{"id":3179,"date":"2022-03-02T11:20:13","date_gmt":"2022-03-02T11:20:13","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3179"},"modified":"2022-03-02T14:43:38","modified_gmt":"2022-03-02T14:43:38","slug":"rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-novi-sad-kao-ogledni-primer-centralizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-novi-sad-kao-ogledni-primer-centralizacije\/","title":{"rendered":"Rat dr\u017eave protiv lokalne i mesne samouprave: Novi Sad kao ogledni primer centralizacije"},"content":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP<\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

Novi Sad kao ogledni primer centralizacije <\/b><\/span><\/p>\n

Poznato je da je u Novom Sadu i Vojvodini prvi korak ka centralizaciji vlasti u\u010dinjen 1988. godine \u201eantibirokratskom revolucijom\u201d poznatijom kao \u201eJogurt revolucija\u201d, kada je Slobodan Milo\u0161evi\u0107, tada predsednik CK SK Srbije, sru\u0161io vlast u autonomnim pokrajinama Vojvodin<\/span>i<\/span><\/span><\/span> i Kosov<\/span>u<\/span><\/span><\/span>. Tada su izvr\u0161ene kadrovske smene koje su omogu\u0107ile ograni\u010denje vlasti pokrajina i prevlast Srbije u saveznim organima Jugoslavije. Me\u0111utim, manje je poznato da centralizacija nije time prestala ve\u0107 da se <\/span>spu\u0161tala<\/i><\/span> i do ni\u017eih nivoa vlasti. Rad na ukidanju lokalnih autonomija u Novom Sadu je dovr\u0161en tako \u0161to je izmenama zakona o teritorijalnom ure\u0111enju 31. decembra 1989. godine ukinuto sedam postoje\u0107ih op\u0161tina koje su \u010dinile Zajednicu gradskih op\u0161tina. Novi Sad je sveden na jednu op\u0161tinu i kao takav je funkcionisao tokom rata devedesetih godina. Ono \u0161to je podjednako dramati\u010dno je da i danas, trideset godina nakon rata u Jugoslaviji, funkcioni\u0161e potpuno isto \u2013 bez ijedne op\u0161tine. Skroman poku\u0161aj njihove restauracije dogodio se sa novom demokratskom vla\u0161\u0107u nakon 2000. godine, ali op\u0161tine, osim na papiru, nisu za\u017eivele u politi\u010dkom sistemu vojvo\u0111anske prestonice. Posledice njihovog ukidanja dr\u017eavnom politikom rata <\/span>su<\/span><\/span><\/span> i danas na snazi i to ukazuje na njen kontinuitet, odnosno na nepostojanje politi\u010dke volje da se kona\u010dno uspostavi civilni mir.<\/span><\/span><\/p>\n

Podseti\u0107u na skoriju pro\u0161lost, na 2018. godinu i izmene Zakona o lokalnoj samoupravi koje su podrazumevale promenu statuta gradova i op\u0161tina, odnosno usvajanje niza sasvim novih op\u0161tih akata koji bi trebalo da reguli\u0161u nadle\u017enosti, sistem upravljanja i neposrednog u\u010destvovanja gra\u0111ana u lokalnim samoupravama. Nakon oskudne javne rasprave, naredne godine je usvojen novi statut Novog Sada kojim su iz njega izbrisane a iz politi\u010dkog \u017eivota odstranjene dve postoje\u0107e gradske op\u0161tine. Argument Srpske napredne stranke (SNS) i njene vlasti poku\u0161ao je da prona\u0111e svoje utemeljenje u globalnom neoliberalnom trendu mera \u0161tednje i te\u017enji ka smanjenju administrativnog aparata, kao i da na slede\u0107i na\u010din postavi stvar: po\u0161to se status grada mo\u017ee dobiti i bez op\u0161tina, op\u0161tine se mogu ukinuti<\/span>1<\/a><\/span><\/sup>.<\/span><\/span><\/p>\n

