{"id":3041,"date":"2021-11-01T12:44:52","date_gmt":"2021-11-01T12:44:52","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3041"},"modified":"2021-11-01T12:44:52","modified_gmt":"2021-11-01T12:44:52","slug":"bilten-stanar-1314-ljudi-se-organizuju-predlozima-a-ne-zahtevima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/bilten-stanar\/bilten-stanar-1314-ljudi-se-organizuju-predlozima-a-ne-zahtevima\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #13&14: Ljudi se organizuju predlozima, a ne zahtevima"},"content":{"rendered":"

Predlog Grupe za konceptualnu politiku prihvatile su samo dve opozicione politi\u010dke organizacije. Jedna od njih je pokret Ne davimo Beograd, a druga je Demokratska stranka, ta\u010dnije, njen novosadski gradski odbor.<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Ove organizacije su izdale saop\u0161tenja za javnost u kojem je jasno iskazan stav da su izbori za mesne zajednice gra\u0111anski, a ne strana\u010dki i na izvestan na\u010din se obavezale da one u budu\u0107e ne\u0107e izlaziti na ove izbore niti \u0107e strana\u010dki mobilisati ljude da na njih iza\u0111u kao kandidati. Smatramo to ispravnom odlukom, ali smo mi\u0161ljenja da je za usvajanje i sprovo\u0111enje jedne odluke potrebna organizacija u kojoj mogu u\u010destvovati svi kojih se predlog ti\u010de i koji je u osnovi svake demokratski donete odluke.<\/span><\/span><\/p>\n

Da li \u0107e nam biti potreban jedan sporazum sa strankama? Ako su se one sporazumele sa gra\u0111anima i odr\u017eale re\u010d bojkotom izbora, mo\u017eemo li i mi napraviti jedan sporazum sa njima i odr\u017eati re\u010d da \u0107emo se anga\u017eovati u mesnoj samoupravi kada partija u mesnim zajednicama vi\u0161e ne bude, odnosno kada prestanu da se anga\u017euju i mobili\u0161u svoje \u010dlanstvo za organe neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u upravi? To su pitanja kojim se politika mo\u017ee pribli\u017eiti objektivizmu i dovesti u pitanje kao autonomno i specifi\u010dno mi\u0161ljenje. Jer za\u0161to bismo se anga\u017eovali u mesnoj samoupravi? Pretpostaviti da je ljudima ne\u0161to potrebno i na osnovu pretpostavke izneti predlog ne \u010dini ga ubedljivim, niti su izgledi da on bude prihva\u0107en ozbiljni. Ostati pri njoj, zna\u010di biti objektivan, a mo\u017eda i kriti\u010dan, ukoliko ljudi odbijaju da shvate da je to u njihovom inter<\/span><\/span>e<\/span><\/span>su. Kako re\u0161iti taj problem?<\/span><\/span><\/p>\n

Teoreti\u010dari politike, a njih nema samo me\u0111u profesionalnim misliocima, nisu jedini koji se objektivnim uvidima zale\u0107u u mi\u0161ljenje ljudi i, ignori\u0161u\u0107i ga, uvaljuju svoje, niti je objektivizam rezervisan isklju\u010divo za saznanje. Naime, postoji ne\u0161to \u0161to Silven Lazaris naziva <\/span><\/span>politi\u010dkim<\/i><\/span><\/span> mi\u0161ljenjem u eksteriornosti<\/i><\/span><\/span>, ta\u010dnije, <\/span><\/span>modusom<\/i><\/span><\/span> politike u eksteriornosti<\/i><\/span><\/span>. U pitanju je politika, a ne znanje (nau\u010dna spoznaja), jer radi se i dalje o subjektivnom ili mi\u0161ljenju politi\u010dkih propozicija (a to su preskripcije ili predlozi), ali je u eksteriornosti ono takvo da ra\u010duna sa dr\u017eavom kao osloncem. U takvom modusu, mogu\u0107e je samo ono \u0161to dr\u017eava \u201emo\u017ee\u201c, iako je to samo personifikacija. Dr\u017eava ne misli.<\/span><\/span>1<\/a><\/span><\/span><\/sup><\/p>\n

