{"id":3378,"date":"2023-02-18T08:15:02","date_gmt":"2023-02-18T08:15:02","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3378"},"modified":"2023-02-18T08:15:02","modified_gmt":"2023-02-18T08:15:02","slug":"buka-magazin-prenosimo-intervju-sa-brankom-curcic-drustvo-u-srbiji-se-drzi-u-pokornosti-i-krivici-koju-vlast-i-te-kako-eksploatise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/buka-magazin-prenosimo-intervju-sa-brankom-curcic-drustvo-u-srbiji-se-drzi-u-pokornosti-i-krivici-koju-vlast-i-te-kako-eksploatise\/","title":{"rendered":"Buka magazin, prenosimo intervju sa Brankom \u0106ur\u010di\u0107: Dru\u0161tvo u Srbiji se dr\u017ei u pokornosti i krivici koju vlast i te kako eksploati\u0161e"},"content":{"rendered":"

\u201cUtisak mi je da ljudi \u017eele promenu, \u017eele novi poredak u koji \u0107e se uklopiti i kona\u010dno dobiti svoje mesto u njemu kao isklju\u010deni.\u00a0\u00bb<\/p>\n

Intervju vodio novinar Ljupko Mi\u0161elji\u0107<\/strong><\/p>\n

Je li mogu\u0107e definisati dru\u0161tveni pokret i civilno dru\u0161tvo kao jedinstven politi\u010dki subjekt u Srbiji?<\/b><\/p>\n

Zavisi ko defini\u0161e. Iz perspektive vlasti, sigurno da jeste. Sve one koji se nastoje politi\u010dki organizovati a nisu pod njenom kontrolom, vlast smatra nepo\u017eeljnima. U njenom diskursu, najbla\u017ei oblik toga se manifestuje kroz prozivanje za\u00a0politizaciju<\/i>\u00a0tema koje po njoj ne treba tretirati na politi\u010dki na\u010din i time za pripadnost partijskoj opoziciji, dok se najsna\u017eniji i ve\u0107 uvre\u017een oblik ispoljava kroz \u010duvenu frazu \u00ab\u00a0strani pla\u0107enik, doma\u0107i izdajnik\u00a0\u00bb. Time se implicira da postoje subjekti koji ne pripadaju narodu od kojeg vlast pravi celinu,\u00a0pravi narod<\/i>, kako to savremeni kriti\u010dari populizma tvrde. Specifikum Srbije je da oni koje vlast isklju\u010duje takvim konstruktom nisu vi\u0161e ni Srbi i za to ima efikasan filter, a to je ne samo pripadnost vladaju\u0107oj partiji (SNS) koja broji vi\u0161e od 700.000 \u010dlanova ve\u0107 i mehanizmi masovnog klijentelizma i kapilarne mobilizacije kojima se premre\u017eava gotovo celo srpsko dru\u0161tvo. Na taj na\u010din se korupcija vlasti prote\u017ee gotovo do svakog \u010dlana dru\u0161tva, direktno ili indirektno, \u010dime se ono dr\u017ei u pokornosti i krivici koju vlast i te kako eksploati\u0161e. Ono \u0161to je zanimljivo je da su ovo neformalni mehanizmi koji nisu normirani zakonima kao u Rusiji, gde je zakonom regulisan status \u00ab\u00a0stranog agenta\u00a0\u00bb i \u00ab\u00a0nepo\u017eeljne me\u0111unarodne organizacije\u00a0\u00bb. Me\u0111utim, iako neformalni, vidimo da su i te kako u\u010dinkoviti. Glavni problem je, kako ga mi vidimo, \u0161to se radom dominantnog diskursa politika izjedna\u010dava sa vla\u0161\u0107u koju treba zadr\u017eati ili osvojiti. Zato se kre\u0107emo isklju\u010divo u politici vlasti i partija, ali ne i drugih politi\u010dkih subjekata. I kona\u010dno dolazimo do druge perspektive i definicije, one na na\u0161oj strani, odnosno na strani upravo tih aktera ili politi\u010dkih subjekata.\u00a0\u010cini se da time na scenu stupa paradoks: vlast je ta koja nas objedinjuje u jedinstven politi\u010dki subjekt (kao neprijatelja), dok se pla\u0161im da iz perspektive dru\u0161tvenih pokreta i civilnog dru\u0161tva to jedinstvo ne postoji. Iako se na prvi pogled ne mora u\u010diniti tako jer \u010dujemo da postoji mno\u0161tvo neformalnih gra\u0111anskih inicijativa koje neke od organizacija civilnog dru\u0161tva podr\u017eavaju kada u tome uspeju (\u0161to je retko zbog utemeljenog nepoverenja prema njima), premre\u017eenost dru\u0161tva vla\u0161\u0107u \u010dini da su joj obe privr\u017eene: kroz o\u010dekivanja da je ona, u krajnjoj instanci, ta koja treba da re\u0161i problem oko kojeg smo se okupili ili kroz situiranja u poziciju njenog korektiva. Ni jedna od dve pozicije ne uklju\u010duje distancu prema vlasti da bi se uspostavio subjektivni politi\u010dki kapacitet na na\u0161oj strani, ve\u0107 eventualno njena kritika, odnosno kritika vlasti koja je aktuelna. Da skratim, u Srbiji je vlast ta koja premre\u017eava celokupan politi\u010dki prostor i defini\u0161e politi\u010dke subjekte, kao i njihovo jedinstvo.<\/p>\n

