Proglas INICIJATIVE ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

Na mesnom forumu, održanom 14. februara 2019, predstavljen je predlog Grupe za konceptualnu politiku kojim su građani i njihova udruženja pozvani da nam se pridruže u Inicijativi za lokalnu samoupravu. U raspisu poziva, kao i tokom izlaganja predloga na mesnom forumu formulisan je sadržaj ideje Inicijative i predstavljen je plan njenog vođenja. Javnost će biti upoznata sa tokom razvoja Inicijative uz otvoren poziv na saradnju i učešće svih zainteresovanih za odbranu prava na lokalnu samoupravu.

Šta je Inicijativa za lokalnu samoupravu?

Inicijativa za lokalnu samoupravu je platforma na kojoj želimo da okupimo ljude Novog Sada, inicijative i udruženja građana, kako bismo zajedno i organizovano osmislili načine na koji je moguće koristiti instrumente učešća građana u upravljanju javnim poslovima u lokalnoj zajednici. U osnovi ove inicijative je stvaranje novog prostora u cilju ostvarenja mogućnosti ljudi da zadovolje potrebe od neposrednog, zajedničkog i javnog interesa. Taj zajednički interes uključuje mesta koja nas već okupljaju, a među njima su kolektivno stanovanje, stambene zajednice, rad, javni prostori, komunalni i socijalni problemi, ali su mnoga od njih zatvorena za aktivno i udruženo učešće građana.

Reč plaftorma dolazi iz projektne leksike. Mi je tamo najpre susrećemo, i od prvog susreta koristimo ne obraćajući više pažnju na njeno prisustvo u projektnim predlozima. Mi nažalost nemamo često priliku da vidimo tuđe projektne predloge, a to bi bilo dragoceno za naš rad. Platforma je međutim zadobila i političku vrednost, i značenje, iza kojeg je još dosta toga otvoreno za svaki mogući doprinos razumevanju situacije koja je i tom rečju otvorena. Otvaranje situacije sigurno nije samo u rečima, ali je zanimljivo videti još jednu iz tog registra kako se pojavljuje kroz termin koordinator, što je funkcija ne samo u zagrebačkoj i sada već hrvatskoj platformi, već i u Savezu za Srbiju, asocijaciji – ili baš i isključivo savezu? – političkih stranaka koje se smatraju opozicionim, ali i pokreta, te različtih inicijativa koje su se priključile ovom opozicionom bloku. Koordinator Dragan Đilas sada više nije menadžer, što je u Demokratskoj stranci bio kolokvijalni naziv za nešto što su svi duboko poštovali. Biznis za stranke se očigledno promenio, ali mi ne znamo kako stoje stvari u aranžmanima vlasti, stranaka i ekonomskih subjekata, odnosno privrede i privrednika. Razmena reči mito i reket je obeležila taj dijalog gluvih, kojima ovaj nedostatak nije smetao da rade i sarađuju.

Platforma je dakle reč kojom želimo opisati nešto što se isto tako znalo zvati i mrežom, ali je taj termin takođe pošao putem preciznije artikulacije i osadrženja, suspenzije polisemije, da nam više nije potreban, a ni mi njemu. Kako onda imenovati nešto što će biti razgovor o tome šta bismo da rešimo i šta nas to muči toliko ili dovoljno da bismo i sami nešto preduzeli da to promenimo ili rešimo. Subjektivacija se očekuje, ali i ohrabruje. Kako? Svojim primerom i svojom idejom, odnosno politikom koju ćemo predstaviti ljudima i pitati ih šta oni misle o tome, a onda i o svemu drugom. Kontekstualizacije su neizbežne, jer one su opis situacija iz kojih se namerava izaći. Platforma je mesto na kome očekujemo da se inicijative i politike povezuju, a za to je dovoljan otvoren i prijateljski razgovor kojim se kontekst ili uslovi organizovano postavljaju, a to znači i postavljaju pred organizaciju.

