{"id":3208,"date":"2022-03-07T10:09:16","date_gmt":"2022-03-07T10:09:16","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3208"},"modified":"2022-03-07T11:29:38","modified_gmt":"2022-03-07T11:29:38","slug":"rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-zagreb-buducnost-mesne-samouprave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-zagreb-buducnost-mesne-samouprave\/","title":{"rendered":"Rat dr\u017eave protiv lokalne i mesne samouprave: Zagreb \u2013 budu\u0107nost mesne samouprave?"},"content":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP<\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

Zagreb \u2013 budu\u0107nost mesne samouprave?<\/b><\/span><\/p>\n

Sistem mesne samouprave koji danas postoji u glavnom gradu Hrvatske, <\/span>specifi\u010dan je u pore\u0111enju sa onim koji su na delu u ostalim dr\u017eavama nastalim<\/span><\/span><\/span> na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Ono \u0161to ga \u010dini takvim je \u010dinjenica da obuhvata sistem op\u0161tina, odnosno <\/span>gradskih \u010detvrti<\/i><\/span>, i sistem mesnih zajednica, odnosno <\/span>mjesnih odbora<\/i><\/span>, \u0161to zna\u010di da je u pitanju <\/span>dvostepen<\/i><\/span> i samim tim slo\u017eeniji sistem mesne samouprave. Potrebno je naglasiti da ove institucije nisu sasvim jednake op\u0161tinama i mesnim zajednicama kakve poznajemo, jer uglavnom obuhvataju manje teritorije, ali sa njima dele svoj savetodavni karakter \u0161to zna\u010di da odluke koje donose nisu obavezuju\u0107e za vlast koja upravlja gradom. Me\u0111utim, odluke koje donose mjesni odbori to jesu za gradske \u010detvrti, dakle za vi\u0161i stepen institucija mesne samouprave, \u010dime one, odluke, ali i formirana mi\u0161ljenja i zaklju\u010dci koji dolaze \u201eod dole\u201c, sa ni\u017eih nivoa mesne samouprave, mogu dobiti dodatno utemeljenje i mogu biti branjene organizovanom politi\u010dkom akcijom.<\/span><\/span><\/p>\n

Ali klju\u010dno mesto koje razlikuje zagreba\u010dku od ostalih mesnih samouprava jeste \u010dinjenica da su izbori za \u010dlanove vije\u0107a ovih institucija takvi da je na njima prisustvo politi\u010dkih partija kroz liste kandidata legitimno, za razliku od ve\u0107ine lokalnih samouprava u regionu i Srbiji gde samo pojedinci svojim imenom i prezimenom mogu da se kandiduju za \u010dlana saveta mesnih zajednica. Me\u0111utim, kako sam ve\u0107 naglasila, mnoge lokalne samouprave u Vojvodini su ve\u0107 realizovale izbore po scenariju sli\u010dnom zagreba\u010dkom. To tako\u0111e zna\u010di da je neposredno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana putem mesne samouprave u Zagrebu svedeno na <\/span>instrumente<\/i><\/span> ili <\/span>oblike<\/i><\/span> poput zbora gra\u0111ana, gra\u0111anske inicijative i referenduma, dok su izbori za savete mesnih zajednica parlamentarizovani i stavljeni u istu ravan sa lokalnim izborima za gradske organe vlasti. Parlamentarizacija mesnih izbora predstavlja na\u010din na koji \u010ditav sistem mesne samouprave postepeno gubi svoj karakter neposrednog i autonomnog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana i pretvara se u jedan od nivoa organizacije vlasti, iako zbog svog savetodavnog karaktera institucije mesne samouprave ne dobijaju status <\/span>organa<\/i><\/span> vlasti. <\/span>Da li je ovo putanja kojom \u0107e se kretati transformacija mesne samouprave i u ostalim biv\u0161im jugoslovenskim republikama, kojom \u0107e ona, gube\u0107i svoj neposredni karakter, u izvesnom smislu biti dovedena do svog kraja?<\/span><\/span><\/p>\n

Rad na minimalizovanju principa neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u javnom politi\u010dkom \u017eivotu odlikovao je dr\u017eavnu politiku Hrvatske tokom rata, a na izvestan na\u010din je nastavljen i u tzv. mirnodopskim uslovima. Tokom rata sa kojim je do\u0161lo do raspada zajedni\u010dkog prostora u smislu teritorije ali i politike socijalisti\u010dke Jugoslavije, do\u0161lo je i do transformacije sistema mesne samouprave, ta\u010dnije do njenog ukidanja. Sude\u0107i p<\/span>o informacijama na zvani\u010dnoj prezentaciji grada Zagreba<\/span>1<\/a><\/span><\/sup>, na osnovu Zakona o glavnom gradu iz 1992. godine i Zakona o lokalnoj samoupravi iz 1994. godine, ukinute su mesne zajednice, \u0161to zna\u010di da je nakon trideset godina celokupan sistem mesne samouprave prestao da postoji. Od tog trenutka pa do 1999. godine u Zagrebu nije postojao bilo kakav oblik mesne samouprave niti mogu\u0107nost za neposredno u\u010destvovanje gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka. Ovo je jo\u0161 jedan primer kako je ukidanjem mesnih zajednica onemogu\u0107eno da se gra\u0111ani na neposredan i institucionalan na\u010din uklju\u010de u dono\u0161enje odluka i da time interveni\u0161u u ratnu politiku dr\u017eave. Kao i u mnogim drugim gradovima i op\u0161tinama biv\u0161e Jugoslavije, bilo je potrebno ukinuti civilne institucije i isklju\u010diti gra\u0111ane iz politi\u010dkog \u017eivota.<\/span><\/span><\/p>\n

Danas postoje\u0107i sistem mesne samouprave u Zagrebu je uspostavljen krajem devedesetih godina, a novo demokratsko vreme nakon 2000. godine omogu\u0107ilo je odr\u017eavanje prvih izbora za vije\u0107a gradskih \u010detvrti, dok su prvi izbori za vije\u0107a mjesnih odbora odr\u017eani tek 2009. godine. Ponovi\u0107u, izbori za institucije mjesne samouprave u Zagrebu su parlamentarizovani, a njihov neposredni karakter je ukinut tako \u0161to su izborni uslovi izjedna\u010deni sa uslovima po kojima se odr\u017eavaju lokalni izbori, zajedno<\/span> sa onim za gradona\u010delnika i za skup\u0161tinu grada.<\/span><\/span><\/p>\n

Na ovako ustrojenim izborima za institucije grada Zagreba, od 2017. godine u\u010destvuje levo-zelena koalicija koja zastupa politike municipalizma, a ve\u0107 tada obezbe\u0111eno u\u010de\u0161\u0107e njihovih \u010dlanova u institucijama mesne samouprave, izme\u0111u ostalog je omogu\u0107ilo da na izborima 2021. godine osvoje mesto gradona\u010delnika, skoro ve\u0107inu u gradskoj skup\u0161tini, ali zato ubedljivu ve\u0107inu u organima mesne samouprave<\/span>2<\/a><\/span><\/sup>. Poti\u010du\u0107i iz civilnog dru\u0161tva, akteri ove koalicije su preko dugogodi\u0161njeg rada na organizovanju mno\u0161tva akcija, neformalnih koalicija, mre\u017ea i novih institucija, dospeli do izbornih politika, po njihovim re\u010dima, upravo da bi obezbedili <\/span>odr\u017eivost <\/i><\/span>takvih akcija. Druga\u010dije re\u010deno, postali su svesni da su akcije i kampanje koje su vodili veoma va\u017ene, da mogu da zaustave lo\u0161e odluke, artikuli\u0161u pozicije i interveni\u0161u u javni diskurs, ali da vlast lako dezavui\u0161e sve \u0161to se na tom planu uradi. Odnosno, postali su svesni da se \u201estvari zakucavaju u politici\u201c i \u201eda je potrebno stvoriti okvire politike koja je druga\u010dija u celini\u201c<\/span>3<\/a><\/span><\/sup>. <\/span><\/span><\/p>\n

U ovim izbornim politikama novum jeste organizacijski princip jedne od \u010dlanica levo-zelene koalicije, <\/span>Zagreb je na\u0161!<\/i><\/span>, koji se manifestuje kroz osnivanje <\/span>politi\u010dke stranke<\/i><\/span> i <\/span>politi\u010dke platforme<\/i><\/span>. Za razliku od stranke koja je formalizovana shodno zakonima, politi\u010dka platforma je neformalna i ona odre\u0111uje principe inkluzivnosti i participacije, kao i smer politi\u010dkog delovanja stranke. To zna\u010di da je stvorena mogu\u0107nost za me\u0111usobno povezivanje gra\u0111ana putem platforme i u\u010de\u0161\u0107e u mno\u0161tvu odluka va\u017enih za usmerenje celokupne politike <\/span>Zagreb je na\u0161!<\/i><\/span>, a da ti gra\u0111ani ne moraju nu\u017eno biti \u010dlanovi stranke. Ova dva organizaciona formata su nastala istovremeno, dakle, u istom trenutku se formirala partija sa okupljanjem u platformu koja joj je osnova i prvi kriti\u010dar. Ta kriti\u010dka distanca bi mogla biti ideja na strani ljudi, koji osnivaju partiju kako bi za nju i glasali. \u201ePlatforma je bila \u0161iroki \u201afront\u2018 koji je odlu\u010dio da glasa za nekoga, a taj za koga bi jedino imalo smisla glasati mo\u017ee biti samo neko ko bi bio on sam, onaj koji osniva partiju za koju bi i mogao da glasa\u201c<\/span>4<\/a><\/span><\/sup>. Ovo je neuobi\u010dajena pojava, da se osniva partija za koju se glasa, a da se ne bude njen \u010dlan. <\/span>Imati za koga glasati<\/i><\/span> se pokazuje kao imperativ, i on se pojavljuje i me\u0111u srpskim bira\u010dima najpre kao re\u010d a zatim i kao rad na formiranju nove <\/span>ponude<\/i><\/span>, u \u010dijoj osnovi le\u017ei nepoverenje prema tradicionalnim politi\u010dkim partijama koje su danas u opoziciji, za koje se smatra da su kompromitovane, da su izgubile i svoj zna\u010daj i \u010dlanstvo, ali i da operi\u0161u zastarelim organizacionim formama i <\/span>starim licima<\/i><\/span>, odnosno starim strana\u010dkim liderima. U osnovi ovog delovanja se nalazi formiranje novih izbornih politika koje odlikuje princip participacije.<\/span><\/span><\/p>\n

Ukoliko je postojala pretpostavka da je osnovni princip okupljanja u okviru platforme rastere\u0107enje ljudi od \u201ebalasta\u201d politike, kao \u0161to bismo iz srpske perspektive mogli zaklju\u010diti imaju\u0107i na umu otpor ljudi prema politici \u010dak i kada su anga\u017eovani, ta pretpostavka se pokazala neta\u010dnom. Ljudi su se anga\u017eovali da bi u\u010destvovali u politici koja je izborna, prihvatili su ponudu da zakora\u010de na platformu, kandidovali se i glasali su jedni za druge. \u010cini se da je ova organizaciona forma \u2013 stranke i platforme \u2013 omogu\u0107ila ve\u0107i anga\u017eman gra\u0111ana, a princip participativnosti je postao jedna od glavnih karakteristika te forme. Time je participacija kao princip koji je ranije predstavljao glavnu odliku neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u javnim politikama pripisan posrednim i reprezentacijskim, tj. izbornim praksama.<\/span><\/p>\n

Podseti\u0107u, od neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka u sistemu zagreba\u010dke mesne samouprave ostali su samo instrumenti poput zborova gra\u0111ana, gra\u0111anskih inicijativa i referenduma. U ovom trenutku \u0107u ostaviti po strani duhovitu opasku jednog od aktera levo-zelene koalicije da zborovi gra\u0111ana kao jedan od na\u010dina neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana ne\u0107e biti vi\u0161e potrebni, jer od kada ta koalicija vodi grad, onda to \u010dini na participativan na\u010din, a kako je ve\u0107 re\u010deno, <\/span>u pitanju su<\/span><\/span><\/span> participativne <\/span>izborne<\/i><\/span> politike. Oblici neposrednog u\u010de\u0161\u0107a i dalje postoje u zakonskom okviru grada Zagreba i oni jesu na\u010dini koje je ova koalicija upra\u017enjavala dok je bila u opoziciji \u2013 organizovali su mjesne zborove gra\u0111ana, a \u010dak i pre toga, kao civilno dru\u0161tvo<\/span>,<\/span> referendum na nacionalnom nivou. Njihov cilj sada jeste da ohrabre gra\u0111ane da sazivaju zborove u svojim mjesnim odborima i gradskim \u010detvrtima, kao i da garantuju ljudima da ne\u0107e biti odbijeni kao \u0161to se to doga\u0111alo pod Bandi\u0107evom upravom \u010dak i kada su bila zadovoljena sva pravila njihovog iniciranja. <\/span>Kako ka\u017eu<\/span><\/span><\/span>, cilj je da im se pru\u017ee svi mogu\u0107i uslovi da za odr\u017eavanje zborova gra\u0111ana. \u010clanovi levo-zelene koalicije to nazivaju i formalizacijom svojih aktivisti\u010dkih i opozicionih praksi, kao i na\u010din za zadovoljenje potreba gra\u0111ana koji bi kroz politi\u010dko organizovanje i mobilizaciju uz upotrebu jasnih mehanizama i podr\u0161ku mesne samouprave direktno i demokratski vr\u0161ili pritisak na bilo koju vlast<\/span>5<\/a><\/span><\/sup>, uklju\u010duju\u0107i i aktuelnu. <\/span><\/span><\/p>\n

Koliko \u0107e gra\u0111ani upotrebljavati ove instrumente neposrednog u\u010de\u0161\u0107a i kako \u0107e oni izgledati ubudu\u0107e, na nama je da pratimo i bele\u017eimo. Da li \u0107e aktuelnoj vlasti odgovarati takav pritisak gra\u0111ana, tako\u0111e \u0107emo videti. Isto tako se postavlja pitanje da li \u0107e ti mehanizmi opstati ili, pak, ni vlast ni gra\u0111ani ne\u0107e imati potrebu da ih koriste \u010dime \u0107e nestati smisao sistema mesne samouprave zasnovan na direktnom, neposrednom u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana. Ukidanje mesnih zajednica tokom rata devedesetih godina predstavlja prvi korak u tome, na na\u010din da one vi\u0161e ne postoje kao organizacije gra\u0111ana zasnovane na direktnim gra\u0111anskim izborima i na neposrednom u\u010de\u0161\u0107u u upravljanju i dono\u0161enju odluka. A danas vidimo da anga\u017eovanje gra\u0111ana i njihovo neposredno u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkom \u017eivotu postepeno postaje posredno, odnosno izborno, u smislu da su se parlamantarni izbori kojima se bira vlast spustili i na mesnu samoupravu. U Zagrebu se izbori za vije\u0107a mjesnih odbora, tj. mesnih zajednica, odr\u017eavaju ne samo istovremeno sa izborima za vije\u0107a gradskih \u010detvrti, odnosno op\u0161tina, gradske skup\u0161tine i gradona\u010delnika, ve\u0107 i na njima va\u017ee ista parlamentarna pravila i njima odgovaraju\u0107i principi organizovanja<\/span>6<\/a><\/span><\/sup>. <\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to bih u ovom trenutku mogla da izvedem kao zaklju\u010dak jeste da je u\u010de\u0161\u0107e u lokalnim i gra\u0111anskim politikama danas posredovano izbornim politikama koje su politike vlasti. Da bi se lokalno u\u010de\u0161\u0107e ostvarilo, gra\u0111ani bivaju pozvani da se priklju\u010de politikama municipalizma, lokalnim i gradskim, koje su otvoreno parlamentarno-izborne a ne vi\u0161e neposredne iako su na specifi\u010dan na\u010din participativne. Ako i ima neposrednih kakvi su mjesni zborovi gra\u0111ana u Zagrebu, njihova realizacija \u0107e zavisiti od potreba i inicijativa gra\u0111ana, koje \u0107e, kada ih bude, do\u010dekati parlamentarizovana vije\u0107a gradskih \u010detvrti i mjesnih odbora i nadam se, odr\u017eati ih podr\u017eavaju\u0107i gra\u0111ane. Novim izbornim politikama zaista jeste napravljena masovna mobilizacija gra\u0111ana i njihovo uklju\u010denje u takve izborne politike, ali ta \u010dinjenica u slede\u0107em koraku nala\u017ee postavljanje pitanja: da li \u0107e to biti jedini na\u010din na koji \u0107e se gra\u0111ani na ovim prostorima ubudu\u0107e mobilisati i u politi\u010dkom smislu organizovati? Sasvim je mogu\u0107e da \u0107e biti tako. Me\u0111utim, s obzirom da u ostalim biv\u0161im jugoslovenskim republikama sistemom mesne samouprave jo\u0161 uvek ne dominira <\/span>organizacija vlasti<\/i><\/span>, ve\u0107 je formalno ostao sistem <\/span>organizacija gra\u0111ana<\/i><\/span>, postavljam pitanje da li je ubudu\u0107e mogu\u0107e raditi na o\u010duvanju njegovog neposrednog karaktera naspram ubrzane parlamentarizacije. Ili, pak, zagreba\u010dki primer zaista predstavlja budu\u0107nost mesne samouprave koja \u0107e ustanoviti pravac njene transformacije na celokupnom biv\u0161em jugoslovenskom prostoru \u2013 budu\u0107nost koja \u0107e nas ostaviti bez osnovnog principa decentralizacije i demokratizacije politi\u010dkog \u017eivota?<\/span><\/span><\/p>\n

Prvi deo teksta pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-tridesetogodisnji-rat\/<\/a><\/span><\/p>\n

Drugi deo teksta \u00ab\u00a0Novi sad kao ogledni primer centralizacije\u00a0\u00bb pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-novi-sad-kao-ogledni-primer-centralizacije\/<\/a><\/span><\/p>\n

Tre\u0107i deo teksta pod nazivom \u00ab\u00a0Nastavak rata u Vojvodini\u00a0\u00bb pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-nastavak-rata-u-vojvodini\/<\/a><\/span><\/p>\n

\u010cetvrti deo teksta pod nazivom \u00ab\u00a0Okupirani Zemun\u00a0\u00bb pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-okupirani-zemun\/<\/a><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\n

1<\/a> Razvitak mjesne samouprave u Gradu Zagrebu: <\/span><\/span>https:\/\/aktivnosti.zagreb.hr\/mjesna-samouprava\/razvitak-mjesne-samouprave-u-gradu-zagrebu\/12911<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a> Zagreba\u010dke institucije politi\u010dkog sistema danas vode \u010dlanovi i \u010dlanice koalicije <\/span><\/span>Mo\u017eemo!, Nova ljevica, OraH, Zagreb je na\u0161! i Za Grad<\/i><\/span><\/span>, koji su na izborima odr\u017eanim 2021. godine osvojili ve\u0107inu, i to u 110 od 213 mjesnih odbora, kao i u 12 od 17 vije\u0107a gradskih \u010detvrti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a> Intervju sa Teom Celakoskim \u201eGenealogija politi\u010dkih platformi\u201d, realizovan na radionici u Novom Sadu organizaciji GKP, produkcija videa – GKP, 2020: <\/span><\/span>https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=5Qe9rjct7no<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a> Zoran Gaji\u0107, \u201ePlatforma bez naslova\u201d, <\/span><\/span>Ibid.<\/i><\/span><\/span>, str. 44.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

5<\/a> Intervju sa Nikolom Zduni\u0107em, Ninom \u0160anti\u0107 i Valentinom Bedekovi\u0107, \u201e<\/span><\/span>ZAGREB JE NA\u0160! – Platforma za nove politike gra\u0111ana Pe\u0161\u010denica-\u017ditnjak, epizoda 2\u201d, <\/span><\/span>produkcija videa – GKP, 2021: <\/span><\/span>https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=39nBcLQCJNU<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

6<\/a> Me\u0111u njima je i \u010dinjenica da onaj ko se kandiduje za \u010dlana vije\u0107a mjesnog odbora ne mo\u017ee to uraditi samostalno ili sa kom\u0161ijom kojeg poznaje i sa kojim ne\u0161to radi, ve\u0107 mora \u201enapuniti listu\u201c onolikim brojem kandidata koliko postoji mesta u tom vije\u0107u. \u010cinjenica je da to pravilo jo\u0161 uvek ne postoji na izborima za mesne zajednice u Novom Sadu, ali su je, kao izbornu logiku, vladaju\u0107a partija (SNS) i neki od nezavisnih kandidata ve\u0107 primenili. \u010cak su i potonji primenili strana\u010dku i parlamentarnu logiku, a efekat toga je da nisu znali ko su ostali kandidati kojima su \u201e<\/span><\/span>napunili listu\u201c<\/span><\/span>, \u0161to zna\u010di da nije postojao zajedni\u010dki organizacioni princip njih kao nezavisnih i gra\u0111anskih kandidata, ve\u0107 da je prevladao princip vlasti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP Branka \u0106ur\u010di\u0107 Zagreb \u2013 budu\u0107nost mesne samouprave? Sistem mesne samouprave koji danas postoji u glavnom gradu Hrvatske, specifi\u010dan je u pore\u0111enju sa onim koji su na delu u […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3209,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/vlcsnap-2021-09-09-11h40m04s858.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3208"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3208"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3208\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3209"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3208"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3208"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3208"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}