{"id":3164,"date":"2022-02-26T11:13:18","date_gmt":"2022-02-26T11:13:18","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3164"},"modified":"2022-02-26T12:15:35","modified_gmt":"2022-02-26T12:15:35","slug":"protestna-organizacija-izlaska-na-izbore","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/protestna-organizacija-izlaska-na-izbore\/","title":{"rendered":"Protestna organizacija izlaska na izbore"},"content":{"rendered":"

Zoran Gaji\u0107 <\/b><\/span><\/p>\n

Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, izdava\u010d GKP<\/span><\/em><\/strong><\/p>\n

Nije nam te\u0161ko da bojkotujemo izbore, po\u0161to ih ignori\u0161emo od 2003. godine. Iako niko od nas nije bio \u201cbeli listi\u0107\u201d, po izbornoj logici mo\u017eemo se smatrati sau\u010desnicima u usponu srpske radikalske i ratne politike koja \u0107e u maju 2012. godine, pod novim imenom, kona\u010dno pobediti Demokratsku stranku. Me\u0111utim, 2020. godine smo odlu\u010dili da na\u0161u apstinenciju <\/span><\/span>predstavimo<\/i><\/span><\/span> kao <\/span><\/span>bojkot<\/i><\/span><\/span>, odnosno da je javno izrazimo, ne samo kao politi\u010dki stav, ve\u0107 i kao <\/span><\/span>predlog<\/i><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

Kao \u0161to je svima poznato, gra\u0111ane je na bojkot pozvalo opoziciono plemstvo i pridru\u017eile su mu se novosnovane partije i pokreti, no poziv je bio rezultat obe\u0107anja koje su dali i sporazuma koji su sa narodom potpisali. Drugim re\u010dima, bojkotom su ispunili ono \u0161to je narod od njih o\u010dekivao. Obe\u0107ali su mu da ne\u0107e iza\u0107i na izbore ukoliko ne bude fer izbornih uslova, kao da je narod zainteresovan za uslove pod kojim se stara opozicija mo\u017ee anga\u017eovati i pod kojim jedino i ima smisla u\u010destvovati u politici. Politika je za opoziciju, a reklo bi se i za gra\u0111ane, isklju\u010divo izborna i u nju se ulazi ako postoje uslovi da se glasovi po\u0161teno izbroje i ako se opozicione stranke predstave kako treba. Se\u0107amo se, jedan od uslova je bio i sloboda medija, a po\u0161to se na izbore ne izlazi pod prisilom, zahtevao se i prekid kapilarnog nasilja, odnosno pritiska na bira\u010de i zloupotreba polo\u017eaja sa kojih se ljudi sa radnih mesta odvode na birali\u0161ta.<\/span><\/span><\/p>\n

Bilo je prigovora na <\/span><\/span>logi\u010dnost<\/i><\/span><\/span> ovakvih zahteva, ali se preko toga pre\u0161lo. Zahtevati od nasilnika da prekine sa nasiljem ili od prestupnika da po\u0161tuje zakone, zvu\u010dalo je od po\u010detka \u010dudno, no ideja da dr\u017eava postoji u\u010dinila je ove zahteve <\/span><\/span>opravdanim<\/i><\/span><\/span>.<\/span><\/span> Ali \u0161ta su nam oni <\/span><\/span>govorili<\/i><\/span><\/span> i <\/span><\/span>ko<\/i><\/span><\/span> ih je formulisao? Sporazum koji sam i sam potpisao na jednom od mitinga nisam ja sastavljao, niti me je ko pitao za amandmane. Ko je onda <\/span><\/span>predstavljao<\/i><\/span><\/span> narod i da li je <\/span><\/span>narod<\/i><\/span><\/span> imao predstavnika?<\/span><\/span><\/p>\n

Prema pisanju \u0161tampe u to vreme, \u201epredstavnici opozicije su odgovorili na poziv organizatora protesta \u201a1 od 5 miliona\u2018 i usvojili tekst Sporazuma sa narodom u sedam ta\u010daka, kao predlog skupa mera za obezbe\u0111ivanje po\u0161tenih izbora i vra\u0107anje demokratskih na\u010dela i vladavine prava nakon pobede nad Vu\u010di\u0107evim re\u017eimom\u201c<\/span><\/span>1<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup>, a sam Sporazum po\u010dinje ovim re\u010dima:<\/span><\/span><\/p>\n

\u201eOdgovaraju\u0107i na zahtev naroda, polaze\u0107i od stanja u dru\u0161tvu koje je duboko podeljeno i uzurpirano u svakom segmentu od strane re\u017eima, potpuno razumevaju\u0107i stav da se na la\u017ene izbore ne izlazi i da se vi\u0161e nikada ne ponovi da se dr\u017eava prilago\u0111ava politi\u010darima, a ne politi\u010dari sistemu, predla\u017eemo slede\u0107i Sporazum sa narodom.\u201c<\/span><\/span><\/p>\n

U nastavku teksta stoji da smo se kao potpisnici sporazuma izjasnili da smo svesni da je politi\u010dki i javni \u017eivot uni\u0161ten, da je jedan \u010dovek suspendovao pravo i pravdu i da je uzurpirao sve dru\u0161tvene i prirodne nacionalne resurse. Svesni smo, dakle, da imamo posla sa nekim ko se smatra vlasnikom Srbije i uzurpatorom na\u0161eg suvereniteta, ali u njegovim rukama je sve osim na\u0161e volje, po\u0161to mi vi\u0161e ne pristajemo na izbore u kojima ona ne mo\u017ee biti slobodno izra\u017eena. Bojkot la\u017enih izbora se podrazumeva, kao \u0161to se podrazumeva i da sporazum sadr\u017ei obe\u0107anje da \u0107e ono \u0161to mi tra\u017eimo biti ispunjeno. To \u0161to je na \u201eusvajanje\u201c teksta pozvao organizator protesta \u201e1 od 5 miliona\u201c nije nas navelo da postavimo pitanje adekvatnog zastupanja, jer biti jedan, bilo koji od pet miliona koje Vu\u010di\u0107 nije \u017eeleo da \u010duje, ni da svi iza\u0111u na ulicu, bilo je dovoljno da pomislimo da smo i mi me\u0111u njima.<\/span><\/p>\n

Mi od tog trenutka preuzimamo bojkot na sebe i od zahteva \u2013 koji nikada nismo ispostavili opozicionim strankama \u2013 pravimo <\/span><\/span>predlog<\/i><\/span><\/span> iza kojeg stajemo i ulazimo u kampanju u na\u0161oj organizaciji. Ta kampanja je, kao i kampanja za izbore za mesne zajednice, bila skromna, jer kapacitet jedne organizacije civilnog dru\u0161tva nije ni blizu strana\u010dkom. Pisati tekstove i objaviti bilten je sve \u0161to smo mogli da uradimo, a u radu sa ljudima smo poku\u0161ali da obrazlo\u017eimo predlog za koji smo mislili da se ti\u010de <\/span><\/span>svih<\/i><\/span><\/span>. Na\u0161e <\/span><\/span>mi\u0161ljenje<\/i><\/span><\/span> bojkota izbora 2020. godine izneli smo u tekstu koji je objavljen u \u201eStanaru\u201c i \u0161tampan u pro\u0161logodi\u0161njem \u201eIzve\u0161taju\u201c, ali tekst nije nai\u0161ao na prijem iako je bojkot uspeo. Isto se dogodilo i sa izborima za mesne zajednice, koji su uspeli, iako na\u0161 predlog nije prihva\u0107en od strane svih koji su u njima odlu\u010dili da u\u010destvuju. Verovatno i sada, kada pozivamo na izlazak na birali\u0161ta, mo\u017eemo o\u010dekivati isto: imati predlog koji se ti\u010de svih, ne zna\u010di nu\u017eno da \u0107e ga svi i prihvatiti.<\/span><\/span><\/p>\n

