Odmah na po\u010detku trebalo bi utvrditi par \u010dinjenica. Jedna od njih je \u0161ta mesna zajednica nije. Mesna zajednica nije organ vlasti. Jeste iznena\u0111uju\u0107e i pomalo zbunjuju\u0107e, ali tako je. Mesna zajednica nije organ vlasti.<\/p>\n
Decenijska praksa jeste takva da su one prvi nivo igrice zvane Strana\u010dka mobilizacija, u kojoj akteri pokazuju ume\u0107e organizovanja, ta\u010dnije pritisaka na bira\u010de, u sopstvenom kvartu. Uprkos tome, mesna zajednica nije izborni plen. Nije ni stepenica niti odsko\u010dna daska za napredak u strana\u010dkoj hijerarhiji, ali se stranke uporno trude da je tako predstave.<\/p>\n
Mesna zajednica se osniva, kako to ka\u017ee aktuelni Statut grada Novog Sada, \u201eradi zadovoljavanja potreba i interesa od neposrednog zna\u010daja za gra\u0111ane sa odre\u0111enog podru\u010dja\u201c. Ona se mo\u017ee osnovati za jedno ili vi\u0161e naseljenih mesta, s tim \u0161to je praksa da je svako mesto, odnosno prigradsko naselje jedna mesna zajednica.<\/p>\n
Odluka o mesnim zajednicama grada Novog Sada, u \u010dlanu 13. ka\u017ee da se izbori za Savet sprovode \u201epo pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu op\u0161teg i jednakog izbornog prava, u skladu sa ovom odlukom i statutom mesne zajednice\u201c.<\/p>\n
\u201eSvaki poslovno sposoban gra\u0111anin<\/b> sa prebivali\u0161tem na podru\u010dju mesne zajednice koji je navr\u0161io 18 godina \u017eivota, ima pravo da bira i da bude biran u Savet\u201c, dodaje se.<\/p>\n
\u201ePravo da biraju i budu birani za \u010dlanove Saveta imaju punoletni gra\u0111ani <\/b>sa prebivali\u0161tem na podru\u010dju mesne zajednice koji imaju op\u0161te bira\u010dko pravo, na osnovu slobodnog, op\u0161teg, jednakog i neposredno izbornog prava, tajnim glasanjem…\u201c, stoji u jo\u0161 uvek aktuelnim statutima novosadskih MZ.<\/p>\n
Gra\u0111ani, odnosno gra\u0111anin, a ne izborne liste, ne grupe gra\u0111ana, ne stranke. Gra\u0111ani(n).<\/p>\n
Pravni akti, o\u010digledno, jo\u0161 ne prepoznaju parlamentarizaciju mesne samouprave koja je u me\u0111uvremenu sprovedena. Zbog nje su gra\u0111ani u pojedinim, a verovatno uskoro u svim mesnim zajednicama, primorani da prihvate nametnuto re\u0161enje SNS-a i na izbornu crtu iza\u0111u na nekakvim izbornim listama. Uvo\u0111enje obavezne overe potpisa dodatno dokazuje da je cilj vlasti zapravo uni\u0161tavanje mesne samouprave i njeno pretvaranje u sopstvenu ispostavu. Ne\u0161to poput upravnih okruga koji postoje i ne slu\u017ee apsolutno ni\u010demu.<\/p>\n
Gra\u0111anima je nakon zatvaranja mesnih zajednica za njihove inicijative nejasno \u010demu uop\u0161te slu\u017ee, ali je va\u017eno pogledati koliko se naprednjaci gr\u010devito bore da ih u potpunosti kontroli\u0161u. U njima nema ni koalicionih partnera, a kamoli opozicije ili nezavisnih gra\u0111ana. Jedino takvom potpunom kontrolom mo\u017ee se spre\u010diti samoorganizovanje i nametnuti prioriteti i interesi vlasti.<\/p>\n
Gra\u0111anski karakter MZ <\/b><\/p>\n
Sve prethodno navedeno, i ne samo to, bilo je povod da Grupa za konceptualnu politiku osmisli i u finu knji\u017eicu smesti svoj \u201ePredlog za za politiku decentralizacije – za o\u010duvanje gra\u0111anskog karaktera mesne zajednice\u201c<\/b><\/i>.<\/p>\n
Taj dokument na\u0107i \u0107e se uskoro pred svim demokratskim opozicionim partijama, gra\u0111anima i civilnim dru\u0161tvom, kao predlog za dijalog o budu\u0107nosti mesne samouprave. Mo\u017eda je malo zbunjuju\u0107e da se neko obra\u0107a strankama i tra\u017ei od njih da o\u010duvaju gra\u0111anski karakter mesne zajednice, ali to je, na \u017ealost, redosled koraka koji jedino mogu da osiguraju tako ne\u0161to jer partije u Srbiji odlu\u010duju o svemu.<\/p>\n
Sa druge strane, one moraju da shvate da je i u njihovom interesu da, u \u0161to skorijoj budu\u0107nosti, obezbede da mesne zajednice ponovo postanu i ubudu\u0107e ostanu mesto gra\u0111anskog samoorganizovanja.<\/p>\n
\u201eDemokratija podrazumeva samoupravu, a ova je mogu\u0107a samo kada je na distanci prema vlasti i dr\u017eavnoj upravi. Zbog toga je va\u017eno da mesne zajednice ostanu slobodne i na strani ljudi, i da se to zahteva od opozicionih stranaka pre nego \u0161to do\u0111u na vlast\u201c, isti\u010de Zoran Gaji\u0107.<\/p>\n
Naravno, to \u0161to je neko \u010dlan stranke ne bi trebalo da bude hendikep, odnosno prepreka da se kandiduje u svojoj mesnoj zajednici. Ono \u0161to je va\u017eno jeste da nastupa kao gra\u0111anin, a ne kao strana\u010dki vojnik. Jednostavno je. Va\u017eno je da sam sakupi neophodne potpise za kandidaturu od kom\u0161ija i prijatelja, poznanika, zatim im potanko objasni za\u0161to je va\u017eno da glasaju za njega i iza\u0111e na crtu sa ostalim kandidatima. Sam. Bez strana\u010dke infrastrukture<\/b>. Bez celodnevnog pozivanja telefonom, bez duplih bira\u010dkih spiskova, bez flajera sa predsednikom stranke koji \u017eivi u nekom drugom gradu.<\/p>\n
Takav kandidat onda jeste relevantan samoorganizovani gra\u0111anin u kojeg njegove kom\u0161ije mogu da se pouzdaju, i od koga onda o\u010dekuju da radi u njihovom interesu. Ako se desi da se interesi stranke i kom\u0161iluka ne poklapaju, tim gore za strana\u010dke interese. Na kraju krajeva, nevezano za mesne zajednice, stranke bi trebalo da prate interese gra\u0111ana, da ih artikuli\u0161u i u odnosu na njih popravljaju stanje u dru\u0161tvu i dr\u017eavi na bolje, a u op\u0161tu korist. Dakle, ako ne\u0161to nije u interesu nekog stanovnika neke mesne zajednice, ne mo\u017ee biti ni u interesu stranke koja na njihove glasove pretenduje. Jasno ko dan.<\/p>\n
Jeste, komplikovano je kad, na primer u Novom Sadu, u skup\u0161tinu stigne 47<\/span> potpuno razli\u010ditih zahteva i predloga iz isto toliko mesnih zajednica, pa se moraju uvrstiti i uklopiti u matematiku vlasti, ali niko nije ni rekao da je demokratija jednostavna. Mora mnogo da se radi na njoj, a gra\u0111anska participacija jeste jedna od va\u017enih uslova.<\/p>\n Problem je \u0161to su gra\u0111ani svojom nezainteresovano\u0161\u0107u i apatijom dozvolili da preovlada princip linije manjeg otpora. Nisu \u017eeleli da se bave politikom, prepustili su je strankama i dobili smo to da se politika sada bavi nama. U\u0161la je u sve pore dru\u0161tva i prilagodila ga sebi i svojim interesima, prevashodno interesima svojih finansijera.