Jesu li borbe dru\u0161tvenog pokreta i civilnog dru\u0161tva vidljive na lokalnim nivoima ili se nastoji uticati na pokrajinske i dr\u017eavne vlasti?<\/b><\/p>\n

Poslednjih godina je lokal u fokusu, iako se lokalne borbe mogu protezati do pokrajinskog i dr\u017eavnog nivoa vlasti ukoliko konkretan problem se\u017ee do njihovih nadle\u017enosti. Me\u0111utim, ni u ovom slu\u010daju se stvari ne odvijaju pravolinijski, odnosno uticajem na nadle\u017ene nivoe vlasti i njihovu hijerarhiju. Aktuelna autokratska vlast se centralizuje i oduzima nadle\u017enost lokalu u svakom smislu. Na svakom koraku se gazi pravo gra\u0111ana na lokalnu samoupravu i negiraju se njene institucije, a samim tim i politi\u010dka prava gra\u0111ana da u njoj u\u010destvuju na neposredan na\u010din. Time se dovodi u pitanje sam ustavni poredak tako \u0161to se omalova\u017eava princip po kojem se lokalne odluke moraju donositi u lokalnim samoupravama. Samo jedan od primera su, recimo, reakcija Vu\u010di\u0107a na to \u0161to skup\u0161tina op\u0161tina Loznica nije usvojila prostorni plan zbog pritiska zabrinute javnosti i opravdane sumnje da \u0107e time biti omogu\u0107ena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto. On je izjavio da su odluke koje se donose u lokalnim samoupravama potpuno bezna\u010dajne, jer se\u00a0prave i kona\u010dne<\/i>\u00a0odluke<\/i>\u00a0donose u samom dr\u017eavnom vrhu. Time je nedvosmisleno demonstrirao politiku centralizacije, protivnu svakom demokratskom principu upravljanja koji obezbe\u0111uje u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u javnom politi\u010dkom \u017eivotu. Mi vrlo dobro znamo da je centralizacija i obespravljenje ljudi predstavljalo jednu od osnova ratova koji su vo\u0111eni na prostorima biv\u0161e Jugoslavije, i to smo tako\u0111e pratili na primeru mesne samouprave koja je nastala na temeljima Narodno-oslobodila\u010dke borbe, ali je tokom devedesetih predstavljala lokalno upori\u0161te ratne politike vlasti. U osnovi centralizacije vlasti je rat protiv ljudi.<\/p>\n

