GKP je imala zadovoljstvo da 20. i 21. januara 2020. godine ugosti Nemanju Nestorovića koji nam je predstavio rad organizacije CBM (Community Building Mitrovica) čiji je član od 2010. godine. S obzirom na to da o pitanjima života ljudi sa Kosova ne znamo gotovo ništa ili znamo ono što do nas može doći preko zvaničnih kanala informisanja (što je u nekim slučajevima i gore nego ne znati ništa) ova poseta bila je i više od razmene uobičajenih civilnodruštvenih uvida. Od Nemanje smo imali priliku da o svakodnevnom životu ljudi iz Mitrovice, severne i južne, saznamo mnogo toga iz prve ruke i ono što smo čuli zapanjilo nas je. Suočeni sa relanošću koja tako neodoljivo svedoči u prilog tezi prema kojoj devedesete kod nas kao da još uvek nisu završene, ljudima koji u Mitrovici žive nije preostalo ništa drugo nego da se, ne obazirući se na „velike priče“ (kojima nema kraja ako se pričanje prepusti ljudima koji tamo ne žive) organizuju i pokušaju da urade nešto po pitanju konkretnih i svakodnevnih uslova života ljudi sa obe strane mosta.
Organizacija čiji je cilj izgradnja zajednice upravo i radi na tome da poveže ljude po onome u čemu su ti ljudi slični, a ne da se besomučno bavi parazitiranjem na pitanjima razlika, što je dispozitiv zvaničnih „meta-politika“, i srpske i albanske. Tokom svog postojanja (a osnovani su 2001. godine uz pomoć holandske organizacije Pax Christi, danas samo Pax) koncentrisali su se na one projekte koji mogu pomoći da se reše neki konkretni problemi ljudi koji žive na području (Kosovske) Mitrovice s obzirom na to da širi region Mitrovice obuhvata sedam opština od kojih neke imaju značajan broj sela, tj. obuhvataju i veliki broj ruralnog stanovništva čiji se problemi značajno razlikuju od onih u urbanijim opštinama. Zbog toga se CBM bavi povezivanjem sa srodnim organizacijama koje svoja sedišta imaju upravo u tim sredinima, s obzirom na to da samo aktivisti sa nekog terena mogu znati istinske potrebe ljudi tog terena. CBM je jedina međuetnička organizacija (organizacija u kojoj rade i Albanci i Srbi) i to je još nešto što ih čini posebnima, a ujedno im daje i dodatnu snagu (kada bismo državotovorno govorili rekli bismo „legitimitet“) da spajaju naizgled nespojivo: ljude različitog etničkog porekla.
U nekoliko sati Nemanjinog predstavljanja CBM-a uspeli smo tek da nazremo koliki je zapravo obim posla koji su kao organizacija obavili do sada, kao i ono što tek planiraju da urade. Projekti koje su završili drugačiji su od onih sa kojima smo se mi susretali u našim (smemo li reći „mirnodopskim“?) uslovima i oni se zaista tiču potreba koje su na ovim područjima suštinske i egzistencijalne, a mi smo skloni da ih podrazumevamo. S obzirom na to da organizacija funkcioniše u uslovima postojanja (još uvek preživelih) paralelnih struktura (što se ogleda i u samoj administartivnoj podeli ovog područja na koje dve strane potpuno različito gledaju, koje ih na različite načine premeravaju i broje) ali i čestih opstrukcija aktivnosti, misija koju su sebi zadali – izgradnja poverenja i suživota između dve najbrojnije zajednice u Mitrovici i na Kosovu – deluje još nestvarnije, a napori koje ovi ljudi ulažu zato su još čudesniji. Podrška nekih od velikih fondacija i ambasada za naše uslove je takođe ono što je nezamislivo, a neki od projekata odnose se i na ekonomske uslove i održivost života pojedinki i pojedinaca koje/i žele da na tim prostorima ostanu i da normalno žive. Jedan od najvećih projekata koji su do sada imali odnosio se na sufinansiranje žena preduzetnica i u okviru njega dodeljena su sredstva za 33 žene koje su njime pokrenule ili unapredile svoje poslovanje, a time i podigle šanse da opstanu u ovim uslovima. A ovo je samo jedan od primera koje nam je naš gost predstavio.
Drugi dan gostovanja namenili smo predstavljanju organizacije široj javnosti, što smo ostvarili u saradnji sa NDNV. U njihovim prostorijama smo ugostili nekolicinu zainteresovanih za ono što je Nemanja imao da ispriča, a nama ostaje da se nadamo da smo na ovaj način samo otpočeli saradnju sa jednom organizacijom koja se trudi da popravi pokvareno i da izgradi porušeno. Iz onoga što nam je ispričao vidimo da će najveći deo posla otpasti na one nematerijalne ruševine, s obzirom na to da se neki akteri koji raspolažu daleko većim sredstvima, trude da sve ostane po starom i da se poverenje između ljudi nikada ne uspostavi. Znamo te ljude i znamo im tragove, s obzirom da su svuda oko nas i da su i dalje u svojoj misiji i u Novom Sadu, na isti način kao što su to u Mitrovici – bila ona Severna, Južna ili Kosovska.
Grupa za konceptualnu politiku
Gostovanje je realizovano u okviru radionice i javnih razgovora pod nazivom “Izgradnja zajednice na Kosovu i u Vojvodini“