Kondenzacija odnosa snaga nam je jo\u0161 uvek prihvatljiva formulacija u <\/span><\/span>imenovanju<\/i><\/span><\/span> onoga \u0161to mislimo pod dr\u017eavom i ne treba nam bolja da bismo se razumeli. No politika kao mi\u0161ljenje podrazumeva odnos politike prema sopstvenom mi\u0161ljenju i onda nije isto da li se oslanjamo na sospstvene snage, na ono \u0161to smo u stanju jedni drugima predlo\u017eiti i dr\u017eati se dogovorenog ili se, naprotiv, oslanjamo na zakone i u vlasti tra\u017eimo oslonac za formulaciju <\/span><\/span>predloga<\/i><\/span><\/span> i osnov na\u0161e <\/span><\/span>odlu\u010dnosti<\/i><\/span><\/span>. Ulog je <\/span><\/span>mogu\u0107e, <\/i><\/span><\/span>ali mogu\u0107e <\/span><\/span>za nas<\/i><\/span><\/span>, a ne ono \u0161to je \u201emogu\u0107e\u201c za dr\u017eavu (\u0161to je zapravo legalno), iako ova dva ne moraju biti u koliziji. Ra\u010dunati na vlast je politika u eksteriornosti jer se odnosi vlasti, a ne na\u0161i odnosi udru\u017eivanja, organizovanja, dogovaranja i odlu\u010divanja, ukratko, poverenja koje jedni drugima ukazujemo, uklju\u010duju kao garant ispunjenja cilja koji smo jedni pred druge stavili.<\/span><\/span><\/p>\n

\n
Saop\u0161tenje Demokratske stranke od 10. juna 2021.<\/span><\/span><\/strong><\/span>
\nhttps:\/\/www.ds.org.rs\/vest\/da-mesne-zajednice-sluze-gradjanima-a-ne-vlastima<\/i><\/span><\/span><\/a><\/span><\/span><\/h5>\n

Demokratska stranka (DS) poziva gra\u0111ane Novog Sada da u nedelju 13. juna iza\u0111u na izbore za savete mesnih zajednica i glasaju za nestrana\u010dke kandidate. Poseban poziv upu\u0107uje se stanovnicima Telepa, Limana, Detelinare i drugih delova grada u kojim su se gra\u0111ani bolje organizovali i u kojim ima vi\u0161e kandidata koje nisu podmetnule Srpska napredna stranka (SNS) i druge partije iz gradske vlasti. Mesne zajednice treba da slu\u017ee gra\u0111anima za artikulisanje njihovih interesa i potreba u lokalnoj sredini, a sada su pretvorene u ispostave SNS-a. Izbori koji se odr\u017eavaju u nedelju mogu biti put kojim \u0107e gra\u0111ani preuzeti kontrolu nad onim \u0161to im u demokratskim dru\u0161tvima i pripada<\/i><\/span><\/span>.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Predsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu prof. dr Veljko Krstono\u0161i\u0107 ponovio je danas da gradska organizacija DS-a ni na koji na\u010din ne u\u010destvuje u izborima za savete mesnih zajednice i naglasio da demokrate vi\u0161e ne\u0107e ponoviti gre\u0161ku koju su i sami pravili me\u0161aju\u0107i se u izbore za lokalne savete. On je dodao da je dobro i to \u0161to se ni ostale stranke demokratske opozicije ne me\u0161aju u ove izbore i sve ih pozvao da isti stav zadr\u017ee i posle promene gradske vlasti.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00ab\u00a0Mi ne u\u010destvujemo na izborima za savete mesnih zajednica, ali imamo obavezu da javno uka\u017eemo na svako kr\u0161enje zakona i zloupotrebu od strane vlasti. Va\u017eno je da gra\u0111ani znaju da su Srpska napredna stranka i njeni sateliti jedine politi\u010dke organizacije koje u\u010destvuju na izborima za savete mesnih zajednica. Mesne zajednice, me\u0111utim, treba da vode ljudi koji imaju i ideje kako da \u017eivot u svom kraju u\u010dine boljim i volje da se za svoje ideje bore, a ne partijski poslu\u0161nici Milo\u0161a Vu\u010devi\u0107a i njegovog dru\u0161tva iz Gradske ku\u0107e,\u00a0\u00bb istakao je Krstono\u0161i\u0107.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/h5>\n
\n

