{"id":3107,"date":"2021-12-30T09:31:22","date_gmt":"2021-12-30T09:31:22","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3107"},"modified":"2021-12-30T09:31:22","modified_gmt":"2021-12-30T09:31:22","slug":"tihomir-dakic-banja-luka-odnos-vlasti-prema-gradjanima-je-lazljiv-i-prevrtljiv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/intervjuiradioemisije\/tihomir-dakic-banja-luka-odnos-vlasti-prema-gradjanima-je-lazljiv-i-prevrtljiv\/","title":{"rendered":"TIHOMIR DAKI\u0106, BANJA LUKA: Odnos vlasti prema gra\u0111anima je la\u017eljiv i prevrtljiv"},"content":{"rendered":"

\u201eMjesne samouprave tek trebaju da se oslobode jednopartijskog sistema koji izgleda nikako nije iza\u0161ao iz tih struktura.\u201c<\/i><\/span><\/p>\n

Razgovarali smo sa <\/span>Tihomirom Daki\u0107em<\/b><\/span>, aktivistom iz Banje Luke koji je danas predsednik \u201e<\/span>Centra za \u017eivotnu sredinu<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span>\u201c, organizacije civilnog dru\u0161tva koja je od 1999. godine posve\u0107ena o\u010duvanju i unapre\u0111enju \u017eivotne sredine. Osniva\u010d je i pokreta\u010d mnogih inicijativa, a kao deo gra\u0111anske liste \u201eSrcem za Star\u010devicu\u201c bio je kandidat na izborima za savete mesnih zajednica u Banjoj Luci 2017. godine. To su ujedno bili prvi izbori za ove lokalne gra\u0111anske institucije od formiranja entiteta Republika Srpska u okviru Bosne i Hercegovine, a i prvi na kojima su se, pored partija, kandidovali gra\u0111anski aktivisti i gra\u0111ani.<\/span><\/p>\n

Sa Tihomirom smo razgovarali o iskustvu u\u010de\u0161\u0107a na izborima za savete mesnih zajednica u Banjoj Luci, o tome koliko gra\u0111ani koriste svoja politi\u010dka prava na neposredno u\u010de\u0161\u0107e u javnim politikama, o odnosu vlasti prema gra\u0111anima (i obrnuto), ali i o \u0161irem politi\u010dkom kontekstu u kojem deluje i civilno dru\u0161tvo na osnovu \u010dega je i postavljeno pitanje o tome da li je rat u biv\u0161oj Jugoslaviji uop\u0161te<\/span> zavr\u0161en.<\/span><\/p>\n

GKP<\/b><\/i><\/span>: Prethodni izbori za savete mesnih zajednica u Banjoj Luci, na kojima si u\u010destvovao kao kandidat, odr\u017eani su u martu mesecu 2017. godine. Ove 2021. godine je trebalo da se odr\u017ee naredni izbori. Kako bi prokomentarisao situaciju u kojoj oni jo\u0161 uvek nisu odr\u017eani? Razlog je pandemija ili je, pak, ne\u0161to drugo po sredi?<\/i><\/span><\/p>\n

Tihomir Daki\u0107<\/b><\/span>: Na izbore za savjete mjesnih zajednica se do skora, u Banjoj Luci, nije obra\u0107ala prevelika pa\u017enja. No te godine je nekolicina nas prije svega gra\u0111ana koji ne pripadaju niti jednoj politi\u010dkoj partiji, obratilo pa\u017enju i kandidovalo se. \u0160to se ti\u010de \u010dinjenice, da se od zavr\u0161enih lokalnih izbora 2020. godine, jo\u0161 nisu odr\u017eali izbori, mislim da se radi o tome da nikome nije u interesu, niti Gradona\u010delniku u ovom momentu niti skup\u0161tinskoj ve\u0107ini. Prije svega opoziciji (politi\u010dka partija u kojoj je i Gradona\u010delnik) nije bilo pravo vrijeme jer se redovi jo\u0161 nisu zbili i u velikom su definicitu sa zainteresovanim i kvalitetnim gra\u0111anima po razli\u010ditim mjesnim zajednicama, sa druge strane poziciji se ne \u017euri jer su im o\u010dito redovi razbijeni i trese ih nesigurnost pred op\u0161te izbore naredne godine. Pored svega toga ni gra\u0111ani puno za to ne mare jer do sada im uloga mjesnih zajednica nije ba\u0161 bila jasna i korisna, a ovih posljednjih godina nakon \u0161to se tokom protesta Pravda za Davida vidjelo da nam institucije ne funkcioni\u0161u u korist gra\u0111ana, ve\u0107 politi\u010dkog i administrativnog vrha, po\u010deli su da napu\u0161taju ne samo ideju o politi\u010dkom anga\u017eovanju, nego su jo\u0161 vi\u0161e krenuli da iseljavaju van BiH. Na\u010duo sam da bi se naredni mjesec-dva trebali desiti izbori za savjete MZ.<\/span><\/p>\n

GKP: Koja je bila tvoja motivacija da se tada kandiduje\u0161 za \u010dlana saveta mjesne zajednice? Kako je izgledao sam proces kandidovanja, da li si imao predlaga\u010da svoje kandidature i da li ste imali svoje nezavisne posmatra\u010de na izbonim mestima? <\/i><\/span><\/p>\n

TD: Kako su to bili prvi izbori za savjete MZ, poprili\u010dno nismo imali pojma kako \u0107e to sve izgledati. \u010cinjenica veoma bitna jete da se sve ove godine vlast na poziciji pona\u0161ala poprili\u010dno tajnovito i da su se ti izbori de\u0161avali iza le\u0111a gra\u0111ana, jer su oni imali svoju glasa\u010dku armiju, a koliko god da iza\u0111e glasa\u010da izbori su uspjeli. Sa druge strane sve ove godine je \u0107utala i opozicija, pa se postavlja pitanje kakvu oni promjenu mogu da donesu kada nisu htjeli, mogli, znali da prenesu na gra\u0111ane bitnu informaciju o tome kada se i gdje odr\u017eavaju izbori za MZ. Motivacija mi je bila prije svega da ne dozvolim da se izbori de\u0161avaju iza zatvorenih vrata i da se uvjerim u proces. Li\u010dno nisam i\u0161ao kao nezavisni kandidat, ve\u0107 sam bio dio liste \u201eSrcem za Star\u010devicu\u201c, na kojoj su svi sem mene ustvari bili \u010dlanovi politi\u010dkih partija koje su u opoziciji. Nekoliko dana pred izbore za savjete MZ dobili smo informacije o datumu, odmah smo se po\u010detli pripremati i promovisati listu, htjeli pri\u010dati sa gra\u0111anima u prostorijama MZ Star\u010devica, no tada su ve\u0107 svi termini \u201ebili zauzeti\u201c od strane vladaju\u0107e partije SNSD. Nakon veoma kratkog vremena i za dogovor i planiranje, te za kandidovanje uspjeli smo da se i zvani\u010dno registrujemo. Nismo imali posmatra\u010da na mjestima i naravno da su upitni i sami izbori u BiH, pa tako i ovi za MZ.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

GKP: Kako bi iz dana\u0161njeg trenutka opisao izbore 2017. godine, iz perspektive nezavisnog kandidata i aktiviste iz sektora civilnog dru\u0161tva? Tada je bilo vi\u0161e nezavisnih kandidata, da li ste bili umre\u017eeni i me\u0111usobno povezani, tj. da li je bilo zajedni\u010dke kampanje? Da li je bilo pritisaka od strane vlasti na vas?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Nisam nikada mogao da povjerujem da je vladaju\u0107a partija toliko dr\u017eala do izbora za MZ. Sre\u0107u i razdraganost tada\u0161njeg gradona\u010delnika, \u0161to su pobjedili i \u201ezauzeli\u201c 48 od 52 mjesne zajednice, nisam mogao da pojmim. Shvatili smo da niko od nas nema pojma, a pogotovo gra\u0111ani koji su nisu interesovali za ovu temu, koliko je bilo bitno politi\u010dkim partijama da \u201ezauzmu\u201c taj najni\u017ei administrativni prostor namijenjen gra\u0111anima. Komunicirali smo sa ostalim pojedincima koji su se prijavljivali za ostale mjesne zajednice ali nismo mogli parirati partijskim ma\u0161inerijama. Nije bilo pritisaka, ali je bilo opstrukcija glede kori\u0161tenja prostorija MZ za potrebe predstavljanja i razgovora sa ljudima. A glavna opstrukcija jesu izbori bilo koje vrste jer je u pitanju \u010desta i velika neregularnost samih izbora pa time i rezultata. <\/span><\/p>\n

GKP: Da li je po tvojim saznanjima to bio prvi slu\u010daj i izbori na kojima je postojao organizovan poziv gra\u0111anima da se kandiduju i glasaju za kom\u0161ije na ovim izborima? Kakav je bio rezultat? A kako su mesne zajednice u koje su u\u0161li nezavisni kandidati funkcionisale, tj. kako danas funkcioni\u0161u?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Koliko ja znam, da nas nekolicina nismo objavili na dru\u0161tvenim mre\u017eama da se bli\u017ee novi izbori i da bi bilo dobro da se ljudi organizuju, ne bi ni Grad, a ni mediji najavili ove izbore. Tako da smo u nekoliko navrata poslali saop\u0161tenje za medije ali i dali izjave razli\u010ditim portalima gdje smo pozvali gra\u0111ane i gra\u0111anke da iza\u0111u na izbore. Na dan izbora mali broj ljudi je iza\u0161ao na mjesto glasanja, ali opet vi\u0161e nego prije, zbog \u010dega su se i prepali u SNSD partiji. Ukupan broj bira\u010da u toj mjesnoj zajednici je 15 123, broj \u010dlanova savjeta koji se birao je 11, ukupan broj va\u017ee\u0107ih listi\u0107a je 1194, a ja sam dobio 313 glasova, \u0161to i nije lo\u0161 rezultat s obzirom da SNSD ma\u0161ineriju koja stoji iza svakih izbora. Na \u017ealost da bi MZ funkcionisale na pravi na\u010din morate se tome posvetiti, ako se tome posvetite morate ulo\u017eiti vrijeme, pod uslovom da ga imate slobodnog. Ako pak, odredite neko svoje vrijeme tom poslu i pozivu onda bi trebali ljudi biti pla\u0107eni. Ukoliko \u0107e se taj posao raditi kako treba onda bi taj anga\u017eman morao biti ozbiljiniji sa obe strane. S obzirom da je jedan moj kolega u\u0161ao kao nezavinski kandidat u grupu partijskih poslu\u0161nika, mogu da \u010dujem da sam MZ ne funkcioni\u0161e i da je raspad sistema. Proforme se odr\u017eavaju sastanci i dogovori. <\/span><\/p>\n

GKP: Na op\u0161tijem planu, kako bi ocenio stanje mesne samouprave u Banjoj Luci? Da li se vezano za nju de\u0161avaju bilo kakve promene, na bolje ili, pak, lo\u0161ije? Da li postoji interes gra\u0111ana za njih ili samo politi\u010dkih partija?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Trenutno je nai\u0161ao period politi\u010dke i dru\u0161tvene apatije kod gra\u0111ana, a vezano za namjernu proizvodnju politi\u010dkih kriza u nizu i bez da iko odgovara. Od posljednjih izbora, tj ta\u010dnije od protesta Pravda za Davida, veliki broj ljudi je odlu\u010dio da zauvijek napusti ove prostore. Na podru\u010dju Republike Srpske imate oko 850 000 stanovnika i broj se neumitno smanjuje. Na podru\u010dju \u010ditave BiH je oko 2 500 000 stanovnika. Politi\u010dke partije su se odavno odrodile od gra\u0111ana i gledaju na koji na\u010din da do\u0111u do pozicije. Mada sa druge strane gra\u0111ani su sve svjesniji da su jedina prava opozicija upravo gra\u0111ani. Mislim da je to jedan proces kroz koji treba da pro\u0111e i bosanskohercegova\u010dko dru\u0161tvo, ukoliko ga ostane. Broj ljudi zaposlen u velikom broju institucija je ostao isti ili ve\u0107i, a broj slobodnih ljudi manji.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

