Projekat Grupe za konceptualnu politiku sadrži više aktivnosti koje imaju za cilj predstavljanje, analizu i produkciju umetničkog dela i javni razgovor sa umetnicima – sa pozvanim umetnicima Slobodanom Stošićem i Zoranom Todorovićem, kao i sa onima koji se putem ove najave projektu priključe. Ukoliko budemo imali sreće sakupićemo građu za moguću kritiku i estetičku recepciju dela umetnika saradnika na projektu.
Namera nam je da približimo ljudima proces produkcije umetničkog dela, izlaganja, tumačenja i kritike, kako bi se napravila platforma njihovog povezivanja i uključivanja u umetničku produkciju.
Otvorićemo za javnost način mišljenja i stvaranja umetnika na konkretnim umetničkim delima, i ohrabriti ljude da ravnopravno učestvuju u interpretaciji umetničkog dela kroz diskusiju sa umetnicima i ljudima koji su uključeni u procese produkcije i predstavljanja umetničkih radova.
Projekat je nastavak rada na problemu savremene umetnosti i politike savremenosti. Prošli put smo se okupili pod naslovom “Mišljenje umetnosti ili katastrofa”, a sada smo na mestu mišljenja umetnika. U međuvremenu smo se obreli na problemu umetničke organizacije i o tome diskutovali sa prijateljima i saradnicima, umetnicima i aktivistima, tokom realizacije izložbe “Nuisance value” (http://www.buchsenhausen.at/en/event/stoerwerte/).
Širi opis projekta i problem:
Projekat sadrži više povezanih aktivnosti koje imaju za cilj predstavljanje, analizu i produkciju umetničkog dela i javni razgovor sa umetnicima. Stvaranje građe za moguću kritiku i estetičku recepciju dela umetnika saradnika na projektu je aktivnost koja se izvodi beleženjem u različim registrima i medijima: pisanje izveštaja i kritika, audiovizuelno dokumentovanje procesa rada i saradnje, te javne prezentacije i diskusije, koje podržavaju radionice na kojima se prezentacije pripremaju sa zainteresovanom javnošću i saradnicima. Od planirane posete Akademiji umetnosti, koja je trebala da bude u funkciji projekta jer bi se rad sa studentima pridružio artikulaciji procesa koji se odvija u javnom prostoru, nema ništa. Podrška Republike je izostala i sada projekat realizujemo u redukovanom obimu aktivnosti, koje je podržala samo Gradska uprava za kulturu Novog Sada. Kako će se to odraziti na vrednovanje projekta manji je problem od onoga koji smo stvorili aktivnim učešćem u politici nezavisne kulturne scene u Novom Sadu, kada smo osvojli slobodu da predložimo člana komisije za gradski konkurs iz oblasti kulture. Neprijatnost koja nas čeka suočavanjem sa članom komisije koji je odobrio projekat koji zapravo neće biti realizovan u celosti, ostaje nam na mišljenje.
Osnovna ideja projekta je i dalje da uspostaviti platformu za istraživanje savremene umetničke prakse, u čemu Grupa za konceptualnu politiku učestvovala nekoliko godina radeći sa Centrom za nove medije_kuda.org, iz Novog Sada i Omladinskim centrom CK13. I tu su se dogodile bitne političke promene i došlo je do razlaza između Grupe za konceptualnu politiku i Centra za nove medije_kuda.org. Politika prestaje sa nestankom mesta njenog mišljenja, ali poražena može biti i kada ta mesta postoje. U našem slučaju došlo je prvo do poraza, a potom i do prestanka politike koju smo vodili i sada kao GKP idemo iznova.
Istraživanje i delovanje u polju aktivizma, umetničke i izdavačke produkcije, odvija se na više planova, ali je ovaj projekat nastavak započetog rada u oblasti istraživanja i edukacije u institucionalnom kontekstu savremene umetničke produkcije. Prošlogodišnji projektni rad je realizovan uz podršku Republičkog ministarstva kulture i informisanja (“Mišljenje umetnosti ili katastrofa”), kada su postavljene osnove za nastavak rada na ideji.
Aktivno organizaciono delovanje (organizacija civilnog društva, udruženje građana) ovog udruženja u kulturi uključuje ispitivanje savremenosti u domenu samoorganizovanja građana u različitim oblastima života, a poslednjih godina i preko istraživanja savremenosti u umetničkoj produkciji. Susret sa obrazovnim i umetničkim institucijama, udruženjima i pojedincima (umetnicima, istraživačima, nastavnicima) odvija se na projektnom terenu, dakle na proizvodnom i egzistencijalnom terenu delovanja udruženja građana u oblasti kulture, i na njemu se susrećemo sa mnoštvom problema i prekida u redovnom odvijanju savremenog stvaralaštva, od oblasti umetničke proizvodnje, do obrazovnih, izdavačkih i eksperimentalnih praksi u domenu edukacije, a pre svega one vaninstitucionalne kojima se bave nezavisna udruženja građana u kulturi.
Ovaj put akcenat je na radu sa umetnicima koji treba da doprinese stvaranju građe za svaku suvislu recepciju umetničkog dela, koja se kreće od stručne analize i istorizacije do najšire publike, kojoj se umetnik danas obraća. Aktuelizacija tema odvija se u različitim registrima društvenog života, ali je za umetnost presudna umetnikova orijentacija u savremenosti. Istražiti koliko je ova umetnička intencija razumljiva publici ne svodi se samo na ispitivanje njene obaveštenosti. Naše je mišljenje da bi otvaranje prostora komunikacije umetnika sa najširom publikom otvorilo prostor za realne i praktične susrete publike sa savremenom umetnošću, koja bi time postala aktivni učesnik u stvaranju umetnosti u jednom društvu. Projektno rečeno, u pitanju je doprinos razvoju publike savremenog umetničkog stvaralaštva, ali i pokušaj stvaranja veza između praksi koje se odvijaju u javnim ustanovama kulture i obrazovanja i civilnom sektoru.
