Agresiju Rusije na Ukrajinu od samog po\u010detka prate brojna pitanja, od toga da li je tu uop\u0161te u pitanju sukob te dve zemlje ili rat izme\u0111u Rusije i Zapada, odnosno izme\u0111u Rusije i Amerike, preko toga zna\u010di li onda podr\u0161ka Ukrajincima podr\u0161ku slabijoj strani u sukobu ili zapravo podr\u0161ku Zapadu? Da li je podr\u0161ka Rusiji u Srbiji podr\u0161ka antiimperijalizmu ili pak osveta NATO-u zbog poraza 1999. i de\u0161avanjima oko Kosova? I kako je mogu\u0107e da neko dijametralno suprotno reaguje u govoto istovetnom \u010dinu agresije na suverenu dr\u017eavu?<\/p>\n
Grupa za konceptualnu politiku (GKP) poku\u0161ala je da na tribini pod nazivom \u201e\u0160ta kao \u010dovek misli\u0161 o ratu u Ukrajini?\u201c do\u0111e do odgovora na neka od ovih pitanja u direktnom razgovoru s gra\u0111anima, bez obzira na ugao iz kojeg posmatraju ovaj sukob.<\/p>\n
U\u010desnici mahom iz Novog Sada, ali i iz Beograda i Po\u017earevca, imali su priliku da se u virtuelnom okru\u017eenju slobodno osvrnu na svoja promi\u0161ljanja o ovoj temi i prezentuju neke od sopstvenih uvida, razmi\u0161ljanja pa i strahova o tome kuda \u0107e ovaj sukob odvesti zara\u0107ene strane, ali i ostatak Evrope i sveta. Izme\u0111u ostalog, upozoreno je i na to da se danas levi\u010dari svrstavaju uz Putina jer smatraju da je on nosilac jedne antimperijalne politike.<\/p>\n
Zoran Gaji\u0107<\/b> iz GKP se u uvodnoj re\u010di zapitao \u0161ta uop\u0161te zna\u010di govoriti kao \u010dovek o ratu, napominju\u0107i kako je geopoliti\u010dko opredeljenje u Srbiji i u Rusiji da se rat u Ukrajini ne problematizuje. Njegova koleginica Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/b>, ocenila je da su obi\u010dni ljudi, koji su bili \u017ertve ratova devedesetih, retraumatizovani po\u010detkom i trajanjem rata u Ukrajini.<\/p>\n
Dodala je da je geostrate\u0161ko dominantno mi\u0161ljenje kod obi\u010dnih gra\u0111ana ispra\u017enjeno od empatije i da kao takvo odgovara vlasti koja neprestano vodi rat protiv ljudi.<\/p>\n
\u2013 Frapira me da se zapravo zahteva geopoliti\u010dka pravda. Kli\u010de se novom svetskom poretku. Dosta je bilo njihovog, zapadnog sveta, njihovih vrednosti i tako dalje, sve \u0161to ljudi stavljaju i misle da pripada tom korpusu, a tra\u017ei se geopoliti\u010dka pravda, naspram pravde za ljude i naspram njihove bezbednosti i mira \u2013 navela je ona.<\/p>\n
Mariupolj kao Vukovar<\/b><\/p>\n
Novosa\u0111anin Milenko Vuji\u0107<\/b> upozorio je da je po pitanju agresije Rusije na Ukrajinu javnost u Srbiji podeljena navija\u010dki, s tim da je ogromna ve\u0107ina \u201enavija\u010da\u201c na ruskoj strani, a tek manjina na strani Ukrajine. On u tome vidi recidiv doga\u0111aja na prostorima nekada\u0161nje SFRJ tokom devedesetih godina \u010demu je, kako navodi, li\u010dno svedo\u010dio kada je mobilisan u Slavoniju na samom po\u010detku sukoba.<\/p>\n
\u2013 Mogu u\u017easne paralele da povu\u010dem izme\u0111u onoga \u0161to se de\u0161avalo u Slavoniji \u201991 i ovoga \u0161to se de\u0161ava sada u Ukrajini. Imao sam tu privilegiju da budem vojni policajac, da se puno kre\u0107em po terenu i da vidim karakter takvog rata. Negde sam u Mariupolju prepoznao Vukovar, situacija je bila sli\u010dna, mi smo imali mo\u017eda ne broj\u010danu veliku nadmo\u0107, ali smo u tehnici i u vatrenoj mo\u0107i imali u\u017easnu nadmo\u0107. To je neka doktrina apsolutno neselektivnog ga\u0111anja koju je JNA, valjda, preuzela od Rusa ili su je Rusi nastavili \u2013 kazao je Vuji\u0107.<\/p>\n
On je rekao i da jasno mo\u017ee sebi da predstavi sliku mobilisanih ruskih mladi\u0107a koji su, kao i on tada, bili zaokupljeni potpuno drugim stvarima, da bi se zatim ubrzo na\u0161li na frontu, u ratu koji ne \u017eele i ne razumeju. Zbog toga \u0107e, uveren je Vuji\u0107, Putin izgubiti rat koji je pokrenuo \u201eiz puke \u017eelje da ostane na vlasti\u201c.<\/p>\n
\u2013 Mobilizovani ne znaju gde ginu i za\u0161to ginu i to je jedan stra\u0161an ose\u0107aj. Nije lako ni Ukrajincima, ali oni brane svoje i to je sasvim druga\u010dija pri\u010da. Mi smo imali \u201991 godine situaciju da nam 1.500 ljudi u jednom danu dezertira! Policiji je posao da to spre\u010di, ali je to bilo nemogu\u0107e. Dezertirali su, a to se de\u0161ava sada u Ukrajini u to sam siguran, dezertirali su zato \u0161to nisu znali za\u0161to ratuju. Bez obzira na propagandu koja ide i s jedne i sa druge strane, naro\u010dito u Rusiji \u2013 naveo je Vuji\u0107.<\/p>\n
Ocenio je i da \u0107e na kraju profitirati \u201ekerovi rata kojih je bilo i u Slavoniji, plja\u010dka\u0161i, lopovi, razne bitange\u201c, dok narod s obe strane ne\u0107e imati nikakve koristi. Najstra\u0161nije je, nastavlja Vuji\u0107, \u0161to \u0107e me\u0111unacionalni odnosi izme\u0111u Ukrajinaca i Rusa biti trajno poreme\u0107eni, ne\u0161to sli\u010dno kao \u0161to i mi imamo s Hvatima.<\/p>\n
\u2013 Ne razumem ljude koji se postave navija\u010dki i svoje frustracije zbog na\u0161ih izgubljenih ratova devedesetih sada le\u010de tako \u0161to navijaju za Ruse i govore kako \u0107e sravniti Ukrajinu, kako \u0107e pokazati Zapadu, kako \u0107e ovo ili ono. To je \u0161izofreno i maloumno. Pora\u017eavaju\u0107e je da neko, posle svega \u0161to smo pre\u017eiveli devedesetih pa i agresiju NATO pakta, mo\u017ee da podr\u017eava bilo kakvu agresiju na jednu suverenu zemlju \u2013 upozorava Vuji\u0107.<\/p>\n
Napominje i da ratni zlo\u010dinac nema nacionalnost, te da i u ovom sukobu predstoje stra\u0161ne stvari koje prate svaki rat, me\u0111u njima su najstra\u0161niji ratni zlo\u010dini oslobodilaca, koji se kasnije pravdaju prethodnim masakrima i ratnim zlo\u010dinima agresora.<\/p>\n
\u2013 Siguran sam da po istoku Ukrajine vr\u0161ljaju paravojne formacije onako kako je to radio Arkan i ostale paravojne formacije, koje maltretiraju stanovni\u0161tvo, koje plja\u010dkaju \u2013 upozorio je on.<\/p>\n
Gde su oaze slobode<\/b><\/p>\n
Marko Ka\u0107anski<\/b> iz Novog Sada ukazao je da je na po\u010detku rata poku\u0161avao da u svom najbli\u017eem okru\u017eenju objasni prirodu ovog sukoba, ali da je uglavnom dolazio do zida, \u0161to ga je veoma \u0161okiralo. Naveo je i da je neku sigurnu luku prona\u0161ao na fejsbuk stranici \u201eRusi, Ukrajinci, Belorusi, Srbi zajedno protiv rata\u201c gde je mogu\u0107e razmeniti mi\u0161ljenja i informacije koje nisu ve\u0107inski prihva\u0107ene u javnosti Srbije.<\/p>\n
\u2013 U Ukrajini je stvar jasna i zapanjuju\u0107e je da to ljudi ne vide i da opravdavaju, \u010dak i sada kad je pretnja atomskom bombom. Mi umesto da shvatimo, mi kao narod podr\u017eavamo ve\u0107inski agresora \u2013 naveo je on.<\/p>\n
Ka\u0107anski se slo\u017eio da velike sile uvek imaju pretenzije, da \u0161ire svoje interese, ali da je bitno i kojim to sredstvima rade. Amerika, koja to radi kroz ekonomiju, danas istovremeno poma\u017ee ukrajinskom narodu vi\u0161e od svih a Rusija je, nastavlja Ka\u0107anski, pokazala da je tigar od papira.<\/p>\n
\u2013 Ovo je sve pokazalo taj blef mo\u0107i. I ja sam verovao u to, majka Rusija i slovenski narod, ali sada je ona obrukana i mnogo vi\u0161e od toga. Ovo su zlo\u010dini koji \u0107e ostati \u2013 rekao je Ka\u0107anski.<\/p>\n
Dodaje da je on svakako na strani naroda koji se brani \u201ejer pre svega treba biti \u010dovek i pogledati istini u o\u010di\u201c.<\/p>\n
Novosa\u0111anin Savo Rom\u010devi\u0107<\/b> je tako\u0111e povukao paralele sa ratovima devedesetih, napominju\u0107i kako je i njegovo okru\u017eenje ve\u0107inski prorusko i kako podr\u017eava ovu besprizornu agresiju. Rom\u010devi\u0107 se zapitao i do koje mere je to poraz i nas koji \u201ema\u0161emo zastavama\u201c. Ocenjuje i da smo tek u problemu ako ono \u010demu svedo\u010dimo preko medija i dru\u0161tvenih mre\u017ea dr\u017eimo za mi\u0161ljenje.<\/p>\n
Rom\u010devi\u0107 ocenjuje da je u korenu na\u0161e nesre\u0107e to \u0161to nama niko nije objavio da smo ratove izgubili, zbog \u010dega su ljudi koji danas to prate i navijaju apsolutno ube\u0111eni da je to nastavak njihovog rata. Rom\u010devi\u0107 isti\u010de da \u0107e nakon svega ljudi biti potpuno pora\u017eeni, jer neko ko je jedva \u017eiveo sa 300 evra ili dolara, ne\u0107e mo\u0107i da \u017eivi i dalje tako nego \u0107e tek sad morati da \u201e\u017eivi na kredit\u201c. Sve \u0107e se, ka\u017ee, drasti\u010dno odraziti i na svaki drugi aspekt svakodnevnice.<\/p>\n
\u2013 Ja sad zami\u0161ljam perspektivu i na koji na\u010din mo\u017ee neko, posle onakvih slika i razorenih ku\u0107a, na koji na\u010din taj Ukrajinac ponovo mo\u017ee da uzme nekog Dostojevskog i da mu bude isto kao i ranije? Mislim na sastavne delove svakodnevnice ljudi koja vi\u0161e apsolutno nikada ne\u0107 biti ista \u2013 naveo je on.<\/p>\n
\u0160ta je s mirovnim inicijativom <\/b><\/p>\n
Tokom razgovora ukazano je i na \u010dinjenicu da se i kod racionalnog dela stanovni\u0161tva, uprkos empatiji i razumevanju sitruacije, ipak zauzimaju strane. Govora o mirnom re\u0161avanju sukoba nema u javnom diskursu ili je toliko slab da je ne\u010dujan. Ocenjeno je i da je ovaj rat zapravo fa\u0161izam XXI veka, iza koga stoje snage koje su se pojavile od 2010. godine \u2013 svi oni suverenisti\u010dki, desni populisti\u010dki projekti i politike koje su sveprisutne. Takva je, ocenio je Gaji\u0107, bila situacija i uo\u010di Drugog svetskog rata jer je fa\u0161ista bilo i na zapadu i na istoku.<\/p>\n
Aleksandar Nikoli\u0107 <\/b>iz Po\u017earevca istakao je kako uprkos svemu zadr\u017eava antiratni stav i da misli da rat u svakom trenutku treda da se okon\u010da po\u0161to dalje prolongiranje sukoba nastavlja ljudsku patnju i produ\u017eava agoniju. Smatra da bi sve trebalo da se objektivno posmatra, s humanisti\u010dkog aspekta.<\/p>\n
Nikoli\u0107 napominje da je nedavna pandemija trebalo da nam bude dovoljan okida\u010d da shvatimo vrednost ljudskog \u017eivota i kako se produ\u017eenjem rata produ\u017eavaju patnja i stradanje na svim stranama. Istakao je i da je li\u010dno protiv Putina, inspiratora agresije na Ukrajinu.<\/p>\n
\u2013 Rezigniran sam \u0161to ne postoji \u0161iri antiratni pokret kod nas, bojim se da smo sa nekih ideolo\u0161kih pozicija \u017eestoko zakazali. \u010cuo sam pri\u010du da je trebalo da se napravi jedan antiratni pokret na levici, me\u0111utm, koliko god da je ona marginalna, tu su se podelili na prorusku stranu i antiratnu stranu. To je stra\u0161no, ja ne mogu da verujem da ljudi koji sebe smatraju levi\u010darima, komunistima, socijalistima, navijaju za Putina koji je tako\u0111e kapitalista! Popili su tu pri\u010du da on vodi antifa\u0161isti\u010dki rat, da vodi rat u kojem \u0107e izvr\u0161iti proces denacifikacije. To je za mene pora\u017eavaju\u0107e \u2013 istakao je Nikoli\u0107.<\/p>\n
I Tanja Markovi\u0107<\/b>, se zapitala \u0161ta je sa antiratnom levicom, gde zavr\u0161avaju takvi aktivisti, politi\u010dari i intelektualci i kako je to \u201968 ameri\u010dki antiratni pokret, hipi pokret, uspeo da omasovi tu borbu protiv rata u Vijetnamu. Ocenila je da se svet danas polarizuje na Zapad i na rusku stranu, kao i da su ljudi obeshrabreni stvarnom mo\u0107i onih koji \u017eele da vode ratove i kojima je u interesu da prodaju oru\u017eje. Istovremeno, smatra, veliki broj ljudi i ne \u017eeli da kriti\u010dki promi\u0161lja svoju poziciju.<\/p>\n
\u2013 Kako se lako ta teza o imperijalizmu koristi da se opravda Putin jer je on, navodno, manje zlo u odnosu na ameri\u010dki imperijalizam. I onda ide ta teza o novom poretku u kome \u0107e postojati samo dva stuba \u2013 Kina i Amerika. Slabe su te opcije koje bi da izgrade neki tre\u0107i put u odnosu na ameri\u010dki imperijalizam i u odnosu na Putinov imperijalizam. Mi smo taoci dr\u017eavnih kriminalnih struktura koje deluju kroz razne zemlje i razne re\u017eime \u2013 rekla je Markovi\u0107.<\/p>\n
Ona priznaje da ima strah i od ameri\u010dkog imperijalizma, iako je nedvosmisleno na strani ukrajinskog naroda kao najve\u0107e \u017ertve u ovom sukobu. Pla\u0161i se i da Evropa ne izgubi svoj suverenitet. Tanja Markovi\u0107 je ocenila i da je Angela Merkel tu pokazala mudrost \u017eele\u0107i da, bez obzira na pritiske Amerike, odr\u017eava kakve-takve odnose s Putinom, da se tu nije radilo samo o ekonomskim interesima i \u017eelji da se re\u0161e energetski problemi, ve\u0107 da je razumela da je takav hladni rat dugoro\u010dno opasan, \u201eshvataju\u0107i koliko su ovi ludi \u0161to se ti\u010de nuklearnog oru\u017eja\u201c.<\/p>\n
Gaji\u0107 je ocenio da bi Srbija, kada bi zaista htela da bude neutralna, a ne da joj neutralnost bude maska za podr\u0161ku Rusiji, morala da povede mirovnu politiku na terenu, na koju mo\u017ee da uti\u010de i da povede regionalnu mirovnu politiku.<\/p>\n
\u2013 Za nas je to zna\u010dilo da je prvo \u0161to mo\u017eemo uraditi u ovom trenutku kada je po\u010deo rat u Ukrajini, da Srbija prizna Kosovo. To bi bio na\u0161 odgovor na jednu politiku i mi je predla\u017eemo \u2013 istakao je Gaji\u0107.<\/p>\n
Jedan od zaklju\u010daka tribine svakako je i to da se Ukrajinci trenutno bore za sve nas, za ceo svet, kao i da svojevoljno u\u010destvuju u tom odbrambenom ratu. Zoom tribinu Grupa za konceptualnu politiku organizovala je u okviru serije foruma o participaciji gra\u0111ana u politi\u010dkim procesima.<\/p>\n
Dalibor Stupar <\/b><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Agresiju Rusije na Ukrajinu od samog po\u010detka prate brojna pitanja, od toga da li je tu uop\u0161te u pitanju sukob te dve zemlje ili rat izme\u0111u Rusije i Zapada, odnosno izme\u0111u Rusije i Amerike, preko toga zna\u010di li onda podr\u0161ka […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3354,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[39,48,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/Screenshot-2022-10-06-at-20.42.07-scaled.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3353"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3353"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3353\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3355,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3353\/revisions\/3355"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3354"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}