\u010cak i kada vodi globalnu politiku mera \u0161tednje, koje kao takve ne idu u korist demokratizaciji politi\u010dkog \u017eivota, ovde je primetan jo\u0161 jedan trend koji ukazuje na mobilizaciju koja je ratna. Za srpski i post-jugoslovenski na\u010din vladanja i upravljanja svojstvena je <\/span>zamena<\/i><\/span> demokratskog i politi\u010dkog prava na u\u010destvovanje svih gra\u0111ana u politi\u010dkom \u017eivotu lojalno\u0161\u0107u partij<\/span>i<\/span><\/span><\/span>, koja u nekim biv\u0161im republikama po\u010diva na o\u0161trim etni\u010dkim diferenci<\/span>ranjima<\/span><\/span><\/span> a u ve\u0107ini na ucenama i prinudama \u010dlanstva. Time je \u010ditav demokratski parlamentarni sistem doveden u krizu. Veliki de<\/span>o<\/span><\/span><\/span> srpskog administrativnog aparata <\/span>je<\/span><\/span><\/span> tako\u0111e uvu\u010den u <\/span>slu\u017ebu<\/span><\/span><\/span> vladaju\u0107e partije, ali teza opozicije da njegovo \u0161irenje koje bi se dogodilo decentralizacijom i uspostavljanjem op\u0161tina i tako postalo <\/span>teren<\/span><\/span><\/span> za <\/span>rast<\/span><\/span><\/span> partije i \u0161ire utvr\u0111enje vlasti, nije se ispostavila kao ta\u010dna. <\/span>N<\/span><\/span><\/span>ovosadska vlast je ukidanjem op\u0161tina umanjila mogu\u0107nost da uve\u0107a svoje partijsko \u010dlanstvo stvaranjem op\u0161tinskih kadrova u lokalnoj samoupravi, ali joj ona i nije potrebna. Razlog za to ne le\u017ei samo u \u010dinjenici da njeno \u010dlanstvo nema ni minimum politi\u010dke kompetencije za vo\u0111enje op\u0161tina koje bi bile uspostavljene, ve\u0107 ona koristi mnogo drugih na\u010dina mobilizacije omasovljenjem klijentelizma. <\/span>O<\/span><\/span><\/span>no \u0161to opozicija nije u stanju da primeti jeste da je vlast ipak utvrdila svoju poziciju <\/span>ba\u0161 zato<\/span><\/span><\/span> \u0161to se centralizovala i ukinula jedan od svojih nivoa \u2013 op\u0161tinski \u2013 <\/span>jer<\/span><\/span><\/span> da je ovaj opstao i da je razvijan, morao bi u sebe da uklju\u010di i princip neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u javnim politikama. To zna\u010di da bi morala da uklju\u010di i princip njihovog institucionalnog izja\u0161njavanja i izno\u0161enja organizovanih zahteva i mi\u0161ljenja u organima vlasti koji obuhvataju manje teritorije od centralne gradske vlasti. Me\u0111utim, danas je u Novom Sadu mogu\u0107e ostvariti pravo na neposredno u\u010de\u0161\u0107e samo na nivou mesnih zajednica i na nivou grada, <\/span>ali<\/span><\/span><\/span> ga je na tom, gradskom nivou, upravo zbog veli\u010dine teritorije te\u0161ko ostvari<\/span>ti<\/span><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

Umesto umno\u017eavanja institucija i decentralizacije odlu\u010divanja, novosadska vlast je \u010dlanstvom vladaju\u0107e partije i koalicionih partnera <\/span>okupirala<\/span><\/span><\/span> sve institucije koje u gradu ve\u0107 postoje. Na taj na\u010din je zaposednut i sistem mesne samouprave, ali su i njene institucije \u2013 mesne zajednice koje bi trebalo da su <\/span>organizacije gra\u0111ana<\/i><\/span> \u2013 pretvorene u <\/span>ispostave<\/span><\/span><\/span> (postaje) vlasti. One su parlamentarizovane i danas predstavljaju \u201eogledalo\u201d vlasti, ba\u0161 kao \u0161to su to bile tokom ratova devedesetih odra\u017eavaju\u0107i vlast Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS). <\/span>V<\/span><\/span><\/span>last danas u njima vidi na\u010din direktne komunikacije sa svojim bira\u010dima <\/span>i jedina sposobnost ljudi koja je interesuje je njihov<\/span><\/span><\/span> kapacitet za kapilarnu mobilizaciju glasova na izborima. A kao i <\/span>devedesetih<\/span><\/span><\/span>, one predstavljaju lokalne utvrde dr\u017eavne politike rata protiv ljudi, protiv njihovih politi\u010dkih prava i civilnog mira. <\/span>Lokalna<\/span><\/span><\/span> politika koja se nakratko desila nakon 2000. godine, a tokom koje su u mesnim zajednicama uz ponekog gra\u0111anina zajedno u\u010destvovali \u010dlanovi i vladaju\u0107e koalicije i opozicije, iz ove perspektive <\/span>li\u010di<\/span><\/span><\/span> na demokratsku<\/span><\/span><\/span> epizodu <\/span>mesne samouprave, ali pokazalo se i neubedljivu,<\/span><\/span><\/span> jer je demokratizacija politike u Srbiji <\/span>onemogu\u0107ena<\/span><\/span><\/span> \u017eestokom kriminalizacijom vlasti, odnosno uspostavljanjem kontinuiteta sa dr\u017eavnom politikom rata devedesetih.<\/span><\/span><\/p>\n

O nemogu\u0107nosti izgradnje demokratskih politika \u010dak i danas, govore izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu koji su odr\u017eani tokom 2021. godine, i to iz dva ugla \u2013 onog vlasti, ali i iz ugla ljudi, iako je po prvi put organizovana kampanja i mobilizacija gra\u0111ana za nezavisne i nepartijske kandidate na ovim izborima<\/span>2<\/a><\/span><\/sup>. Iznesen kao predlog od strane organizacije civilnog dru\u0161tva (GKP), imao je za cilj borbu za o\u010duvanje prava gra\u0111ana na lokalnu i mesnu samoupravu, \u0161to zna\u010di politi\u010dkog prava na neposredno u\u010destvovanje u javnom politi\u010dkom \u017eivotu. U njegovoj osnovi se nalazio poziv na ja\u010danje na\u0161ih subjektivnih politi\u010dkih kapaciteta, odnosno uspostavljanje organizacije i politike koja bi bila na strani ljudi. I dalje to smatram va\u017enim, jer je u \u0161irem smislu taj predlog predstavljao na\u010din da se prekine sa kontinuitetom obespravljenja i potiskivanja ljudi iz aktivnog, nepartijskog u\u010de\u0161\u0107a u politici i, u tom smislu, prekid sa kontinuitetom dr\u017eavne politike. Me\u0111utim, politika vlasti, koja se prote\u017ee i do samih ljudi cirkuli\u0161u\u0107i me\u0111u njima, sna\u017eno je reagovala protiv ovakvog predloga agresivnom mobilizacijom \u010dlanova vladaju\u0107e partije, a gotovo isto je u\u010dinio deo gra\u0111ana odvajanjem od organizacije civilnog dru\u0161tva <\/span>koja <\/span><\/span><\/span>i na njenu inicijativu ve\u0107 uspostavljene organizacije nezavisnih kandidata. Kao pobednici na ovim izborima, zajedno sa medijima, nisu pokazali ni trunku solidarnosti sa mno\u0161tvom kandidata koji su udarom vlasti pora\u017eeni, iako tvrde da se solidarnost nalazi u temeljima njihovih praksi. Ono \u0161to je ovaj proces pokazao je da je ve\u0107ina gra\u0111ana <\/span>mobilisana <\/span><\/span><\/span>dr\u017eavnom politikom koja je jo\u0161 uvek ratna, <\/span>jer oni nisu zauzeli<\/span><\/span><\/span> distancu prema vlasti ve\u0107 prema ljudima i organizacijama civilnog dru\u0161tva (kao \u0161to to \u010dine i prema opoziciji) koj<\/span>i su<\/span><\/span><\/span> i na ovom planu ostal<\/span>e<\/span><\/span><\/span> \u017ertv<\/span>e<\/span><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

I dalje politika dr\u017eave i vlasti dominira ovim prostorima, \u0161to se da videti i kroz druge primere. Jedan od njih je nemogu\u0107nost dogovora oko predloga, odnosno prihvatanja predloga i organizovanja zajedni\u010dke akcije povodom nedavnih protesta i blokada puteva u Srbiji. U pitanju su politi\u010dki pokreti i organizacije okupljene oko ekolo\u0161ke problematike, kao i oko povla\u010denja dva zakona koji imaju veze sa tom problematikom \u2013 Zakona o referendumu i onog o eksproprijaciji. Ono \u0161to je izvesno je da su zahtevi i predlozi ovih aktera gotovi isti, ali postoji neslaganje oko strate\u0161kih poteza, prioriteta i vremena realizacije potencijalnih akcija, \u0161to samo mo\u017ee da govori o potkapacitiranosti politi\u010dke subjektivnosti koja je poklekla pred dominantnim principom vlasti i njenim poretkom. Nemogu\u0107nost uspostavljanja organizacije i politike na strani ljudi, odnosno civilnog mira, jedan je od pokazatelja da je i dalje na snazi dr\u017eavna politika rata. <\/span>U pitanju<\/span><\/span><\/span> je, dakle, politika vlasti koja deli i odvaja ljude jedne od drugih i koja radi na slabljenju svake organizacije koja se uspostavlja van njene kontrole. <\/span><\/span><\/p>\n

Prvi deo teksta pro\u010ditajte na ovom linku: https:\/\/gkp.org.rs\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-tridesetogodisnji-rat\/<\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Foto: Darko Dozet<\/span><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a> Vi\u0161e o ovom slu\u010daju u tekstu \u201eUkinimo op\u0161tine, ukinimo grad!\u201d, GKP, 2019. godina: <\/span><\/span>https:\/\/gkp.org.rs\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/ukinimo-opstine-ukinimo-grad\/<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a> Detaljno o kampanji za izbore za novosadske mesne zajednice pro\u010ditajte u tekstu \u201eMr\u017enja organizacije\u201d, Branka \u0106ur\u010di\u0107, Bilten Stanar #13 i 14, GKP, 2021. godine: <\/span><\/span>https:\/\/www.inicijativa-samouprava.rs\/bilten\/bilten-stanar-1314-mrznja-organizacije\/<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP Branka \u0106ur\u010di\u0107 Novi Sad kao ogledni primer centralizacije Poznato je da je u Novom Sadu i Vojvodini prvi korak ka centralizaciji vlasti u\u010dinjen 1988. godine \u201eantibirokratskom revolucijom\u201d poznatijom […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3180,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/\u041d\u0430\u0442\u043e_\u0431\u043e\u043c\u0431\u0435.jpeg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3179"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3179"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3179\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3180"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}