Dosadašnje razmišljanje o “umetničkom polju” zadržava se na institucijama umetnosti (u prostoru države i tržišta) i obrazovanja (javnog i privatnog), a mi mislimo da je potrebno otvoriti odnos koji se uspostavlja u samoj strukturi umetničkog dela, a to je odnos između umetnika i njegove publike. Ljudi kojima je delo namenjeno i čiji estetski sud se očekuje ukoliko je reč o delu umetnosti.
To ujedno znači i napraviti prostor za mišljenje umetnosti preko mišljenja umetnika i mišljenja publike o stvarima umetnosti – konkretno umetnosti umetnika koji će biti uključeni u ovaj projekat. Ono o čemu umetnik misli jeste delo i metode, tehnike i sredstva kojima namerava da ga napravi. Razumevanje i diskusija o samom umetničkom postupku, koji je u slučaju savremene umetnosti multimedijalan i kompleksniji nego ikada do sada u istoriji umetnosti, zahteva obaveštenu i angažovanu publiku koja se može pojaviti samo javnim uključivanjem i pozivom na saradnju. Ovaj oblik saradnje nazivamo “umetničkom organizacijom” i u saradnji sa zainteresovanim ljudima razvijamo na širem planu kroz internacionalnu saradnju i podsticanje različitih inicijativa u kulturnoj politici u Novom Sadu.
Cilj projekta je tako i razvoj umetničke kritike kroz afirmativan pristup umetničkoj praksi. Mišljenja smo da je u Srbiji nedovoljno ohrabrena umetnička kritika, jer je dosadašnja instutucionalizacija umetnosti vodila razvoju isključivo analize, teorije i istorije umetnosti, koje su češće u vezi sa širim vanumetničkim interesima i načelnim ideološkim orijantacijama, uključujući i onu koja se odvija pod devizom kritičkog promišljanja stvarnosti, koja će, ukoliko bude devalvirana frazeološkim delovanjem u kulturnoj politici u potpunosti izgubiti na delotvornosti i društvenom značaju.
Srž ideje ovog projekta je dakle umetnička kritika i njen razvoj. Ohrabrivanje na kritiku, budući da je ona posrednik između umetničkog dela i gledaoca, odnosno publike. Prema našoj hipotezi, umetnička kritika ne može biti negativna, već isključivo afirmativna – čak i kada je vođena kritičkom svešću društveno anagžovanih ljudi. Kritika objašnjava zašto nam se nešto dopada, a estetski režim je i dalje režim umetnosti, pa prema tome i savremene umetnosti, pošto je ova umetnost, a ne nešto drugo. Autonomija umetnosti prema našem sudu traži ponovno preispitivanje, kao i autonomija samoudruženih građana i to je ideja koja prati sve naše aktivnosti i akcije u ovom društvu.
Umetničku kritiku tako smatramo momentom produkcije same umetnosti, a ne sredstvom isključenja ili stručne diskvalifikacije. Investiranje u slučaju kritike nipošto nije ideološko suđenje i vanumetnička procena važnosti nečijeg stvaralaštva, jer je stvaralaštvo dovoljno vanumetnički značajno. I umetnici, kao i svi njihovi saradnici u najšire uzetom polju umetnosti i kulture, žive u ovom društvu i daju svoj doprinos i odgovor na pitanja koja kao društvo sebi postavljamo. I umetnička kritika, sa svoje strane, čak i kada jasno kazuje ili ukazuje na ono što nam se dopada, izlaže svojevrsno izlaganje sudu istorije i njenih “veština”: teorije, nauke, ideologije, religije, a ponekad i državne politike, koje kritiku mogu diskvalifikovati obesnaživanjem i činjenjem irelevantnim dela koje je kritika opevala i proglasila umetničkim. Druga kritika to neće učiniti jer, budući kritika prema našoj hipotezi, ona piše samo o onome šta joj se sviđa, te bi ukoliko bi i pisala o istom delu (a to znači afirmativno), potvrdila i kritiku koja je o tom delu pisala (pevala) pre nje.
Afirmacija same umetničke kritike nam se tako pojavljuje kao važan činilac i pokretač afirmativnog pristupa situaciji (posebno u oblasti umetnosti!) iz koje se nastoji misliti moguće, i na taj način biti savremen dobu u kome živimo. Rezultat projekta će biti umetničko delo, u čijem stvaranju će učestvovati ljudi koji se odluče na saradnju na ovom projektu.
Ovaj projekat je, kao što je rečeno, razvijan u široj saradničkoj mreži i nadovezuje se na aktivnosti saradnika koji su u njega uključeni. Da, mislimo i na Centar za nove medije_kuda.org, ali pre svega na nama bliske protagoniste umetničke scene Srbije sa kojima smo počeli misliti umetnost, kao što su Dejan Sretenović, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i profesor na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost, Svebor Midžić, teoretičar i nekada član kolektiva Prelom, Zoran Todorović, umetnik i profesor na Akademiji umetnosti Beograd, i Slobodan Stošić umetnik iz Novog Sada. Širem projektu su nakon toga pristupili još neki umetnici, a računamo i na umetničku publiku, odnosno zainteresovanu javnost, uključujući i novinare medija koji prate kulturna i dešavanja u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva.