Razume se, ako od opozicionih stranaka tra\u017eimo da se na ne\u0161to obave\u017eu, o\u010dekujemo da to i sprovedu kada \u201edo\u0111u na vlast\u201c i da to zakonima bude garantovano i odr\u017eano kao odluka i nova stvar, ali da ne\u0161to formuli\u0161emo i predlo\u017eimo \u2013 za to nam nije potrebna vlast. Ni nama, ni njima. Naprotiv. Kada mislimo da nam je potrebna vlast da bismo ne\u0161to predlo\u017eili, onda je na\u0161 cilj uvek i najpre da osvojimo vlast, pa da se tek onda bavimo predlozima; drugim re\u010dima, tek tada smo u stanju da mislimo o tome jesu li na\u0161i predlozi mogu\u0107i. U <\/span><\/span>interiornosti<\/i><\/span><\/span> stvari stoje druga\u010dije, iako smo subjektivni i u jednom i u drugom slu\u010daju, i ni\u010deg drugog u politici i nema osim mi\u0161ljenja, odnosno subjektivnosti. No nije svako mi\u0161ljenje na na\u0161oj strani i vlast je uvek tu, kao i oni kojima je vlast potrebna da bi ne\u0161to smislili i ostvarili.<\/span><\/span>2<\/a><\/span><\/span><\/sup><\/p>\n

Zbog toga je takav jedan sporazum najpre predlog koji se iznosi me\u0111u nama, ljudima koji mogu stati iza njega i koji znaju \u0161ta bi sa mesnim zajednicama. A po\u0161to ga iznosimo i pred politi\u010dke stranke, onda i njih valja ubrojati u nas i dr\u017eati za ljude, odnosno za re\u010d, i to je najbolje da se u\u010dini pre njihovog stupanja na vlast.<\/span><\/span><\/p>\n

\n

Saop\u0161tenje <\/span><\/span>pokreta <\/span><\/span>Ne davimo Beograd od 4. juna 2021.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

https:\/\/nedavimobeograd.rs\/podrska-nezavisnim-kandidatima-na-izborima-za-mesne-zajednice-u-novom-sadu\/<\/span><\/span><\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Pokret Ne davimo Beograd pozdravlja \u017eelju gra\u0111ana Novog Sada da se kandiduju na izborima za mesne zajednice u svom kraju, na izborima koji su zakazani za 13. jun 2021. godine. Podr\u017eavamo nameru nezavisnih kom\u0161ijskih kandidata da se izbore da sami odlu\u010duju u kakvom \u0107e okru\u017eenju \u017eiveti.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Iako su mesne zajednice najni\u017ei nivo lokalne samouprave, u prethodnom periodu mogli smo da vidimo da Srpska napredna stranka na sve na\u010dine poku\u0161ava da manipuli\u0161e \u010dak i ovim izbornim procesom. U ve\u0107ini gradova Vojvodine, vlast je prvo uvo\u0111enjem overavanja potpisa podr\u0161ke kandidata ote\u017eala, a onda ukidanjem mogu\u0107nosti kontrole izbora i obesmislila u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana na njima. Iako su mnogi drugi vidovi pritisaka na bira\u010de i dalje prisutni, Novi Sad je jedan od retkih gradova gde se ovakve administrativne manipulacije nisu desile.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ne davimo Beograd smatra da odluke o na\u0161em neposrednom okru\u017eenju treba da se donose na mestu koje je najbli\u017ee ljudima na koje se te odluke odnose i da se u proces odlu\u010divanja uklju\u010duje svi zainteresovani. Zbog toga se zala\u017eemo za ve\u0107e nadle\u017enosti mesnih zajednica, a \u017eelimo da podsti\u010demo i podr\u017eavamo njihov rad. U skladu sa time, Ne davimo Beogad podr\u017eava namere gra\u0111ana Novog Sada da se, uprkos pritiscima i manipulacijama, izbore da mesne zajednice u svom kraju vrate iz kand\u017ei korumpiranih naprednjaka, u ruke gra\u0111ana.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n

Za nas nije postojala dilema niti pitanje: ho\u0107emo li u\u0107i u mesne zajednice i iz njih voditi mesnu i lokalnu politiku i politiku civilnog dru\u0161tva? Sa tim smo bili na\u010disto i na tome smo radili. Nismo gradili predlog na objektivno postoje\u0107oj potrebi gra\u0111ana za mesnom samoupravom, ve\u0107 na na\u0161oj \u017eelji da u\u0111emo u mesne zajednice. To \u0161to se taj predlog ticao svih, nije zna\u010dilo i da postoji objektivna opravdanost takvog zahteva. Politi\u010dka procena je u tome sli\u010dna estetskoj. Ono \u0161to je bilo potrebno jeste da se \u0161to ve\u0107i broj ljudi odazove, prepozna svoje potrebe i interes u tome (bezinteresnosti estetskog suda ovde odgovara ne\u0161to \u0161to \u010desto, iako nesre\u0107no, nazivamo kompromisom) i da zajedno na tome radimo.<\/span><\/span><\/p>\n

