{"id":3233,"date":"2022-04-12T15:32:27","date_gmt":"2022-04-12T15:32:27","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3233"},"modified":"2022-04-12T15:40:52","modified_gmt":"2022-04-12T15:40:52","slug":"pregovori-i-razocarenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/pregovori-i-razocarenja\/","title":{"rendered":"Pregovori i razo\u010darenja"},"content":{"rendered":"

Da li smo pobedili Vu\u010di\u0107evu vlast ili smo od nje izgubili? Da li smo zadovoljni izbornim rezultatima ili smo razo\u010darani? Kako da razumemo kontradiktorne tvrdnje koje \u010desto ista usta izgovaraju, da je jednoumlje u parlamentu neprihvatljivo, ali i da je opozicija kona\u010dno smestila svoje dupe u skup\u0161tinske stolice i da je to sve \u0161to je od ovih izbora o\u010dekivala? Napokon, razumeju li ljudi uop\u0161te da su u\u010destvovali u dr\u017eavno-izbornom dispozitivu biranja svojih predstavnika u vlasti i da je arhetip tog \u201eu\u010de\u0161\u0107a\u201d slika \u010doveka skrivenog iza paravana koji tajno i nemo zaokru\u017euje jedan od brojeva? Da li su oni \u017eeleli da budu uklju\u010deni na druga\u010diji, direktniji na\u010din ili, pak, od zaokru\u017eenog imena o\u010dekuju sve mogu\u0107e odgovore? Da li su zbunjeni zbog toga \u0161to ne znaju \u0161ta su naredni potezi opozicije, po\u0161to ova u javnost \u0161alje dvosmislene poruke? Opozicije koja radi kako mora i kako odre\u0111uje dispozitiv vlasti u kojoj gra\u0111ani ve\u0107 du\u017ee vreme ne u\u010destvuju. U to smo se svi ve\u0107 odavno uverili, ali se tako\u0111e odavno postavlja i pitanje pravi li opozicija druga\u010diji politi\u010dki prostor za ljude i predla\u017eu li sami ljudi bilo \u0161ta?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Radost razo\u010darenja<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Razo\u010darani su \u010dudna kategorija bira\u010da. Re\u010d je najpre o onima koji su iza\u0161li na izbore, po\u0161to se ljudi, koje je razo\u010darenje ohrabrilo da ni ovaj put ne iza\u0111u na birali\u0161ta, o pobedama ili porazima na srpskoj politi\u010dkoj \u201esceni\u201d i ne ogla\u0161avaju. \u010cujemo, dakle, samo one koji su na ove izbore iza\u0161li, a mogli su to u\u010diniti ne samo kao bira\u010di, ve\u0107 i kao kontrolori izbora. Opozicija nas je pozvala da se uklju\u010dimo jer je bilo potrebno pove\u0107ati izlaznost kako bi se dokazalo da Vu\u010di\u0107 nema ve\u0107inu koja ga priznaje za predsednika, a njegovu stranku za legitimno izabranu stranku svih gra\u0111ana Srbije, ali i da bi sa\u010duvali te glasove, jer ovaj je u stanju ne samo da ucenjuje ljude i kupuje glasove, ve\u0107 i da nam iz oka ukrade. Ve\u0107ina odazvanih je manje ili vi\u0161e ve\u0107 anga\u017eovana, \u0161to strana\u010dki, \u0161to gra\u0111anski. No svi su oni nakon izbora razo\u010darani i kao da ne znaju \u0161ta sa tim razo\u010darenjem. Da li da mu se otvoreno raduju kao gra\u0111ani, ili da ga skrivaju kao opozicija. Pregovori su najpre po\u010deli sa nama samima i ose\u0107anjima koja smo do\u017eiveli, odnosno kojima su aficirane na\u0161e misli i procene.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Strana\u010dka sre\u0107a se skriva. Stranke su i optu\u017eene da su zadovoljne i to je sada nose\u0107i argument razo\u010darenja, ako ne i njegov uzrok. No mi smo skloni da uzroke potra\u017eimo dublje, odnosno u nesvesnom ili potisnutom, koje dele i razo\u010darani gra\u0111ani i, u svojoj sre\u0107i diskretne, stranke opozicije. To nesvesno nije tako misti\u010dno kao \u0161to se laike \u017eeli ubediti, jer ono je svuda oko nas i svako od nas mu se mo\u017ee obratiti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ni sre\u0107ni ni razo\u010darani, mi ra\u010dunamo da smo razboritiji od njih, a to ne zna\u010di ni\u0161ta drugo osim da smo dovoljno hrabri da ka\u017eemo \u0161ta mislimo, pa kako nam bude. Misliti ovde zna\u010di videti, a da je to isto, dokazuje pona\u0161anje i gra\u0111ana i opozicije koji bi radije da ne\u0161to ne vide i da se ne\u0161to ne vidi, odnosno, sakrije. Politi\u010dki prostor je ispunjen la\u017eima vi\u0161e nego mnjenjem, jer ljudi od akcije znaju \u0161ta \u017eele i psihijatrima se obra\u0107aju kad u tome prestanu da u\u017eivaju. Ne mare puno za svoje simptome dok god se sa njima nose, \u0161to mnoge navodi da je politika najbolji lek za mnogo toga \u0161to nazivamo du\u0161evnom bole\u0161\u0107u. Na\u0161a pozicija je, kako mnogi od njih umeju da ka\u017eu – komotna, i mi u njoj u\u017eivamo koliko i oni, ali se, za razliku od njih, ni na \u0161ta ne \u017ealimo, niti skrivamo sre\u0107u, po\u0161to je, za nas, na izborima i ne mo\u017ee biti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Razo\u010darani u\u017eivaju i sre\u0107ni su zbog neuspeha opozicije da pobedi Vu\u010di\u0107a, a opozicija skriva sre\u0107u \u0161to u tome nije uspela. Opozicija, a naro\u010dito stara, zna da se putevi smene kriminalne vlasti ne trasiraju institucionalnim predelima demokratskih procedura. Sve \u0161to se mo\u017ee dohvatiti u promenama jesu polo\u017eaji u vlasti koja je izvr\u0161na i kada je zakonodavna, \u0161to pitanje suvereniteta jedne male i slabe dr\u017eave sme\u0161ta na poziciju koja mu jedino i mo\u017ee pripasti u savremenim politi\u010dkim sistemima globalnih tokova vlasti, rata i kapitala. Suverenost je vlast nad \u017eivotom, a ne demokratski \u017eivot, kako se to ljudima \u010dini, iako iz tog privida ljudi izvla\u010de mogu\u0107nost delovanja. Imanentna zabluda da smo slobodni konstitutivna je za politiku, no ne i za vlast. Vlast ra\u010duna sa razo\u010darenjem ljudi i u njemu uvek vidi \u0161ansu. Suverenitet je politika bez zabluda, odnosno vlast koja svoj legitimitet uspostavlja silom i spram nje svaka demokratska procedura izgleda naivno, u \u010demu bi trebalo tra\u017eiti koren \u010dovekovog razo\u010darenja i u politiku.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Stranke mo\u017eda i potiskuju neuspeh (Vu\u010di\u0107 nije nadglasan), ali zato skrivaju sre\u0107u \u0161to su ipak ne\u0161to postigle \u2013 prisutne su, bi\u0107e vidljivije, a procenat koji su osvojile, osim \u0161to nije mali, pokazuje i daleko vi\u0161e: vlast SNS-a je u povla\u010denju i otvaraju se mesta u vlasti koja je mogu\u0107e zauzeti. Me\u0111utim, gra\u0111ani su nezadovoljni, ali to sa svojevrsnim u\u017eitkom i sre\u0107om pokazuju \u2013 dakle, sre\u0107u ne skrivaju \u2013 iako ona mo\u017eda govori o problemati\u010dnijem potiskivanju, o \u017eelji da su bili u pravu i dokazali da je Vu\u010di\u0107 nepobediv, a nepobediv je jer se opozicija ne razlikuje mnogo od njega, a u mnogo \u010demu je i gora. Nepatriotska je, oportuna i korumpirana, kapitalisti\u010dka je i izdajni\u010dka.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Razo\u010darani su sre\u0107ni, a oni koji u tome vi\u0161e ne u\u017eivaju, vra\u0107aju se u sedlo. Sada ve\u0107 raspravljaju kao strana\u010dki anga\u017eovani ljudi (pa su verovatno takvi bili i kao kontrolori) i opredeljuju se za komentare koje politi\u010dari upu\u0107uju jedni drugima. Pokazuju razumevanje za jednog, a kritikuju drugog; iskazuju poverenje u politiku jednih i otvoreno osu\u0111uju postupke drugih. Oni sada dele sre\u0107u sa opozicionim strankama koje simpati\u0161u ili su njihovi \u010dlanovi, a to zna\u010di i da po\u010dinju da je skrivaju. Razo\u010darenje vi\u0161e nije njihov modus operandi.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

No \u0161ta je sa razo\u010daranima koji nisu odustali od svog u\u017eivanja? Oni nastavljaju po starom iako, kako vreme odmi\u010de, vi\u0161e ne u\u017eivaju toliko glasno u svom uspehu, odnosno u porazu opozicije. Oni sada nastavljaju gde su stali i kre\u0107u iznova da napadaju \u010ditavu opoziciju i da o\u010dajavaju, s tim \u0161to sada, kako vreme odmi\u010de, ostaju bez prostora u kojem bi delili svoje zadovoljstvo i sre\u0107u, \u010dime se ona automatski smanjuje. Vra\u0107aju se, dakle, na fabri\u010dka pode\u0161avanja, a po\u0161to su nam svima zajedni\u010dka, mi smo odlu\u010dili da o njima progovorimo. Tim pre \u0161to su to pode\u0161avanja vlasti, a fabrika u kojoj se uspostavljaju sama vlast.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Gra\u0111ani <\/b><\/span><\/span><\/span><\/span>i<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span> opozicija \u2013 prekinuta veza<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

O\u010dekuju li gra\u0111ani i opozicija jedni od drugih bilo \u0161ta? Postoji li nakon izbora bilo kakva spona me\u0111u njima? Opozicija kalkuli\u0161e u ime odbrane svakog glasa gra\u0111ana, a bira\u010di negoduju \u010dekaju\u0107i da ih opozicija povede u proteste. Me\u0111utim, \u010dak i kada se to desi, a dogodilo se, ispostavilo se da ih je opozicija istovremeno pozvala i opozvala. Prvi je na protest pozvao \u0106uta, a za njim su po\u0161li i ostali iz koalicije Moramo, no po\u0161to se nije odazvalo dovoljno ljudi (deo razo\u010daranih je pre\u0161ao u anga\u017eovane, a deo se vratio na mesto sa kog je mislio politiku i pre svog izlaska na birali\u0161ta) skup je prekinut i zakazan za sutra, u nadi da se ne\u0107e ni dogoditi dok ne odlu\u010de \u0161ta im je \u010diniti. Da li da se priklju\u010de razo\u010daranima koji vi\u0161e nisu na mestu na kom su ostavljeni i poslednji put vi\u0111eni ili da nastave sa radom na svojoj sre\u0107i \u0161to su u\u0161li u parlamente iz kojih \u0107e voditi politiku koju su svima obe\u0107ali, pa i razo\u010daranima sa kojima se nisu sreli u o\u010dekivanom broju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nakon toga, opozicija istovremeno saop\u0161tava da je protest i dalje opcija, iako najmanje po\u017eeljna, ali i da su to i vanredni izbori u Beogradu. Ne odustaje se ni od ponovljenih izbora na izbornim mestima u kojima su uo\u010dene nepravilnosti, ali je ideja da se tako mo\u017ee obezbediti ve\u0107ina za formiranje opozicione vlasti u prestonici po\u010dela da bledi. Koji je od ovih scenarija bio u igri? Ne\u0107emo to nikada saznati jer nije bilo politike kojom bi se odluka donela. Poku\u0161aj da nas ubede kako je legitimno da svi odgovori budu u opticaju zna\u010di da politi\u010dki artikulisanog dogovora me\u0111u opozicionim akterima nema i da su spremni da razo\u010darane prepuste sre\u0107i u kojoj ve\u0107 u\u017eivaju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Politika kontrolora<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Pisci ovih redova su se, kao i izvestan broj gra\u0111ana, anga\u017eovali u kontroli izbora. Iako smo i glasali, za nas je to bio nastavak protestne politike bojkota koja je nastavljena \u201edrugim sredstvima\u201d \u2013 izlaskom na birali\u0161ta. Dakle, iza\u0161li smo, ali ne na izbore, ve\u0107 na birali\u0161ta, i to kao kontrolori, \u010duvari kutija i kao protestanti. Masovnu mobilizaciju i izlazak na birali\u0161ta videli smo kao drugi \u010din bojkota i deo istog doga\u0111aja ustanka protiv kriminalnog re\u017eima koji je i izbore ukinuo tretmanom opozicije i politi\u010dkih prava gra\u0111ana. Prema tome, nisu izbor, ponuda ni partije bile predmet mi\u0161ljenja niti smo od njih ne\u0161to o\u010dekivali. Naprotiv, masovni izlazak naroda na birali\u0161ta i odbrana izbora, prava izbora, \u010dinili su nam se kao politika i ne\u0161to \u0161to je bilo mogu\u0107e u\u010diniti; mogu\u0107e, jer je bilo mogu\u0107e za nas, i mogu\u0107e sa na\u0161e strane, jer je bilo bez oslonca na vlast dr\u017eave i partije. Zato sada nismo razo\u010darani. Od partija nismo ni\u0161ta o\u010dekivali, one rade kako moraju i kako odre\u0111uje zakon vlasti, a od ljudi smo o\u010dekivali da se pridru\u017ee nama koji smo odlu\u010dili da budemo kontrolori jer smo li\u010dnim anga\u017emanom \u017eeleli da odbranimo instituciju izbora. Ljudi nisu u tome prepoznali politiku u meri u kojoj bi do\u0161lo do smene re\u017eima, po\u0161to izvan gradova ta politika nije bila mogu\u0107a. Ona je uspela samo u gradovima, kao \u0161to je i bojkot samo u njima bio uspe\u0161an.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kao \u0161to sada pokazuju natezanja oko beogradskih izbora i apsolutni mir u vezi sa republi\u010dkim, u manjim sredinama odbrana prava na izbore nije bila mogu\u0107a, jer nije bilo dovoljno kontrolora i posmatra\u010da, a ogroman je broj onih koji su pod pritiskom lokalnih nasilnika morali odustati. Neregularnosti je zapravo bilo svuda i ovo nisu bili slobodni izbori. SNS je i ovaj put, daleko pre izbora, ucenjivao ljude, kupovao njihove glasove i bio spreman da ka\u017enjava nelojalne. Od tih glasova i ljudi kao da smo svi odustali. Zvu\u010di krajnje snobovski i akademski re\u0107i da se kra\u0111a ne svodi samo na to, te da se ona doga\u0111a na svim onim mestima koja ljudi ne vide i ne misle kao politi\u010dka, a to su mesta na kojima \u017eive, rade i borave, jer to su mesta kakva je mogu\u0107e stvarati u gradovima. Tamo gde postoji na\u010din da <\/span><\/span><\/span>se <\/span><\/span><\/span>\u010dovek skloni od nasilnika koji na upravu dobijaju \u010ditava sela, naselja i pripadaju\u0107e im teritorije. Kako god bilo, na takav oblik brutalnosti i kra\u0111e nije mogu\u0107e ulo\u017eiti formalnu primedbu, kao \u0161to je nemogu\u0107e prigovoriti svim oblicima racionalizacije ucenjenih kojima se \u017eivot u takvim okolnostima jedino i \u010dini mogu\u0107im.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ko su apstinenti?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Iako pove\u0107ana, izlaznost na ovim izborima nije uspela da smeni vlast. Deo opozicije je to najavljivao, \u010dak i obe\u0107avao da \u0107emo, ako iza\u0111emo u dovoljnom broju, oterati Vu\u010di\u0107a sa vlasti uprkos sili kojom raspola\u017ee. Ali apstinenti su i dalje tu \u2013 ali ne zato \u0161to 60% nije 100%. Ako na stvari ne gledamo statisti\u010dki, vidimo da SNS uveliko zahvata u apoliti\u010dni deo dru\u0161tva i privla\u010di onaj njegov deo (za izbornu pamet svi gra\u0111ani su bira\u010di) koji ne odgovara idealnom tipu apstinenta kakav demokratska opozicija stvara u svojoj glavi. Dakle, SNS je navalio na ljude koji ne bi ni znali da se odr\u017eavaju izbori, da im banda nije zakucala na vrata sa poklonima i obe\u0107anjima koja nije du\u017ena da ispuni. To su apoliti\u010dni ljudi, ali ne iz ube\u0111enja; to su ljudi koji <\/span><\/span><\/span>su <\/span><\/span><\/span>marginalizovani i na koje je SNS obratio pa\u017enju, za razliku od \u201edemokrata\u201d, koji su se bavili sobom i stvarali imaginarnu srednju klasu. To su \u201egubitnici tranzicije\u201d, kako se to tada zvalo, i ljudi koji su slu\u017eili nacionalisti\u010dkim politikama i ratovima \u2013 uvek kao \u017ertve, pa i kada su d\u017eelati. To su ljudi koje malogra\u0111ani i hulje nazivaju dnom dru\u0161tva, a levo nahereni sanjari radni\u010dkog pokreta proleterskom bazom.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

To su, zapravo, organizovani idioti, odnosno ljudi koje je politizovala vlast. Ljudi koje je vlast uzela u obradu i za to anga\u017eovala neke od njih, ali su na njenom vrhu ljudi koji se od ovih distanciraju i \u017eive \u017eivotom kojim \u017eive politi\u010dke elite i kriminalci. Nasiljem se spu\u0161ta do dna ove grupe ili sloja ljudi i zato mi mo\u017eemo re\u0107i da ona broji i vi\u0161e nego \u0161to SNS ima \u010dlanova. To je tih 2 miliona spram 750 hiljada \u010dlanova SNS-a. To je taj narod koji nikada nije u opoziciji, o kojem je govorio Orban. Dobar deo ovih ljudi se zaista nalazi me\u0111u apstinentima, jer su to ljudi koji daju odgovore na anketna pitanja kao da su apstinenti. Tu mo\u017eemo videti i razlog gre\u0161ke ili lo\u0161e procene po kojoj je ve\u0107a izlaznost trebalo da dovede do pada re\u017eima. Ve\u0107a izlaznost jeste zadrla u statisti\u010dke apstinente ili neopredeljene, ali ovi su se, kada do\u0111e dan izbora, \u201eopredeljivali\u201d za Vu\u010di\u0107a.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

To su idioti koji se daju organizovati. Lumpenproleterijat na globalnoj ravni. To su ljudi koje je vlast zbrinula i zbrinjava. Oni su podjednako zaposlenici u sistemu i pod njegovom kontrolom. To su ljudi pod prismotrom. Njihovo zbrinjavanje i pacifikacija je ono \u0161to Vu\u010di\u0107a \u010dini \u201efaktorom stabilnosti\u201d. Iz perspektive centra, svi ovi ljudi su parije i lumpenproleteri. Njima je data dr\u017eava na upravu, odnosno oni su zbrinuti dr\u017eavom kakvu imamo u Srbiji. To je ujedno i odgovor na ve\u0107 degutantno i\u0161\u0107u\u0111avanje malogra\u0111ana koji sebi ne mogu da do\u0111u zbog pada standarda funkcionera na svim va\u017enim mestima u dr\u017eavi i upravi. Njima se to javlja kao vladavina nekompetentnih. A ima li u tom \u201ebazenu\u201d politi\u010dkog kapaciteta ljudi? <\/span><\/span><\/span>Mi n<\/span><\/span><\/span>e bismo rekli.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Apstinenti, ali ovaj put pravi: to su ljudi koje bismo sada nazvali \u201enedostupnima\u201d. Kao \u0161to imamo nedostupne stanare na skup\u0161tinama stambenih zajednica, tako imamo i \u201enedostupne bira\u010de\u201d na skup\u0161tinama gra\u0111ana, \u0161to bi lokalni i republi\u010dki parlamenti trebalo da predstavljaju. Dodu\u0161e, preko svojih predstavnika. \u201eNedostupni bira\u010di\u201d su ljudi koji ne mare za srpsku politiku, spremni su da odu i ve\u0107 su oti\u0161li i kada se samo spremaju na put, pa \u010dak i kada na put vi\u0161e nisu u stanju da krenu, te se odlu\u010duju na \u201eunutra\u0161nju <\/span><\/span><\/span><\/span>e<\/span><\/span><\/span><\/span>migraciju\u201d. To su ljudi koji se ne mogu kupiti i niko ih ne tra\u017ei na politi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu. Ono \u0161to vlast nahvata od takvih, mali je procenat i pretvaraju se u gore spomenute \u201eapstinente\u201d jer to automatski prestaju biti kada prihvate obaveze na ime duga uklju\u010denja u sistem.