{"id":3028,"date":"2021-10-22T10:05:05","date_gmt":"2021-10-22T10:05:05","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3028"},"modified":"2021-10-22T11:32:00","modified_gmt":"2021-10-22T11:32:00","slug":"bilten-stanar-1314-mrznja-organizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/bilten-stanar\/bilten-stanar-1314-mrznja-organizacije\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #13&14: Mr\u017enja organizacije"},"content":{"rendered":"

O organizacijskom aspektu izbora za mesne zajednice<\/span><\/em><\/p>\n

Kako je pokrenuta kampanja za izbore za mesne zajednice<\/b><\/span><\/p>\n

Kampanja za izbore za \u010dlanove saveta mesnih zajednica u Novom Sadu zapo\u010dela je jo\u0161 u novembru 2020. godine, kada je gradska skup\u0161tina raspisala i, zbog lo\u0161e epidemiolo\u0161ke situacije, odlo\u017eila izbore za \u010detiri novosadske mesne zajednice. Kao organizacija civilnog dru\u0161tva koja se godinama unazad bavi ukazivanjem na zna\u010daj lokalne i mesne samouprave, odlu\u010dili smo da ovaj put ne zanemarimo izborni aspekt neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u mesnoj samoupravi i to je razlog zbog kojeg smo pokrenuli na\u0161u kampanju. Ta odluka za nas nije bila jednostavna, jer mi mislimo da izbornu logiku danas ne mo\u017eemo smatrati otvorenom za politi\u010dki anga\u017eman ljudi. Glasanje na izborima ne vidimo kao oblik izra\u017eavanja politi\u010dkog stava i mi\u0161ljenja, \u0161tavi\u0161e, glas na izborima ne smatramo politi\u010dkim anga\u017emanom, a u partijama, prema na\u0161em mi\u0161ljenju, nema mesta za politiku na strani ljudi. Vrednost glasa na izborima je kompromitovana koruptivnim radnjama vlasti, a garantovano pravo na tajno i slobodno glasanje uru\u0161eno je kapilarnim nasiljem koje Srpska napredna stranka (SNS) sprovodi nad gra\u0111anima Srbije.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dinjenica da se ljudi ipak opredeljuju za glasanje na izborima situaciju \u010dini naro\u010dito te\u0161kom i slo\u017eenom. Na globalnom nivou se od sredine pro\u0161log veka bele\u017ei pad izlaznosti na izbore, a poslednjih nekoliko decenija i izrazito nepoverenje u institucije, vladu i tradicionalne politi\u010dke partije, ali politi\u010dki pristup subjektivnom kapacitetu ljudi pru\u017ea uvid koji statistici izmi\u010de i po \u201eprirodi stvari\u201d nije potreban. \u010cak ni ispitivanja stavova ljudi (putem dubinskih anketa i intervjua koje smo organizovali), ne dovode u pitanje \u201etendencijski pad\u201d koji se prati objektivnim (statisti\u010dkim) pokazateljima politi\u010dkog raspolo\u017eenja naroda. Oni zaista ka\u017eu da su izbori kompromitovani i da glasanje ne donosi bilo kakvu promenu, ali kada se izbori pribli\u017ee, veliki broj gra\u0111ana ipak odlu\u010duje da na njih iza\u0111e i, kako ka\u017eu, bira \u201emanje zlo\u201d, a u novije vreme na izbore izlaze kako njihov glas ne bi bio ukraden ili zloupotrebljen. Dakle, nepoverenje u izborni demokratski sistem iskazuju i oni koji na izbore izlaze, \u0161to nas navodi na zaklju\u010dak da je smanjenje izlaznosti samo vrh ledenog brega op\u0161teg nepoverenja u politi\u010dki sistem i njegove institucije.<\/span><\/p>\n