Iako odziv jo\u0161 uvek nije kakav bismo \u017eeleli, ne\u0161to se promenilo poslednjih godina. Ljudi su po\u010deli da se interesuju za mesne zajednice, \u010dak i u gradovima. U seoskim i prigradskim sredinama je stvar bitno druga\u010dija i u njima ljudi \u017eele da u\u0111u u mesne zajednice i nikada nisu prestajali da se bore za njih po\u0161to su one jedine institucije lokalne samouprave. Me\u0111utim, ono \u0161to se ove godine dogodilo, jeste masovnost nezavisnog kanidovanja gra\u0111ana uprkos tome \u0161to su nakon izbora, pobedili ili bili pora\u017eeni na izborima mesne zajednice (\u010de\u0161\u0107e je ovo drugo slu\u010daj), mnogi od njih odlu\u010dili da pristupe opoziconim strankama. Na naprednja\u010dku kupovinu kandidata se ne moramo posebno osvrtati, jer ono \u0161to je za nas sada va\u017eno je slede\u0107e pitanje: Za\u0161to gra\u0111ani prilaze opozicionim strankama? Ukoliko \u017eelimo objasniti za\u0161to sa predlogom da se stranke povuku sa terena mesne samouprave izlazimo pred opozicione partije, moramo odgovoriti na ovo pitanje.<\/span><\/span><\/p>\n

Uverili smo se da postoji nepoverenje gra\u0111ana u opozicione stranke, o tome je i u ovom Stanaru ne\u0161to re\u010deno, ali za\u0161to oni koji im veruju pristupaju opozicionim strankama? Zar nije dovoljno \u201eimati za koga da glasa\u0161\u201c? Za\u0161to SNS broji preko 700 000 \u010dlanova i predstavlja najmasovniju partiju od kada je parlamentarni re\u017eim u Srbiji \u2013 obja\u0161njeno je, ali nikako da \u010dujemo za\u0161to se danas i dalje pristupa \u201etradicionalnim opozicionim strankama\u201c, kada se zna da su anga\u017eovani i politi\u010dki \u201ekultivisani\u201c gra\u0111ani prestali u njih da veruju? Mi se ne kre\u0107emo u strana\u010dkom dru\u0161tvu i jasno nam je otkud nepoverenje \u201ena na\u0161oj strani\u201c i koje sile, odnosno razlozi, uti\u010du na to nepoverenje, kao \u0161to znamo i ko pristupa novim partijama, nastalim iz pokreta koji su inicirani aktivnim i civilno-dru\u0161tvenim nezadovljstvom tradicionalnim strankama opozicije, ali, da budem direktan, ne znamo \u0161ta je osnov poverenja u \u0110ilasa, Jeremi\u0107a, Bo\u0161ka Obradovi\u0107a i Lutovca, koje ipak navodi ljude da im se organizaciono pridru\u017ee. Da bismo to saznali, morali bismo im se pridru\u017eiti i na svojoj ko\u017ei osetiti posledice poverenja koje smo spremni da investiramo u njihove organizacije. Me\u0111utim, ono \u0161to sa distance mo\u017eemo re\u0107i, jeste <\/span><\/span>na\u0161 razlog<\/i><\/span><\/span> za\u0161to uop\u0161te postavljamo to pitanje i za\u0161to na ovakav na\u010din, dakle ipak sa nekakvim poverenjem, govorimo o njima i predla\u017eemo svima (javnosti, gra\u0111anima) da im se obratimo sa jednim predlogom. Drugim re\u010dima, time \u0161to investiramo na\u0161e subjektivno mi\u0161ljenje, mi prilazimo njihovom mi\u0161ljenju i, povodom predloga o kojem se i oni mogu izjasniti, pozivamo ih na politi\u010dku organizaciju kojom \u0107emo ga usvojiti i usvajanjem ostvariti. Takava organizacija je politi\u010dka i ona nadilazi strana\u010dku, koliko i na\u0161u \u2013 civilno-dru\u0161tvenu \u2013 ili pak neformalnu, kakve su danas mnoge gra\u0111anske inicijative. Predlog je tako svojevrsna platforma i mi vidimo da se ona pojavljuje u re\u010dniku ljudi i leksici analiti\u010dara, ali i pojedinih stranaka. Nije li to ono \u0161to o\u010dekujemo kada govorimo o frontu, kolonama, jednoj koloni, bojkotu ili masovnom izlasku na birali\u0161ta kako bi se suprotstavili bandama koje \u010duvaju izborna mesta i kutije za vlast?<\/span><\/span><\/p>\n

