Ulazak u četvrtu godinu rada na projektu „Lokalne politike i urbana samouprava“ donosi nam nove uvide i pozicije, dok neki ostaju nepromenjeni. Ono što je konstanta jeste uvid u partijsko premrežavanje institucija lokalne samouprave – mesnih zajednica takođe – gde se favorizuju partijski interesi koji nemaju političku i javnu dimenziju, što za posledicu ima zatvorenost ovih institucija za lokalne zajednice i ljude u njima. Povratno, ovakva situacija utiče na pasivizaciju građana, koji i ako žele nešto da urade za boljitak lokalne zajednice, vrlo brzo bivaju obeshrabreni neprijemčivošću institucija lokalne samouprave i procedurama države koje su ispražnjene od političke volje da se sa ljudima bilo šta uradi ukoliko nisu članovi partijske koalicije na vlasti. Ljudi su time najčešće obeshrabreni a često de-subjektivirani da misle o mogućnostima novih oblika samoorganizovanja koji bi imali distancu prema državi, iako sa njom na različite načine komuniciraju povodom rešavanja problema sa kojima se suočavaju, ali upravo iz pozicije udruženih građana koje nije okupila država već su oni sami organizovani oko problema, formirajući sopstvene principe i argumente za sopstveno delovanje. „Ljudi ne vole da se samoorganizuju“ je stav koji smo jednom prilikom izneli i treba ga shvatiti kao polaznu tačku za promišljanje daljeg delovanja, a ne kao deskripciju nepromenljive situacije kojom se ukida kapacitet ljudi za nove oblike političkog organizovanja.

U tome smo mišljenja da ljude treba ohrabriti na udruživanje povodom rešavanja svakog singularnog problema sa kojima se suočavaju. Njihova istrajnost u subjektivaciji tokom tog procesa je jedno, dok je reakcija države na delovanje udruženih građana odvojena stvar. Često se dešava da zakonskim i institucionalnim procedurama država osujećuje pokušaje ljudi da pristupe rešavanju problema, a to što je osujećenje na stolu ne znači nužno da politika na strani ljudi „porazom“, tj. zagušena upravo tim procedurama, nikada nije ni postojala. U tome uvek ima prostora za početak iznova i u tome je novo ohrabrenje i pozivanje na udruživanje ljudi potrebno. Tokom prethodne i tekuće godine u tu svrhu smo razvili još jednu, ovim procesima paralelnu liniju komunikacije sa već organizovanim ljudimau inicijative, udruženja građana, proteste i asocijacije. Njima je zajedničko to što pokušavaju da razvijaju sopstvena mesta mišljenja pozicionirajući se prema državi, a po nama takve prakse mogu da predstavljaju civilno društvo u današnjim uslovima postavljeno na nove osnove.

U više navrata smo govorili da skupštine stanara već jesu mesta učešća ljudi, stanara, u procesima odlučivanja, na taj način ih politizujući. Međutim, njihova situacija danas jeste izmenjena jer su u međuvremenu skupštine stanara postale „stambene zajednice“ a predstavnici skupštine (često licencirani i profesionalni) upravnici „stambene zajednice“, što već ukazuje na depolitizaciju polja učešća stanara u procesima odlučivanja kada su njihovi životni prostori u pitanju. Mišljenja smo da je u ovim uslovima potrebno proširiti mesto diskusije i odlučivanja stanara u javni domen, u mesne zajednice kao osnovne organe lokalne samouprave, putem „javnih skupština stanara“, kako bi se na organizovan način pristupilo rešavanju kompleksnih problema vezanih za stanovanje i održavanje zgrada, takođe za lokalnu zajednicu u širem smislu.

Učešće građana u političkom životu najčešće je svedeno na glasanje na izborima, što je i legitiman i najčešće jedan od retkih načina njihovog uključenja u politički sistem države znan kao parlamentarna demokratija. Međutim, predstavnički karakter vlasti u korumpiranoj perifernoj državi poput Srbije, na dnevnoj bazi pokazuje da nije u stanju da odgovori na potrebe građana i da učestvuje s ljudima u rešavanju njihovih nagomilanih problema. Štaviše, u najvećem broju slučajeva ih ignoriše i opstruira. Zbog toga smatramo da je važno ohrabriti ljude na pokretanje drugačijih oblika učestvovanja u procesima donošenja odluka, kakvo je neposredno odlučivanje građana u mesnim zajednicama. Jedan takav oblik jeste zbora građana – institucija mesne zajednice za učestvovanje građana u procesima odlučivanja u lokalnoj samoupravi, povodom problema koje organizovani nameravaju da reše.

Svedoci smo sve češćoj pojavi izlaska građanskih inicijativa na izbore, već organizovanih građana koji smatraju da će im ulazak u vlast pružiti legitimitet i obezbediti mesto sa kojeg će moći dugogodišnjim prisustvom da izbore mesto upravljanja javnim dobrima, što se predstavlja narednim prirodnim korakom za organizacije civilnog društva. Iako se mnoge takve inicijative upravo oslanjaju na dotadašnjim radom stečenu bazu, bilo da je ona mreža udruženja građana, aktivistička scena ili direktan kontakt sa građanima, mišljenja smo da mogućnosti direktnog rada s ljudima nisu iscrpljene. Jer upravo je to mesto generisanja problema, njihove artikulacije i rešenja koje može da ohrabri ljude na izumevanje različitih oblika organizovanja, sticanje ekspertize po svakom pojedinačnom problemu, intervenisanja u institucije, odlučivanja na zajedničkim osnovama i međusobnog povezivanja, što i čini politiku koja je na njihovoj strani.

U prilog ohrabrivanja ljudi, naših komšija, da se samoorganizuju, ovaj broj “Stanara” posvećujemo nekim od postojećih inicijativa i protagonista koji na organizovan način pristupaju rešavanju problema i komunikaciji sa predstavnicima državnih struktura, a sa kojima smo sarađivali i podelili poglede i mišljenja. Cilj nam je bio da sakupimo različite uvide i nadamo se doprinesemo boljem pregledu trenutne situacije kada je u pitanju mišljenje ljudi povodom vlastitih praksi i njihovog organizovanja. Biltenu su doprineli članovi i predstavnici različitih inicijativa i udruženja: “Ne(da)vimo Beograd”, “Pametnija Zgrada”, “Učitelj neznalica”, “Društvo arhitekata Novog Sada”, “Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada”, “Udruženi pokret slobodnih stanara Niš”, “Omladinski centar CK13”, “Centar za zaštitu potrošača Begej” i “Nezavisna kulturna scena Srbije”. Naravno da smo ovim brojem obuhvatili samo deo postojećih inicijativa, ali utoliko nam ostaje prostor da vas tokom narednog perioda izvestimo i o drugima u novom broju našeg biltena.

Udružujte se i solidarno rešavajte probleme u komšiluku!

print

Posted by admin

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *