{"id":3226,"date":"2022-03-17T13:16:10","date_gmt":"2022-03-17T13:16:10","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3226"},"modified":"2022-03-27T16:37:59","modified_gmt":"2022-03-27T16:37:59","slug":"sta-znaci-boriti-se-za-mir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/sta-znaci-boriti-se-za-mir\/","title":{"rendered":"\u0160ta zna\u010di boriti se za mir?"},"content":{"rendered":"

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong>, GKP<\/span><\/p>\n

U jeku rata koji je pokrenuo mnoge procese na geopoliti\u010dkoj ravni koji \u0107e uticati na uspostavljanje <\/span><\/span>novog poretka<\/i><\/span><\/span> i novih odnosa snaga izme\u0111u dr\u017eava i saveza dr\u017eava na globalnom nivou, \u010dini se da je perspektiva koja nedostaje ona iz koje se vide i \u010duju ljudi, njihove aspiracije, predlozi i odluke. A ukoliko je ne zauzmemo, ne mo\u017eemo znati ima li na njihovoj strani i politike.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Broj poginulih civila i ukrajinskih izbeglica raste iz dana u dan, dok se oni koji su ostali u ratnoj zoni bore zajedno sa ukrajinskom vojskom protiv ruske okupacije i vojne ofanzive na sve raspolo\u017eive na\u010dine. U izvesnom smislu bi se moglo re\u0107i da je njihovo u\u010de\u0161\u0107e u oru\u017eanom sukobu odbrana mira u kojem su \u017eiveli pre ruske invazije, budu\u0107i da je sada u pitanju odbrana od direktne, razaraju\u0107e vojne intervencije. Me\u0111utim, postoji li mogu\u0107nost da se odbrana naroda tuma\u010di i kao odbrana na strani ljudi i u njoj otkrije politika koja bi bila strani ljudi? <\/span><\/span>Da li u situaciji aktuelnog ratnog sukoba mo\u017ee biti re\u010di o miru uspostavljenom na strani ljudi po\u010dev od politi\u010dkog predloga sa njihovog stanovi\u0161ta \u2013 od predloga koji bi morao biti potpuno odvojen od ratne politike dr\u017eave? A potom mo\u017eemo postaviti i pitanje \u2013 koje dr\u017eave? <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ako se prisetimo Klauzevica, mogli bismo re\u0107i da ono \u0161to je i danas na delu jeste rat <\/span><\/span>koji je nastavak dr\u017eavne politike drugim sredstvima. Kako dodaje, u pitanju je rat kao \u201e\u010din nasilja koji za cilj ima da primora na\u0161eg protivnika da ispuni na\u0161u volju\u201c, pri \u010demu pod ovim \u201emi\u201c i pod \u201eprotivnikom\u201c misli na dr\u017eave koje su u sukobu. Me\u0111utim, potrebno je re\u0107i da se danas rat odvija u kontekstu dominacije politike dr\u017eave i vlasti koja upravlja kriminalom i korupcijom, zbog \u010dega se ka\u017ee da ta politika obdelava prakse rata zahvaljuju\u0107i kojima on postaje produ\u017een i van oru\u017eanih sukoba. To bi bio \u010duveni fukoovski obrt prvobitne teze po kojoj je dr\u017eavna politika rat nastavljen drugim sredstvima. Zato je danas te\u0161ko re\u0107i, pogotovo u jeku oru\u017eanog sukoba i invazije jedne dr\u017eave na drugu i kada ljudi nisu u mogu\u0107nosti da ka\u017eu bilo \u0161ta i iznesu predloge jedni pred druge, \u0161ta bi bio mir uspostavljen na strani ljudi?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ukrajinci danas brane teritorijalni integritet dr\u017eave, brane se od agresije i, u izvesnom smislu, brane dr\u017eavni mir, bez obzira \u0161to je on deo dr\u017eavne politike koja danas upravlja korupcijom koliko i kriminal njome. Upravo u tome le\u017ei glavna pote\u0161ko\u0107a, a to je pitanje mirovnih politika ljudi koji su suo\u010deni sa direktnom ratnom opasno\u0161\u0107u. Mo\u017eda je mogu\u0107e re\u0107i da je njihovo zalaganje za mir samo posredovano oru\u017eanom odbranom i otporom koji pru\u017eaju zajedno sa ukrajinskom vla\u0161\u0107u \u2013 tim pre \u0161to to nije samo oru\u017eani, ve\u0107 i <\/span><\/span>goloruki<\/i><\/span><\/span> otpor: protesti i stajanje ispred vojnih vozila ruske vojske i verbalna rasprava sa ruskim vojnicima koji su u\u0161li u ukrajinske gradove misle\u0107i da su ih okupirali. Politi\u010dke manifestacije usred bitke su zaista frapantne i ohrabruju\u0107e.