Sociolo\u0161ki analizirati mo\u017eemo koliko ho\u0107emo. Ljudi, naro\u010dito u malim sredinama, pristupaju opoziciji jer u n<\/span><\/span>j<\/span><\/span>oj tra\u017ee za\u0161titu. U gradovima je mogu\u0107e biti nezavisan, pa i kandidat za savete mesnih zajednica, jer postoji mno\u0161tvo institucija \u2013 od lokalne i mesne samouprave, do civilnog dru\u0161tva \u2013 ali u selima i predgra\u0111ima nasilje naprednja\u010dke vlasti je daleko ve\u0107e i ukr\u0161ta se sa privatnom i patrijarhalnom vla\u0161\u0107u lokalnih mo\u0107nika koji odlu\u010duju o ukupnom dru\u0161tvenom i ekonomskom \u017eivotu, da je nemogu\u0107e razlu\u010diti kriminal od doma\u0107inske uprave. Ali po\u0161to opozicione stranke ipak dolaze iz gradova, onda razlog poverenju u njih mo\u017eemo tra\u017eiti me\u0111u ljudima koji o\u010dekuju od strana\u010dke organizacije i nekakvu institucionalnu korist kada ove do\u0111u na vlast. Me\u0111utim, ako politi\u010dki postavimo stvar, onda je osnova poverenja u opozicione stranke uverenje da je samo strana\u010dka politika efikasna.<\/span><\/span><\/p>\n

Mi mislimo da to nije ta\u010dno. \u010cak suprotno, kada se politika svede na strana\u010dku organizaciju, ona prestaje da bude demokratska. Dana\u0161nje dru\u0161tvo je slo\u017eeno i demokratija zahteva vi\u0161e anga\u017emana gra\u0111ana, kao i vi\u0161e oblika tog anga\u017emana, jer svaki oblik je zapravo oblikovanje predloga koji dolazi iz razli\u010ditih sfera \u017eivota koje treba \u010duvati od vlasti i upravljanja da bismo \u017eiveli u slobodi i slobodno postavljali nove odnose i principe jednakosti. Demokratija podrazumeva samoupravu, a ova je mogu\u0107a samo kada je na distanci prema vlasti i dr\u017eavnoj upravi. Zbog toga je va\u017eno da mesne zajednice ostanu slobodne i na strani ljudi, i da se to zahteva od opozicionih stranaka pre no \u0161to do\u0111u na vlast. Od vladaju\u0107e je to te\u0161ko o\u010dekivati, pri \u010demu i ne mislim na naprednja\u010dku, koja se pokazala kao razbojni\u010dka jer je pogazila i prava i zakon o mesnoj i lokalnoj samoupravi.<\/span><\/span><\/p>\n

