. Jer, partije imaju tu bezobraznu naviku da od visoke politike, od raznih Kosova i Ukrajina ne vide čoveka i njegove svakodnevne probleme.
„Mi mislimo da mesne zajednice imaju moć. Čak političku, jer jesu organizacije i raspolažu zakonom propisanim sredstvima neposrednog učešća građana u upravi i odlučivanju. Iako to nije odluka koja je zakonski obavezujuća, itekako obavezuje politički. Zato vlast i onemogućuje pristup mesnim zajednicama koji bi bio na inicijativu samih građana“, upozoravao je još ranije Gajić.
Zato se GKP-ov predlog za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave sastoji iz tri dela: predloga namenjenog političkim strankama, predloga za civilno društvo, kao i predloga za zakonske i ustavne promene.
Kako to GKP vidi, u odnosu na stečeno iskustvo iz izbora za savete MZ u Novom Sadu 2021. godine, strankama se predlaže da se javno obavežu i jasno iskažu stav da su izbori za mesne zajednice građanski, a ne stranački, kao i da ubuduće stranka neće izlaziti na te izbore niti će stranački mobilisati ljude da na njih izađu kao kandidati.
„Uneti u program političke stranke sadržaj koji se tiče mesnih zajednica kao organizacija građana, i kojim se podstiče i ohrabruje neposredno učešće građana i poštuju izbori za savete zajednica kao građanski izbori. Pridružiti se procesu i akcijama zagovaranja za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave potpisivanjem zajedničkog memoranduma“, dodaje se u ovom predlogu.
Kada je u pitanju civilno društvo, od njega se očekuje da se pridruži procesu i „akcijama zagovaranja“ za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave potpisivanjem zajedničkog memoranduma. Takođe, predog je i da usklade deo svojih projektnih aktivnosti zajedničkom političkom cilju i tako učine ovaj proces zagovaranja održivim.
Predlog zakonske i ustavne promene
GKP upozorava da, s obzirom na detektovane probleme kroz iskustvo praćenja izmena propisa koji regulišu domen mesne samouprave i izbore za savete mesnih zajednica, svi akteri moraju da daju doprinos kako bi pravo na mesnu samoupravu (p)ostalo zagarantovano.
Zbog toga je, dodaju, neophodno uneti, odnosno vratiti kategorije mesne samouprave u Ustav Republike Srbije, kao i „rekonstruisati delove Ustava koji uređuju decentralizaciju državne uprave“, a sve u cilju jačanja samostalnosti lokalne samouprave.
Takođe, s istim ciljem potrebno je staviti van snage Odluku o mesnim zajednicama i izmeniti Uputstvo za sprovođenje izbora za savete mesnih zajednica.
„Naglasiti značaj instrumenta neposrednog učešća građana u procesima upravljanja i odlučivanja u mesnim zajednicama: zborovi građana, referendumi, građanska inicijativa i samodoprinos; zakonom regulisati zbog građana kao primarni način donošenja odluka, dok bi savet mesne zajednice imao samo izvršnu ulogu. Drugim rečima, Savet treba da ima mandat zbora građana“, predlozi su GKP-a.
Ovo poslednje ima uporište u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji u članu 67. propisuje da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave „građanska inicijativa, zbor građana i referendum“.
Član 69. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da se zbor građana saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom. Stav II tog člana precizira da zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.
Stav III kaže da zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.
„Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane“, stoji u stavu IV pomenutog člana.
Zbog toga u GKP smatraju da je zbor, kao mehanizam kojim građani direktno mogu da učestvuju u odlučivanju, važno zadržati i precizno regulisati. Problem je što ovo bolje od građana shvata vlast i što na sve načine zatvara i otežava mogućnosti za korišćenje ovih zakonski garantovanih prava.
Statuti ključni
Poslednjih meseci GKP vodi bitku, odnosno upozorava na to da bi same „slobodne mesne zajednice“ mogle da očuvaju svoju slobodu ukoliko izmeni statuta pristupe ozbiljno i u njemu, budući da su sami odgovorni za njegovo usvajanje, ostave mogućnosti za kandidovanje i nezavisnu kontrolu, a zatim koriste mehanizme zborova građana, građanske inicijative i referenduma. Gajić je pre mesec dana upozorio da najvažniji potez koji se mora hitno povući jeste da građani na zborovima na uvid zatraže predloge i modele statuta na kojima se radi.
„Naši novosadski aktivisti vrlo dobro znaju šta znači učešće u javnim raspravama i pisanje primedbi, mi ih sada pozivamo da iniciraju zborove građana u mesnim zajednicama i da traže statute na uvid, da iznesu svoje primedbe, čak predloge kako bi taj statut mogao da zaštiti pravo nezavisnog kandidata i nezavisnog predlagača da učestvuje u izbornim procedurama“, naveo je Gajić nedavno. Poziv i dalje stoji, jedino je vremena sve manje.
Dalibor Stupar
Preuzeto sa Bilten STANAR