Treba li dakle ovu reč izbegavati ili, naprotiv, ukazati da o njoj mislimo i da je stavljamo pred sebe kao reč koju čujemo? Treba li ohrabriti one na čijim ustima se čuje i koji bi rado da se taj glas prenese? Budući da ona nije samo izraz, fraza ili poštapalica projektnog jezika, ostaje da istražimo i saznamo šta ona može da znači za ljude koji su se organizovali i koju ćemo verovatno uskoro moći da čujemo i statutarno. Platforma je za nas mesto povezivanja, mesto udruživanja autonomnih inicijativa i predloga koje zajednički stavljamo pred ljude i oni se razvijaju u prostorima koji su specifični za svaki od glasova koji se čuje. Možemo reći i organizovanih glasova i predloga za konkretne situacije i oblasti delovanja. Ove oblasti su jezički ustupak posmatraču koji gleda preko platforme, i čiji se pogled zadržava na zajedništvu. Po našem mišljenju, u pitanju su problemi i problemske situacije koje ljudi organizovano postavljaju i predlažu rešenja za njih. Oblasna deoba društvene stvarnosti ima svoju istoriju i suprotstavlja se politici na strani ljudi svojim ekspertskim pristupom i moćima kojima raspolaže, i koje nisu samo simboličke. Prema našem mišljenju, niko nije dovoljno stručan u onome za šta se opredelio, ali je kompetentan za bilo šta što ga se politički tiče. Zato problem treba prepustiti onome koga on najviše zanima, a ako je to što ga zanima isključivo vlast i upravljanje, onda smo u ozbiljnom problemu, iako i u središtu svake političke situacije, odnosno prilike da nešto promenimo. No ako je to povezivanje i odlučivanje, gde se uprava razvija po linijama samouprave, onda smo na dobrom putu. Naš odgovor na nepostavljeno pitanje je pitanje i ono glasi: možemo li pomoći našim razmišljanjem na zadatu temu? Zadata tema je obično ograničavajuća i naporna, ali u njoj ponekad možemo čuti i poziv za pomoć. Međutim to je pretenciozno i objektivistički nastrojeno očekivanje ili osluškivanje, i zato bismo drugačije da odgovaramo na staro aktivističko raspitivanje o tome kome je potrebna pomoć. Pomoć se ne nudi onome ko je ne traži i mi ova razmišljanja o inicijativi kao platformi artikulišemo isključivo kroz naš predlog i naš politički cilj. Drugim rečima, nama je potrebna pomoć da otvorimo mesne zajednice za nevladine organizacije, jer smatramo da se bez učešća civilnog društva u radu uprave ne može ništa učiniti za ljude koji se teško organizuju i sistemski su na to obeshrabreni.

Zbog toga je ova inicijativa usmerena isključivo na odbranu prava na lokalnu samoupravu i prava na udruživanje, koja su garantovana zakonima ove zemlje i sporazumima koje je Srbija potpisala, odnosno obavezama koje smo kao društvo preuzeli u mnoštvu demokratskih procesa, pa tako i procesa pridruživanja Evropskoj uniji.

Grupa za konceptualnu politiku stoji na stanovištu da je potrebno aktivno učešće građana u politici civilnog društva, pošto partijski oblik organizovanja nije i jedini mogući način aktivnog učešća građana u društvenom i političkom životu zajednice. Mišljenja smo da su građani sposobni da autonomno i slobodno artikulušu svoje zahteve i ukažu na probleme koje je potrebno rešavati i da je njihova sposobnost politički uslov za svaku ekspertizu i odgovor državne politike. Smatramo dakle da su ljudi kompetentni da artikulišu i iznesu sopstvene predloge radi zadovoljenja potreba koje oni najbolje poznaju, i da je programsko i partijsko posredovanje u artikulaciji političkih i društvenih zahteva samo jedan od aspekata razvoja demokratskog društva. A možda je u pitanju samo jedan od momenata koji su za nama jer su dovršeni, i koji zato danas deluju na način koji ne doprinosi daljoj demokratizaciji naših odnosa i načina na koji se možemo organizovati.

Lokalna samouprava predstavlja pravo građana da učestvuju u ovom procesu, najpre neposredno, dakle autonomno i slobodno, a onda i preko izabranih predstavnika. Ono što nedostaje u dosadašnjim zakonskim uređenjima ovog prava jeste pravo građana na slobodno i autonomno udruživanje. Pravo na lokalnu samoupravu je politički prostor koji je izboren u dosadašnjoj istoriji borbe naroda za slobodu i jednakost, i naše društvo je ovo pravo branilo i državnim politikama, koje su danas drugačije i koje mu se sada ozbiljno suprotstavljaju. Svedoci smo izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje ozbiljno dovode u pitanje ovo pravo budući da se odredbe koje upućuju na moć i sposobnost građana, kao i obaveze svake državne vlasti u odnosu na njih brišu i na taj način poništavaju. Civilno društvo je i dalje kategorija koja je pod udarom vlasti i brisanje reči pod kojima se ona nalazi iz mnogih zakona (nevladine organizacije se ili brišu ili zamenjuju rečima „udruženje“, ili, od nedavno u kulturi: vaninstitucionalni akteri služe da opišu mesto na kome se nalazimo i organizujemo kao nezavisni „akteri u kulturi”) koji uređuju život ljudi u lokalnoj zajednici, dokazuje da je vlast u državi takva da društvo smatra svojim neprijateljskim okruženjem, a udruživanje građana koje je na distanci prema vlasti čak i neprijateljskim delovanjem.

Predviđeni instrumenti ili načini za neposredno učešće građana u upravljanu i odlučivanju su, pored peticija, zborova građana, referenduma i narodnih inicijativa, i mesne zajednice kao osnovne institucije mesne i lokalne samouprave i, kako kažu prvi članovi njihovih statuta, one su pre svega: organizacije građana. Mi mislimo da to više nije slučaj i zbog toga smatramo da one treba da budu vraćene u ruke građana. Iskustvo nam je pokazalo da takvo šta ne može bez slobode i hrabrosti građana da se slobodno udružuju – na distanci prema državi, državnoj vlasti i partijskom načinu organizovanja – i pokreću inicijative kojima se ostvaruje lokalna samouprava.