U na\u0161em slu\u010daju, u slu\u010daju Grupe za konceptualnu politiku, inauguri\u0161u\u0107i termin \u00ab\u00a0lokalne politike\u00a0\u00bb pre deset godina, na umu smo imali i njegov globalni aspekt. A to je da smo na lokalne politike uvek gledali kao na\u00a0politi\u010dko pravo\u00a0<\/i>ljudi na neposredno u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkim procesima. Me\u0111utim, danas vidimo da su one postale deo reprezentativnih politika i programa novih politi\u010dkih pokreta i partija koje danas deluju i iz parlamenta. A lokalne gra\u0111anske inicijative su postale ustupak vlastima i deo parlamentarnih i partijskih politika, a ne politi\u010dkih procesa u kojima se ostvaruju prava i slobode gra\u0111ana da se autonomno udru\u017euju, organizuju i ne\u0161to predla\u017eu iz svoje, lokalne perspektive. Me\u0111utim, mislim da je od lokalnih politika vanparlamentarnog sistema ipak ne\u0161to preostalo, a to je\u00a0lokalni rakurs,<\/i>\u00a0odnosno lokalni pogled i na globalna pitanja u ime kojih nam se obi\u010dno oduzima re\u010d. Upravo taj lokalni rakurs predstavlja i na\u0161 pristup politici mira kojom iz gra\u0111anske, civilne, perspektive danas u Srbiji mo\u017eemo da postavimo i pitanja poput (odsustva politike) priznanja nezavisnosti Kosova.<\/p>\n

Koliko su borbe civilnog dru\u0161tva i dru\u0161tvenog pokreta danas birokratizovane, podlo\u017ene konstrukciji medijske slike i medijskoj imaginaciji \u201cdr\u017eavne stvari\u201d?<\/b><\/p>\n

Ukoliko ka\u017eem da jesu birokratizovane, morala bih da napravim razliku i na ovom mestu. Ako govorimo o organizacijama civilnog dru\u0161tva, birokratizaciju bih stavila pod navodnike jer projektni rad je, u izvesnom stepenu, podrazumeva s obzirom da barata i finansijama. To je ujedno i ne\u0161to \u0161to dru\u0161tveni pokreti ili neformalne inicijative izbegavaju jer smatraju da se bave \u00ab\u00a0\u010distim aktivizmom\u00a0\u00bb, gde \u00ab\u00a0\u010disto\u00a0\u00bb implicira odsustvo novca iz njihovih praksi, odnosno odsustvo uticaja koji je naj\u010de\u0161\u0107e strani, fondacijski, dakle krajnje negativan u o\u010dima i javnosti i vlasti. Me\u0111utim, ako na birokratizaciju gledamo kao na formiranje pozicija vlasti u na\u0161im praksama, vladavinu slu\u017ebeni\u0161tva, centralizaciju mo\u0107i i rigidnost odlu\u010divanja, onda mogu re\u0107i da i organizacije civilnog dru\u0161tva i neformalne inicijative u velikoj meri boluju od toga. Ranije smo \u010desto govorili da je potrebna\u00a0nova politika civilnog dru\u0161tva<\/i>\u00a0da bi se upravo pomenuto spre\u010dilo i da bi se ukazalo da rad u nevladinom sektoru \u010dak daje mogu\u0107nost ekonomske nezavisnosti od politike dr\u017eave zahva\u0107ene masovnim klijentelizmom i korupcijom, ali i politi\u010dku autonomiju koju je potrebno izboriti \u0161to mo\u017ee da omogu\u0107i odr\u017eivost politi\u010dkih i civilno-dru\u0161tvenih akcija.<\/p>\n

Me\u0111utim, to se nije primilo. Ta\u010dnije, takav predlog nisu prihvatila ni udru\u017eenja ni pokreti. U osnovi toga je ono \u0161to je i odlika na\u0161eg vremena, a to je odsustvo organizacije, politi\u010dke organizacije ljudi koja nije nu\u017eno partijska. To odsustvo organizacije, me\u0111usobnog obavezivanja i odgovornosti ih zaista \u010dini podlo\u017enim konstrukciji medija i medijskoj reprezentaciji kojom se mno\u0161tvo akcija i zavr\u0161ava, bez obzira koliko benefita ono mo\u017ee sa sobom da nosi za transmisiju poruka i zahteva. Danas se u Srbiji medijima pripisuje mobilizacijski karakter jer i novinari \u010desto vode politiku, naj\u010de\u0161\u0107e onu vlasti ali neretko i onu opozicije ako govorimo o nezavisnim ili slobodnim medijima, \u0161to mo\u017ee dovesti u pitanje njihovu objektivnost. U tom smislu mo\u017eemo govoriti o medijskom privo\u0111enju politici vlasti ili \u00ab\u00a0dr\u017eavnoj stvari\u00a0\u00bb.<\/p>\n

