Kako izgleda Grčka nakon ekonomske i političke krize koja je pogodila ovu zemlju 2015. godine, i pre svega, kako izgleda život i angažman ljudi, imali smo prilike da vidimo na licu mesta posetivši Atinu. Efekti krize su i dalje vidljivi i imaju svoje posledice i po ekonomski i po politički život stanovnika Grčke. Oglušenje države o volju naroda izglasanu na tadašnjem referendumu, kao i masovno samostalno organizovanje ljudi tokom krize da bi preživeli i očuvali svoja osnovna socijalna i politička prava, dovela je do toga da su se ljudi nastavili organizovati na autonoman način, bez obzira na, ili čak uprkos politici države i diktata i dalje nepovoljnih ekonomskih prilika. Ono što se u izvesnom smislu može videti je da ljudi imaju manje poverenja u politiku države i politiku njenih institucija od poverenja u sopstvene kapacitete u političkom, pa čak i u ekonomskom smislu. To je moguće videti manje kod ljudi koji se individualno bore za život dostojan čoveka, a više kod organizovanih, povezanih i udruženih ljudi koji samostalno organizuju svoj rad i život rezonujući sa svojim neposrednim okruženjem – svojom lokalnom zajednicom. Sa druge strane, kontinuirani razvoj lokalne zajednice moguć je, kako smo se i sami uverili radeći u Novom Sadu, samo kroz stalno prisustvo organizovanog civilnog društva u njoj.
Konkretan isečak ove situacije bilo je moguće dobiti posetom jednoj organizaciji koja svoj rad bazira na, kako sami kažu, „asocijaciji građana za očuvanje novijeg kulturnog nasleđa opisnog naziva – Komunitizam“. Naime, jedna od posledica do danas produžene ekonomske i političke krize jeste preko 130.000 napuštenih zgrada u metropoli kakva je Atina, čak i u jednom od centralnih delova grada kakav je Metaksurgio (Metaxourgeio), u kojem je više od 50% zgrada ruinirano. Da bi apsurd bio veći, ovo bivše stecište tekstilne industrije i zanatstva, smešteno u neoklasicistički arhitektonski i urbani ambijent, vlast je klasifikovala kao kulturno nasleđe i ono je zaštićeno, ali ne i od propadanja. Ono se danas nalazi u privatnom vlasništvu ljudi koji nemaju sredstava da vode brigu o njemu, a sa druge strane, očekivalo bi se da lokalna vlast odobri i podrži organizovane grupe ljudi koje koriste, oživljavaju i time štite ove prostore. To ipak nije slučaj.
Ono što bi se takođe očekivalo je da je takvo okruženje podatno samo za džentrifikaciju, koja se i odvija u ovom delu grada koliko to dozvoljavaju ekonomske prilike bazirane u velikoj meri na turizmu. Ipak, zbog ukupne krize, ulaganja investitora koji bi od ovih prostora napravili privatne rezidencije, slabog je intenziteta. Međutim, ono što se dešava je njegova transformacija angažovanjem organizovanih ljudi koji rade na tome da omoguće upotrebu ovih prostora u druge svrhe.
U tom smislu, samoorganizovani društveni i kulturni centar Komunitizam (Communitism) predstavlja jednu od važnih toponima u ovoj raznolikoj zajednici velikih ekstrema, koju naseljavaju i migranti i ovisnici o narkoticima, ali i predsednik Grčke. Misija ovog centra, koji je osnovan 2017. godine i koji obuhvata oko 1.200 m2 prostora u zgradi u kojoj su se od početka 20. veka odvijale mnoge aktivnosti (fabrika za tkanje, štamparska, epigrafska i zavarivačka industrija, škola i kancelarije političke stranke), kako kažu ljudi koji ga vode, jeste „da ožive zaštitećene zgrade od propadanja pretvarajući ih u kreativna zajednička dobra za aktiviranje lokalnih zajednica“. Važno je napomenuti da je ova ogromna zgrada u privatnom a ne u javnom vlasništvu i da je bilo moguće osnovati centar dogovorom o njenom korišćenju, očuvanju i obnovi kroz razne aktivnosti, upravo putem pregovora i dogovora sa vlasnicima. Dakle, bez učešća lokalne vlasti. Po rečima ljudi koji su pokrenuli centar, metodologija koju upotrebljavaju je da „pozivaju ljude da koriste ovaj ogroman prostorni resurs najpre kao individualci, da bi kroz zajednički rad i učešće u procesima odlučivanja postali aktivni građani“.
Ono što Komunitizam radi nije samo upravljanje zgradom i organizacija nekoliko kulturnih događaja, već daje prostor zajednicama da koegzistiraju i razvijaju se u skladu sa oživljavanjem fizičkog prostora. Od javnih do prostora za sastanke različitih organizacija, radionica, prostora za probe predstava i koncerata, performansa i mnoštva događaja koje organizuju, ova grupa takođe pruža podršku migrantima koji su privremeno smešteni u njihovom komšiluku, ali i ustupa prostor velikim, međunarodnim filmskim ekipama koje koriste ovaj prostor i ambijent za svoju produkciju. Zanimljivo je da je takvo ustupanje prostora jedan od osnovnih izvora finansiranja organizacije i zgrade, pored sve više projektnog rada, ali takvog da je orijentisano na institucije EU i njene izvore podrške, dok na lokalnom, gradskom i državnom nivou ti mehanizmi ne postoje. Nakon ekonomske i političke krize, čini se da je ova kombinacija finansiranja koja dolaze iz komercijalnih izvora i sa nivoa EU, a ne iz javnog budžeta države, važan faktor za održivost ovakvih neprofitnih inicijativa.
Na kraju, važno je spomenuti entuzijazam ljudi koji čine organizaciju i koji njome upravljaju ovim prostornim resursom i aktivnostima u njoj, a koji u izvesnom smislu prevazilazi ovaj projekat. Ljudi koji rade u Komunitizmu su vrlo svesni da je njihova održivost vezana i za mogućnosti koje su otvorene ovakvim načinom angažovanja, ali i za mnoštvo sličnih prostora koji nastavljaju da propadaju. Po rečima ove grupe entuzijasta, jedini način za njihovo održavanje je da budu upotrebljeni, dakle korišćeni na osmišljen način. Jedan od načina da se zaustavi njihova dalja degradacija aktivisti ovog centra vide u otvaranju prostora i pružanju sredstava kojima raspolažu na korišćenje lokalnim zajednicama. Prema njihovim rečima, ovakva mesta bi mogla da postati „rezervoari nade“ u depresijom zagušenom gradu, ukoliko bi se aktivno radilo i sarađivalo na izumevanju kreativnih rešenja za lokalne izazove, a među njima su pristupačno stanovanje, procesi zajedničkog rada i ostvarivanje građanske autonomije u ekonomskom i političkom smislu.
Poseta Atini i zajednički sastanak partnerskih organizacija realizovan je tokom marta 2022. godine u okviru projekta Zajednice u nastajanju: Osnaživanje za društveni angažman, samoorganizaciju i razvoj lokalnih rešenja.
Foto: Lorena di Maria, Petar Atanacković i Branka Ćurčić
