{"id":3176,"date":"2022-03-01T12:12:10","date_gmt":"2022-03-01T12:12:10","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3176"},"modified":"2022-03-01T12:12:10","modified_gmt":"2022-03-01T12:12:10","slug":"rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-tridesetogodisnji-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/rat-drzave-protiv-lokalne-i-mesne-samouprave-tridesetogodisnji-rat\/","title":{"rendered":"Rat dr\u017eave protiv lokalne i mesne samouprave: Tridesetogodi\u0161nji rat"},"content":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP<\/span><\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

Kakva je budu\u0107nost mesne samouprave u post-jugoslovenskom regionu?<\/i><\/span><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i uvidima koje smo tokom 2021. godine stekli na osnovu akcija koje smo organizovano preduzeli i projektnih aktivnosti koje smo realizovali, u redovima koji slede nastoja\u0107u da dam politi\u010dki uvid u stanje stvari kada je mesna i lokalna samouprava u pitanju. Te akcije i aktivnosti su bile: kampanja za izbore za savete mesnih zajednica u Novom Sadu i kandidovanje gra\u0111ana kao nezavisnih kandidata, zatim razgovori sa gra\u0111anima u vi\u0161e vojvo\u0111anskih op\u0161tina nakon ovih izbora, razgovori sa aktivistima u \u0160apcu i Ni\u0161u, <\/span>kao<\/span><\/span><\/span> i studijska poseta Zagrebu i kontakti sa aktivistima iz Banje Luke. <\/span>U<\/span><\/span><\/span>videla sam da je na delu transformacija sistema lokalne i mesne samouprave i da bi o tome trebalo ne\u0161to re\u0107i. Ona po\u010dinje <\/span>raspadom<\/span><\/span><\/span> Jugoslavije i ratovima tokom devedesetih godina XX veka, me\u0111utim, okon\u010danjem oru\u017eanih sukoba ta transformacija ne prestaje. To me navodi na pomisao da i dana\u0161nje promene u domenu lokalne i mesne samouprave posmatram u svetlu rata. Od samoupravnog preko principa neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana putem mesne i lokalne samouprave do izbornog, partijskog i parlamentarnog, ta promena govori o jo\u0161 nekoliko stvari koje \u0107u poku\u0161ati da pojasnim: o krizi dr\u017eave i njenog parlamentarnog sistema, kao i o <\/span>tridesetogodi\u0161njem ratu<\/i><\/span> koji na ovim prostorima jo\u0161 uvek traje. U osnovi te transformacije je politika dr\u017eave koja je na prostorima biv\u0161e Jugoslavije i dalje pod znakom rata, a ne civilnog mira i gra\u0111anskih prava. Da li to zna\u010di da uslovi za demokratizaciju ovih prostora pred na\u0161im o\u010dima nestaju i da je kona\u010dan prekid sa ratom odlo\u017een i na ravni institucija lokalne samouprave? Ili je, pak, mogu\u0107e na organizovan na\u010din to spre\u010diti kroz rad na o\u010duvanju neposrednog u\u010de\u0161\u0107a ljudi u politici, \u0161to mi se \u010dini i da predstavlja jedini na\u010din odupiranja kriminalizaciji i masovnom klijentelizmu koji joj je u osnovi?<\/span><\/span><\/p>\n

Tridesetogodi\u0161nji rat<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Moje ube\u0111enje je, ne samo da je svetska situacija pod znakom rata, ve\u0107 i da je potrebno shvatiti da je rat posvuda, u mno\u0161tvu oblika i razli\u010dito prisutan. Kako se suo\u010diti sa ovom situacijom rata? Od \u010dega to suo\u010davanje mo\u017ee da se sastoji?<\/i><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Silven Lazaris (Sylvain Lazarus)<\/span>1<\/a><\/span><\/sup><\/span><\/p>\n