Na\u0161e <\/span><\/span>mogu\u0107e<\/i><\/span><\/span> nije bilo i mogu\u0107e <\/span><\/span>svih<\/i><\/span><\/span> (stanovnika Novog Sada koji su iza\u0161li na izbore za mesne zajednice, gra\u0111ana koji su protestovali i bojkotovali republi\u010dke izbore i, sutra, onih koji \u0107e iza\u0107i na izbore i birali\u0161ta) \u0161to bi moglo ukazati da smo bili zato\u010denici objektivizma u politi\u010dkom mi\u0161ljenju, iako primer takve politi\u010dke oma\u0161ke mo\u017eemo videti i u citiranom delu teksta Sporazuma sa narodom, koji se mo\u017ee smatrati i preambulom politi\u010dkog objektivizma: \u201eOdgovaraju\u0107i na zahtev naroda, polaze\u0107i od stanja u dru\u0161tvu…\u201c Sa druge strane, \u010dini mi se da su gra\u0111ani \u201eopsednuti\u201c moralnim pitanjima iza kojih je te\u0161ko \u010duti politi\u010dke predloge i detektovati akcije koje bi nam ukazale na mogu\u0107 izlazak iz ovakvog stanja situacije. Jer, ako je moralni problem projektni anga\u017eman i organizacija akcija udru\u017eenja gra\u0111ana, za\u0161to se partijska i izborna mobilizacija smatra jedinom mogu\u0107om politi\u010dkom opcijom? Da li to zna\u010di da je za gra\u0111ane mogu\u0107e ono \u0161to je delotvorno? I ako jeste, da li je delotvornost mogu\u0107a i bez vlasti?<\/span><\/span><\/p>\n

Da ovo nije samo na\u0161 problem, dokazuju i blokade puteva koje je organizovala organizacija civilnog dru\u0161tva \u201eKreni-Promeni\u201c i problematizacija njihovog uspeha, za koju je te\u0161ko ustanoviti da li je spontana ili stru\u010dna, i \u010dija je procena, odnosno, analiza u pitanju. Da li su opozicione stranke i pokreti koji se spremaju za izbore oni koji dovode u pitanje uspeh blokada ili su to sami gra\u0111ani, koje ovih dana, 3. januara, i Skup\u0161tina slobodne Srbije, poziva da sa blokadama nastave? U pitanju su i dalje organizovane grupe ljudi, formalno i neformalno, koje nastavljaju sa protestnim okupljanjima i blokadama puteva u nekim gradovima, a epicentar su Gornje Nedeljice odakle sti\u017ee poziv da se ne odustaje dok god Rio Tinto ne bude proteran iz Srbije. Izborno pokrenute organizacije i gra\u0111ani kao da imaju druga\u010diji interes, ali i kao da je njihov mobilizacijski kapacitet ve\u0107i od gra\u0111anskog, me\u0111utim, brojevi pokazuju da je organizovana akcija nevladine organizacije \u201eKreni-Promeni\u201c, koja je podrazumevala konkretne zahteve (koji su pritom ispunjeni), ostvarila najve\u0107u izlaznost na ulice. <\/span><\/span>Izlaznost<\/i><\/span><\/span> se sada pojavljuje kao merilo <\/span><\/span>uspeha<\/i><\/span><\/span>, a mo\u017eda i merilo <\/span><\/span>stvari<\/i><\/span><\/span> ako uo\u010dimo da je i na izbore potrebno iza\u0107i. Da li je izlaznost sada klju\u010dna re\u010d i da li je izborna izlaznost isto \u0161to i izlaznost na birali\u0161ta? Ukoliko organizacija povodom ove re\u010di ne bude dala odgovor na ovo pitanje, vreme \u0107e ga sigurno dati.<\/span><\/span><\/p>\n

*<\/span><\/p>\n

Mi smo se uverili da ljudi<\/span><\/span> ne \u017eele da se organizuju. <\/i><\/span><\/span>Mo\u017eda bi voleli, ali ne \u017eele.<\/span><\/span> <\/i>Ne mogu re\u0107i da to odmah zna\u010di da se ljudi opiru hijerarhiji i autoritetu \u2013 oni radije \u0107ute i svesno rade na tome da ne ka\u017eu \u0161ta zaista \u017eele jer znaju da ih to mo\u017ee dovesti u neprilike. Zbog toga mi govorimo o neiskazanim re\u010dima, a ne o implicitnim mislima koje ostaju nemi\u0161ljene dok god se ne ohrabre na govor, a ovaj ne mora nu\u017eno biti i javni. Ankete se sprovode u prijateljskom razgovoru i trudimo se da sa ljudima razgovaramo kao ljudi, iako to u politi\u010dkim situacijama i akcijama podrazumeva i raspravu. Prema tome, na svoju odgovornost ka\u017eemo da ljudi ne \u017eele da se organizuju, ali i da bi rado da za njih neko obavi politi\u010dki posao, zbog \u010dega su spremni da mu daju mandat upravljanja i odlu\u010divanja. Ali isto tako smo se uverili da su ljudi nepoverljivi prema svakome ko im ponudi takvu \u201euslugu\u201c. Politi\u010dki sistem u glavama ljudi u Srbiji jo\u0161 uvek nije privatizovan i ve\u0107ina ne prihvata tr\u017ei\u0161ni jezik u kojem usluga ne zna\u010di isto \u0161to i sluga, \u0161to bi, za mnoge na\u0161e sagovornike, trebalo da je ne samo svaki slu\u017ebenik dr\u017eave, ve\u0107 i politi\u010dar koji \u0107e vla\u0161\u0107u ste\u0107i mo\u0107 da upravlja slu\u017ebenicima.<\/span><\/span><\/p>\n

U me\u0111uvremenu, popustilo je i poverenje u administraciju, odnosno u slu\u017ebenike dr\u017eave jer je Srpska napredna stranka raspr\u0161ila ideju birokratske neutralnosti i me\u0111u samim slu\u017ebenicima, koje je najpre okru\u017eila lojalistima, a potom i istisnula stare \u010dinovnike i \u201estru\u010dnjake\u201c u gotovo svim oblastima uprave, \u0161to danas vidimo na primeru Elektro privrede Srbije i Telekoma. Negativna selekcija i razbojni\u0161tvo uprave ostavi\u0107e iza Srpske napredne stranke potpuno uni\u0161ten sistem infrastrukture, kao \u0161to \u0107e za njom ostati uni\u0161tene i uga\u0161ene institucije.<\/span><\/span><\/p>\n

Sa druge strane, samoupravlja\u010dka politika kao da nikada nije za\u017eivela iako zakonske osnove za nju i dalje postoje: srpski Zakon o lokalnoj samoupravi nad\u017eiveo je raspad jugoslovenskog samoupravnog socijalizma. No promene kroz koje on prolazi odgovaraju \u201etrendu\u201c ukidanja prava na neposredno u\u010de\u0161\u0107e ljudi u politi\u010dkom \u017eivotu i postoji opasnost da se beogradski model prihvati u svim ve\u0107im op\u0161tinama u Srbiji.<\/span><\/span>2<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup> Mesne zajednice u manjim mestima su ve\u0107 postale ispostave centralne vlasti, ili bar mesto njene strana\u010dke organizacije koja isklju\u010divo izvr\u0161ava partijske direktive i mere op\u0161tinskih vlasti koje se uspe\u0161no sprovode i kada se ni\u0161ta ne radi u lokalnim zajednicama. Pasivizacija je proces iza kojeg stoje odluke, ali kada vlast dominira politi\u010dkim \u017eivotom \u2013 sve i da nije autoritarna i kriminalna \u2013 taj proces se do\u017eivljava prirodnim i ljudi napu\u0161taju ne samo mesto \u017eivota, ve\u0107 i lokalnu samoupravu kao politi\u010dko mesto. Mesne zajednice Stare planine su o\u017eivele u ratu protiv mini hidroelektrana, ali i njima je bila potrebna podr\u0161ka civilnog dru\u0161tva i gra\u0111ana \u010ditave Srbije. Isto se doga\u0111a i sa op\u0161tinom Loznica i lokalnim zajednicama u dolini reke Jadar, kojima same institucije mesne i lokalne samouprave nisu bile dovoljne da politi\u010dki re\u0161e problem koji imaju sa Rio Tintom.<\/span><\/span><\/p>\n

