{"id":3194,"date":"2022-03-03T12:32:10","date_gmt":"2022-03-03T12:32:10","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3194"},"modified":"2022-03-03T12:56:39","modified_gmt":"2022-03-03T12:56:39","slug":"rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-nastavak-rata-u-vojvodini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-nastavak-rata-u-vojvodini\/","title":{"rendered":"Rat dr\u017eave protiv lokalne i mesne samouprave: Nastavak rata u Vojvodini"},"content":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP<\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

Nastavak rata u Vojvodini<\/strong><\/span><\/p>\n

Uporedo sa izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu, u mno\u0161tvu vojvo\u0111anskih op\u0161tina su odr\u017eavani isti izbori, ali pod daleko nepovoljnijim uslovima. <\/span>U mnogim<\/span><\/span><\/span> op\u0161tinama neposredno pre izbora usvojeni su op\u0161ti akti kojima se reguli\u0161e rad institucija lokalne i mesne samouprave i proces izbora za \u010dlanove saveta mesnih zajednica. O\u010dekivali bismo da su uslovi za odvijanje ovih procesa unapre\u0111eni i demokratizovani, ali desilo se upravo suprotno. Naime, pomenutim usvajanjem izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, mnoge vojvo\u0111anske op\u0161tine su uskladile svoje statute s obzirom na te izmene, ali su za razliku od Novog Sada usvojile i niz dokumenata kojima se reguli\u0161e rad mesne samouprave \u2013 <\/span>Odluke o mesnim zajednicama<\/i><\/span> i njihove <\/span>statute<\/i><\/span>. Sam na\u010din usvajanja ovih akata je uglavnom bio neregularan, jer u slu\u010daju promene statuta mesnih zajednica nije odr\u017ean ni jedan zbor gra\u0111ana \u010dije je odr\u017eavanje obavezno ukoliko se menja akt na kojem je zasnovan rad ovih lokalnih institucija. Ono \u0161to je ovim izmenama uvedeno u pogledu izbornih uslova jeste obavezna over<\/span>a<\/span><\/span><\/span> potpisa za kandidaturu u nekim od op\u0161tina, dok je prisustvo nezavisnih posmatra\u010da na birali\u0161tima onemogu\u0107eno u svim. Da budem sasvim precizna, ukinuta je pozicija <\/span>predlaga\u010da kandidature<\/i><\/span> koji je i nezavisni posmatra\u010d izbornih radnji. Tu ulogu je sada mogla da vr\u0161i samo doma\u0107a ili strana organizacija civilnog dru\u0161tva registrovana za pra\u0107enje izbor<\/span>a<\/span><\/span><\/span> i akreditovana od strane op\u0161tinskih izbornih komisija, ali sami gra\u0111ani nisu imali pristup bira\u010dkim mestima. Kako takve organizacije za posmatranje i kontrolu mesnih izbora u Srbiji ne postoje, gra\u0111ani vojvo\u0111anskih op\u0161tina koji su se organizovali da kao nezavisni kandidati u\u010destvuju na ovim izborima, brutalno su pokradeni. Odnosno, bira\u010dki odbori i izborne komisije \u010dije \u010dlanove biraju odbornici skup\u0161tine op\u0161tine, ta\u010dnije \u010dlanovi vladaju\u0107e koalicije, manipulisali su glasovima kako bi obezbedili pobedu \u010dlanova ve\u0107inske partije na vlasti, odnosno, poraz nezavisnih kandidata. <\/span><\/span><\/p>\n

Ovaj slu\u010daj je jasan pokazatelj nasilnog odnosa politike dr\u017eave prema gra\u0111anima, posebno prema onima koji poku\u0161aju da se organizuju autonomno i van kontrole vlasti. Jedan aspekt tog nasilja predstavlja nova regulativa mesne samouprave kojom se nastoji ukinuti njen neposredni i civilni karakter, kao i izborni uslovi koji bivaju gotovo izjedna\u010deni sa lokalnim i parlamentarnim partijskim izborima. Ovom transformacijom na delu je <\/span>parlamentarizacija<\/i><\/span> organizacija gra\u0111ana kakve su mesne zajednice. Time \u010ditav sistem mesne samouprave postepeno gubi svoj karakter neposrednog i autonomnog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana i pretvara se u jedan od nivoa organizacije vlasti, iako mesna zajednica ne dobija status <\/span>organa<\/i><\/span> vlasti. Druga\u010dije re\u010deno, pretvara se u jedan od \u201ekomada dr\u017eave\u201d, ne samo u teritorijalnom smislu jer to ve\u0107 jeste, ve\u0107 u njegovom <\/span>slepljivanju<\/i><\/span>, odnosno pripajanju politici dr\u017eave. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih tvrdim da na na\u0161im, post-jugoslovenskim prostorima dominira politika dr\u017eave, izbora i partija. To je istovremeno i politika koja vi\u0161e ne garantuje politi\u010dka i ljudska prava svim gra\u0111anima-civilima, \u0161to gledano iz perspektive prava ljudi zna\u010di da su ona u krizi, ali i baca svetlo na problem koji tako<\/span>\u0111<\/span><\/span><\/span>e treba otvoriti a to je i da je i sama dr\u017eava u krizi jer je kriminalizacija <\/span>jo\u0161 jedan od<\/span><\/span><\/span> izraza rata o kojem ovde govorim. Samo uzgred, masovni klijentelizam koji sam spomenula, u uslovima kada nema oru\u017eanih sukoba, mnoge od nas podse\u0107a na kriminalnu mobilizaciju u vlasti.<\/span><\/span><\/p>\n

Korene te krize nalazim u politici dr\u017eave, koja je vode\u0107i rat tokom devedesetih podjednako radila na kr\u0161enju ovih prava i ukidanju sistema lokalne i mesne samouprave. U tom smislu je slu\u010daj Vojvodin<\/span>e<\/span><\/span><\/span> egzemplar<\/span>an<\/span><\/span><\/span>. Na njenoj teritoriji se sa po\u010detkom oru\u017eanih sukoba u Hrvatskoj doga\u0111a organizovano prisilno iseljenje hrvatskog stanovni\u0161tva, zastra\u0161ivanje, proterivanje i nasilje koje se u nemalom broju slu\u010dajeva zavr\u0161ilo ubistvima dotada\u0161njih sugra\u0111ana. Drugim re\u010dima, na delu je bio organizovani poku\u0161aj etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, koje su zajedno sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) sprovodile i brojne dr\u017eavne slu\u017ebe. Gotovo isti obrazac nasilja kori\u0161\u0107en je u mnogim vojvo\u0111anskim op\u0161tinama, \u0161to implicira organizovan poduhvat i plan vlasti da izvr\u0161i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje multinacionalne Vojvodine. Jasno je da u tom planu nije ostavljen ni minimum mogu\u0107nosti za organizovano delovanje ljudi protiv nasilja kroz lokalne institucije, koje su zaposele partije odgovorne za nasilje. \u0160tavi\u0161e, saveti mesnih zajednica su se dr\u017eali po strani i pre\u0107utno su pristajali na sprovo\u0111enje ovakvog nasilja, a bili su jedini organi javne vlasti u malim sredinama. Prema tome, ve\u0107 od tog vremena, a naro\u010dito za vreme rata, one su bile puki odraz vlasti, a ne vi\u0161e civilne organizacije koje \u0161tite gra\u0111ane. U konkretnoj situaciji, nisu bile civilne organizacije koje deluju protiv prisilnih mobilizacija koje su bile deo dr\u017eavne politike rata, iako su me\u0161tani, dakle stanovnici tih jedinica mesne samouprave, tra\u017eili i organizovano zahtevali mir.<\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, i pored toga, postojali su otpori takvoj politici rata, a ponekad su uklju\u010divali izabrane predstavnike u lokalnim i mesnim zajednicama koji su poku\u0161avali da na organizovan na\u010din spre\u010de proterivanje svojih <\/span>kom\u0161ija<\/span><\/span><\/span>1<\/a><\/span><\/sup>. \u0160tavi\u0161e, u okviru onoga \u0161to se naziva antiratnim otporom koji je u Vojvodini bio sna\u017ean, u op\u0161tini Senta je formiran krizni \u0161tab koji su \u010dinili gra\u0111ani zahtevaju\u0107i odr\u017eavanje <\/span>lokalnog referendum<\/i><\/span>a kojim bi se izjasnili da li su za rat ili za mir<\/span>2<\/a><\/span><\/sup>. Republi\u010dke vlasti nisu dozvolile organizovanje referenduma koji su proglasile protivustavnim i nezakonitim, jer pitanje odbrane i rata reguli\u0161e dr\u017eava, a ne lokalna samouprava (kao \u0161to danas predsednik ka\u017ee da o Rio Tintu ne\u0107e odlu\u010divati op\u0161tina Loznica, nego Vlada). Nasilje koje su pretrpeli ljudi koji su poku\u0161ali da se organizuju i suprotstave ratnoj politici bilo je vi\u0161estruko: mobilisani su pod prinudom i pretnjama porodicama, a nakon toga su krivi\u010dno gonjeni po optu\u017ebi za veleizdaju. Iako su na kraju oslobo\u0111eni optu\u017ebi, njihov slu\u010daj govori o visokom stepenu nasilja i represije kojima su tokom rata bili izlo\u017eeni ljudi koji su poku\u0161ali politi\u010dki da se organizuju i zalo\u017ee za civilni mir. Kao jedan od instrumenata neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u politici lokalne samouprave, referendum je suspendovan a time i politi\u010dko pravo gra\u0111ana na slobodno organizovanje i izja\u0161njavanje. <\/span><\/span><\/p>\n

Otpor ratu je bio mogu\u0107 <\/span>zahvaljuju\u0107i mno\u0161tvu organizacija civilnog dru\u0161tva i povezivanju mirovnih inicijativa na nivou dr\u017eave i regiona<\/i><\/span>, \u010dime je nastala antiratna mre\u017ea me\u0111usobne podr\u0161ke u borbi protiv ratnog nasilja.<\/span> Tako je sna\u017ean lokalni otpor ratu postojao i u op\u0161tini Ada, gde je pokrenut ogranak Centra za antiratnu akciju, prve antiratne organizacije civilnog dru\u0161tva u Srbiji, i gde su gra\u0111ani tako\u0111e nastojali da organizuju referendum na kojem bi se izjasnili da li su za rat ili za mir<\/span>3<\/a><\/span><\/sup>.<\/span> Neke od tada pokrenutih i aktivnih organizacija i danas postoje i nastavljaju da govore o kontinuitetu otpora ratnoj dr\u017eavnoj politici u tzv. mirnodopskim okolnostima. Kao \u0161to sam ve\u0107 navela, ta politika je daleko od politike civilnog mira i danas se i dalje odvija suspen<\/span>dovanjem<\/span><\/span><\/span> svakog oblika neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u javnom politi\u010dkom \u017eivotu. <\/span><\/span><\/p>\n

Gotovo je izvesno da su pomenuti op\u0161tinski referendumi koji su inicirani tokom rata ujedno i poslednji koji su pokrenuti u bilo kojoj vojvo\u0111anskoj op\u0161tini, \u0161to govori o vrlo niskom stepenu demokratije u kojem se od tada nalaze lokalne samouprave i gra\u0111ani u njima. Gra\u0111ani Vojvodine koji su se danas odlu\u010dili za u\u010de\u0161\u0107e na izborima za mesnu samoupravu kao nezavisni kandidati, u\u010dinili su to bez bilo kakve za\u0161tite i podr\u0161ke, bez organizacije i mre\u017ee organizacija civilnog dru\u0161tva u svojim lokalnim sredinama (za razliku od mre\u017ee antiratnog otpora devedesetih). U\u010dinak je pora\u017eavaju\u0107i jer su na brutalan na\u010din pora\u017eeni od strane ve\u0107inske partije na vlasti; pojedini kandidati su se kolektivno priklju\u010dili opozicionim strankama ili su se, pak, povukli u svoje privatne \u017eivote.<\/span><\/p>\n

Da li je mogu\u0107e ubudu\u0107e raditi na pokretanju mre\u017ee me\u0111usobne podr\u0161ke i povezivanju gra\u0111ana i organizacija civilnog dru\u0161tva kako ljudi ne bi bili prepu\u0161teni sami sebi u svojim lokalnim sredinama, odnosno da ne bi bili ostavljeni na cedilu? Verujemo da jeste mogu\u0107e raditi na za\u0161titi ljudi od nasilja politike dr\u017eave, na za\u0161titi koja bi bila druga\u010dija od partijske, jer je ona tako\u0111e dr\u017eavna \u010dak i kada je opoziciona. I pored ve\u0107ine <\/span>nezainteresovanih<\/span><\/span><\/span> i depolitizovanih gra\u0111ana, kao i deficita organizacija civilnog dru\u0161tva kojima je jasno \u0161ta zna\u010di zauzeti distancu prema vlasti, nastoja\u0107emo da iznova i na organizovan na\u010din iznesemo predlog pred sve<\/span>. <\/span>Predlog se ti\u010de obezbe\u0111enja pune autonomije lokalnih i mesnih samouprava i politi\u010dkih prava gra\u0111ana da u njima neometano i neposredno u\u010destvuju. U tom smislu je potrebno raditi na dve ta\u010dke u okviru predloga: na pregovorima sa politi\u010dkim strankama i pokretima koj<\/span>i<\/span><\/span><\/span> su danas u opoziciji da prepuste sistem mesne samouprave gra\u0111anima, <\/span>a onda<\/span><\/span><\/span> i na reviziji op\u0161tih akata kojima je ovo pravo gra\u0111ana gotovo ukinuto, a to zna\u010di i <\/span>modela<\/i><\/span> po kojima su oni izra\u0111eni. U pitanju su modeli koje lokalnim samoupravama preko nadle\u017enog ministarstva nudi Stalna konferencija gradova i op\u0161tina, organizacija koja (za sada) odbija da \u010duje probleme sa kojima se suo\u010davaju gra\u0111ani i autenti\u010dne organizacije civilnog dru\u0161tva, a koji su direktna posledica njihovih modela. A zatim je tu i grad Novi Sad, koji \u010deka transformacija mesne samouprave putem usvajanja op\u0161tih akata kojima \u0107e se urediti njeno funkcionisanje, a koja \u0107e, poput vojvo\u0111anskih op\u0161tina u kojima se ona ve\u0107 desila, ugroziti politi\u010dka prava gra\u0111ana na slobodno izja\u0161njavanje i na mesne izbore, kao i na neposredno u\u010de\u0161\u0107e u njihovim lokalnim zajednicama. <\/span><\/span><\/p>\n

Tako\u0111e, to je potrebno u\u010diniti kako referendumi koje su gra\u0111ani pokretali devedesetih godina suprotstavljaju\u0107i se ratu, zaista ne bi bili i poslednji. \u0160tavi\u0161e, potrebno je nastaviti sa njima, jer takav anga\u017eman ljudi jeste zalaganje za civilni mir koji je i danas preko potreban kako se celokupan dru\u0161tveni i politi\u010dki prostor ne bi pretvorio isklju\u010divo u prostor parlamentarnih izbora, partija, vlasti i dr\u017eave. Rad na o\u010duvanju instrumenata neposrednog u\u010de\u0161\u0107a ljudi u lokalnoj i mesnoj samoupravi, poput op\u0161tinskog referenduma, jeste na\u010din na koji mo\u017ee da se napravi kontinuitet civilnog mira nasuprot kontinuitetu ratne politike koji je danas jedino na snazi.\u00a0<\/span><\/p>\n

Prvi deo teksta pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-tridesetogodisnji-rat\/<\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Drugi deo teksta \u00ab\u00a0Novi sad kao ogledni primer centralizacije\u00a0\u00bb pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-novi-sad-kao-ogledni-primer-centralizacije\/<\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Foto: GKP, Mapa antiratnog otpora, \u017dene u crnom, 2021. godina<\/span><\/p>\n

\n

1<\/a> Dosije: Zlo\u010dini nad Hrvatima u Vojvodini<\/i><\/span><\/span>, Fond za humanitarno pravo, Beograd, 2019. godina, str.19, link: http:\/\/www.hlc-rdc.org\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/Dosije_Hrvati_u_Vojvodini_srp.pdf<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a> Mapa antiratnog otpora<\/i><\/span><\/span>, \u017dene u crnom, Beograd, 2021. godina.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a> Pamtimo antiratni otpor \u2013 Vera Vebel Tati\u0107 i Centar za antiratnu akciju Ada<\/i><\/span><\/span>, \u017dene u crnom, Beograd, 2021. godina.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP Branka \u0106ur\u010di\u0107 Nastavak rata u Vojvodini Uporedo sa izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu, u mno\u0161tvu vojvo\u0111anskih op\u0161tina su odr\u017eavani isti izbori, ali pod daleko nepovoljnijim […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3197,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/mapa-2-1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3194"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3194"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3194\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3197"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3194"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3194"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3194"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}