Javni konkurs za projekte u oblasti savremenog stvaralaštva u službi EPK
U Novom Sadu je 29. januara 2019. godine raspisan javni konkurs za (su-)finansiranje projekata u kulturi u oblasti savremenog stvaralaštva. Pored većeg broja izmena u odnosu na prethodni raspis i njegove propozicije, najuočljivija novina je obavezno opredeljenje za jednu od nekoliko ponuđenih programskih platformi kojima će se Novi Sad 2021. godine predstaviti kao Evropska prestonica kulture (EPK). Da li je to uobičajena praksa u pripremama za ovu titulu ili je, pak, administrativni manevar kojim se popunjavaju nedostaci u programskom usmerenju ovog projekta ka savremenoj umetničkoj i kulturnoj produkciji, kao i nikada opovrgnuta sumnja da li ovaj projekat uopšte ima umetničkog direktora – nije jasno. U svakom slučaju, ova odluka je problematična, jer potvrđuje sumnje na koje su akteri nezavisne scene skretali pažnju i ranije, a to je neopredeljenost projekta EPK, Fondacije Novi Sad 2021 kao njegovog realizatora, a zatim i Gradske Uprave za kulturu (GUK), za poticanje i razvoj nezavisne kulturne i umetničke scene Novog Sada.
Izvesno je da je ovim konkursom onemogućena bilo kakva naznaka nezavisnosti kulturnih aktera, i svakako pri tome mislimo na nezavisna i samoorganizovana udruženja, budući da se ključ njihove nezavisnosti nalazi u pravu na učešću u distribuciji javnih sredstava iz budžeta grada namenjenih kulturi, kao i u činjenici da o svom radu i projektima odlučuju autonomno i bez usmeravanja i uplitanja državnih politika. Da je Fondacija Novi Sad 2021 državna institucija ne potvrđuje samo činjenica da je njen osnivač grad, već i potvđen nedostatak autonomnog delovanja i odluke da podrži nezavisne aktere u kulturi, čak i kada je pozvana da to učini. Podsetićemo, na osnovu izostanka podrške Fondacije u slučaju borbe za otvorene mesne zajednice u Novom Sadu koje neometano koristi za svoje programe, naše udruženje se obratilo evropskoj instituciji, Panelu nezavisnih eksperata, koja vrši monitoring ovog projekta, kako bi ukazalo na izostanak evropskog usmerenja projekta EPK i njegove podrške civilnom društvu. Iako je u prvom izveštaju Panela (oktobar 2017. godine) naznačeno da je nedostatak ove saradnje jedna od najvećih slabosti projekta, ono sa čim smo se suočili je ćutanje i ovog evropskog tela, što celokupan proces “usaglašavanja sa načelima evropske kulturne politike”, kako stoji u tekstu konkursa, čini isključivo deklarativnim. Jer, postavlja se pitanje ko ih sprovodi i usaglašava – Fondacija koja nema političku autonomiju od vlasti da podrži aktere nezavisne scene čiji zahtevi mogu biti nepodobni za vlast kakvu danas imamo, ili evropska uprava koja odbija da iskomunicira problem. Ako se radi o bilo kakvom usaglašavanju, usaglašava se ćutanje i odbijanje, na posletku, principa nezavisnosti od državne politike vlasti. Pa i u kulturi.
Šta tačno znači obavezno opredeljivanje za neku od programskih platformi projekta EPK u okviru javnog konkursa za projekte u kulturi iz oblasti savremenog stvaralaštva? Pored povrede fundamentalnog prava koje bi trebalo da je nepovredivo – učešće svakog nezavisnog aktera civilnog društva u distribuciji javnih sredstava – na šta se država i obavezuje, samostalno organizovanje projekata i programa nezavisnih aktera je sada onemogućeno programskim usmerenjima. Ukoliko neko želi da se prijavi na javni konkurs za (su-)finansiranje projekta iz oblasti savremenog stvaralaštva, mora da ga uskladi sa već definisanim programskim platformama EPK projekta, koje su: Seobe, Budućnost Evope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture, “Druga” Evropa i Doček (naravno, novih godina). To nikako nije isto kao odgovaranje na kriterijume konkursa o usklađenosti projekta sa usmerenjima Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada u periodu od 2016. do 2026. godine, niti na kriterijume za ocenu projekata, poput kvaliteta i inovativnosti projekta i organizacionih kapaciteta za realizaciju projekta. Štaviše, odgovor na programske platforme za sobom povlači još jednu prinudu: planiranje realizacije projekata u skladu sa već definisanim vremenskim okvirima svake od platformi. U definisanju tema i vremenskih okvira programskih platformi EPK-a nisu učestvovali akteri niti nezavisne scene, niti javnih institucija, ni privrednih subjekata koji deluju u polju kulture, što predstavlja direktno oglušivanje na principe participativnosti na kojima su Strategija kulturnog razvoja i Akcioni plan zasnovani. Da li je na 10. Forumu za kulturu održanom dan pre objavljivanja javnog konkursa utvrđen legitimitet za ovako koncipiran konkurs i da li su se prisutni akteri iz polja kulture složili sa ovim predlogom, javnost će moći da proveri kada uprava objavi njegov snimak. Međutim, ova institucija koja je trebalo da bude participativna, konsultativna i dijaloška platforma, urušena je i izgubila je neophodan kapacitet za dijalog i argumentovanu diskusiju o kulturnim politikama grada, te uglavnom i služi za legitimaciju odluka vlasti. Da je ovog puta bilo drugačije, videli bismo po samom tekstu javnog konkursa.