Zato predla\u017eemo da predlog iznesemo javno i zajedno, a da je to mogu\u0107e, dokazali smo na\u0161om odlukom da to i u\u010dinimo. \u010culi smo mi\u0161ljenje po kome je takav predlog autogol, ali ono je do\u0161lo od ljudi koji i nisu u\u010destvovali u politici koju smo vodili. Ho\u0107emo li prihvatiti da su bili u pravu jer su na izborima za savete mesnih zajednica pobedili oni koji su se najglasnije distancirali od politike, politi\u010dke organizacije i opozicionih partija? Mo\u017eda je pametnije da se zapitamo jesu li oni uop\u0161te pobedili ili je pobedila vlast koja je mnogo ubedljivija u gu\u0161enju politi\u010dkih prava i prava gra\u0111ana na politi\u010dko organizovanje. Predla\u017eemo zato i da se organizacija misli druga\u010dije od na\u010dina na koji o njoj misli vlast i znanje koje se na vlast oslanja da bi bilo objektivno. Zagrebemo li \u201eispod povr\u0161ine\u201c, odnosno, postavimo li im politi\u010dko pitanje \u2013 jesu li i sada, kada su izbori zavr\u0161eni, za predlog koji i dalje iznosimo pred opoziciju \u2013 pokaza\u0107e nam na kojoj su strani. Na strani vlasti ili ljudi, o \u010dijoj se politici radi kada mi govorimo o mesnoj samoupravi.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>\u201eNazva\u0107emo modusom u eksteriornosti jedno mi\u0161ljenje politike koje u svojim iskazima tvrdi da se politika ne promi\u0161lja, ili se ne promi\u0161lja polaze\u0107i od nje same, ve\u0107 da mi\u0161ljenje politike, ako uop\u0161te postoji, iziskuje jedan spolja\u0161nji referent ili vi\u0161e spolja\u0161njih referenata, kao \u0161to su ekonomija ili pravo. Time se mi\u0161ljenje politike podre\u0111uje mi\u0161ljenju dr\u017eave. Dr\u017eava je, dakle, ona koja organizuje i sebi podre\u0111uje mi\u0161ljenje politike i, u tom preciznom smislu, za to mi\u0161ljenje se mo\u017ee re\u0107i da je ono u eksteriornosti. Tu je, me\u0111utim, re\u010d o jednoj specifi\u010dnoj subjektivnosti.\u201c (<\/span><\/span><\/span>Antropologija imena<\/i><\/span><\/span><\/span>, Silven Lazaris, GKP, str.116.)<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>I to je poseban problem, niti je smi\u0161ljanje nekakva zabava, niti ga ima na strani vlasti. Bilo ga je nekada. Dana\u0161nja politika u eskteriornosti, parlamentarni modus, kako ga naziva Lazaris, konsenzusni je, a ne preskriptivan. To zna\u010di da se vlast i oni koji vladaju ne oslanjaju na svoje mi\u0161ljenje, niti pred ljude izlaze sa predlozima, ve\u0107 se oslanjaju na op\u0161tu saglasnost koja se posti\u017ee u dru\u0161tvu kroz mno\u0161tvo procedura i institucija na koje se oslanjaju u upravljanju, sve do mnjenja i raspolo\u017eenja ljudi. To je ono \u0161to \u010dujemo kada se politi\u010dki analiti\u010dari i ostali javni intelektualci \u017eale da imamo krizu liderstva i da nam nedostaju dr\u017eavnici. Mi\u0161ljenje kriminala i invencije kriminalaca, otvorili smo na drugom mestu: <\/span><\/span><\/span>Kriminalna hipoteza<\/i><\/span><\/span><\/span>, <\/span><\/span><\/span>Izve\u0161taj br. 3,<\/i><\/span><\/span><\/span> GKP, 2021.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zoran Gaji\u0107, GKP<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

\u2013<\/p>\n

BILTEN STANAR # 13 & 14<\/span><\/strong><\/p>\n

Novine Inicijative za lokalnu samoupravu<\/p>\n

STUDIJA SLU\u010cAJA:\u00a0Izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu 2021. godine<\/b><\/p>\n

UREDNI\u0160TVO BILTENA:<\/span>\u00a0GKP<\/b><\/span><\/p>\n

OVOM BROJU BILTENA STANAR doprineli su:\u00a0\u00a0<\/span>Branka \u0106ur\u010di\u0107, Zoran Gaji\u0107, Dejan Ignji\u0107, \u017deljko Popovi\u0107, Slobodan Sto\u0161i\u0107<\/b><\/span><\/p>\n

FOTOGRAFIJE-KOLA\u017d:<\/span>\u00a0Slobodan Sto\u0161i\u0107, GKP<\/b><\/span><\/p>\n

TIRA\u017d:\u00a0<\/span>12.000<\/b><\/span><\/p>\n

Bilten Stanar #13&14<\/strong>\u00a0je objavila\u00a0Grupa za konceptualnu politiku<\/strong>\u00a0u okviru projekta \u201cLokalne politike i izbori za mesne zajednice\u201d koji se realizuje u saradnji sa\u00a0Fondacijom Hajnrih Bel \u2013 predstavni\u0161tvo Beograd<\/strong>.<\/p>\n

<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predlog Grupe za konceptualnu politiku prihvatile su samo dve opozicione politi\u010dke organizacije. Jedna od njih je pokret Ne davimo Beograd, a druga je Demokratska stranka, ta\u010dnije, njen novosadski gradski odbor. Ove organizacije su izdale saop\u0161tenja za javnost u kojem je […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3042,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,37],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/11\/scena-5m.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3041"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3041"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3041\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3042"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3041"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3041"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3041"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}