\n
\n

Ima li\u00a0javnost<\/i><\/b>\u00a0u Srbiji konkretne kanale zagovaranja svojih politi\u010dkih i ekonomskih bo<\/b>rbi, ili je\u00a0javnost<\/i><\/b>\u00a0posmatrana kao nedefinisana masa ljudi koji se ne poznaju i ne mogu poznavati i u \u010dije se ime djeluje? Kakav je medijski ugled\u00a0<\/b>javnosti<\/i>?<\/b><\/p>\n

S obzirom na prethodno re\u010deno, situacija se dodatno komplikuje ukoliko u jedna\u010dinu uvedemo\u00a0javnost<\/i>. Ona je recipijent i u tom smislu je pasivna, ali i pacifikovana, bez obzira \u0161to na dru\u0161tvenim medijima danas svako mo\u017ee da izrazi svoje mi\u0161ljenje, mo\u017ee \u010dak da poku\u0161a i da mobili\u0161e druge. Ali dru\u0161tveni mediji nisu mesto politike jer na njima nema organizacije niti uzajamnog obavezivanja i odlu\u010divanja, ve\u0107 samo privla\u010denja, odnosno,\u00a0ekonomije<\/i>\u00a0pa\u017enje koja ne prelazi granice narcizma. U tom smislu je te\u0161ko govoriti o javnosti kao politi\u010dkoj kategoriji koja vodi svoje politi\u010dke i ekonomske borbe, ve\u0107 pre o njenoj medijatizaciji, i u smislu uticaja medija na nju i u smislu upravljanja njome. Utisak je da danas svi govore istim jezikom, i gra\u0111ani i partije (i to ne samo vladaju\u0107a), a da mediji potom prenose iste re\u010di i da svi govore isto o istome. Dodajem i na isti na\u010din, \u0161to je udar na pluralizam mi\u0161ljenja kojim je moglo da se otvori mno\u0161tvo pitanja, da se propitaju kategorije koje se uzimaju zdravo za gotovo i da se na ozbiljan i organizovan na\u010din pristupi odre\u0111enim problemima. Egzemplaran je na\u010din na koji se danas u srpskoj javnosti govori o politi\u010dkoj situaciji oko Kosova: u najboljem slu\u010daju se ka\u017ee da je ono fakti\u010dki nezavisno i da je za Srbiju izgubljeno, a nacionalisti\u010dkim diskursom i politikama se njegova nezavisnost osporava. Ali otvorenog govora i politike njegovog priznanja nema i mi smo nastojali da se obratimo tom problemu koji se nije mogao \u010duti u javnosti niti u medijima, osim\u00a0u na\u0161em<\/a>\u00a0koji smo morali sami da napravimo.<\/p>\n

\u010cini mi se da su i politi\u010dki akteri i javnost pristali na ono \u0161to se diplomatskim jezikom u pregovorima o normalizaciji odnosa izme\u0111u Srbije i Kosova naziva \u201ekonstruktivnom dvosmisleno\u0161\u0107u\u201c, za koju se ka\u017ee da treba da ne otu\u0111i gra\u0111ane od tog procesa, ali zapravo se \u010dini da je u njegovoj osnovi manipulacija ljudima s ciljem da ih otu\u0111i od politike. Pretpostavka da \u0107e Vu\u010di\u0107 potpisati sporazum koji je trenutno na stolu okuplja opoziciju za koju je on ili izdajnik ili li\u010dno odgovoran za naru\u0161avanje teritorijalnog integriteta Srbije. Osim zahteva da se taj sporazum predo\u010di opoziciji, nema ni jedne druge politike, a pogotovo ne one koja \u0107e otvoreno zagovarati politiku priznanja Kosova, i zbog aktuelnog trenutka i tvrdnje da Srbija \u017eeli put evropskih a ne ruskih integracija i zbog pro\u0161losti kojom se Srbija ne mo\u017ee podi\u010diti. U tom smislu je javnost u Srbiji danas ne samo pacifikovana, \u010dak i kada jedan njen deo (deklarativno) preti oru\u017ejem i ratom, ve\u0107 i petrifikovana.<\/p>\n

