Iskaz: ljudska komunikacija je kraljica radne snage može se smatrati nepertinentim baš kao što je u iskazu, na nivou jezika, pozivanje na suverenu vladarku reaktivan koncept. No, da li kao ironija može da funkcioniše? Ako je radna snaga, u krajnjoj instanci, produktivnost – broj reproduktivnih proizvoda u jedinici vremena, onda koncepcija da je ljudska komunikacija suveren radne snage ne drži vodu. Jezički protokoli i ljudska komunikacija mogu izmeniti sam proces rada, u smislu kraja monološkog karaktera rada, ali mogu uraditi samo to – izmeniti tehničku organizaciju procesa rada i „poboljšati“ organizaciju rada. Direktna veza između tehničke organizacije rada i produktivnosti? [Možebitimorabiti, odzvanja sumnjičav glas aktera na sceni]
Iskaz: jezičke sposobnosti postaju proizvodno sredstvo. Ali i ne zapravo, jer se tada radi o neposrednom intenziviranju tehničkog procesa rada, o povećanju obima proizvodnje, ne obavezno i produktivnosti. Ako su sredstva za rad alatljike, onda intenzivnost rada zavisi od intenzivnosti rada radnika koji ih pokreće, dok u susretu s mašinerijom, radnikova učinkovitost nije odlučujuća, već upravo ona mašinerijina. Jednadžba: radnik koji poseduje sredstvo za rad i udahnjuje mu život može da > ili < intenzitet rada, kao virtuoz; radnik koji opslužuje mašinu, njen nezavisan intenzitet rada, njenu dušu, opslužuje i neradnika. I dalje uporno izostaje konceptualizacija "živog rada" kao podređenog znanju mašine(-države). Jasno je da se radi o proizvodnom, političkom odnosu, gde više nema mesta zabuni da posedovanje personalnog računara i imanentnih jezičkih sposobnosti stavlja neupitan znak = između proizvodnog i neproizvodnog radnika. Znak = može da stoji samo između stepena njihove eksploatacije. Neproizvodni, nematerijalni radnik stoga daje doprinos u ukupnoj raspodeli viška vrednosti i dohotka neradnika, što ga ne stavlja u podređen položaj u odnosu na radničku klasu kada je raskid sa proizvodnim odnosima u pitanju. [Ortodoksni marksizam!, uzvik iz neistorijskomaterijalističke publike]
Iskaz druge vrste: primenom nauke na proizvodni proces radna aktivnost se smešta uz neposredni proizvodni proces umesto da bude njegov glavni pokretač. Smeštanje uz proizvodni proces govori da rad sve više koincidira sa nadziranjem i koordinacijom. Uz ili ispod – uzpod? Tek kada kažemo da radnik stupa uzpod procesa proizvodnje umesto da bude njegov glavni agent, možemo govoriti o dovršenom procesu eksploatacije mehanizmima nadziranja procesa rada i o političkim konsenvencama uzpoda. [Nismo se dogovorili oko uvođenja nove reči-kovanice i uprosečenja jezika, stidljivo-nasilnički progovara akademac]
Finalni iskaz: šta znači ne komunicirati u današnjim uslovima proizvodnje? Odbijanje rada valorizovanog u savremenom kapitalističkom načinu proizvodnje? Vraćanje monološkog karaktera rada? Nećebiti. U uvek savremenoj proizvodnji – teorijskoj – konkretno znači ne komunicirati na opšteprihvaćen način, praviti raskid s njime i izbrisati komentare ostalih aktera na sceni, publike i akademaca, čime se ukazuje na specifičnu teorijsku proizvodnju kao na danas nemoguće mesto proizvodnje. [ ] [ ] [ ]
