Na drugoj tribini, održanoj u bioskopskoj sali MZ ’Radnički’, 30. Januara 2014. godine, predsednicima skupština stanara i drugim zainteresovanim komšijama ponovo smo se predstavili iznošenjem osnovnih ciljeva projekta Lokalne politike i urbana samouprava’. Pred dvadesetak ljudi koji su vrlo brzo počeli da učestvuju u raspravi o glavnim tačkama i mogućnostima za sprovođenje projekta članovi/ce Grupe za konceptualnu politiku i kuda.org, obogaćeni iskustvima sa prethodne tribine od pre dva meseca (u MZ ’Jugovićevo’), precizno su naglasili šta je bila glavna zamisao sa kojom se krenulo u pisanje i izvođenje ovog projekta: motivisanje ljudi za uključivanje u rad lokalne zajednice, tj. za rad unutar osnovnih stambenih društvenih jedinica (ponekada čitavih zgrada, a u nekim slučajevima tek izdvojenih ulaza) čije je organizovanje u skupštine stanara regulisano zakonom. Polazeći od vlastitih primera i navođenjem problema sa kojima smo se i sami susreli, nastojali smo da se predstavimo kao ljudi koji nemaju gotova rešenja nego i sami za njima tragaju, a da bismo mogli da krenemo sa njihovim rešavanjem bilo je nužno da napravimo prvi korak. Ispostavlja se da taj prvi korak, u stanju sveopšte dezintegracije i neke vrste inercije koja se u ljude uvukla (a ’odozgo’ se ona čak i podstiče), u većini slučajeva nije lako napraviti, jer smo svi naviknuti da naše probleme rešavaju drugi (najčešće država, preko svojih aparata). Organizovati se, pa uz to još i svoju organizaciju artikulisati i ispratiti za to danas neophodnim formalnim okvirom (’papirima’) veoma je komplikovano i povezano sa mnogim preprekama i opasnostima pa se stiče utisak kako je bolje da tu vrstu ’jalovog posla’ obavlja neko drugi sa kim mi ne želimo da imamo nikakve veze, sem preko ’plavog računa’ (a sve češće ni tako). Zato je vrlo malo onih koji vrlo jednostavnu i temeljnu potrebu za organizacijom sopstvenog života i funkcionisanjem na lokalnom nivou uspeju da formalno podignu na elementarni nivo i da time zadovolje makar obavezne zakonske norme.

Cilj projekta u 2014. godini jeste da se ljudima ukaže na nužnost samoorganizovanja u funkcionalne zajednice čijim se najboljim predstavnicima danas smatraju skupštine stanara (koje najčešće čine stanari jedne zgrade i/ili ulaza) i da se te skupštine ožive, a onda i međusobno povežu pošto velika razjedinjenost na lokalnom nivou direktno dovodi do nemogućnosti rešavanja čak i najosnovnijih problema kakvi su krečenje stepeništa, popravak parkinga ili pomeranje kontejnera dalje od ulaza. Zato kažemo da je povezivanje ljudi korak koji se po mnogima i podrazumeva i možda deluje banalno i nepotrebno stalno ga ponavljati – ali je to veoma često i najteži korak koji moramo da napravimo. Pored formalnog čina formiranja skupštine stanara (što podrazumeva osnivačku odluku, pisanje statuta, registraciju u APR-u, otvaranje računa i pravljenje pečata) veći problem predstavlja održavanje takve zajednice pošto se ne završava sve izborom predsednika (i, eventualno, zamenika) i svaljivanjem obaveza na njihova leđa – što je najčešći ugao iz koga se na samu stvar gleda. Naprotiv, osnivanjem i registracijom tek počinje rad na stvarnim problemima. Prvi od njih je motivisanje građana da uzmu što aktivnijeg učešća (svako prema sopstvenim mogućnostima), a toga nema bez sve ugroženijeg osećaja solidarnosti.

Konkretno: projektom Lokalne politike i urbana samouprava’predviđeno je održavanje radionica sa zainteresovanim stanaraima i predstavnicima stanara, uz prisustvo ljudi iz naših organizacija i stručnjakakoje pozivamo na temelju iskazanog interesovanja ljudi sa Detelinare (za početak). Ti stručnjaci, često i sami predstavnici svojih stambenih jedinica, uključeni u različite segmente problematike zajedničkog življenja, u razgovoru sa našim komšijama iznose ideje ili segmente nekih svojih već započetih projekata i akcija koje izvode u svom okruženju ne bi li na taj način svojim primerima, primerima dobre prakse pokazali koje su mogućnosti za rad i koji se to slobodan prostor može popuniti samoorganizovanjem ljudi. Na temelju ideja koje čuju od njih, ali i svojih razmišljanja, ljudi su u boljoj poziciji da artikulišu svoje probleme od čega se onda kreće u osmišljavanje organizacionog oblika koji u najboljoj meri odgovara rešavanju tog problema. U ovoj fazi projekta (fazi koja će trajati do decembra 2014. godine) cilj se može svesti na to da se povežupredstavnici različitih skupština stanara međusobno, jer samo zajedničkim nastupom možemo da privučemo pažnju onih koji upravljaju našim sudbinama na lokalu, s obzirom da način na koji donose te odluke – sa nama samima nema ama baš nikakve veze.