Dopu\u0161taju li aktuelne vladaju\u0107e strukture u lokalnim<\/b>\u00a0zajednicama, pokrajini i dr\u017eavi kritike javnosti i jesu li te konsultacije vidljive u zajednicama?\u00a0<\/b><\/p>\n

Za vlast je bilo kakva kritika nepo\u017eeljna, bilo da dolazi od strane opozicije, organizovanog civilnog dru\u0161tva ili od strane neformalnih gra\u0111anskih inicijativa. U tom smislu je vlast na svakom nivou tvrdokorna i otporna na kritiku, do te mere da je zabluda danas smatrati da kritika u smislu razotkrivanja afera i korupcije vlasti mo\u017ee da urodi bilo kakvim plodom. To je na delu u Srbiji gde se kriminal i korupcija toleri\u0161u, vlast svesno njima manipuli\u0161e pravdaju\u0107i se ekonomskim napretkom i boljitkom za celokupnu naciju, dok gra\u0111ani to uglavnom prihvataju. Ali pla\u0161im se i da otpornost na kritiku va\u017ei i za one koji je upu\u0107uju vlasti, odnosno za one koji pretenduju na samu vlast. Ali postoji problem sa samom kritikom. Ona se uvek svodi na to da se tra\u017ei bolje upravljanje i ne otvara prostor za emancipaciju i inovacije koje su nam potrebne. Ono \u0161to se danas mo\u017ee \u010duti kao kritika koja se iz lokalnih zajednica upu\u0107uje vlasti, a tako je ne samo na na\u0161im prostorima, jeste da nas vlast ne \u010duje, da nas isklju\u010duje iz politike i odlu\u010divanja. Odnosno, kritikom se ispostavlja zahtev vladaju\u0107im strukturama da mora da nas \u010duje i uklju\u010di, \u0161to zna\u010di da je u osnovi te kritike zahtev za participacijom. Me\u0111utim, vlast je napravila svoje kanale participacije pre svega kroz formiranje nelegalne ili polulegalne, neformalne i klijentelisti\u010dke mre\u017ee u okviru samog dr\u017eavnog aparata u kojoj mnogi gra\u0111ani u\u010destvuju, \u010dak i ako nisu \u010dlanovi vladaju\u0107e partije. To je i razlog zbog kojeg mislim da \u0107e zahteva za politi\u010dkom participacijom biti sve manje, iako je kao mogu\u0107nost ona propisana zakonima, i kao posredna i kao neposredna. Zato se danas postavlja pitanje dometa kritike, ali i zahteva. Oni su svakako legitimni, ali mi je utisak da je to sve \u0161to nam preostaje kada nema artikulisanog politi\u010dkog predloga i borbe iza kojih organizovani ljudi nedvosmisleno stoje.<\/p>\n

Tematizuju li dru\u0161tveni pokret i civilno dru\u0161tvo ekonomsku i politi\u010dku situaciju ili kr<\/b>itike prete\u017eno dolaze u drugim formama promi\u0161ljanja? Mo\u017ee li se govoriti o konceptu kritike koji se pojavljuje u javnoj sferi?<\/b><\/p>\n

Mislim da vas razumem. Vi verovatno mislite da je kritika relevantna kada je u pitanju kritika politi\u010dke ekonomije ili kako se to danas ka\u017ee, antikapitalisti\u010dka i antisistemska kritika. Ali podseti\u0107u vas da i kapitalisti\u010dki na\u010din proizvodnje podrazumeva upravljanje i politiku, ali je to onda politika vlasti. Nas, me\u0111utim, interesuje politika na strani ljudi koja se ne iscrpljuje u kritici. Po na\u0161em mi\u0161ljenju, i famozni proizvodni odnosi su odnosi vlasti i na mestima na kojima se i oni uspostavljaju mogu\u0107i su i politika i otpor, ali se oni ne doga\u0111aju. No, po\u0161to je odnos vlasti na mnogim drugim mestima u dru\u0161tvu trebalo bi imati sluha za svaki poku\u0161aj organizovanog otpora i politike emancipacije. Emancipacije od diskursa vlasti. U ovom trenutku kao da su ekolo\u0161ka pitanja i kategorija javnog interesa preuzeli primat, a da je prostor rada i ekonomije napu\u0161ten i da se re\u0161enja, bar \u0161to se ljudi ti\u010de, tra\u017ee u emigraciji ili u prihvatanju uslova klijentelizma u kojima je vlast ta koja zapo\u0161ljava i re\u0161ava egzistencijalne probleme gra\u0111ana.<\/p>\n