Da paradoks bude ve\u0107i, ljudi nemaju poverenje u politi\u010dke stranke \u010dak ni kada se u njih u\u010dlanjuju, a to je posebno uo\u010dljivo u slu\u010daju vladaju\u0107e Srpske napredne stranke u kojoj se cinizam koji je zavladao raspolo\u017eenjem ljudi u Srbiji najbolje vidi. Ucene kojima su prinu\u0111eni da se u\u010dlane i u\u010destvuju u akcijama i aktivnostima Srpske napredne stranke do\u017eivljavaju se kao dobit i prilika koja pru\u017ea mogu\u0107nost ve\u0107e zarade na ime ve\u0107eg zadu\u017eivanja ukoliko se pristanak prihvati kao slobodan izbor i poka\u017ee inicijativa u \u0161irenju kapilarnog nasilja. U pitanju je, dakle, racionalnost populisti\u010dke vladavine koja ne po\u010diva samo na radu sna ili asocijaciji i plutanju ozna\u010ditelja koje okuplja onaj koji je najvi\u0161e ispra\u017enjen od zna\u010denja i pod kojim \u0107emo do\u017eiveti jedno <\/span><\/span>mi<\/i><\/span><\/span> kao <\/span><\/span>narod<\/i><\/span><\/span>, kao \u0161to smo to imali priliku sa brojem jedan u broju pet miliona. Jasno je da smo se prepoznali kao gra\u0111ani \u010dije mi\u0161ljenje ne zanima gospodara, uzurpatora suvereniteta koji pripada svima nama, pa onda i svakome od nas, ali identitet suverena i gra\u0111anina republike nije dovoljan da bude i politike, odnosno politi\u010dke akcije. Re\u010di nisu dovoljne, niti su samo re\u010di one kojima se ne\u0161to saop\u0161tava. Saop\u0161tava se i okupljanjem, protestnim \u0161etnjama i blokadama, me\u0111utim, politika se ne vodi saop\u0161tavanjem, iako su saop\u0161tenja na redovnom repertoaru politi\u010dke pozornice. Za politiku je potrebna organizacija, a da bi bila na strani ljudi podrazumeva se da je demokratska. No organizacija podrazumeva i jedan scenario, odnosno fikciju koju odigravamo, odnosno akcija koju sprovodimo u delo.<\/span><\/span><\/p>\n

Nepoverenje u opoziciju se temelji samo na \u010dinjenici da je ona biv\u0161a vlast koja je odgovorna za sve neuspehe u procesu demokratizacije i pridru\u017eivanja EU. Na levici su ovi prigovori nadodre\u0111eni kritikom politike privatizacije i uvo\u0111enja \u201ekapitalizma\u201c, a na desnici optu\u017ebama za izdaju nacionalnog interesa i gubitak suverenosti. Srpska napredna stranka je uspela da objedini ove prigovore preuzimanjem na sebe obaveze ispunjenja svih zahteva, pa i onih koji su ostali neizre\u010deni. Od re\u0161avanja slu\u010daja dvadeset i \u010detiri sporne privatizacije, do kosovskog pitanja, na koje mo\u017eda ima i bolji odgovor od opozicije, koja je listom protiv priznanja Kosova, \u010dak i kada se jednom njenom delu mo\u017ee \u010duti da je nezavisnost \u010dinjeni\u010dno stanje ili da je pitanje Kosova problem sa kojim se tek treba upoznati.<\/span><\/span>3<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup> Na unutra\u0161njem planu nikada nije do\u0161lo do jasne artikulacije zahteva \u2013 \u0161to je veoma va\u017eno za razumevanje zna\u010daja politi\u010dke organizacije, a \u0161to \u0107u, nadam se, uspeti da obrazlo\u017eim \u2013 ali se na spoljnopoliti\u010dkom planu do\u010dekala smena Demohri\u0161\u0107anske stranke Angele Merkel i njen odlazak u penziju, za koju se ne bi reklo da nije umela da saop\u0161tava zahteve. To tako\u0111e baca svetlo na vlast Aleksandra Vu\u010di\u0107a i na ulogu me\u0111unarodne zajednice u legitimaciji vlasti u na\u0161oj zemlji, i ono mo\u017ee izneti na videlo jo\u0161 jedan simptomalni odgovor ljudi koji ukazuje na potiskivanje uvida da je dr\u017eava odvojena od ljudi. Naime, u narodu se mo\u017ee \u010duti da Vu\u010di\u0107a na vlasti dr\u017ei me\u0111unarodna zajednica jer ra\u010duna da \u0107e on izvr\u0161iti obaveze koje je preuzeo, a od bojkota izbora i neuspe\u0161nih pregovora oko izbornih uslova ljudi misle da je Evropska unija spremna da toleri\u0161e nasilje nad demokratskom opozicijom i medijima zarad svojih interesa i aran\u017emana koje je sa njim sklopila. Izjava Angele Merkel da je Evropa zainteresovana za srpski litijum bila je provokacija za gra\u0111ane, a za opoziciju nokdaun. Vide\u0107emo \u0161ta \u0107e se desiti sa novom inicijativom Save Manojlovi\u0107a i njegove organizacije civilnog dru\u0161tva \u201eKreni-Promeni\u201c, ali po svemu sude\u0107i gra\u0111ani \u0107e morati preuzeti re\u0161avanje ekolo\u0161ke problematiku na sebe. Protestni talasi \u0107e napuniti mre\u017ee bira\u010dima za opoziciono plemstvo, ali ono \u0107e morati da \u0107uti ukoliko o\u010dekuje poverenje globalnog auto-industrijskog kompleksa, no \u0161teta \u0107e biti velika ako ulov bude mali za levo-zeleni blok koji, barem zato \u0161to je mlad i naivan, ne\u0107e odustati od ideala kojim je i zakora\u010dio u srpski politi\u010dki mulj.<\/span><\/span><\/p>\n

A postoji li <\/span><\/span>double bind<\/i><\/span><\/span> u vezi sa dr\u017eavom? <\/span><\/span>Rascep<\/i><\/span><\/span> se mo\u017ee analiti\u010dki utvrditi iza govora i dela ljudi koji protestuju od 2016. godine, po\u0161to je diskurs u kojem se protesti odvijaju podeljen i do danas protesti ostaju neorganizovani u politi\u010dku akciju na strani ljudi. Podeljenost dr\u017eave (na onu koju bismo voleli i onu koju mo\u017eda ne \u017eelimo) ve\u0107 vidimo u nepoverenju u politi\u010dke stranke i cinizmu u\u010de\u0161\u0107a u strana\u010dkoj i izbornoj politici, <\/span><\/span>ali<\/span><\/span><\/span><\/span> i u uverenju da vlast u Srbiji ne zavisi od volje naroda, ve\u0107 od odluka koje se donose na globalnom nivou ili bar na nivou Evropske zajednice, a ipak od <\/span><\/span>srpske dr\u017eave<\/span><\/span><\/span><\/span> zahtevamo da ispuni na\u0161e zahteve. Ali postoji jo\u0161 jedan <\/span><\/span>simptom<\/i><\/span><\/span> koji <\/span><\/span>ukazuje<\/i><\/span><\/span> na krizu mi\u0161ljenja o dr\u017eavi, no za njega je potrebno istra\u017eivanje mi\u0161ljenja ljudi o ekonomskoj i socijalnoj emigraciji, koja prolazi ispod radara politi\u010dkih analiti\u010dara iako se ve\u0107 i na protestima govori o problemu koji ljudi, roditelji, imaju sa odlivom, najpre \u201emozgova\u201c, a danas je postalo jasno da je u pitanju odliv radno sposobnog stanovni\u0161tva koje ne obuhvata samo decu, ve\u0107 i odrasle koji i privremenim radom u inostranstvu delima ukazuju na to da ljudi vi\u0161e ne ra\u010dunaju na dr\u017eavu i njenu mo\u0107 upravljanja tokovima koji su od egzistencijalnog zna\u010daja za stanovni\u0161tvo Srbije. Me\u0111utim, politi\u010dku analizu ovog problema (situacije) ne treba me\u0161ati sa sociolo\u0161kom, pa \u010dak ni politolo\u0161kom analizom i teorijom.<\/span><\/span><\/p>\n

Ljudi sa kojima smo imali priliku da radimo i razgovaramo iskazuju, dakle izgovaraju, uverenje da dr\u017eava postoji, ali je ona zarobljena. Iako se u me\u0111uvremenu govor izo\u0161trio, pa danas mo\u017eemo \u010duti da smo u vlasti kriminalne organizacije, a ne stranke, kriminal se jo\u0161 uvek ne misli kao na\u010din vladanja. Re\u0107i da ljudi misle da dr\u017eave ima jer bi voleli da je bude, pravi prostor za pitanje da li bi ba\u0161 i \u017eeleli da je ima ili imaju i ne\u0161to drugo na umu. Dakle, koliko je dr\u017eava ne\u0161to \u0161to oni zaista \u017eele i koliko ih se ti\u010de? Iako se \u010dini da je odgovor nemogu\u0107 bez stu\u010dne analize, politi\u010dko mi\u0161ljenje ga zahteva i istovremeno mora pru\u017eiti. No mi\u0161ljenje onoga \u0161to je <\/span><\/span>mislivo i mi\u0161ljeno<\/i><\/span><\/span> u mi\u0161ljenju ljudi nije isto \u0161to i analiza mi\u0161ljenja kao takvog u smislu analize geneze ili razvoja nekog mi\u0161ljenja. To istovremeno zna\u010di da ni ono \u0161to je <\/span><\/span>mi\u0161ljeno<\/i><\/span><\/span> u mi\u0161ljenju \u2013 na primer \u201ezarobljena dr\u017eava\u201c \u2013 nije ne\u0161to \u0161to ima svoj razvoj i \u0161to bi se tek razvojem pokazalo u svojoj celosti i onda nestalo, ili prestalo da postoji po zakonu nekakve evolucije ili po zakonima fenomenolo\u0161ke redukcije i deskripcije. Ono \u0161to je mi\u0161ljeno je misao ili ideja, a u politici je to <\/span><\/span>predlog<\/i><\/span><\/span> i <\/span><\/span>izlaz iz situacije<\/i><\/span><\/span> koja je analizirana i shva\u0107ena kao stvarnost koju \u017eelimo <\/span><\/span>napustiti<\/i><\/span><\/span> i, u tom smislu, <\/span><\/span>promeniti<\/i><\/span><\/span>. U pitanju je mi\u0161ljenje koje je krajnje subjektivno i ne treba pred njega stavljati zahteve spoznajne objektivnosti, ve\u0107 zahteve koje samo postavlja kako bi se od njega \u010dulo i re\u0161enje koje predla\u017ee. Prema tome, \u0161ta se to zahteva, a onda i predla\u017ee u vezi sa dr\u017eavom koja je zarobljena?<\/span><\/span><\/p>\n

Analiza politi\u010dke situacije na strani ljudi je druga\u010dija od filozofske i nau\u010dne te podrazumeva druga\u010diji pristup. Najpre se mora ljudima priznati da misle, \u0161to je nau\u010dnom saznanju jo\u0161 uvek neprihvatljivo, po\u0161to je za nau\u010dnika samorazumljivo da je on jedini koji misli. U objektivisti\u010dkom pristupu, kakav je nau\u010dni, mi\u0161ljenje ljudi se tretira kao stvar. No problem je \u0161to se mi\u0161ljenje ljudi tretira kao stvar i u politici koja se oslanja na objektivizam, iako je i politika isklju\u010divo subjektivna \u2013 politika je mi\u0161ljenje. Takvu politiku, politiku koja se oslanja na objektivnost razli\u010ditih saznanja, do sada smo mogli smatrati dr\u017eavnom ili politikom na strani dr\u017eave, no ako dr\u017eave nema, onda smo u situaciji u kojoj na\u0161a politi\u010dka analiza mora biti spremna na suo\u010davanje sa subjektivnim koje se mo\u017eda i ne oslanja na objektivnost. Trampove sumnje u klimatske promene i vakcine su izraz jedne takve politike koja, budu\u0107i da se ne oslanja ni na kakvo objektivno, nau\u010dno ili stru\u010dno znanje, kao da i nije vi\u0161e dr\u017eavna. To me navodi da mislim da ljudi uvi\u0111aju da postoji rascep izme\u0111u onoga \u0161to bi voleli i onoga \u0161to stvarno \u017eele, s tim \u0161to re\u0107i da to \u0161to ljudi ne \u017eele dr\u017eavu, ne zna\u010di da mislimo da su skloni anarhizmu u doktrinarnom i ideolo\u0161kom smislu jedne levi\u010darske anarhisti\u010dke politike. Ne \u017eeleti dr\u017eavu ovde mo\u017ee imati zna\u010denje odbijanja politike kao takve, a \u0161to teoreti\u010dari nazivaju politi\u010dkim. Dakle, ba\u0161 kao \u0161to ne \u017eele da se organizuju, gra\u0111ani mo\u017eda ne \u017eele ni dr\u017eavu. Ali \u0161ta to zna\u010di \u2013 \u0161ta nam time poru\u010duju?<\/span><\/span><\/p>\n

Politi\u010dki rad podrazumeva rad sa ljudima koji imaju svoje ime i prezime, i koji govore \u0161to \u017eele re\u0107i i \u0107ute o onome \u0161to \u017eele da sakriju. Njihovo nesvesno nije predmet politi\u010dke analize niti je presudno u politi\u010dkoj organizaciji koju sa ljudima treba napraviti, uprkos nepreglednosti uslova i doga\u0111anja koji \u010dine svet, dru\u0161tvo, dr\u017eavu i vlast \u2013 u kojoj i pod kojom \u017eivimo. Analiza situacije je mogu\u0107a i na strani ljudi, i politike ima ako su i oni, takvi kakvi jesu, manje ili vi\u0161e upoznati sa \u010dinjenicama sveta u kojem \u017eivimo, priznati kao sagovornici i \u010dije mi\u0161ljenje je dostojno legitimacije vlasti koju uspostavljaju. Autonomija je princip suvereniteta od kada je suverenitet na strani naroda i nijedna vlast ne mo\u017ee biti demokratska ako joj je uslov bilo koja druga sposobnost osim sposobnosti autonomnog, dakle, slobodnog mi\u0161ljenja. Iz politi\u010dkog ugla, svaka druga sposobnost je stvar kompetencije za pitanja koja nisu politi\u010dka, jer politi\u010dko je samo pitanje kapaciteta ljudi da se organizuju i organizovano donesu odluke \u0161ta im je \u010diniti po pitanju njihovih me\u0111usobnih odnosa kao ljudi, a ne kao stru\u010dnjaka ili poznavaoca odre\u0111enih <\/span><\/span>stvari.<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim <\/span><\/span>stvarno <\/i><\/span><\/span>(realno) koje mi\u0161ljenje susre\u0107e (i koje susre\u0107e mi\u0161ljenje) imenuju\u0107i \u201ezarobljenom\u201c i, od skora, \u201ekriminalnom dr\u017eavom\u201c, kojim, dakle, politi\u010dko mi\u0161ljenje zna da ima posla sa ne\u010dim \u0161to postoji (stvarnost) a ne umi\u0161ljenim ili fantazijom (fantazma), mo\u017eda je, u slu\u010daju koji nas interesuje, uvid da nije dr\u017eava mesto koje im pripada i na kojem oni donose odluke o svom \u017eivotu me\u0111u ljudima. <\/span><\/span>Ne \u017eeleti<\/i><\/span><\/span> dr\u017eavu, za koju bi <\/span><\/span>voleli<\/i><\/span><\/span> da je ima, mo\u017eda zna\u010di da ljudi ne \u017eele vi\u0161e da se nose sa srpskom dr\u017eavom i njenim obe\u0107anjima, sa srpskim politi\u010darima koji se smenjuju samo da bi zauzeli mesto sa kog \u0107e nastaviti plja\u010dku koju su ili zapo\u010deli, ili jo\u0161 nisu dobili priliku da izvedu. Mo\u017eda ljudi \u017eele normalan \u017eivot, demokratski i slobodan \u017eivot dostojan \u010doveka na nekom drugom mestu, pa makar to bilo i na na\u010din \u0161to \u0107e \u017eiveti u mislima sa svojim bli\u017enjima koji su uspeli da odu, u unutra\u0161njoj emigraciji u kojoj se izdr\u017eavaju doznakama iz inostranstva. Ne \u017eeleti dr\u017eavu ili \u017eeleti ne\u0161to drugo je simptom kojim na videlo izlazi pre\u0107utani (ne i potisnuti) uvid da dr\u017eava za njih vi\u0161e ne postoji ni u stvarnosti, a ne samo s obzirom na <\/span><\/span>realno<\/i><\/span><\/span>, spram kog je svaka misao i ljudsko delo isklju\u010divo stvar mi\u0161ljenja i subjekta, a ne stvarnog kao neosporno indistinktnog i nesvodivog na saznanje, odnosno simbolizaciju i \u010dovekovu imaginaciju. <\/span><\/span>\u017deleti<\/i><\/span><\/span> ne\u0161to drugo, a ne dr\u017eavu, mo\u017eda zna\u010di da bi ljudi <\/span><\/span>voleli<\/i><\/span><\/span> da je ima, ali po\u0161to<\/span><\/span> ne \u017eele da ka\u017eu da je nema, govore<\/i><\/span><\/span> da bilo lepo da je ima.<\/i><\/span><\/span> Govor nam pokazuje kretanje ka estetskim kategorijama i izra\u017eava eskapizam koji je u osnovi apstinencije i povla\u010denja iz politike koja ostaje na distanci i prema eti\u010dkim kategorijama, u kojima bi <\/span><\/span>dobro<\/i><\/span><\/span> moglo zameniti <\/span><\/span>lepo<\/i><\/span><\/span>, <\/span><\/span>imperativ<\/i><\/span><\/span> bi zamenio ljubav (<\/span><\/span>voleti<\/i><\/span><\/span>), a <\/span><\/span>\u017eelja<\/i><\/span><\/span> bi ustupila mesto <\/span><\/span>volji<\/i><\/span><\/span>. Me\u0111utim, ako imamo sluha za ljude i tragamo za mogu\u0107im koje nam mo\u017ee pokazati izlaz \u2013 nikada nije re\u010d o zamecima i klicama, jer misli nisu biljke, kao \u0161to ni misao nije \u017eivot \u2013 i pru\u017eiti priliku da se pridru\u017eimo onima koji su se ve\u0107 zaputili, onda treba politi\u010dki raditi i sa onima koji ne izgovaraju politi\u010dke parole i ne artikuli\u0161u jasno politi\u010dke predloge. To bi zna\u010dilo politi\u010dki raditi sa ljudima koji su odlu\u010dili da odu iz Srbije, a takvih je dosta, mo\u017eda i vi\u0161e me\u0111u onima koji za to vi\u0161e nemaju priliku, ali se ipak vide na nekom drugom mestu i nastoje \u017eiveti kao da su oti\u0161li. To bi zna\u010dilo politi\u010dki razumeti problem emigracije, iseljavanja i potiskivanja ljudi sa teritorije koja je nekada smatrana domovinom: zemljom i dr\u017eavom istovremeno, i me\u0111u ljudima koji ostaju i koji \u0107e nastaviti ovde da \u017eive. Kakva je politika mogu\u0107a sa takvim svetom, narodom koji je odsutan i kada je tu, pitanje je koje se nametnulo aktivisti\u010dkim radom. Oni koji vladaju, me\u0111utim, vrlo dobro znaju da manipuli\u0161u imaginarnim narodom, i to je ono \u0161to danas nazivamo populizmom.<\/span><\/span><\/p>\n

*<\/span><\/p>\n

Prema tome, bojkotu se mo\u017ee pri\u0107i i sa strane ljudi, i sa strane dr\u017eave, odnosno vlasti, za koju ne znamo da li je jo\u0161 uvek dr\u017eavna, ali sasvim sigurno mo\u017eemo re\u0107i da mo\u017ee biti i opoziciona. Partijska opozicija tako\u0111e pripada poretku vlasti, odnosno dr\u017eave \u2013 ukoliko je ima. Rekao sam na drugom mestu da je pitanje da li je dr\u017eava pre\u017eivela zato\u010deni\u0161tvo i to me je navelo da postavim jednu hipotezu i nazvao sam je <\/span><\/span>kriminalnom<\/i><\/span><\/span>. Rekao sam tada da razumevanje mi\u0161ljenja ljudi koji vladaju nije samo stvar hermeneutike, ve\u0107 poku\u0161aj da identifikujemo <\/span><\/span>predloge<\/i><\/span><\/span>, <\/span><\/span>propozicije<\/i><\/span><\/span> koje postoje na strani dr\u017eave, ali ako je verovati onome \u0161to smo imali priliku da pro\u010ditamo u <\/span><\/span>Antropologiji imena<\/i><\/span><\/span>4<\/a><\/i><\/span><\/span><\/span><\/sup> na strani dr\u017eave preskripcije vi\u0161e ne postoje. Po njegovim re\u010dima, mi jo\u0161 od sedamdesetih godina pro\u0161log veka imamo konsenzusnu dr\u017eavu, a to je dr\u017eava koja se oslanja na ekspertizu u kojoj nema ni\u010deg od politike, ve\u0107 isklju\u010divo od \u201estruke\u201c ili specijalisti\u010dkog znanja kojima je Fuko prona\u0161ao mesto i funkciju, a to je da znanje i istine koje ono stvara \u2013 stvaraju\u0107i i predmet spoznaje \u2013 slu\u017ee kao proteza vlasti i suspstitucija odlukama sa mesta vlasti. Njegov poku\u0161aj da sazna kako dr\u017eava misli je i za nas koristan, ali pod uslovom da shvatimo da nije dr\u017eava ta koja misli, ve\u0107 su to ljudi i misli onih \u010dije iskaze je Fuko podrobno analizirao. <\/span><\/span>Ra\u0111anje biopolitike<\/i><\/span><\/span> je ispunjeno iskazima tvoraca liberalnog na\u010dina upravljanja, sa sve imenima i prezimenima ljudi koji su uticali \u2013 direktno \u2013 na stvaranje institucija vladavine dr\u017eave koju poznajemo ili koju smo do sada poznavali. Zato valja naglasiti: neoliberalni oblik vladanja je oblik dr\u017eave kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje njegovog vremena, a Kapitalizam je za Fukoa predstavljao <\/span><\/span>politi\u010dki predmet<\/i><\/span><\/span>. U Lazarisovim terminima, kapital je ne\u0161to subjektivno i singularno, a ne objekt koji treba nau\u010dno obra\u0111ivati. Jasno je da je to mesto na kome se i jedan i drugi razilaze sa onima koji istorijsko-materijalisti\u010dki nastoje od kapitalizma na\u010diniti nau\u010dni predmet, ali ostaje jo\u0161 nedovoljno shva\u0107eno da politi\u010dki predmet nije ono protiv \u010dega se mo\u017ee ili ima smisla boriti. Kao \u0161to se ideje ne mogu rekuperirati, ve\u0107 ljudi \u2013 ponavljam ove Delezove i Gatarijeve re\u010di po ko zna koji put \u2013 tako se ni borba ne vodi protiv predmeta i ideja, ve\u0107 protiv ljudi koji ih stvaraju kao oslonac i osnovu svoje vlasti. No borba je ipak te\u0161ka i ratna kategorija, tako da bi tu trebalo stati.<\/span><\/span><\/p>\n

Dr\u017eava u kojoj nema preskripcija (direktiva) i propozicija (predloga) je vladavina u kojoj nema politike na strani ljudi i to je jasno jer je u pitanju dr\u017eava, ali je takva dr\u017eavna politika politika na \u010dijoj strani nema ni ljudi, \u0161to mo\u017ee zvu\u010dati \u010dudno. U njoj sede \u201eprofesionalni\u201c politi\u010dari i stru\u010dnjaci koji im poma\u017eu u tome da \u0161to manje li\u010de na ljude kojima treba upravljati i da \u0161to vi\u0161e potisnu svoje ljudsko \u201eporeklo\u201c. Razume se da je ovde re\u010d o politi\u010dkoj, a ne antropolo\u0161koj kategoriji \u010doveka, kojem mo\u017eda nikada nije bilo mesto u nau\u010dnoj spoznaji, ali u politici, ljudi su neizostavna kategorija. Kako Lazaris ka\u017ee, \u201eljudi su neosporno indistinktno\u201c, a ja \u0107u na svoju odgovornost dodati: realno mi\u0161ljenja politike i dokaz slobode koji se ne analizira objektivisti\u010dki i kojem se ne utvr\u0111uje nikakav dru\u0161tveni status i polo\u017eaj, uklju\u010duju\u0107i i klasni. Ljudi u politici misle i govore, predla\u017eu i organizuju se bezuslovno ili se iz politike povla\u010de misle\u0107i da tako izbegavaju nevolje i racionalizuju svoje mogu\u0107e uslovima koji ga u osnovi \u010dine nu\u017enim. U pitanju je, dakle, rad mi\u0161ljenja na opredme\u0107enju, \u0161to je filozofska kategorija koja ni nauci nije od velike pomo\u0107i, a u politici \u0161tetna koliko i vlast za slobodno mi\u0161ljenje.<\/span><\/span><\/p>\n

Konsenzusnom dr\u017eavom su, dakle, vladali stru\u010dnjaci raznih fela i profila i to je sociologe tog vremena navelo da govore o tehnokratskoj vladavini koja je trebalo da smeni birokratski princip racionalnosti. No danas imamo ne\u0161to sasvim novo i neo\u010dekivano. Tehnokratska struktura je najpre zahvatila birokratiju i podredila je re\u017eimu vojno-industrijskog kompleksa, a takvu dijagnozu smo mogli \u010duti i na strani naroda jo\u0161 od pobuna \u0161ezdesetih. Militarno nasilje je predstavljalo realno hladnoratovske politike jer u osnovi je bila podela sveta, odnosno, raspodela sveta kao plena, ali da su ljudi i demokratija, da su narod i politika na strani ljudi jedini neprijatelj tog \u201ekompleksa\u201c, pokaza\u0107e tek devedesete godine, kada \u0107e \u201enovi ratovi\u201c<\/span><\/span>5<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup> zavladati dru\u0161tvom, a politika na strani ljudi u potpunosti nestati sa pozornice. Civilno dru\u0161tvo i organizacije civilnog dru\u0161tva \u0107e biti institucionalni izraz otpora takvom stanju, ali \u0107e mesto politike ovakvih organizacija i dalje biti dr\u017eava. Sa globalizacijom njihovo mesto se pomera na naddr\u017eavnu ravan i one postaju organizacije globalnog civilnog dru\u0161tva, no \u010diji polo\u017eaj je od tada neodre\u0111en i zbog toga sumnjiv: ako je civilno dru\u0161tvo politika u konceptualnoj korelaciji sa dr\u017eavnom i politikom vlade, s obzirom na koju dr\u017eavu se odre\u0111uje globalno civilno dru\u0161tvo?<\/span><\/span><\/p>\n

No moja teza je da je dr\u017eava u krizi i da onaj ko misli da se anga\u017euje u globalnom sistemu civilnog dru\u0161tva mora da zauzme novi polo\u017eaj u odnosu na vlast. Distanca u odnosu na dr\u017eavu postaje distanca u odnosu na vlast i to je na\u010din da sa\u010duvamo politiku i u onome \u0161to je jednom ve\u0107 nazvano dru\u0161tvo bez dr\u017eave. Kao \u0161to smo otkrili da politike ima i u dru\u0161tvima bez dr\u017eave \u2013 dru\u0161tvima koja su izu\u010davali antropolozi i koja vi\u0161e niko ne naziva primitivnim, jer uveliko su deo sveta kojem i mi pripadamo (plja\u010dkamo ih, kolonizujemo teritorije na kojima su \u017eiveli, uspostavljamo vlast kojoj su uspe\u0161no odolevali dok ih nismo \u201eotkrili\u201c i zapo\u010deli podu\u010davati i prou\u010davati), tako nam se name\u0107e potreba da za politikom tragamo i me\u0111u \u201emodernima\u201c koji su mo\u017eda ostali bez dr\u017eave. Takvih je na periferiji sistema vi\u0161e nego u njegovom centru, ali je i sistem decentriran i danas opet imamo sile koje se nadme\u0107u za prevlast imenuju\u0107i se Kinom, Rusijom, Amerikom i sutra opet Francuskom, Nema\u010dkom i Britanijom, ukoliko je Bregzit ozna\u010dio po\u010detak raspada EU. Ako je i u pitanju decentralizacija kapitala ona sa demokratskom decentralizacijom vlasti ne mora imati ni\u0161ta \u2013 naprotiv. Re\u010dnik kojim se me\u0111usobno odnose ove sile vi\u0161e nije ratni, ve\u0107 ekonomski (partnerstvo je klju\u010dna re\u010d) i nije vi\u0161e pojedinac, preduzetnik, onaj koji je predmet ekonomske analize, to su sada korporacije i funktivi ekonomskih funkcija vlasti koje dominiraju nad ostalim funkcijama koje vlast mo\u017ee imati, odnosno <\/span><\/span>ispunjavati<\/span><\/span><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

Ka\u017eem vlast, a ne dr\u017eava, jer su zloupotreba vlasti i privatizacija monopola nasilja i nadzora koji je danas masovni oslabili dr\u017eavu i u\u010dinili dominantnom novi oblik vladanja, a \u010ditav ovaj proces je po\u010deo ja\u010danjem izvr\u0161ne vlasti nad zakonodavnom, odnosno ja\u010danjem autoritarizma nad demokratijom, a s obzirom na \u201eekonomsko\u201c, i tr\u017ei\u0161na i planska privreda su zahtevale autoritarno upravljanje. Liberalizam je tako ostao ideal politi\u010dke filozofije, \u010dija stvarnost je autoritarno osloba\u0111anje konkurencije koja nadilazi nacionalne granice, a socijalizam je postao ideal savremenog akademskog aktivizma koji se toleri\u0161e nakon politi\u010dkog odustajanja od komunizma. Dr\u017eava je prestala da bude nacionalna, da bi po\u010detkom novog milenijuma vlast prestala da bude i dr\u017eavna. No gde je u svemu tome Srbija i \u0161ta na planeti radi Aleksandar Vu\u010di\u0107?<\/span><\/span><\/p>\n

*<\/span><\/p>\n

Izbori su i dalje tema i mi smo stekli utisak da ljudi, kada misle politiku, misle isklju\u010divo na izbore i na partijsku organizaciju. Nezadovoljni strankom na vlasti, koliko i opozicionim partijama \u2013 koje nazivaju \u201ebiv\u0161om vla\u0161\u0107u\u201c, ipak nisu prona\u0161li na\u010din da se organizuju na distanci prema dr\u017eavi i prema partijskoj i izbornoj mobilizaciji. Politika je mi\u0161ljenje ljudi, a ljudi imaju svoja imena i prezimena, tako da u politici nema koncepata koji \u0107e ih situirati u teorijskom sistemu. Zoran Gaji\u0107 je ime i prezime \u010doveka koji je u\u010desnik u akciji i zato je mogu\u0107e li\u010dno ga prozvati za ono \u0161to je u\u010dinio ili odbio da uradi, a direktive su na\u010din na koji komuniciramo u politici u kojoj je klju\u010dna kategorija predlog. Propozicije i preskripcije su operatori mi\u0161ljenja politike, i ona nije nikakav saznajno-teorijski metod ili teorija kojim se analizira stvarnost, iako se situacija mora analizirati.<\/span><\/p>\n

Ta analiza je u politici subjektivna i aktivisti\u010dka, a ne objektivna ili stru\u010dna, i ja iz li\u010dne perspektive i svog aktivisti\u010dkog iskustva danas ka\u017eem da treba iza\u0107i na izbore, a pro\u0161le godine sam govorio da izbore treba bojkotovati. Od po\u010detka na\u0161eg rada \u2013 rada Grupe za konceptualnu politiku \u2013 mi govorimo da izborna mobilizacija vi\u0161e nije mesto politike, a pozvali smo ljude da iza\u0111u na izbore za mesne zajednice. Isto toliko ponavljamo da partija nije politi\u010dka organizacija koja je na strani ljudi, a pozivamo ljude da se organizuju i kada protestuju. Jesmo li se razumeli?<\/span><\/span><\/p>\n

Tekst o Bojkotu je pro\u0161ao nezapa\u017eeno. Niko ga nije citirao, pa ne znamo ni da li ga je pro\u010ditao. Ne govorim o bliskim ljudima i prijateljima grupe, ve\u0107 o javnosti koja bi mogla biti zainteresovana. U njemu se postavlja problem zauzimanjem stava:<\/span><\/p>\n

\u201eNa\u0161 <\/span><\/span>bojkot<\/i><\/span><\/span> nije imao za cilj da bude sredstvo, niti je bojkot, kao politi\u010dka ideja, trebalo da dovede do po\u0161tenih izbora ili boljih izbornih uslova. Bojkot kao ideja je bio misao i jasno izra\u017een stav da izbori u slu\u010daju vlasti kakvu nad nama sprovodi vladaju\u0107a koalicija, Srpska napredna stranka i Aleksandar Vu\u010di\u0107, vi\u0161e nemaju nikakav zna\u010daj.\u201c6<\/sup><\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Svako pitanje o izbornim uslovima, suspendovano je. Iako su ljudi protestovali i zbog izbornih uslova, ti uslovi nisu bili ono \u0161to nas je izvelo na ulice. Stajemo me\u0111u ljude i to tvrdimo u na\u0161e ime, a odnos smo uspostavili anga\u017emanom i radom sa ljudima. Mi smo ljude slu\u0161ali, \u010duli i sa njima se poku\u0161ali organizovati oko odre\u0111enih zahteva i predloga koje smo me\u0111u sobom iznosili i usvajali kao smernice.<\/span><\/p>\n

Izborni uslovi ni danas nisu tema. Kao \u0161to je bilo nepo\u0161teno pitati ljude koji bojkotuju: \u201e\u0160ta nakon bojkota?\u201c, tako je i danas neumesno pitanje: \u201eZa\u0161to se izlazi na izbore, kada se izborni uslovi nisu promenili?\u201c. Cinizam je \u201ezarazna\u201c politi\u010dka pojava i \u0161iri se sa vlasti na medije. Medij slobodno shvatite slobodnije, odnosno protegnite zna\u010denje ove re\u010di na \u010ditav univerzum institucija u kojima se odvijaju procesi semioze i vide\u0107ete u kakvoj se nevolji nalazimo. Sre\u0107om, filozofi i teoreti\u010dari su skloni preterivanju, a spin-doktori su, srazmerno svojoj <\/span><\/span>umi\u0161ljatosti, <\/i><\/span><\/span>ipak neubedljivi. Ljudi misle i zato ih ne mo\u017eete hvatati na emocije jer vrlo dobro znaju i \u0161ta je ljubav.<\/span><\/span><\/p>\n

Dr\u017eimo se re\u010denog: mi smo bojkotovali izbore jer ova vlast nema legitimitet, <\/span><\/span>\u010dak i da je izabrana na fer i slobodnim izborima<\/i><\/span><\/span>. Da, ovako formulisan smisao prvih re\u010denica teksta zvu\u010di populisti\u010dki \u2013 populisti su poznati po tome \u0161to su izbori nepo\u0161teni kada na njima izgube, a vlast koja nije njihova po definiciji je nelegitimna: ili je tiha ve\u0107ina u\u0107utkana zastra\u0161ivanjem ili je, ukoliko je ipak progovorila na izborima, pokradena. Ali ja nisam zaboravio da je Srpska napredna stranka do\u0161la na vlast izborima. Nedoslednost populista \u2013 desnih i autoritarnih \u2013 jo\u0161 bolje se vidi kada do\u0111u na vlast, a mi smo dobili dovoljno vremena da je sagledamo u \u010ditavom rasponu od obe\u0107anja do la\u017ei, a nadam se i od po\u010detka do kraja.<\/span><\/span><\/p>\n

Na\u010dinom na koji je vladala, Vu\u010di\u0107eva vlast je izgubila legitimitet i zato su protesti kojima su gra\u0111ani do\u0161li pred bojkot i Bo\u0161ku Obradovi\u0107u zali\u010dili na proteste u Francuskoj. Ljudi su ustali protiv vlasti koja ih je izdala, napustila i razo\u010darala, a opozicioni aktivisti, \u010dlanovi partija i bira\u010di su mislili ono \u0161to se u njihovim partijama mislilo i zaklju\u010divalo \u2013 a to je da su izbori i mediji kojima bi da dopru do naroda neslobodni. Bela ko\u0161ulja Borka Stefanovi\u0107a je bila krvava, ali su sa levice odmah stigli i prigovori za\u0161to se ne protestuje i zbog krvavih plavih bluza. Ljudi koji nisu ideolo\u0161ki \u201eosve\u0161\u0107eni\u201c govorili su svojim jezikom i mogle su se \u010duti re\u010di kao \u0161to su kriminal, korupcija, nepravda, poni\u017eenje i nasilje. Za tu leksiku mediji i analiti\u010dari, a sa njima i opozicija, pripremili su sintagmu \u201ezarobljena dr\u017eava\u201c, \u010dime je odr\u017eana iluzija da je dr\u017eava jo\u0161 uvek \u017eiva i da je samo treba osloboditi. Me\u0111utim, mi na umu imamo druge stvari i ideje:<\/span><\/p>\n

\u201eProtestom se izja\u0161njavamo \u2013 i to smo \u010dinili mesecima \u2013 o tome da je vlast nemoralna, nepo\u0161tena, nasilna i da se udru\u017eila u zlo\u010dina\u010dki poduhvat protiv ljudi koji kao da su joj dati na upravu. Vlast u Srbiji je usmerena protiv ljudi i sistematski suzbija njihovu politi\u010dku volju. Ova vlast zbog toga nije na\u0161a, iako je u njoj organizovana grupa koja broji \u010dak sedamsto hiljada \u010dlanova. Svi ti ljudi su tako\u0111e taoci, ali i svesni u\u010desnici u re\u017eimu koji nije politi\u010dki, ve\u0107 nasilni\u010dki i zbog toga kriminalan. U na\u0161oj zemlji dogodio se antropolo\u0161ki obrt u odnosu na ono \u0161to iz literature znamo kao \u201erat dru\u0161tva protiv dr\u017eave\u201d. U Srbiji se vodi rat dr\u017eave protiv dru\u0161tva. Svako ko ne pripada organizaciji koja vlada ne samo da ne pripada dr\u017eavi, ve\u0107 ni narodu nad kojim se ona uspostavlja. Ideja dr\u017eave je u krizi i zato je malo re\u0107i da je ona zarobljena ili oteta. Ona je propala i to je ono \u0161to uznemirava ljude koji politiku misle isklju\u010divo kroz dr\u017eavu i uz njenu pomo\u0107. Ti ljudi se zovu politi\u010dari i njihove organizacije su partije.\u201c<\/span><\/span>7<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup><\/p>\n

Imali smo tada situaciju u kojoj nije bilo naroda izvan vlasti, a danas mo\u017eemo \u010duti da se opozicijom mo\u017ee smatrati svako ko je sa\u010duvao elementarno po\u0161tenje.<\/span><\/span>8<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup> Bi\u0107e da je ovo situacija u kojoj se na populizam vlasti odgovara populizmom iz opozicije: gradi se moralna kategorija naroda kojem ne mo\u017ee pripadati \u010dovek koji nije sa\u010duvao \u201eelementarno po\u0161tenje\u201c. Ja u tome vidim problem, a zapravo ga mislim iz mi\u0161ljenja politike s obzirom na organizaciju u kojoj se tra\u017ei i utvr\u0111uje <\/span><\/span>mogu\u0107e<\/i><\/span><\/span>. Mi\u0161ljeno u politici nisu apstraktne re\u010di, ve\u0107 problemati\u010dne re\u010di oko kojih se okupljamo i organizovano donosimo predloge u vezi sa njima. Ako je \u201epo\u0161tenje\u201c ta re\u010d, \u0161ta \u0107emo sa njom? \u0160ta je mogu\u0107e uraditi da se po\u0161tenje postigne, a ne da bude samo princip na\u0161eg organizovanja, odnosno okupljanja. Ako je cilj po\u0161teno organizovanje, \u0161to je tako\u0111e dobar predlog, \u0161ta predla\u017eemo da to postignemo? I ko predla\u017ee? Televizijska izjava nije predlog, a jo\u0161 manje direktiva. Televizija, naravno, nije ni mesto organizovanja. Bilo je toga i to smo imali sa \u201ePodr\u017ei RTV\u201c u Novom Sadu, one godine kada su gra\u0111ani i njihove organizacije organizovale proteste u Beogradu i iz kojih je potekla politi\u010dka inicijativa, a danas je to pokret \u201eNe davimo Beograd\u201c.<\/span><\/span><\/p>\n

Prema tome, re\u010di nisu ozna\u010ditelji u politici, niti je politika lingvistika \u2013 kao \u0161to nije ni psihoanaliza. \u201ePrazni\u201c, pa onda i \u201eplutaju\u0107i ozna\u010ditelji\u201c koji nas okupljaju (pro\u0161ivaju lance na\u0161ih zahteva), nisu re\u010di koje nas okupljaju kada nastojimo utvrditi i doneti odluku <\/span><\/span>\u0161ta da se radi<\/i><\/span><\/span>. Re\u010di koje tada izgovaramo su u iskazima koji su predlozi i analize, a ne spontane asocijacije kojima govori na\u0161e nesvesno, i one se izgovoraju na mestu na kojem se uzajamno obavezujemo. Te re\u010di su najpre problemati\u010dne, a onda postaju <\/span><\/span>imena<\/i><\/span><\/span>. Imena, jer su u pitanju singularne suspenzije vi\u0161ezna\u010dnosti (polisemi\u010dnosti), ali kojima se ni\u0161ta ne imenuje, ve\u0107 se pod njima odvija mi\u0161ljenje organizovanja i dono\u0161enja odluka. To je zna\u010denje politi\u010dke organizacije i njome se identifikuje <\/span><\/span>mesto<\/i><\/span><\/span> imena, odnosno mesto \u201emodusa politike\u201c \u2013 za koju, kada ga ima, mo\u017eemo re\u0107i da ima i nje. Jednostavnije: ime tada ne luta.<\/span><\/span>9<\/a><\/span><\/span><\/span><\/sup><\/p>\n

I da zaklju\u010dim. Danas je \u010ditava bojkot strana\u010dka opozicija za izbore, ali to nema veze sa protestnom organizacijom koja je po nama bila u bojkotu, a sada je u na\u0161em predlogu da se iza\u0111e na izbore. Ali \u0161ta bi za jednog bojkota\u0161a zna\u010dio izlazak na izbore? Pa isto \u0161to i za lokalnog aktivistu u mesnoj samoupravi: <\/span><\/span>neposredno u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkom \u017eivotu<\/i><\/span><\/span>, \u010dak i kada su izbori <\/span><\/span>akcija<\/i><\/span><\/span> koju treba izvesti. Pisali smo o izborima za mesne zajednice i objasnili za\u0161to su to specifi\u010dni izbori i za\u0161to bismo <\/span><\/span>morali<\/span><\/span><\/span><\/span> da govorimo o izborima i izborima. Formulacija je mo\u017eda \u010dudna, ali to je zato \u0161to je ne treba posmatrati kao logi\u010dki iskaz, ve\u0107 kao \u010din kojim se uspostavlja razlika razlikovanjem <\/span><\/span>mesta<\/i><\/span><\/span> koje se zauzima. U poretku vlasti, procedure su izborne na posredan ili reprezentativan na\u010din, ali u poretku koji je organizacija gra\u0111ana na distanci prema vlasti, izbori su neposredni i autonomni: biramo i predla\u017eemo jedni druge bez posredovanja partija i lista koje su na\u0161i reprezenti. Izbori za mesne zajednice nisu za nas bili izbori za u\u010de\u0161\u0107e u vlasti, niti su bili partijski, iako su i gra\u0111ani koji su se smatrali nezavisnim kandidatima formirali liste. Oni su u listama videli smisao i opravdanje svog anga\u017emana, jer su samo u vlasti videli smisao svog u\u010de\u0161\u0107a u radu saveta mesnih zajednica. Isti je slu\u010daj i sa ve\u0107inom gra\u0111ana koji protestuju \u2013 smisao njihovog anga\u017emana se dovr\u0161ava u slobodnim i fer izbornim uslovima, \u0161to je zapravo smisao za stranke koje u protestima tra\u017ee na\u010din da se do slobodnih i fer izbora do\u0111e. Bojkot je za njih bio sredstvo, no, kako smo u proglasu napisali, ne i za nas. E isto tako za nas izlazak na izbore nije sredstvo da ne\u0161to izaberemo, ve\u0107 <\/span><\/span>akcija kojom izlazimo na birali\u0161ta da bismo prekinuli sa stanjem situacije <\/i><\/span><\/span>koja nije lo\u0161a samo u pogledu strana\u010dkog politi\u010dkog \u017eivota, ve\u0107 i za ukupan demokratski \u017eivot i politiku u Srbiji. Sa birali\u0161ta je potrebno oterati nasilnike i pobediti ih na izborima jer su njima potrebni izbori za legitimitet za za\u0161titu organizovanog kriminala. Da bismo u tome uspeli, moramo iza\u0107i svi \u2013 a to se uop\u0161te ne podrazumeva. Bilo bi to lepo i dobro istovremeno, bilo bi to <\/span><\/span>realno<\/i><\/span><\/span> politike koju podela opozicionih stranaka u kolone (blokove)<\/span><\/span>\u00a0nije uspela da <\/span><\/span>simbolizuje<\/i><\/span><\/span>. Ljudi bi bili u jednoj koloni, a opozicija bi bila upozorena na stvarnost koju ne\u0107e graditi samo ona, ve\u0107 smo od sada u njoj i mi. Svi.<\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\n

1<\/a> https:\/\/www.danas.rs\/vesti\/politika\/predstavnici-opozicije-usvojili-predlog-sporazuma-sa-narodom\/<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a> U beogradskim mesnim zajednicama su ukinuti neposredni izbori za \u010dlanove saveta. \u010clanove saveta u onome \u0161to je ostalo od mesnih zajednica u Beogradu postavljaju op\u0161tinske vlasti. <\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a> Liga socijaldemokrata Vojvodine izbegava da se politi\u010dki izjasni tako \u0161to se poziva na fakti\u010dko stanje, a Ne davimo Beograd i Akcija Neboj\u0161e Zelenovi\u0107a je izjavila da su joj potrebna saznanja i poziv da sedne najpre za analiti\u010dki, pa tek onda i za pregovara\u010dki sto.Sylvain Lazarus, Antropologija imena, Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad, 2013. <\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a> Sylvain Lazarus, Antropologija imena<\/em>, Grupa za konceptualnu politiku, 2013.<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

5<\/a> Mary Kaldor, New and Old Wars<\/em>, Polity Press, UK, 2012.\u00a0<\/span><\/p>\n

6 <\/a>Grupa za konceptualnu politiku, <\/span>Bojkot<\/i><\/span>, <\/span>Izve\u0161taj 3, Politika u izolaciji<\/i><\/span>, GKP, Novi Sad, 2021, str. 50.<\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

7<\/a> Isto<\/i>, str. 52-53.<\/span><\/p>\n

8<\/a> To su re\u010di Predraga Vo\u0161tini\u0107a, \u010dlana Lokalnog fronta iz Kraljeva, koji je u televizijskoj emisiji \u201eIza vesti\u201c, na televiziji N1, najavio akciju \u201eBudi front\u201c, kojom bi trebalo spre\u010diti kra\u0111u na izborima koji \u0107e se odr\u017eati u aprilu ove godine: \u201eMi \u0107emo se pojaviti s kampanjom budi front, pozvati ljude da \u010duvaju izborni rezultat i da se bore da izborni uslovi budu popravljeni. Mi \u0107emo u svakom gradu na\u0107i makar po pet do 50 ljudi koji \u0107e biti spremni da idu od bira\u010dkih mesta, fotografi\u0161u d\u017eipove, da uo\u010de svaku nepravilnost, da se to dokumentuje i procesuira.\u201c<\/p>\n

9<\/a> Prema tome, jasna je razlika izme\u0111u pristupa koji neguju \u201eEseksovci\u201c, teoretski analiti\u010dari diskursa \u2013 Ernesto Laklau (Ernesto Laclau) i \u0160antal Muf (Chantal Mouffe) \u2013 i onog koji predla\u017ee Silven Lazaris (Sylvain Lazarus). Eseksovci barataju kategorijom ozna\u010ditelja, a Lazaris imenom kao kategorijom mi\u0161ljenja. U tom smislu njihov \u201eprazni ozna\u010ditelj\u201c nije \u201eneimenljivo ime\u201c, a \u201eplutaju\u0107i ozna\u010ditelj\u201c nije \u201elutaju\u0107e ime\u201c. Ono \u0161to \u201eEseksovicima\u201c nedostaje, po mom mi\u0161ljenju, jeste rad na razlikovanju mesta iskazivanja od mesta u iskazu, zbog \u010dega im ni re\u010d mesto ne zna\u010di ni\u0161ta u mi\u0161ljenju politike. Kona\u010dno, njihovo mi\u0161ljenje politike je teorijsko, a ne politi\u010dko, \u0161to i dokazuju svojom politikom. \u0160antal Muf izlazi na izbore i glasa za Melan\u0161oa (Jean-Luc M\u00e9lenchon), a Silven Lazaris u izborima ne vidi ni\u0161ta \u0161to bi bilo mislivo niti na njih izlazi.<\/p>\n<\/div>\n

fotografija: izvor N1<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zoran Gaji\u0107 Tekst je objavljen u okviru Izve\u0161taja #4: Biram samoupravu, izdava\u010d GKP Nije nam te\u0161ko da bojkotujemo izbore, po\u0161to ih ignori\u0161emo od 2003. godine. Iako niko od nas nije bio \u201cbeli listi\u0107\u201d, po izbornoj logici mo\u017eemo se smatrati sau\u010desnicima […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":3174,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sporazum-s-narodom-2509291.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3164"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3164"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3164\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3164"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3164"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3164"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}