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Prema tome, to su ljudi koji su zaista isklju\u010deni i od te isklju\u010denosti prave svoj na\u010din \u017eivota. Spremni su da ga brane i da se sami isklju\u010duju kada se na\u0111u u opasnosti da budu usisani. To su zapravo ekonomski i socijalni migranti, a u ratovima postaju i izbeglice. To su ljudi koji su nau\u010dili i sami da se snalaze ili su zbrinuti da im snala\u017eenje nije ni potrebno. Socijalna specifikacija ove grupe je slo\u017een posao i ne bi trebalo \u0161pekulisati nad stvarima koje se mogu ispitati. Da ne naga\u0111amo sada, ali slutimo da ovu grupu \u010dini miks obrazovanih, a obrazovani nisu samo oni sa visokom \u0161kolskom spremom. Njihovu politiku ne \u010dujemo i ne vidimo. Oni li\u010de na idiote, ali je njihovi idiotizam aktivan \u2013 odr\u017eava se otporom <\/span><\/span><\/span><\/span>prema svakoj mobilizaciji<\/span><\/span><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Politika je s one strane zakona<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Pojavili su se i oni koji tvrde da bi se trebalo pona\u0161ati po zakonu i po\u0161tovati ustav jer to sada pru\u017ea priliku da se stvar re\u0161i u korist opozicije i bez pregovaranja sa Vu\u010di\u0107em. Ono \u0161to nas ovde zanima je upotreba ustava u politi\u010dke svrhe i izbegavanje suo\u010davanja sa realnim politike, a ovo je iskustvo neodre\u0111nosti. To je zapravo tajna o kojoj i drugi mudraci govore kada ka\u017eu da je pravo suverena vanredno stanje. Stanje prelegitimiteta, stanje koje je vanredno, ali koje i zasniva zakon. Toliko je iznad, da je iznad svakog zakona. To je koren politi\u010dkog za te mudrace, a mi znamo da je to koren vlasti. Politi\u010dke vlasti i politike na strani vlasti. To je vlast rata i zato zaista <\/span><\/span><\/span>politi\u010dko<\/i><\/span><\/span><\/span>, jer politi\u010dko je <\/span><\/span><\/span>struktura<\/i><\/span><\/span><\/span>, za razliku od politike koju su i strukturalisti razlikovali od politi\u010dkog imenuju\u0107i je praksom. Ali za nas, koji ovo pi\u0161emo, politika je mi\u0161ljenje i na strani je mira, a ne rata ili vlasti. Kada je na strani ljudi, razume se. Jer, politike ima i na strani vlasti, a ima je kada ima predloga na njenoj strani. Kada nema, tamo nema ni politike ve\u0107 je to onda policijska vlast i uprava, koja mo\u017ee biti i kriminalna i ratna.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ideja po kojoj treba ne\u0161to raditi po zakonu je strana vlasti, me\u0111utim, to bi <\/span><\/span><\/span>i <\/span><\/span><\/span>nama ne\u0161to trebalo da govori. Treba da nam ka\u017ee najpre to da ni mi ne treba da po\u0161tujemo zakon koji vlast po definiciji ne po\u0161tuje, ve\u0107 ga, budu\u0107i suverena, suspenduje i uspostavlja. Politika je s one strane zakona, a zakon, \u010dak i kada je to ustav kao pravno-politi\u010dki dokument, dakle zakon koji je najbli\u017ei misti\u010dnom temelju autoriteta (a to je vlast, jer vlast je mo\u0107 koju prihvatamo i zato je mo\u017eemo smatrati autoritetom), predstavlja samo instrument vladanja, odnosno upravljanja. Proces pozivanja na ustav, upotreba svih pravnih lekova i upravnih sredstava bi potrajala i dovela do vanrednih izbora bez pregovaranja. Pitanje je \u010demu izbegavanje pregovora? Da bi se sa\u010duvao ugled jednog opozicionara? Da narod ne bi bio razo\u010daran i demotivisan?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u0110ilas zna da je politika iznad zakona i on, kao pretendent na vlast, spreman je da pregovara. On je spreman da se oglu\u0161i o zakon da bi postigao cilj. Njegovi simpatizeri i \u010dlanovi dele njegovo uverenje, a oni opozicionari koji mu sada prigovaraju misle isto \u0161to i on, ali, budu\u0107i da je on taj koji se nametnuo, poku\u0161avaju da ga prozovu argumentima koji nisu politi\u010dki, ve\u0107 moralni ili pravni. Ra\u010dunaju sa razo\u010darenjem ljudi i podgrevaju ga. \u0160ta mi u toj situaciji mo\u017eemo predlo\u017eiti ili misliti?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Mi mislimo da bi ljudi trebalo da vode politiku pregovora. Mislimo na gra\u0111ane koji odolevaju \u017eelji razo\u010daranja. Mi, dakle, treba da znamo da politika nije moral, a nije ni zakon, ve\u0107 ne\u0161to \u0161to zakon utemeljuje, ali isto tako treba da smo svesni da mi nismo vlast, nismo na vlasti, niti smo se ka njoj uputili. Razo\u010darati se, zna\u010dilo bi nasesti na igru vlasti koja upravlja razo\u010darenjima ljudi. Uz njihovu pomo\u0107 i njima samima. To onda zna\u010di da i sami mo\u017eemo pregovarati, a za to je potrebna akcija. Ako je to protest, onda su to protesti u na\u0161em aran\u017emanu. Ako je to ne\u0161to drugo, onda je to ne\u0161to drugo \u2013 opet u na\u0161em aran\u017emanu. Ono \u0161to je bitno je to da se sada pokazuje jasna razlika izme\u0111u organizacije i delovanja u na\u0161em aran\u017emanu od one koju name\u0107e vlast i pretendenti na vlast. <\/span><\/span><\/span>Na na\u0161oj strani <\/i><\/span><\/span><\/span>postaje prvi organizacioni princip, odnosno uvid kojim se suo\u010davamo sa isku\u0161enjem razo\u010daranja. Odoleti razo\u010darenju zna\u010di odoleti \u017eelji kojom se ono hrani i reprodukuje, nastavlja i obnavlja. Svest o tome da mo\u017eemo biti ili izabrati razo\u010darenje je ta\u010dka koja je ta\u010dka bu\u0111enja, potrebna svakoj politici na na\u0161oj strani. Zato nema mesta razo\u010darenju, a ne zato \u0161to je to moralno ili psiholo\u0161ki lo\u0161e. Nezdravo.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

I da zaklju\u010dimo: po nama, politike nema u partijama, na izborima niti u vlasti, a mo\u017ee je imati samo kada se akcijama, predlozima i direktivama koje delimo me\u0111usobno pokre\u0107emo iznova. U tome nema mestu defetizmu. Stoga bi izlaz iz trenutnog resantimana gra\u0111ana bio insistiranje na protestima do predaje Beograda ili ulazak opozicije za koju su glasali u skup\u0161tinske klupe i rad sa ljudima i aktivistima me\u0111u njima koji su pokazali da umeju i bez stranaka da deluju, tra\u017ee i predla\u017eu. Taj recept je poznat municipalisti\u010dkim politikama koje tvrde da su jednom nogom u institucijama, a drugom na ulici. Mobilizaciju je mogu\u0107e odr\u017eati gra\u0111anskim i narodnim inicijativama kao medijima \u0161irenja politi\u010dke poruke, kojima bi se ljudi direktno uklju\u010divali u procese odlu\u010divanja i upravljanja. Time bi se pokazalo da vlast nije toliko zatvorena koliko se \u010dini da \u0107e i naredna biti sude\u0107i po potezima koje u ovom trenutku vu\u010de.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku<\/span><\/span><\/span><\/em><\/strong><\/p>\n

Foto-kola\u017e: GKP<\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li smo pobedili Vu\u010di\u0107evu vlast ili smo od nje izgubili? Da li smo zadovoljni izbornim rezultatima ili smo razo\u010darani? Kako da razumemo kontradiktorne tvrdnje koje \u010desto ista usta izgovaraju, da je jednoumlje u parlamentu neprihvatljivo, ali i da je […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3236,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/dv-wordpres-scaled.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3233"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3233"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3233\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3235,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3233\/revisions\/3235"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3236"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3233"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3233"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3233"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}