GKP: Kakva je po tebi budu\u0107nost mesne samouprave u posleratnoj Jugoslaviji, odnosno u na\u0161em regionu nakon rata (ukoliko smatra\u0161 da je rat zavr\u0161en)? Treba li i mo\u017ee li ona da ostane gra\u0111anska i neposredna?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Mjesne samouprave tek trebaju da se oslobode jednopartijskog sistema koji izgleda nikako nije iza\u0161ao iz tih struktura. Tako da ona jednog dana jedino i mo\u017ee da postane gra\u0111anska i neposredna. Trenutno se sve ove godine okupiranje MZ de\u0161avalo iz neke vrste inercije. Politikantski vrh, koji ne stvara dobro, ve\u0107 du\u017ei niz godina proizvodi vje\u0161ta\u010dke krize kako bi se ljudi o sebi zabavili i bojali se za sebe, te ne bi krenuli u propitivanje funkcionisanja svega i sva\u010dega. No, kako na\u0161a stara poslovica ka\u017ee \u201eMo\u017ee\u0161 koliko ho\u0107e\u0161, ali ne mo\u017ee\u0161 dokle ho\u0107e\u0161\u201c. Trenutno imamo inteziviranje pri\u010de o ratu niskog inteziteta, ali idealno za politi\u010dke lidere na svim stranama. U tom stra\u0161enju naroda na prostoru BiH svesrdno im poma\u017eu pojedini mediji koji dodatno slu\u0111uju ve\u0107 slu\u0111en narod. <\/span><\/p>\n

GKP: Po na\u0161em saznanju, u Banjoj Luci su se \u010dlanovi saveta ranije birali na zborovima gra\u0111ana, zna\u0161 li ne\u0161to vi\u0161e o tome i da li je to putanja za o\u010duvanje njenog neposrednog karaktera?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Taj period mi nije poznat, ali bi bilo bi interesantno da se uspostavi ponovo takva praksa, no ostaje ponovo pitanje kako se boriti protiv ucjenjenog i organizovanog \u010dlanstva politi\u010dkih partija. Nakon preuzimanja MZ postavlja se pitanje kako bi se pona\u0161ala i Gradska administracija ali i Skup\u0161tina Grada Banja Luka prema grupi gra\u0111ana koja bi preuzela vo\u0111enje neke MZ. Siguran sam da ne bi pro\u0161lo bez reperkusija. Proces \u201eotimanja\u201c institucija od politi\u010dkih partija te sazrijevanja gra\u0111ana u upravljanju institucijama, mislim da treba da krene prvo individualno, pa onda kao djelovanje neformalnih grupa i udru\u017eenja, pa MZ i dalje ka Skup\u0161tini grada.<\/span><\/p>\n

GKP: Kakva je situacija sa neposrednim u\u010de\u0161\u0107em gra\u0111ana u mesnoj i lokalnoj samoupravi? Da li po tvom saznanju oni na organizovan na\u010din koriste instrumente neposrednog u\u010de\u0161\u0107a poput zborova gra\u0111ana? Drugim re\u010dima, da li oni koriste svoja politi\u010dka prava?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: \u0160to se ti\u010de gra\u0111ana samo u nekoliko navrata se koristila mogu\u0107nost zborova gra\u0111ana kada je to bio neophodno da se iskoristi, no gra\u0111ani su jo\u0161 uvijek neinformisani, \u0161ta mogu kao pojedinac da urade ili kao gra\u0111anska inicijativa. To su neki po\u010deci koje na\u0161e dru\u0161tvo treba da pro\u0111e da bi osjetila snagu djelovanja, a nakon toga kako bi uticalo na formianje struktura kao \u0161to su MZ ili danas sutra Skup\u0161tina Grada. Mi na prostoru Republike Srpske imamo mogu\u0107nost pokretanja zvani\u010dnih Gra\u0111anskih inicijativa, \u0161to je definisano Zakonom o referendumu i gra\u0111anskoj inicijativi. Tako\u0111e ljudi se tek sada ohraburuju i u\u010destvuju u tra\u017eenju javnih informacija koje su u posjedu administracija, a \u0161to je definisanom Zakonom o pristupu informacijama.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