Ali na\u0161e suo\u010davanje sa izborima je imalo svoje razloge i zahtevalo je mi\u0161ljenje, raspravu i dono\u0161enje odluke. Bilo je neophodno prona\u0107i sopstvenu argumentaciju vezanu za ove izbore, jer oni su podrazumevali na\u0161 izlazak na njih i kao kandidata. U pitanju je bila odluka da na izbore iza\u0111emo kao nezavisni kandidati za \u010dlanove saveta mesnih zajednica, jer smo do tog predloga do\u0161li rade\u0107i sa ljudima na problemu mesne samouprave. Argumentaciju smo gradili na formalnoj, zakonskoj i ustavnoj \u010dinjenici da sama mesna samouprava i mesne zajednice, kao njeni organi, nisu organi vlasti, ve\u0107 organizacije gra\u0111ana<\/i>, \u0161to je jasno nagla\u0161eno u njihovim statutima i mnogim drugim dokumentima koji defini\u0161u rad lokalnih institucija. Zaklju\u010dili smo da bi izbori za \u010dlanstvo u organizacijama gra\u0111ana mogli biti sasvim druga\u010diji od parlamentarnih; dakle, izbori na kojima bi se anga\u017eovali gra\u0111ani, a ne \u010dlanovi politi\u010dkih partija, i koji bi kona\u010dno mogli da u\u010destvuju u radu lokalnih institucija koje im po zakonu pripadaju, a koje su, od kada je Srpska napredna stranka na vlasti, za njih zatvorene. Nijedan zbor gra\u0111ana koji su gra\u0111ani inicirali nije sazvan zato \u0161to su oni mesta organizacije i mi\u0161ljenja ljudi koji imaju politi\u010dku i upravnu te\u017einu koja se, jo\u0161 uvek, po zakonima i Ustavom ove zemlje mora po\u0161tovati. Zaklju\u010dili smo da postoje izbori<\/i> i izbori<\/i>, te je na\u0161 ulog bio da se izbori za savete mesnih zajednica jasno odvoje od lokalnih i parlamentarnih. Drugi i daleko zna\u010dajniji ulog je bio rad na formiranju \u0161ire organizacije anga\u017eovanih gra\u0111ana i aktivista koji bi svojim ulaskom u mesne zajednice otvorili njihova vrata za svoje kom\u0161ije, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost i opredeljenje.<\/span><\/p>\n

Kampanja je podrazumevala obave\u0161tavanje naj\u0161ire javnosti o ovim izborima, po\u0161to decenijama unazad oni ostaju izvan njenog interesa, i to iz najmanje dva razloga: najpre zato \u0161to ih vlast dr\u017ei u tajnosti, a zatim i zbog toga \u0161to sami gra\u0111ani misle da su mesne zajednice institucije bez ikakvog uticaja. Da postoji namera vlasti da se oni sakriju, ta\u010dnije da se ne dopusti gra\u0111anima da na njima u\u010destvuju, dokaz je uklanjanje poziva koji smo objavili na stranicama mesnih zajednica na dru\u0161tvenim mre\u017eama na po\u010detku kampanje (novembar 2020. godine). I ovo nije bila prva prilika da zaklju\u010dimo da je interes vlasti da osujeti svaki oblik neposrednog i autonomnog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u upravljanju i odlu\u010divanju. Sa druge strane, gra\u0111ani su na svakom koraku izra\u017eavali sumnju u zna\u010daj mesnih zajednica smatraju\u0107i da one nemaju vlast, a za to im je kao ilustracija poslu\u017eila \u010dinjenica da mesne zajednice ne raspola\u017eu svojim bud\u017eetima.<\/span><\/p>\n