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Njihov otpor je otpor invaziji i ratu, ali i miru koji im name\u0107e ruska dr\u017eava. U prethodnim slu\u010dajevima, pre <\/span><\/span>novih ratova<\/i><\/span><\/span> koji su po\u010deli u<\/span><\/span> Jugoslaviji devedesetih<\/span><\/span> a<\/span><\/span> koje su vodil<\/span><\/span>e<\/span><\/span> dr\u017eavne elite sa kriminalnim organizacijama protiv civilnog stanovni\u0161tva, <\/span><\/span>ratovi su bili<\/span><\/span> me\u0111udr\u017eavni <\/span><\/span>i<\/span><\/span> pobedni\u010dka strana je imala mandat da vr\u0161i pritisak na pora\u017eenu da prihvati njene uslove prekida oru\u017eanih sukoba, odnosno njene uslove mira. Mo\u017eda se Putin i hladnoratovski zaigrao ovom invazijom \u017eele\u0107i da nametne svoje uslove mira, ali ono \u0161to njegovu intervenciju \u010dini i <\/span><\/span>novoratnom<\/i><\/span><\/span> jeste sila koju primenjuje nad civilnim stanovni\u0161tvom i kojom razara civilnu infrastrukturu ukrajinskih gradova i koja nije samo vojna, ve\u0107 i paravojna (Donbasom su ordinirale paravojne formacije koje su operisale u S<\/span><\/span>i<\/span><\/span>riji i na mnogim drugim mestima u svetu). Takvim \u201emirom\u201c on kona\u010dno stavlja ta\u010dku na ranije poku\u0161aje izgradnje moderne dr\u017eave koja je po\u010divala na ideji civilnog mira i prava svih gra\u0111ana koja moraju biti garantovana i po\u0161tovana. Iz ovoga se postavlja pitanje i da li je ruska dr\u017eava jedini siguran savremeni oblik dr\u017eave: autoritaran, militaristi\u010dki i kriminalan? I posledi\u010dno, \u0161ta je to \u0161to Ukrajinci brane i da li bi mogli imati i Ruse na svojoj strani? Ne Putina i njegov re\u017eim, ve\u0107 ljude, kojima je stalo do mira, pa mo\u017eda i istog.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to je izvesno jeste da je ruska ofanziva nai\u0161la na otpor ukrajinske vlasti zajedno sa narodom koji joj se pridru\u017eio u odbrani teritorijalnog integriteta dr\u017eave, ali i legitimiteta vlasti koju Putin \u017eeli da ospori i da<\/span><\/span> je smeni<\/span><\/span>. Dakle, ukoliko ovde postoji predlog na strani ljudi kojim bi se oni zalo\u017eili za mir, u situaciji direktne oru\u017eane agresije, on je posredovan oru\u017eanom odbranom i nacionalnim otporom koji je otpor politike ukrajinske dr\u017eave<\/span><\/span>. Narodni otpor se tako pokazuje kao dr\u017eavni i u ime dr\u017eave koju treba osloboditi. Koliko je takav otpor na strani ljudi ako je takva politika uvek na distanci prema dr\u017eavi, pa onda i <\/span><\/span>u<\/span><\/span>krajinskoj.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Postoje li u ovoj situaciji predlozi za mir, direktni i nedvosmisleno mirovno opredeljeni? \u201eNe ratu\u201c je nedvosmislena poruka koja se sa protesta upu\u0107uje svima<\/span><\/span>, ali<\/span><\/span> kojom se <\/span><\/span>uglavnom<\/span><\/span> iskazuje solidarnost sa Ukrajincima, \u0161to su u\u010dinili mnogi pokreti i javne li\u010dnosti \u0161irom sveta. Druga va\u017ena stvar je organizovanje niza humanitarnih akcija kojima se zbrinjavaju ukrajinske izbeglice. Me\u0111utim, humanitarizam i manifestacije za mir, koliko god bili potrebni, ne govore mnogo o politici koja bi bila na strani ljudi i njihovog mogu\u0107eg u situaciji rata. Drugim re\u010dima, da li ljudi danas misle da je mogu\u0107e izneti predlog za mir koji bi bio potpuno odvojen od ratne politike dr\u017eave i kako da ga podele me\u0111u sobom?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Postoje predlozi koji nastaju tretiranjem ukrajinskog rata kao<\/span><\/span> simptoma krize<\/span><\/span> mnogo kompleksnij<\/span><\/span>e<\/span><\/span> i te\u017e<\/span><\/span>e<\/span><\/span> istorijsk<\/span><\/span>e<\/span><\/span> i geopoliti\u010dk<\/span><\/span>e<\/span><\/span> situacij<\/span><\/span>e<\/span><\/span>, <\/span><\/span>i<\/span><\/span> koji upravo zbog toga moraju biti radikalni kako bi doprineli temeljnim promenama ukupnog sistema u kojem \u017eivimo. Ti predlozi dolaze iz akademskog diskursa i va\u017eno je navesti ih kako bi se videlo koliko su odvojeni od onoga \u0161to se stvarno zbiva u smislu reakcija na rat, pre svega samog ukrajinskog naroda, <\/span><\/span>a onda <\/span><\/span>i antiratnih <\/span><\/span>protesta <\/span><\/span>koj<\/span><\/span>i<\/span><\/span> se organizuju \u0161irom sveta. Je<\/span><\/span>dan<\/span><\/span> od njih je ukazivanje na neophodnost brze i radikalne intervencije \u2013 \u201eili revolucija ili nas ne\u0107e biti\u201c. Ili, pak, pozivanje na udru\u017eivanje onih koji su klasno osve\u0161\u0107eni i koji \u0107e se povezati na me\u0111unarodnom nivou po\u010dev od vrednosti antiimperijalizma, antimilitarizma i <\/span><\/span>nesvrstanosti, <\/i><\/span><\/span>a koji neminovno mora uzeti u obzir socijalnu pravdu i ekolo\u0161ku problematiku. Dakle, zahteva se <\/span><\/span>totalni remont<\/i><\/span><\/span> globalnog dru\u0161tva, njegovo ponovno uspostavljanje na osnovama koje su suprotne t<\/span><\/span>endencijama i<\/span><\/span> t<\/span><\/span>rendovima<\/span><\/span> koj<\/span><\/span>e<\/span><\/span> globalne sile diktiraju. U tom smislu, takvi apeli deluju kao maksimalisti\u010dki geopoliti\u010dki odgovor na svetsku geopoliti\u010dku situaciju, ali, moramo re\u0107i da, u stvarnosti, revolucija kao politika koja se doga\u0111a kada niko vi\u0161e ne mo\u017ee po starom, ni oni koji vladaju ni oni kojima se vlada \u2013 ne postoji. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Iako akademski pokli\u010di umeju da prijaju uhu upravo zbog svog maksimalizma, dobro je obratiti pa\u017enju na ono \u0161to govore ljudi, antiratni aktivisti i aktivistkinje i borci za ljudska prava, svi oni koji se pitaju \u0161ta je za njih mogu\u0107e (mogu\u0107e za njih) u situaciji rata i kako se zalo\u017eiti za mir, u Ukrajini, Rusiji i na mnogim drugim mestima. Ti predlozi govore o potrebi za povezivanjem ukrajinskog otpora i ruske opozicije u naj\u0161irem smislu \u2013 politi\u010dke i civilno-dru\u0161tvene, koja postoji uprkos konstantnim pritiscima Putinovog re\u017eima kojima je izlo\u017eena. \u0160tavi\u0161e, potrebno je povezivanje van hladnoratovskih podela jer u okviru njih i dana\u0161nji miran otpor nasilju Rusije <\/span><\/span>se <\/span><\/span>naz<\/span><\/span>i<\/span><\/span>va \u201eNATO fa\u0161izmom\u201c; potreban je rad sa ljudima da bi se videlo da li danas mo\u017ee postojati mir uspostavljen na njihovoj strani i kakvim ga oni vide i predla\u017eu. Potrebno je zalaganje za mir koje mora uzeti u obzir ratnu politiku dr\u017eave i radikalno se odvojiti od nje jer je ova zaista nastavak rata drugim sredstvima. Mi to vrlo dobro znamo jer \u017eivimo u jednom takvom ratu ve\u0107 trideset godina. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Foto izvor: Euromaidan press, \u00ab\u00a0Gra\u0111ani Mariupolja spre\u010davaju ruske tenkove da u\u0111u u grad\u00a0\u00bb<\/em><\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Branka \u0106ur\u010di\u0107, GKP U jeku rata koji je pokrenuo mnoge procese na geopoliti\u010dkoj ravni koji \u0107e uticati na uspostavljanje novog poretka i novih odnosa snaga izme\u0111u dr\u017eava i saveza dr\u017eava na globalnom nivou, \u010dini se da je perspektiva koja nedostaje […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3227,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/FM7oTAsVIAUlGOI-scaled.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3226"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3226"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3226\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3230,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3226\/revisions\/3230"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3227"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3226"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3226"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3226"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}