Ono na šta su nezavisni akteri u kulturi apelovali počev od 2016. godine, tada okupljeni u Inicijativu nezavisne kulturne scene Novog Sada, jeste činjenica da svojim već postojećim projektima razvijaju lokalnu, ali i međunarodnu i evropsku saradnju i da je potrebno da ih kao takve projekat EPK podrži i pomogne njihov konstantno neizvestan rad. To je bio apel za podršku “nultom mostu”, s obzirom na programske celine EPK projekta koje su simbolično posvećene mostovima u Novom Sadu, ali se od tada pokazalo da se mostovi ruše umesto da se grade. Podrška s obzirom na autentične potrebe nezavisnih aktera izostaje, a ovako koncipiranim javnim konkursom izbrisano je gotovo sve što je postignuto pregovorima nezavisnih aktera u borbi za transparentne i demokratične konkursne procedure. Iako je mogućnost predlaganja članova komisija za ocenjivanje projekata ostala u tekstu konkursa, promenjene tematske oblasti su izbrisale prethodne koje su uspostavljene teškim pregovorima sa Članom veća za kulturu, Daliborom Rožićem, i tada vrlo diskutabilne i limitirane za dalje definisanje shodno potrebama aktera u kulturi. Da li ovaj potez takođe treba da tumačimo kao brisanje i nepoštovanje bilo koje procedure uspostavljene kroz saradnju sa nezavisnim akterima?
Jasno je da ovakva intervencija u javni konkurs ne bi bila moguća bez lokalne uprave za kulturu, dakle, samo uz nastojanja lokalnih i evropskih realizatora projekta EPK da poprave sopstveni program. Ali kakva je danas situacija sa Gradskom upravom za kulturu? Za razliku od drugih gradskih uprava koje su ostale neme na naše zahteve i zahteve drugih organizacija civilnog društva, uprava za kulturu je umela da komunicira i da se uključi u realizaciju zahteva i predloga aktera nezavisne scene, kao i da prihvati predlog da oni budu uključeni u izradu njenih dokumenata, kakav je bio slučaj sa Strategijom kulturnog razvoja i sa Akcionim planom. Postavlja se pitanje da li se možda radi o usklađivanju rada ove Uprave sa načinom rada ostalih uprava, u smislu da je celokupan administrativni aparat, dakle uprava, sada pod partijskim pritiskom i disciplinom vladajuće stranke i njene koalicije koja se danas sprovodi na drugačiji način od dosadašnjih koalicija na vlasti? Ovim potezom je u pitanje dovedeno poštovanje dokumenata na koja se uprava donošenjem obavezala, a čiji značajan deo čini saradnja sa nezavisnim sektorom u kulturi, kao i činjenica da samo jedna od mnoštva tačaka u ovim dokumentima – projekat EPK kao deo strateškog opredeljenja ka internacionalizaciji i prisustvu na međunarodnoj sceni – sada postaje okosnica i javnog konkursa za projekte u kulturi.
Ovakvim koncipiranjem javnog konkursa za projekte u kulturi u oblasti savremenog stvaralaštva, nezavisnim akterima u oblasti kulture nije ostavljen izbor, niti mogućnost da svoju delatnost obavljaju samostalno i bez uticaja politike vlasti. Na koji način će Fondacija Novi Sad 2021 opravdati ovaj potez pred Panelom nezavisnih eksperata na narednom sastanku (2019. godine) nije više ni pitanje, jer će on biti namiren sadržajem bar za tekuću godinu, dok pitanje adekvatne podrške organizacijama civilnog društva u kulturi, pre kao i posle 2021. godine, ostaje da visi u vazduhu.