Imaju li gra\u0111ani povjerenje u organizacije civilnog dru\u0161tva, dru\u0161tvene pokrete i javnost?<\/b><\/p>\n

\n

Mislim da najmanje poverenja imaju u organizacije civilnog dru\u0161tva prema kojima su posebno sumnji\u010davi od po\u010detka rata u Ukrajini. Kao neanga\u017eovani i generalno nepoverljivi prema svakom obliku organizovanja, ljudi uglavnom razmi\u0161ljaju geopoliti\u010dki i vide ovaj rat kao obra\u010dun izme\u0111u Rusije i Zapada, kao sredstvo kojim se kona\u010dno staje na kraj zapadnom, ameri\u010dkom imperijalizmu. U najboljem slu\u010daju, staje se na kraj nepotpunoj i izneverenoj demokratiji. Utisak mi je da ljudi \u017eele promenu, \u017eele novi poredak u koji \u0107e se uklopiti i kona\u010dno dobiti svoje mesto u njemu kao isklju\u010deni. Ljudi \u017eele mo\u0107, da budem preciznija, \u017eele vlast, svoje mesto u njoj i svoju \u0161ansu, a iako se to odvija na deklarativnom nivou ono ima svoje posledice \u2013 \u017eelju za\u00a0novim poretkom<\/i>\u00a0u kojem ne\u0107e biti potrebe za protestima, udru\u017eivanjima i javnim borbama. Zajedno sa mnogim drugim demokratskim tekovinama, na civilno dru\u0161tvo se danas gleda kao na \u201ezapadnu\u201c tvorevinu koja je neprimerena srpskom dru\u0161tvu i njegovim vrednostima, te ga je zato potrebno odbaciti. \u0160tavi\u0161e, da bi kao masovni klijenti u nelegalnoj ili polulegalnoj mre\u017ei vlasti pre\u017eiveli, ljudi su prinu\u0111eni da obmanjuju dru\u0161tvo i zato nesvesno ose\u0107aju krivicu. A da bi izbegli svaku nelagodu zbog krivice, potrebno je zbrisati svaki mehanizam kontrole i borbe protiv korupcije, odnosno, potrebno je odbaciti demokratiju kao takvu. Kao organizacija civilnog dru\u0161tva, mi smo ve\u0107 danas na neformalan na\u010din vi\u0111eni kao \u201estrani agenti\u201c, kao neko ko radi nepo\u0161ten posao i ko \u0107e uskoro biti ka\u017enjen dru\u0161tveno-korisnim radom u najboljem slu\u010daju, i to je ne\u0161to \u0161to smo u poslednjih godinu dana mogli da \u010dujemo od gra\u0111ana \u010dak i iz na\u0161eg neposrednog okru\u017eenja. Na\u017ealost, tu vi\u0161e ne poma\u017ee pri\u010da o emancipaciji, ekonomskoj i politi\u010dkoj nezavisnosti koje nudi civilno dru\u0161tvo, a kao ukupnu posledicu toga vidim samo dalju pasivizaciju i odsustvo politike.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107 ro\u0111ena je 1977. godine. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na master studijama Teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Suosniva\u010dica je Grupe za konceptualnu politiku (GKP) i kourednica Biltena \u201cStanar\u201d.<\/b><\/p>\n

<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cUtisak mi je da ljudi \u017eele promenu, \u017eele novi poredak u koji \u0107e se uklopiti i kona\u010dno dobiti svoje mesto u njemu kao isklju\u010deni.\u00a0\u00bb Intervju vodio novinar Ljupko Mi\u0161elji\u0107 Je li mogu\u0107e definisati dru\u0161tveni pokret i civilno dru\u0161tvo kao jedinstven […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3159,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[51,37],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/vlcsnap-2022-02-18-13h18m05s815.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3378"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3378"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3378\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3379,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3378\/revisions\/3379"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3159"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}