Pored radionica, projektom su predviđena i predavanja, kao javni događaji na kojima uzimaju učešće naši saradnici koji na temelju svojih iskustava predstavljaju primere iz svojih sredina, na takav način da to bude upotrebljivo i za slušaoce. Drugi, iako ne manje bitan, momenat predavanja jeste to što će se ona dešavati na Detelinari, kao delu grada koji je potpuno izopšten iz ’kulturnih’ dešavanja grada i delu na koji ostali građani Novog Sada gledaju kao na neku neprovetrenu radničku spavaonicu (koja to i sama više nije, jer su radnici, u međuvremenu, ostali bez fabrika i posla). Tako će se, efektom šoka, pokušati skrenuti pažnja i građana ali i gradske uprave da i ovde žive ljudi od kojih većina više i ne sanja da bi mogla da se preseli u neki drugi, vedriji, deo grada… ako su tako nešto uopšte ikada i sanjali. Tematski blokovi koji su ovim predviđeni su: arhitektonsko-urbanistički segment Detelinare, primer samoorganizovanja iz drugih sredina (Potsdam, Nemačka) i pravna regulacija stnovanja i života na lokalu (sa kratkim osvrtom na to kako funkcionišu udruženja građana). Trećim segmentom projekta – javnim tribinama – predviđena je dvosmerna inicijativa, saradnja i komunikacija okupljenih građana i organizatora (koji nisu samo predstavnici ovih dvaju organizacija, niti samo njihovi saradnici ili stručnjaci, nego i samo građani spremni za učešće) čime se želi postići veća vidljivost konkretnih problema sa kojima se suočavaju konkretni ljudi u konkretnim situacijama.

Zaokruživanjem i preplitanjem ovih segmenata, ako i svakodnevnim aktivnostima na njihovom organizovanju doći će do stvaranja mnoštva materijala i praksi na osnovu kojih se onda pravi nešto što je zamišljeno kao medij-informator za ljude sa Detelinare (a i šire, ako se pokaže interesovanje), koji će da se pojavi u vidu sajta (koji će biti stalno održavan) i štampanog biltena (2 broja za ovu prvu godinu) na kojima će se moći doći i do informacija koje ljudima nešto znače ali i do interpretacija događaja koji su za sve nas bitni na ovaj ili onaj način. Pri tome se misli na pravi servis za ljude koji ovde žive, a ne pravljenje pukih glasila koja se periodično pojave i blesnu po potrebi (najčešće stranačke, predizborne) mobilizacije pojedinaca da bi po ’završenom poslu’ sve opet utonulo u mrak inercije i beznađa. Zato je predviđeno da se u radu na ovim medijima oslonimo na aktivno učešće i doprinose samih ljudi iz lokala čija će iskustva, problemi i prepreke u rešavanju tih problema činiti glavne sadržaje i sajta i biltena.

Na tribini su se, takođe, mogla čuti i podozriva pitanja o tome ko smo i ’za koga radimo’, a postavljeno je i (opravdano) pitanje javnosti toga šta radimo tj. dokumenata koja smo pomenuli (svaki projekat prati obimna i precizna dokumentacija) i na to smo i tada odgovorili, ali evo da ponovimo: sva dokumenta (uključujući i sam tekst projekta) su javna i mogu biti stavljena na uvid svakome ko se za to zainteresuje dovoljno da smogne hrabrosti da iskorači iz mraka anonimnosti i sigurnosti predubeđenja i kroči preko našeg praga. Mi smo tu, sa vama i ’jedni/e smo od vas’. Ima nas različitih, ali ne želimo da nas tituliranja odvajaju. Problemi koji su nam pali na glave isti su kao i vaši. Zato slobodno dođite do Braće Mogin 2 (da, ona crna fasada pored pošte). Čekaće vas svaki odgovor koji smo u stanju da damo i svaki papir koji vas zanima. A, ako nismo u nekom poslu oko radionica, možete da popijete i kafu. Onako – komšijski. K’o ljudi.

print

Posted by admin

Leave a reply

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *