![\"\"](\"https:\/\/www.inicijativa-samouprava.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/IMG_8216-1024x682.jpg\")
<\/p>\n
Zbog \u010dega si se odlu\u010dila da se bavi\u0161 nevladinim organizacijama?<\/b><\/p>\n
\u2012 U osnovi toga bilo je uverenje da je mogu\u0107e praviti nove oblike organizovanja kao \u0161to su me\u0111usobna socijalno-ekonomska podr\u0161ka, kulturno-intelektualna produkcija, ali i politika koja nije nu\u017eno vezana za dr\u017eavu odnosno vlast ili partije, ve\u0107 za ljude koji se odlu\u010de na udru\u017eivanje. Videla sam mnogo ve\u0107i potencijal za rad i povezivanje sa ljudima, nego u dr\u017eavnom zaposlenju koje je u me\u0111uvremenu zadobilo brutalnu formu onoga \u0161to je mo\u017eda uvek i bilo – mesto ucene i nestabilnosti, koja je ranije pripisivana svakom drugom obliku rada osim dr\u017eavnom. Mislim da je finansijska nestabilnost koja se uglavnom pripisuje radu u nevladinom sektoru ili jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e privatnom i preduzetni\u010dkom, danas jednaka radu u dr\u017eavnom sektoru. Danas je i vrlo upitno da li su partije politi\u010dke organizacije i da li danas uop\u0161te vi\u0161e mo\u017eemo govoriti o dr\u017eavnoj vlasti ili zapravo o kriminalnoj? Nikad nisam bila \u010dlanica stranke, niti \u0107u jer mislim da treba da postoje mnogi drugi oblici politi\u010dkog organizovanja na strani ljudi, a koji nisu osvajanje vlasti i u\u010de\u0161\u0107e u upravljanju. Mogu\u0107e, da ovo zvu\u010di kao zastarela ideja iz 1968. godine jer je danas organizovanje na distanci od dr\u017eavne politike i vlasti gotovo nepostoje\u0107e. Znamo da nevladinim sektorom dominiraju prodr\u017eavna udru\u017eenja, da smo svi \u017ertve masovnog klijentelizma ili njegovi akteri. Ipak, uverena sam da \u0107emo ubudu\u0107e morati da razmi\u0161ljamo o alternativnim oblicima organizovanja, o urbanim komunama jer pored toga \u0161to \u0107emo kao politi\u010dka zajednica najverovatnije nestati, ne\u0107e svi imati potomke koji \u0107e ih izdr\u017eavati doznakama iz inostranstva.<\/p>\n
Kroz koja polja delovanja i interesovanja je i\u0161ao tvoj razvojni put?<\/b><\/p>\n
\u2012 Poti\u010dem iz onog dela nevladinog polja koje se bavi nezavisnom kulturnom produkcijom. Dugo sam radila u Centru za nove\u00a0medije_kuda.org<\/a>\u00a0i bila sam\u00a0jedna od osniva\u010da Omladinskog centra CK13<\/a>, a bilo je tu u vi\u0161e navrata organizovanja i povezivanja nevladinih organizacija iz polja kulture u neformalne inicijative koje su se borile za bolje uslove rada u tom domenu dru\u0161tva. Me\u0111utim, poslednjih pet godina nemam vi\u0161e nikakve veze sa pomenutim organizacijama jer se desilo odustajanje od politike civilnog dru\u0161tva sa njihove strane, gde se pri pojavi re\u0161ivog problema desilo potpuno razila\u017eenje principa, politike, pa i prijateljstva i na\u010dina \u017eivota. Ono \u0161to je od \u010ditave stvari ostalo jeste isklju\u010divo pozivanje na formalna prava \u0161to za mene nema smisla jer se dosta rada u ovakvim organizacijama ne bazira na neformalnosti, ve\u0107 na dogovoru, me\u0111usobnom razumevanju i obavezivanju. Ali nakon \u0161to se ovo poslednje proglasilo neozbiljnim, vidimo da je formalizam jedino \u0161to je preostalo kroz mu\u010dne i rekla bih u ovom polju\u00a0nezapam\u0107ene sudske procese<\/a>\u00a0koje vodi\u00a0kuda.org<\/a>\u00a0protiv CK13 i fondacije koja je pomogla osnivanje Crne ku\u0107e. Ako treba da ka\u017eem ne\u0161to o svojim poljima delovanja, to je bila nezavisna kultura, humanistika, mi\u0161ljenje politike, izdava\u0161tvo, savremena umetnost i to prelomljeno kroz prizmu politike civilnog dru\u0161tva. A ako bi trebala ne\u0161to da istaknem, to je izdava\u0161tvo odnosno prevo\u0111enje nekoliko seminalnih knjiga, uglavnom sa francuskog jezika, i to autora poput antropologa\u00a0Silvena Lazarisa<\/b>, filozofa\u00a0Alena Badijua<\/b>\u00a0i shizoanaliti\u010dara\u00a0Feliksa Gatarija<\/b>. Me\u0111utim, ostaje veliko pitanje \u0161ta danas zna\u010di prevoditi literaturu na jedan mali jezik i objavljivati je u neprofitnom projektnom aran\u017emanu.<\/p>\n Na koji na\u010din bi predstavila\u00a0Grupu za konceptualnu politiku<\/a>?<\/b><\/p>\n \u2012 Ono \u0161to ljudi danas znaju o GKP je da se\u00a0bavimo mesnim zajednicama<\/a>. Ponekad mo\u017eemo \u010duti i da je nekim ljudima vi\u0161e dosta mesnih zajednica, a i zborova gra\u0111ana, \u010dak i kad\u00a0vlast kr\u0161i zakone nesazivaju\u0107i ih na inicijativu gra\u0111ana<\/a>. Me\u0111utim, rekla bih da iako su MZ u\u0161le u javno polje vi\u0161e nego ikada, a naro\u010dito posle pro\u0161logodi\u0161nje kampanje kojom smo pozivali gra\u0111ane da budu nezavisni kandidati na izborima za savete MZ, taj problem je daleko od re\u0161enog i zavr\u0161enog. Sa jedne strane, mesnoj samoupravi preti odumiranje zbog konstantnog pritiska vlasti i na ovu instituciju, a sa druge strane njihov politi\u010dki potencijal nije iskori\u0161\u0107en od strane gra\u0111ana. To nagove\u0161tava da je problem kojim se bavimo zapravo mnogo \u0161iri i da se ti\u010de politike sa stanovi\u0161ta ljudi bez koje srljamo u postpoliti\u010dku zajednicu i dru\u0161tvo koje ne\u0107e biti zasnovano na bilo kojoj demokratskoj vrednosti. Dakle, na\u0161 rad je fokusiran na politiku na strani ljudi i odnos ljudi prema vlasti i obrnuto, iako danas \u017eivimo u vremenu kada je takva politika retka. \u010cak, ljudi uporno odbijaju da svoje anga\u017eovanje nazovu politikom da ih vlast ne bi povezala sa opozicionim partijama koje na brutalan na\u010din dehumanizuje. Stalo nam je da o\u010duvamo lokalne institucije kakve su\u00a0mesne zajednice<\/a>\u00a0jer njih vidimo kao liniju razdvajanja izme\u0111u civilnog dru\u0161tva i vlasti odnosno kao organizacije gra\u0111ana, a ne jedan od nivoa vlasti.<\/p>\n Ni Novi Sad nije zaobi\u0111en kad je re\u010d o uru\u0161avanju lokalne samouprave?<\/b><\/p>\n \u2012 Skup\u0161tina Novog Sada je pred novogodi\u0161nje praznike, bez javnosti, u mraku, usvojila\u00a0novu\u00a0Odluku o mesnim zajednicama<\/a>, \u0161to smatramo skandaloznim. Njena namera nije bila da pita gra\u0111ane da se izjasne kako \u017eele da bude ure\u0111en sistem mesne samouprave u gradu. Namera vlasti je bila da isklju\u010di gra\u0111ane iz tog procesa, naro\u010dito nakon mobilizacije mno\u0161tva ljudi kao\u00a0nezavisnih kandidata na pro\u0161logodi\u0161njim izborima za savete mesnih zajednica<\/a>, kao da je re\u010d o kazni. Usvajanjem ove odluke, novosadska vlast je ukinula mogu\u0107nost da na narednim izborima nezavisni kandidat ima nezavisnog posmatra\u010da odnosno kontrolora izbornog procesa i nekoga ko broji glasove. To zna\u010di da \u0107e samo vlast brojati glasove i njima manipulisati kako joj bude odgovaralo. Upravo zavr\u0161avamo dokumentarni film, o odvijanju izbora za mesne zajednice u vi\u0161e vojvo\u0111anskih mesta tokom 2021. godine. Na\u0161i sagovornici i nezavisni kandidati na tim izborima su saglasni da su posledice takvih odluka\u00a0\u00a0katastrofalne. Njihovi glasovi su pokradeni, ostavljeni su na cedilu bez bilo kakve za\u0161tite, pogotovo u malim sredinama. Jasno je da te odluke moramo promeniti kako gra\u0111anski aspekt mesne samouprave ne bi oti\u0161ao u nepovrat. Me\u0111utim, sti\u010de se utisak da i pored velike mobilizacije Novosa\u0111ana i Novosa\u0111anki na izborima pro\u0161le godine, ova vest nije toliko odjeknula me\u0111u njima. U narednih \u0161est meseci treba da se usvoje novi statuti mesnih zajednica i to ne sme pro\u0107i bez odr\u017eavanja zborova gra\u0111ana i bez konsultovanja mi\u0161ljenja stanovnika novosadskih mesnih zajednica.<\/p>\n Zbog \u010dega se svi nezavisni akteri nisu udru\u017eili na novosadskim izborima za savete mesnih zajednica?<\/b><\/p>\n \u2012 To je va\u017eno pitanje, pravo politi\u010dko, a utisak je da odgovor na njega niko ne \u017eeli da da, niti da ga \u010duje. Mi smo tom problemu posvetili\u00a0dvobroj biltena \u201eStanar\u201c<\/a>. Kampanju za pomenute izbore vodili smo od novembra 2020. godine, te su se gra\u0111ani prvi put odva\u017eili i to u velikom broju da budu nezavisni, nepartijski kandidati u svojim mesnim zajednicama. S nama su u tom procesu, aktivno u\u010destvovali neki od gra\u0111anskih aktivista koji su pokretali inicijative u svojim kom\u0161ilucima. Me\u0111utim, pojedini su ubrzo prekinuli komunikaciju s nama pod izgovorom u \u010detiri oka \u201eda ne \u017eele da budu pod na\u0161om etiketom\u201c. \u0160to zna\u010di, da nisu hteli vezu sa organizacijom civilnog dru\u0161tva koju je vlast napadala tokom kampanje i koja se mogla odupreti tim pritiscima i ostvariti solidarnost me\u0111u svim nezavisnim kandidatima. Stoga ne \u010dudi, \u0161to je razlog morao biti re\u010den u \u010detiri oka jer bi kao javni, ovakvi iskazi bili skandalozni, da ni oni koji su ih izrekli, ne bi mogli pre\u0107i preko njih. \u010cak su i nezavisni mediji i novinari podbacili, \u0161to se objektivizma ti\u010de. Potencirane su samo pobede kandidata u limanskim mesnim zajednicama, dok je refleksija celokupnog procesa izostala. Niko se nije obazirao na \u010dinjenicu da je ve\u0107ina nezavisnih kandidata pora\u017eena, niti je sa njima pokazao solidarnost. Umesto otvorenog i javnog govora, imali smo njegovu privatizaciju, kao i partikularizaciju interesa, a odijum prema bilo kom obliku organizovanja, posebno prema civilnom odnosno nevladinom, do\u017eiveo je svoju kulminaciju.<\/p>\n Koja je razlika izme\u0111u limanskih i mesnih zajednica gde Srpska napredna stranka ima ve\u0107inu?<\/b><\/p>\n \u2012 Minimalno se razlikuju u smislu da se odr\u017eavaju otvorena vrata MZ, poneki kom\u0161ijski sastanak i aktivnost. Mislim da nezavisni kandidati, danas \u010dlanovi saveta tih mesnih zajednica,\u00a0ne koriste sav kapacitet ovih lokalnih institucija<\/a>, pre svega politi\u010dki. Odr\u017ean je samo jedan zbor gra\u0111ana (MZ \u201eIvo Andri\u0107) i to bez kontekstualizacije, a\u00a0nije da nije bilo povoda<\/a>. Zborovi gra\u0111ana su instrumenti neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u radu mesne zajednice, na kojem se raspravlja, glasa i usvaja zaklju\u010dak koji postaje zvani\u010dno mi\u0161ljenje mesne zajednice. Njegova snaga se posebno vidi ako gra\u0111ani sa savetom donesu institucionalizovano mi\u0161ljenje koje je u suprotnosti sa odlukama vlasti, koja tada zna da gra\u0111ani ne slu\u017ee samo glasanju na parlamentarnim izborima svake \u010detiri ili dve godine. Upravo od saveta mesnih zajednica smo morali \u010duti o novoj, katastrofalnoj odluci kojom se ukida jedna od osnovnih procedura i pozicija koja je bila va\u017ena za njihovu pobedu na pro\u0161logodi\u0161njim izborima. Postoji ne\u0161to \u0161to se zove saradnja sa drugim mesnim zajednicama i iskazivanje solidarnosti s drugim gra\u0111anima Novog Sada, posebno onima sa Telepa koji su morali\u00a0svoje zborove gra\u0111ana da odr\u017ee ispred mesnih zajednica<\/a>\u00a0jer su im savet i uprava onemogu\u0107ili da odr\u017ee formalan zbor. Rekla bih da limanske mesne zajednice i njihovi saveti moraju da deluju mnogo odlu\u010dnije jer u suprotnom, ne\u0107e se mnogo razlikovati u radu ostalih mesnih zajednica, osim \u0161to \u0107e u njima sedeti neko koga poznajemo.<\/p>\n Novi Sad nije iznedrio grupe gra\u0111ana i pokrete kao u Beogradu, Kraljevu, Valjevu… koji su ujedno i u\u010desnici lokalnih i parlamentarnih izbora?<\/b><\/p>\n \u2012 Na prvi pogled jeste za\u010du\u0111uju\u0107e da u Novom Sadu, vojvo\u0111anskoj prestonici, drugom gradu po veli\u010dini,\u00a0\u00a0nije nastala nijedna nova politi\u010dka formacija, pokret ili grupa gra\u0111ana, koja \u0107e ne\u010dim \u0161to se danas naziva i novim politikama ili bar licima koja do sada nisu u\u010destvovala u vlasti iza\u0107i na izbore koji su upravo raspisani i oko kojih postoji konsenzus da je po\u010detak kraja ove vlasti. Sti\u010de se utisak da se izbori 3. aprila i ne moraju mnogo ticati Novosa\u0111ana i Novosa\u0111anki koji su zaokupljeni zelenim gra\u0111anskim aktivizmom koji postoji u gradu. Monopol nad organizovanjem dr\u017ei vlast, koja u svom \u0161irem smislu cirkuli\u0161e me\u0111u aktivistima, intelektualcima, gra\u0111anima. Ono \u0161to se de\u0161ava na novosadskoj aktivisti\u010dkoj sceni, a \u0161to je upravo rad vlasti,\u00a0\u00a0jeste opet odsustvo javnog govora, otvorenog dogovora i me\u0111usobnog obavezivanja. \u010cak i nedostatak elementarne politi\u010dke kulture, gde se u mraku potencira diskurs ogovaranja, odre\u0111ivanja ko je podoban, a ko ne. Zauzimaju se pozicije mo\u0107i, a imperativ je imperativ nezameranja jednih drugima. Mislim da se \u010dak ne dozvoljava svakome da organizuje ljude, \u0161to se nama desilo prilikom kampanje za izbore u mesnim zajednicama. Dakle, u Novom Sadu se uvek ne\u0161to pravi, ali se nikada ne napravi, i na tome u ovom smislu rade \u201epodmornice\u201d vlasti.<\/p>\n <\/p>\n Za\u0161to razdvaja\u0161 gra\u0111anskog aktivistu od aktiviste civilnog dru\u0161tva?<\/b><\/p>\n \u2212 Iz vi\u0161e razloga. Pre svega jer radim i delujem u organizaciji civilnog dru\u0161tva, dakle moj rad i anga\u017eman je formalizovan, dok gra\u0111anski aktivisti naj\u010de\u0161\u0107e deluju neformalno, bez organizacije. Gra\u0111anski aktivisti \u010dak umeju da tvrde da im upravo ta neformalnost i spontanost obezbe\u0111uje masovnost akcija koje preduzimaju jer ih odvaja od bilo kakve organizacije \u2013 nevladine ili pak opozicione politi\u010dke stranke. U pitanju je novi fenomen koji je mnogo \u0161iri i globalniji, a ti\u010de se nepoverenja gra\u0111ana u bilo koju instituciju ili organizaciju zbog spina koji neprestano servira vlast, a po\u0161to njemu gra\u0111ani naj\u010de\u0161\u0107e ne odolevaju, to bi u krajnjoj instanci zna\u010dilo da ih organizuje vlast. Sa druge strane, organizacije civilnog dru\u0161tva danas napada ne samo vlast ve\u0107 i politi\u010dki akteri i gra\u0111ani, \u0161to govori da je odijum prema civilnom dru\u0161tvu danas veliki i gotovo ravan onom tokom ratova devedesetih godina. Ljudi danas donose decidirane zaklju\u010dke oko stvari o kojima zapravo ne znaju mnogo. Tako ne znaju da fondacije ne dele pare tek tako, ve\u0107 da je neophodno napisati projekat i realizovati ga, da projekti podle\u017eu strogoj kontroli fondacija, a nekada i nezavisnih revizora, da tu ne mo\u017ee biti bilo kakve prevare.<\/p>\n Kako se u Srbiji ose\u0107a\u0161 kao \u201cstrani pla\u0107enik\u201d?<\/b><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.inicijativa-samouprava.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/vlcsnap-2020-03-06-12h03m18s109-1024x576.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.inicijativa-samouprava.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/vlcsnap-2021-10-01-13h42m45s110-1024x576.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.inicijativa-samouprava.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/IMG_8911-1-1024x683.jpg\")
<\/p>\n