Konstatacija da je danas svetska, ali i lokalna i regionalna situacija pod znakom rata nije olako izre\u010dena. Za razliku od pro\u0161lih ratova koje je dr\u017eava vodila da bi nametnula mir pora\u017eenoj strani, ratovi koji se danas vode nemaju vi\u0161e za cilj uspostavljanje mira. Pomenuta konstatacija posebno na prostorima biv\u0161e Jugoslavije dobija svoje puno zna\u010denje, upravo tu gde je prestanak politike socijalizma doveo do raspada sistema koji je rezultirao ratom. On od tada jo\u0161 uvek traje, menja svoje oblike i umno\u017eava mesta na kojima se vodi \u2013 na na\u0161im prostorima ne vi\u0161e kao direktan oru\u017eani sukob, ve\u0107 kao \u201edr\u017eavna organizacija kojom se kanali\u0161u sukobi i [koja] ima zagarantovanu simboli\u010dku vrednost koliko i razornu\u201d<\/span>2<\/a><\/span><\/sup>. U pitanju je organizacija i politika dr\u017eave, a upravljanje korupcijom i kriminalom danas je njen deo, \u010dime je omogu\u0107eno napredavanje samog pojma rata, odnosno rata kao <\/span>prakse dr\u017eave<\/i><\/span>. Zato danas govorim o kontinuiranom, a u na\u0161em slu\u010daju, o <\/span>tridesetogodi\u0161njem ratu<\/i><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to je tako\u0111e novum jeste da <\/span>novi ratovi<\/i><\/span> danas, za razliku od starih hladnoratovskih, imaju sasvim druga\u010diju politi\u010dku prirodu koju odlikuje novi tip nasilja u kojem je zamagljena razlika izme\u0111u <\/span>rata<\/i><\/span> kao oru\u017eanog sukoba izme\u0111u dr\u017eava, <\/span>organizovanog kriminala<\/i><\/span> i <\/span>ekstremnog nasilja nad civilnim stanovni\u0161tvom<\/i><\/span>3<\/a><\/i><\/span><\/sup>. Druga\u010dije re\u010deno, to su ratovi koje vode dr\u017eavne i paradr\u017eavne kriminalne formacije, ne vi\u0161e direktnim me\u0111u-dr\u017eavnim sukobima u kojima su civilne \u017ertve ne\u017eeljeni \u201enusproizvodi\u201d rata, ve\u0107 se vode upravo protiv civilnog stanovni\u0161tva. Mi\u0161ljenje novog rata, prema Meri Kaldor, zasnovano je na ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji, kojim su nastajale nove dr\u017eave s ciljem da budu etni\u010dki \u010diste. Ono po \u010demu je to tako\u0111e novi oblik rata je \u010dinjenica da je za sklapanje mira sa gospodarima rata bilo potrebno zanemariti rat protiv civilnog stanovni\u0161tva. Iz tog razloga je bilo mogu\u0107e, a \u010dak i dopu\u0161teno od strane me\u0111unarodne zajednice, da se na organizovan na\u010din izvr\u0161i genocid u Srebrenici. Radi se o tome da cilj rata nije bilo uspostavljanje mira, ve\u0107 produ\u017eenje i trajanje rata da bi se formirale nove dr\u017eavne politike za koje je konstitutivno \u017ertvovanje civilnog mira. U tom ratu \u017ertve su bili ljudi, civili, i rat je vo\u0111en protiv njih, \u010dime je stavljena ta\u010dka na ranije poku\u0161aje izgradnje moderne dr\u017eave koja je po\u010divala na ideji civilnog mira i prava svih gra\u0111ana koja moraju biti garantovana i po\u0161tovana. Danas, nakon <\/span>tog<\/span><\/span><\/span> perioda i <\/span>oru\u017eanih sukoba<\/span><\/span><\/span>, svedo\u010dimo krizi dr\u017eave i krizi civilnog mira, kao i krizi prava gra\u0111ana-civila.<\/span><\/span><\/p>\n

Prava gra\u0111ana, danas i dalje garantovana aktima dr\u017eava nastalih na temeljima rata, jednako su ugro\u017eena kao i tokom njega. Da li u pore\u0111enju sa oru\u017eanim sukobima i civilnim \u017ertvama akcenat na uskra\u0107ivanje prava mo\u017ee delovati prenagla\u0161eno, odnosno neutemeljeno? Mo\u017eda, ali <\/span>uskra\u0107ivanje prava<\/span><\/span><\/span> jes<\/span>te<\/span><\/span><\/span> dokaz<\/span><\/span><\/span>, ne samo zatiranja principa samoupravljanja u socijalizmu, a potom i ekonomske transformacije koja bi gledano politi\u010dki bila supstitucija planske privrede organizovanim kriminalom, ve\u0107 i <\/span>simptom<\/span><\/span><\/span> trajnog stanja rata i mno\u0161tva oblika obespravljenja ljudi koja samo politi<\/span>kom<\/span><\/span><\/span> mo\u017eemo detektovati. Mnogo toga ne znamo, ali i vrlo brzo saznajemo \u010dim poku\u0161amo politi\u010dki ne\u0161to da preduzmemo.<\/span><\/span><\/p>\n

Ukidanje politi\u010dkih prava ljudi i mogu\u0107nosti njihovog organizovanog izja\u0161njavanja, mi\u0161ljenja i politike na strani mira, nalazilo se u osnovi rata na ovim prostorima. Bilo da je u pitanju simptom ili, pak, \u010dinjenica, \u010ditav sistem lokalne i mesne samouprave transformisan je ili ukinut neposredno pre ili tokom rata devedesetih. Novouspostavljene dr\u017eave su morale da obesprave ljude da bi u njihovo ime vodile rat. Tako se pored \u017ertvovanja ljudi u ratu, desila i svojevrsna <\/span>pacifikacija civila i civilnog dru\u0161tva<\/i><\/span>, u smislu da su samo oni razoru\u017eani kada je u pitanju <\/span>u\u010de\u0161\u0107e u <\/span><\/span><\/span>javno<\/span>m<\/span><\/span><\/span> politi\u010dko<\/span>m<\/span><\/span><\/span> \u017eivot<\/span>u<\/span><\/span><\/span>. Posledica toga je da je organizacija politike sa njihovog stanovi\u0161ta bila retka, dok je dominirala ratna politika vlasti i dr\u017eave. Ta pacifikacija do danas traje i produbljuje se ukidanjem mogu\u0107nosti za njihovo neposredno u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkim procesima. Kao \u0161to sam napomenula, ono je tokom rata na prostorima biv\u0161e Jugoslavije redukovano ili izbrisano, a nakon oru\u017eanih sukoba u novim dr\u017eavama se uspostavio sistem mesne samouprave koji, ako ve\u0107 nije u potpunosti izmenjen, odlu\u010dno biva vo\u0111en u pravcu parlamentarnog, izbornog, partijskog i dr\u017eavnog sistema, a ne vi\u0161e gra\u0111anskog i civilnog. U prvom koraku, to je u\u010dinjeno ratom koji je nastavak dr\u017eavne politike drugim sredstvima, dok danas imamo produ\u017eeni rat i potpunu dominaciju politike dr\u017eave i vlasti, \u0161to je politika kao rat nastavljen drugim sredstvima.<\/span><\/span><\/p>\n

Politika na distanci od dr\u017eave, odnosno politika na strani ljudi, morala bi danas istovremeno biti i politika na distanci od rata. To bi zna\u010dilo da mir mo\u017ee biti uspostavljen samo na strani ljudi po\u010dev od politi\u010dkog predloga sa njihovog stanovi\u0161ta, i on mora biti potpuno odvojen od politike dr\u017eave. Duboko smo uvereni da je civilno dru\u0161tvo, odnosno u\u010de\u0161\u0107e organizacij<\/span>a<\/span><\/span><\/span> i inicijativ<\/span>a<\/span><\/span><\/span> ljudi u politi\u010dkom \u017eivotu putem lokalne i mesne samouprave jedan od predloga koji treba <\/span>izneti<\/span><\/span><\/span> pred ljude.<\/span><\/span><\/p>\n

Centralizacija i decentralizacija<\/b><\/span><\/p>\n

Na<\/span>jpre<\/span><\/span><\/span> se moram zapitati da li su pojmovi <\/span>centralizacije<\/i><\/span> i <\/span>decentralizacije<\/i><\/span> operativni kada su u pitanju politike ljudi i mesna samouprava kao njihovo potencijalno mesto de\u0161avanja. Oba pojma se na prvom mestu primenjuju u okviru politike dr\u017eave kao (de)centralizacija vlasti, tj. upravljanja, i odnose se na principe vladanja kojima se reguli\u0161e funkcionisanje odre\u0111enih teritorija dr\u017eave. Po re\u010dima na\u0161eg prijatelja, francuskog antropologa Silvena Lazarisa, iako<\/span> je duboko promenila odnos izme\u0111u komunalnog, regionalnog i nacionalnog, <\/span>decentralizacija <\/span>pretvara op\u0161tine u \u201ekomade dr\u017eave\u201c. Ti \u201ekomadi dr\u017eave\u201cozna\u010davaju da postoji \u201cvi\u0161e delova ili par\u010di\u0107a u dr\u017eavi, a op\u0161tina, daleko od toga da bude autonomna instanca, va\u017ean je element dr\u017eave, kao \u0161to pokazuje prenos nadle\u017enosti na op\u0161tine, koji je zakonom o decentralizaciji izvr\u0161en u centralnom dr\u017eavnom aparatu\u201d<\/span>4<\/a><\/span><\/sup>. I to je ta\u010dno, jer naj\u010de\u0161\u0107e se na te pojmove, centralizacije i decentralizacije, gleda kao na preno\u0161enje dr\u017eavnih nadle\u017enosti na manje <\/span>jedinice<\/i><\/span> upravljanja, kao i na preraspodelu bud\u017eeta op\u0161tinama i lokalnim samoupravama, ali gotovo nikada iz perspektive koja bi bila va\u017ena za ljude i ostvarenje njihovih prava na u\u010de\u0161\u0107e u upravljanju. Ma koliko danas sam parlamentarizam bio u krizi, putem parlamentarnih i lokalnih izbora ljudi biraju svoje predstavnike koji \u0107e izvr\u0161iti ove preraspodele i odrediti principe na kojima po\u010diva centralizacija ili decentralizacija \u2013 i tu se pri\u010da obi\u010dno zavr\u0161ava.<\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, iako ovaj sistem i princip poti\u010du iz politike dr\u017eave i njenog centralnog dr\u017eavnog aparata, kao i mno\u0161tvo drugih regulativa koje donosi dr\u017eava svojom politikom, da li postoji na\u010din da se na decentralizaciju gleda kao na mogu\u0107i politi\u010dki sistem institucija koji \u0107e ljudima omogu\u0107iti u\u010destvovanje u procesu dono\u0161enja odluka i upravljanja stvarima od javnog i zajedni\u010dkog interesa? Da li je on toliko sna\u017ean deo dr\u017eave da se u njega ne mo\u017ee intervenisati? Postoji nekoliko nas koji mislimo da je to mogu\u0107e, pre svega na planu mesne samouprave koja ponegde, ukoliko ve\u0107 nije <\/span>parlamentarizovana<\/i><\/span>, jo\u0161 uvek jeste regulisana kao sistem lokalnih, civilnih institucija za neposredno u\u010de\u0161\u0107e ljudi u politi\u010dkom \u017eivotu, a ne samo kao jedan od \u201ekomada\u201d, odnosno delova dr\u017eave i vlasti.<\/span><\/span><\/p>\n

Ratovi devedesetih tako\u0111e su bili stvar centralizacije teritorija i vlasti po etni\u010dkom klju\u010du, da bi na teritorijama novih dr\u017eava bila uspostavljena vlast zasnovana na savezu izme\u0111u nomenklature i mafije, odnosno kriminala. Za tu vlast, koja i danas upravlja biv\u0161im jugoslovenskim republikama, ljudska i politi\u010dka prava i civilni mir jes<\/span>u<\/span><\/span><\/span> ne\u0161to protiv \u010dega i dalje vodi rat.<\/span><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a> Silven Lazaris, predavanje <\/span><\/span>Rat danas<\/i><\/span><\/span> odr\u017eano 29. oktobra 2015. godine u Novom Sadu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a> Zoran Gaji\u0107, \u201ePlatforma bez naziva\u201d, u <\/span><\/span>Izve\u0161taj 2 – Lokalna participacija u politi\u010dkim procesima<\/i><\/span><\/span>, GKP, Novi Sad, 2020. godina, str. 48.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a> Mary Kaldor, <\/span><\/span>New and Old Wars, Organised violence in a global era<\/i><\/span><\/span>, Polity Press, 2012. godina.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a> Silven Lazaris, \u201ePredgra\u0111a i dr\u017eava\u201d, GKP, 2014. godina, prevod: Slavica Mileti\u0107, link: <\/span><\/span>http:\/\/konceptualnapolitika.blogspot.com\/2014\/11\/predgraa-i-drzava-tekst-francuskog.html?view=sidebar<\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, u izdanju GKP Branka \u0106ur\u010di\u0107 Kakva je budu\u0107nost mesne samouprave u post-jugoslovenskom regionu? Zahvaljuju\u0107i uvidima koje smo tokom 2021. godine stekli na osnovu akcija koje smo organizovano preduzeli i projektnih aktivnosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3177,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/IMG_182-.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3176"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3176"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3176\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3177"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3176"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3176"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3176"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}