Prema tome, Inicijativa je mesto odakle počinjemo sa pitanjem i na koje pozivamo ljude da nam se pridruže. Nema više kategorije kojom bismo mislili mesto, osim ovom neodređenošću u prostoru, a onda i u vremenu, pošto je to naš prostor i za nas prostor, dakle u trenutku dok smo prisutni. Kao što se mora biti prisutan i u jednom društvu.

Mesto na kome ćemo razgovarati o mnogo stvari, ali to je stvar projekta i slučaja. Projektno ćemo to podržati tako što ćemo napisati različite projekte da najpre sami o tome možemo nešto reći, i rečenim nekoga pozvati, a odmah potom, ili čak istovremeno, pozvati ljude da nam se pridruže i u pisanju projekata za jednu ovakvu Inicijativu. Asocijacije to umeju da rade i rade već duže vremena, i ne vidimo zašto bismo odbijali da im se pridružimo na konkursima sa idejom koja bi mogla biti i raspisna, a ne samo aplikativna.

Podsetićemo vas, od leta 2017. godine i poslednjih izbora za savete mesnih zajednica i kada su ih zauzeli članovi SNS-a, njihova vrata za nezavisno organizovane inicijative građana i udruženja su zatvorena. Od tog trenutka smo pokrenuli akciju kako obaveštavanja javnosti o ovom problemu, tako i kontaktiranja odgovornih uprava za rad mesnih zajednica, ali bez bilo kakvog afirmativnog odgovora. A onaj koji smo dobili od pojedinaca iz vlasti: „pobedite nas na izborima pa radite šta hoćete”, svakako ne smatramo afirmativnim, jer svakog građanina smatra suprotstavljenom stranom, dok negira sopstvene zakone. Ovo je samo jedan primer razilaska naših logika i načina razumevanja situacije u kojoj tražimo pravo koje nam pripada.

Pravo na lokalnu samoupravu u smislu neposrednog učešća ljudi je pravo koje ne mora biti realizovano, i mi vidimo da je ono danas gotovo zamrlo, a da bi se ostvarilo potrebno je delovanje ljudi na udružen način. Upravo je to razlog zbog kojeg smo pokrenuli Inicijativu za lokalnu samoupravu. Mi kao udruženje građana već delujemo organizovano, organizujemo akcije i iznosimo predloge vezane za lokalnu samoupravu i konkretno za mesne zajednice, koje smo u ranijem periodu iznosili pred upravu i Savete mesnih zajednica, ali čija su vrata u poslednjih godinu dana zatvorena i komunikacija je obustavljena. Kroz Inicijativu želimo te predloge da predstavimo vama, da čujemo vaše mišljenje o njima, moguće je i nove predloge. Ovo je poziv na diskusiju iz koje je moguće preduzeti nove akcije.

Ovo je otvoreni proces pravljenja inicijative, koju mi vidimo kao moguću i pozivamo vas u nju. Imali smo iskustva pokretanja inicijativa i one su specifične i odgovaraju na specifične probleme – Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada – i obično ne traju dugo. Ali mislimo da su važno mesto deljenja i artikulacije problema, organizovanog iznošenja predloga, kao i borbe da oni budu prihvaćeni. Zbog toga ovaj pokušaj pokretanja jedne inicijative ne treba smatrati ponavljanjem, već započinjanjem iznova. Sada smo odlučni da preduzmemo nešto za nas novo, a na osnovu onoga što smo do sada saznali. Narodna inicijativa je instrument neposrednog učešća građana i mi ćemo njom pokušati da rešimo problem, odnosno ostvarimo cilj. Samo sredstvo je otvoreno za mnoštvo predloga, i mi ćemo ući sa svojim, a on se tiče učešća civilnog društva, odnosno nevladinih organizacija u radu uprave. Počev od mesnih zajednica.

Zbog toga četvrtkom, ali dva puta u mesecu, na našu Inicijativu za lokalnu samoupravu pozivamo bivše predsednike i članove Saveta mesnih zajednica, udruženja građana, aktiviste, građane, novinare, stanare i ostale aktere iz polja stanovanja i lokalne zajednice – (ne-)profesionalne upravnike stambenih zajednica i organizatore upravljanja. Predstavnici uprava u Novom Sadu zaduženi za rad mesnih zajednica i sprovođenje Zakona o stanovanju i Zakona o lokalnoj samoupravi biće pozvani u svojstvu članova uprave, a ne vlasti. Cilj je da promislimo nove oblike organizovanja i nove institucije kojima bismo mogli da utičemo na rešenje tih problema.

Naši predlozi su:

• otvoriti mesne zajednice za građane i udruženja građana i vratiti ih u ruke građana (obezbediti pravilnik o korišćenju prostorija MZa)
• zahtevati učešće organizacija civilnog društva u osnivanju i radu komisija po različitim pitanjima – stambenih, socijalnih, kulturnih, komisija za udruženja građana, od strane građana i udruženja

• obezbediti slobode okupljanja i javnih tribina u MZ-ima

• podsticati održavanje zborova građana