<\/p>\n Bez stranaka, ne i bez politike<\/b><\/p>\n Ono \u0161to ve\u0107ina ne razume jeste da predlog da stranke nemaju veze sa mesnom samoupravom ne zna\u010di da u njoj politike ne\u0107e biti. U zemlji u kojoj bukvalno sve, od cena na tr\u017ei\u0161tu, preko sastava saveta roditelja pa do pozori\u0161nog repertoara zavisi od vladaju\u0107e stranke, svako suprotstavljanje tom nametnutom, potpuno pogre\u0161nom i nakaradnom sistemu zna\u010di ujedno i bavljenje politikom.<\/p>\n Ali, bavljenje politikom u smislu bavljenje javnim poslovima, javnim problemima i javnim interesom. To je ono gde gra\u0111ani imaju svoj ugao kojeg ne smeju da se odreknu. I upravo su mesne zajednice mesta, iako ne bi trebalo da budu jedina, preko kojih \u0107e gra\u0111ani da lokalnoj vlasti, ali i pokrajinskoj i dr\u017eavnoj, nametnu svoje zahteve. Mesto odakle se ukazuje na ozbiljne probleme koji su danas \u201eispod radara\u201c visoke politike. Jer, partije imaju tu bezobraznu naviku da od visoke politike, od raznih Kosova i Ukrajina ne vide \u010doveka i njegove svakodnevne probleme.<\/p>\n \u201eMi mislimo da mesne zajednice imaju mo\u0107. \u010cak politi\u010dku, jer jesu organizacije i raspola\u017eu zakonom propisanim sredstvima neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u upravi i odlu\u010divanju. Iako to nije odluka koja je zakonski obavezuju\u0107a, itekako obavezuje politi\u010dki. Zato vlast i onemogu\u0107uje pristup mesnim zajednicama koji bi bio na inicijativu samih gra\u0111ana\u201c, upozoravao je jo\u0161 ranije Gaji\u0107.<\/p>\n Zato se GKP-ov predlog za o\u010duvanje gra\u0111anskog karaktera mesne samouprave sastoji iz tri dela: predloga namenjenog politi\u010dkim strankama, predloga za civilno dru\u0161tvo, kao i predloga za zakonske i ustavne promene.<\/p>\n Kako to GKP vidi, u odnosu na ste\u010deno iskustvo iz izbora za savete MZ u Novom Sadu 2021. godine, strankama se predla\u017ee da se javno obave\u017eu i jasno iska\u017eu stav<\/b> da su izbori za mesne zajednice gra\u0111anski, a ne strana\u010dki, kao i da ubudu\u0107e stranka ne\u0107e izlaziti na te izbore niti \u0107e strana\u010dki mobilisati ljude da na njih iza\u0111u kao kandidati.<\/p>\n \u201eUneti u program politi\u010dke stranke sadr\u017eaj koji se ti\u010de mesnih zajednica kao organizacija gra\u0111ana, i kojim se podsti\u010de i ohrabruje neposredno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana i po\u0161tuju izbori za savete zajednica kao gra\u0111anski izbori. Pridru\u017eiti se procesu i akcijama zagovaranja za o\u010duvanje gra\u0111anskog karaktera mesne samouprave potpisivanjem zajedni\u010dkog memoranduma<\/i>\u201c, dodaje se u ovom predlogu.<\/p>\n Kada je u pitanju civilno dru\u0161tvo, od njega se o\u010dekuje da se pridru\u017ei procesu i \u201eakcijama zagovaranja\u201c za o\u010duvanje gra\u0111anskog karaktera mesne samouprave potpisivanjem zajedni\u010dkog memoranduma. Tako\u0111e, predog je i da usklade deo svojih projektnih aktivnosti zajedni\u010dkom politi\u010dkom cilju i tako u\u010dine ovaj proces zagovaranja odr\u017eivim.<\/p>\n Predlog zakonske i ustavne promene <\/b><\/p>\n GKP upozorava da, s obzirom na detektovane probleme kroz iskustvo pra\u0107enja izmena propisa koji reguli\u0161u domen mesne samouprave i izbore za savete mesnih zajednica, svi akteri moraju da daju doprinos kako bi pravo na mesnu samoupravu (p)ostalo zagarantovano.