GKP: Kako bi prokomentarisao politi\u010dku klimu i situaciju u glavnom gradu Republike Srpske? Kakav je odnos vlasti prema gra\u0111anima? A obrnuto, gra\u0111ana prema vlasti i politi\u010dkim partijama?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Stanje u administrativnom centru entiteta Republike Srpske je redovno, \u0161to bi na\u0161 narod rekao. Promjene u funkcionisanju institucija su jako male i slabe, \u0161tavi\u0161e stanje se uslo\u017enjava. Moramo imati na umu da se posljednjih godina \u0161to se kadra zapo\u0161ljavalo, zapo\u0161ljavalo se uglavnom po partijskoj liniji, \u0161to je dovelo i do negativne selekcije. Najbolji nisu dospjevali u insitucije. \u010cak su i \u010dista\u010dice i portiri zapo\u0161ljavani preko partije. Veliki broj ljudi je ucjenjeno i uglavnom su partijski poslu\u0161nici te dio sistema koji ne funkcioni\u0161e. Ono \u0161to je \u010dinjenica jeste da se u institucijama nalaze i dobro ljudi, ne samo zli, a tako\u0111e se nalaze i oni koji \u017eele ne\u0161to da urade, ali je broj onih koji ne bi ni\u0161ta radili ipak ve\u0107i. Odnos vlasti prema gra\u0111anima je uglavnom la\u017eljiv i prevrtljiv, velika obe\u0107anja i nikakva ispunjavanja. Nakon protesta Pravda za Davida i Pravda za D\u017eenana iz BiH je krenulo jo\u0161 jedno u nizu masovnih iseljenja i to sve zbog odnosa vlasti prema gra\u0111anima, politi\u010dke istosti, i niza drugih razloga. Republika Srpska je do gu\u0161e u dugovima, a trenutna vlast se zna samo zadu\u017eivati, da bi pre\u017eivjela jo\u0161 jedan mandat. Zavadila je i podijelila narod. Sa druge strane narod je mnogo popustljiv prema onima na vlasti, zaboravlja stvari nakon tri dana. Puk je neobrazovan i la\u017eno informisan putem medija u rukama vlasti. Puk je i sebi\u010dan i u svemu tome izgubljen, buni se protiv socijalnih protesta, a djecu pripremaju da idu na arbajt u Njema\u010dku. U Republici Srpskoj \u017eivi oko 850 000 stanovnika i svakim danom, mjesecom i godinom sve je manje ljudi. Sli\u010dna ili ista stvar je i u Federaciji BiH. Najve\u0107i uzrok ovakvom stanju stvari su politi\u010dari koji datiraju jo\u0161 iz onog sistema i koji su na pozicijama 25 godina. \u0160to je mnogo, mnogo je. <\/span><\/p>\n

GKP: I sam radi\u0161 u jednoj organizaciji civilnog dru\u0161tva, u Centru za \u017eivotnu sredinu. Kako ocenjuje\u0161 poziciju organizacija civilnog dru\u0161tva u RS i BIH? Tokom na\u0161eg prethodnog razgovora si prokomentarisao da je na delu <\/i><\/span>pacifikacija civilnog dru\u0161tva<\/span> \u2013 \u0161ta to po tebi zna\u010di?<\/i><\/span><\/p>\n

TD: Organizacije u BiH su uglavnom nerazvijene, imaju\u0107i u vidu njihov ukupan broj. U BiH na razli\u010ditim nivoima djeluje oko 22 000 udru\u017eenja gra\u0111ana i raznih fondacija. Tu su i sportska udru\u017eenja, bora\u010dka, humanitarna i sva ostala koja su na neki na\u010din servis razli\u010ditim grupacijama. No ako govorimo o udru\u017eenjima koja bi trebala da budu korektiv vlasti i djeluju proaktivno, njih je veoma malo. Ve\u0107i broj udru\u017eenja nema profesionalno stalno zaposleno osoblje, \u0161to zna\u010di da se u slobodno vrijeme od primarnog anga\u017emana trude da ubla\u017ee posljedice bezglavih politika u BiH. Na polju za\u0161tite \u017eivotne sredine imamo par desetaka udru\u017eenja na prostoru BiH i nekoliko profesionalnih. Kroz BiH je pro\u0161lo jako mnogo novca namijenjenih za BiH udru\u017eenja, ali na \u017ealost sredstva su bila uglavnom centralizovana pa su ostala udru\u017eenja uglavnom aplicirala na projekte i sli\u010dne programe. <\/span><\/p>\n

Na\u0161e udru\u017eenje se jo\u0161 prije 15 godina opredjelilo da \u0107e djelovati programski, a ne projektno (\u0161to ve\u0107im djelom udru\u017eenja rade), i znali smo da \u0107e biti te\u0161ko dobiti takvu podr\u0161ku. Programski radi jedini ima smisla, sve ostalo je produ\u017eavanje agonija. Nakon 15 godina \u0161to sam se bavio temom urbane mobilnosti, za\u0161to bih ja trebao da se po\u010dnem baviti poljoprivredom, cirkularnom ekonomijom i sli\u010dno? No to se upravo de\u0161avalo i jo\u0161 uvijek de\u0161ava u BiH, donatori i ambasade svakih 5 godina mijenjaju fokuse i tako ih prate i udru\u017eenja. Tako danas imate desetak ljudi iz NVO sektora koji su referentni za neke teme vezane za za\u0161titu \u017eivotne sredine. No, nakon izvjesnog vremena krenuli smo u potragu za podr\u0161kom koja bi bila programska, i \u010dini mi se da smo uspjeli. Mnogo vi\u0161e smo podr\u017eani i priznati u inostranstvu nego na doma\u0107em terenu \u0161to je porazno za sve ambasade i fondacije u BiH. Jedini koji nas dugo godina podr\u017eavaju u BiH jeste fondacija HBS (Heinrich B\u00f6ll Stiftung), ne ra\u010dunaju\u0107i EU Delegaciju. <\/span><\/p>\n

Ono \u0161to se nije uspjelo sa silinom novca koji je pro\u0161ao kroz BiH i jo\u0161 uvijek prolazi, to je da imamo bitnu koli\u010dinu udru\u017eenja koja su politi\u010dki i programski nezavisna. Dobar dio udru\u017eenja su projektno orijentisana i bave se svim temama za koje postoje pozivi, \u0161to zna\u010di da su u stvari administrativci i birokrate. Pored toga, \u010dinjenica da ve\u0107ina \u201estranaca\u201c prilikom podr\u0161ke udru\u017eenjima vole da vide da ta udru\u017eenja sara\u0111uju sa lokalnim, entitetskim ili dr\u017eavnim vlastima, ma kakve one bile. U tom procesu se de\u0161ava pacifikacija udru\u017eenja, malo ih podnosi prijave protiv odgovornih institucija, malo ih izlazi na proteste, daje podr\u0161ku drugim udru\u017eenjima i sli\u010dno, ukoliko nastanu problemi. Njihova funkcija korektivnog faktora institucijama, ne postoji. Sa druge strane i oni koji bi mogli ne sti\u017eu, jer se de\u0161ava tako\u0111e i birokratizacija udru\u017eenja. To se najvi\u0161e ogleda u tome da ste prije trebali recimo 20 \u2013 30% vremena za administraciju projekta, a sada vam treba i do 50%. U svemu tome ne ostaje mnogo vremena da se pojedinci bave temom koju pokrivaju. Da li se to radi zbog neznanja ili sa odre\u0111enim planom, ostaje jo\u0161 da se vidi. No, smatram da nakon preko 20 godina podr\u0161ke udru\u017eenjima, ako se sa podr\u0161kom nastavlja, onda bi ona trebala biti djelom usmjerena za programski rad udru\u017eenja koja se bave specifi\u010dnom temom. <\/span><\/p>\n

Postavlja se pitanje za sve nas, da li udru\u017eenja, shodno razvoju dru\u0161tveno politi\u010dke situacije, trebaju da budu sa vi\u0161e razumijevanja i odobravanja ili trebaju da budu ja\u010di korektiv i vi\u0161e kriti\u010dna?<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eMjesne samouprave tek trebaju da se oslobode jednopartijskog sistema koji izgleda nikako nije iza\u0161ao iz tih struktura.\u201c Razgovarali smo sa Tihomirom Daki\u0107em, aktivistom iz Banje Luke koji je danas predsednik \u201eCentra za \u017eivotnu sredinu\u201c, organizacije civilnog dru\u0161tva koja je od […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3108,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[51,47,37,49],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/244908489_2115232148616119_8237771238963736639_n.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3107"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3107"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3107\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3108"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3107"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3107"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3107"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}