Organizacije civilnog društva između partija, vlasti i lokalnih zajednica
Četvrtak, 27. aprila 2023. u 18h
Gost-predavač: Ivan Živkov, sociolog, Građanski preokret, Zrenjanin
Mesni forum i radionica
U prostorijama Grupe za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
Društvo kao teorijski i koncept saznanja je pod znakom pitanja, ali kao političku kategoriju diskvalifikovala ga je već Margaret Tačer: „Ne postoji takva stvar kao što je društvo. Postoje pojedinačni muškarci i žene i postoje porodice.“ Apodiktički naboj ovog kategoričkog iskaza upućuje na preskripciju jedne politike. Ta politika je empiricistički konzervativna i u njoj se može pronaći mišljenje sa mesta državne vlasti, iako dolazi od političarke liberalizma dvadesetog veka, svima danas poznatog kao neoliberalizam. Mit o minimizaciji uloge države u liberalizmu raspršen je uvidom da je reč o načinu vladanja državnom vlašću i iz državnog razloga. Autoritarni etatizam liberalno-demokratskih političkih sistema je režim koji je najavljen krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se govori o autoritarnom liberalizmu. No ono što je simptomalno u ovom mitu, pa onda i brisanju etatizma sa mesta subjekta sintagme kojom imenujemo savremeni režim, je želja za državom. Osećaj da je nema je danas sveprisutan, do te mere da mislimo da bi je moralo biti po svaku cenu. Više niko ni na levici ne misli o njenom ukidanju – svi su danas socijalisti sa državotvornim ambicijama, koje štedro dele sa desnicom koju za partnera imaju i u skupštinskim klupama.
A da li je država potrebna civilnom društvu? Ovo lokovsko (Džon Lok) pitanje i danas ima važnost jedne aktuelnosti. Treba li organizacijama civilnog društva vlada da bi one ostale nevladine?
Ali šta ako savremena vlast više nije upravljačka? Nadzor, kontrola i disciplina možda traže novi oblik vladanja koji koristi otvoreno nasilje i vanekonomsku prinudu, a koju je potržišnjenjem svih odnosa i društvenih delatnosti bilo teško očekivati?
Ali pre i iznad svega, danas imamo rat. Novi rat nije samo nov jer je poslednji u nizu, on je nov u smislu novuma u veštini vladanja nasiljem u kojem nema ni mesta ni vremena za demokratiju. Deregulacija zvuči kao ekonomistički izgovor za odsustvo političkog izjašnjavanja o kriminalnom načinu organizovanja čitavog društva, uključujući i proizvodnju. Kakva bi uloga civilnog društva mogla biti u društvu u kome je sa ratom započelo njegovo uspostavljanje i kada se ratom zaključuje jedan period njegovog postojanja?
Dijagnoza koju smo imali priliku da čujemo neposredno pre rata u Ukrajini je ona da projekat civilnog društva nije uspeo u Srbiji, ali da je Srbija iznedrila nešto što možda bolje predstavlja autentične potrebe njenih građana. U pitanju su bile neformalne građanske inicijative koje su se počele pojavljivati nakon protesta u Savamali. Taj protest je organizovao pokret Ne davimo Beograd. Međutim, kao što ni jedan veći protest nakon tog nije prolazio bez učešća opozicionih političkih stranaka, tako se i put neformalnih inicijativa, i pored svih kritika i odbijanja partijske politike, dovršio u stranačkim formacijama, bile one formalno konstituisane kao partije ili ne. Izborne liste za vlast u jedinicama lokalne samouprave viđene su kao svrha i jedini smisao političkog organizovanja ljudi, pošto se vlast doživljava kao jedini način da se promene uslovi u kojima ljudi žive i rade u ovoj zemlji. Civilno društvo kao da je prepušteno samo sebi, pošto ni mediji ne pokazuju više interes za njegov rad.
Ovaj forum i radionica su organizovani u okviru projekta „Jačanje lokalne participacije u političkim procesima“ koji podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju i Fondacija Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.