<\/p>\n Zbog toga je, dodaju, neophodno uneti, odnosno vratiti kategorije mesne samouprave u Ustav Republike Srbije, kao i \u201erekonstruisati delove Ustava koji ure\u0111uju decentralizaciju dr\u017eavne uprave\u201c, a sve u cilju ja\u010danja samostalnosti lokalne samouprave.<\/p>\n Tako\u0111e, s istim ciljem potrebno je staviti van snage Odluku o mesnim zajednicama i izmeniti Uputstvo za sprovo\u0111enje izbora za savete mesnih zajednica.<\/p>\n \u201eNaglasiti zna\u010daj instrumenta neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u procesima upravljanja i odlu\u010divanja u mesnim zajednicama: zborovi gra\u0111ana, referendumi, gra\u0111anska inicijativa i samodoprinos; zakonom regulisati zbog gra\u0111ana kao primarni na\u010din dono\u0161enja odluka, dok bi savet mesne zajednice imao samo izvr\u0161nu ulogu. Drugim re\u010dima, Savet treba da ima mandat zbora gra\u0111ana\u201c, predlozi su GKP-a.<\/p>\n Ovo poslednje ima upori\u0161te u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji u \u010dlanu 67. propisuje da su oblici neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u ostvarivanju lokalne samouprave \u201egra\u0111anska inicijativa, zbor gra\u0111ana i referendum<\/b>\u201c.<\/p>\n \u010clan 69. Zakona o lokalnoj samoupravi ka\u017ee da se zbor gra\u0111ana saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvr\u0111en statutom. Stav II tog \u010dlana precizira da zbor gra\u0111ana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadle\u017enosti organa jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n Stav III ka\u017ee da zbor gra\u0111ana ve\u0107inom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upu\u0107uje ih skup\u0161tini ili pojedinim organima i slu\u017ebama jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n \u201eOrgani i slu\u017ebe jedinice lokalne samouprave du\u017eni su da u roku od 60 dana od odr\u017eavanja zbora gra\u0111ana, razmotre zahteve i predloge gra\u0111ana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovaraju\u0107u odluku ili meru i o tome obaveste gra\u0111ane\u201c<\/b>, stoji u stavu IV pomenutog \u010dlana.<\/p>\n Zbog toga u GKP smatraju da je zbor, kao mehanizam kojim gra\u0111ani direktno mogu da u\u010destvuju u odlu\u010divanju, va\u017eno zadr\u017eati i precizno regulisati. Problem je \u0161to ovo bolje od gra\u0111ana shvata vlast i \u0161to na sve na\u010dine zatvara i ote\u017eava mogu\u0107nosti za kori\u0161\u0107enje ovih zakonski garantovanih prava.<\/p>\n Statuti klju\u010dni<\/b><\/p>\n Poslednjih meseci GKP vodi bitku, odnosno upozorava na to da bi same \u201eslobodne mesne zajednice\u201c mogle da o\u010duvaju svoju slobodu ukoliko izmeni statuta pristupe ozbiljno i u njemu, budu\u0107i da su sami odgovorni za njegovo usvajanje, ostave mogu\u0107nosti za kandidovanje i nezavisnu kontrolu, a zatim koriste mehanizme zborova gra\u0111ana, gra\u0111anske inicijative i referenduma. Gaji\u0107 je pre mesec dana upozorio da najva\u017eniji potez koji se mora hitno povu\u0107i jeste da gra\u0111ani na zborovima na uvid zatra\u017ee predloge i modele statuta na kojima se radi.<\/p>\n