Zbog svega ovoga bilo je potrebno obratiti se javnosti. Velika tema koju vlast propagira, a to je \u201eotvorena uprava\u201d, pada u vodu jer ni jedan dokument vezan za regulaciju rada mesne samouprave u Novom Sadu nije dostupan. Odluka o mesnim zajednicama i njihovi statuti objavljeni su samo u Slu\u017ebenim listovima tokom dugog dvadesetogodi\u0161njeg perioda, ali ne i informacije o drugim propozicijama relevantnim za ove izbore, pa ni informacija o teritoriji koju jedna mesna zajednica obuhvata. Stoga ljudi nisu mogli da znaju kojoj mesnoj zajednici pripadaju, \u0161to zna\u010di, ni u kojoj mogu da se kandiduju niti da glasaju. Zato je deo kampanje bio da kao organizacija civilnog dru\u0161tva u\u010dinimo ova dokumenta zaista javnim i kona\u010dno svima dostupnim, i to smo morali u\u010diniti putem Zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja upu\u0107enim na adrese svih 47 mesnih zajednica u Novom Sadu. Tako\u0111e, neki od nezavisnih kandidata, ljudi koji su se kao aktivisti odlu\u010dili da iza\u0111u na ove izbore, odlazili su u svoje mesne zajednice po ove dokumente, kako bi ih podelili sa svima zainteresovanima putem internet platforme (<\/span>www.mesnezajednice.rs<\/span><\/a><\/u><\/span>) i javne grupe \u201eInicijativa za mesne zajednice\u201d na dru\u0161tvenim mre\u017eama, koje smo tako\u0111e napravili i putem nje u\u010dinili javnom kompletnu dokumentaciju vezanu za rad mesnih zajednica.<\/span><\/span><\/p>\n

Iako znamo da informisanost ne mora biti u direktnoj vezi sa organizovanjem ljudi, odnosno da dostupnost informacija ne mora biti okida\u010d akcije i organizacije, javno objavljivanje ovih dokumenata je bilo va\u017eno jer je bilo deo akcije koju smo organizovano<\/i> preduzeli.<\/span><\/p>\n

Gra\u0111ani kao nezavisni kandidati ili \u0161ta sve (ne) mo\u017ee\u0161 u Novom Sadu bez organizacije<\/b><\/span><\/p>\n

Osnovni cilj na\u0161eg anga\u017emana je bio da pozovemo sve gra\u0111ane i gra\u0111anske aktiviste svih novosadskih inicijativa da se kandiduju i anga\u017euju na ovim izborima kao nezavisni i nestrana\u010dki kandidati. Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, zbog na\u010dina na koji je jo\u0161 uvek regulisana izborna procedura na izborima za \u010dlanove saveta mesnih zajednica u Novom Sadu, to je bilo i mogu\u0107e. Ono \u0161to izdvaja ove izbore i razlikuje ih od parlamentarnih \u2013 ne postoje izborne liste<\/span>1<\/a><\/span><\/sup> niti bi na njima trebalo da u\u010destvuju partije \u2013 ukazalo nam se kao mogu\u0107nost akcije koja duboko zadire u uslove demokratije u na\u0161oj zemlji i mislili smo da \u0107e uspeh ove inicijative doprineti aktuelnoj borbi za po\u0161tene i demokratske izbore za organe vlasti, iako na\u0161 cilj nije ulazak u vlast, ve\u0107 u\u010de\u0161\u0107e ljudi u politi\u010dkom \u017eivotu i otpor svakoj zloupotrebi vlasti. Ideja je bila da se kom\u0161ija kandiduje i autonomno organizuje sa drugim kom\u0161ijama i sugra\u0111anima sa teritorije svoje mesne zajednice i da ih pozove da za njega glasaju. <\/span><\/span><\/p>\n

Iz ovog predloga se razvio argument svih nezavisnih kandidata, izuzev onih koji su odlu\u010dili da ostanu u okviru teritorijalnih i vremenskih granica propisanih zakonom (objasni\u0107emo to u nastavku). Na\u0161em, pak, prethodio je dvogodi\u0161nji rad sa grupom aktivista i gra\u0111ana koja je nosila naziv Grupa gra\u0111ana i razvio se iz prethodnog, a koji je tako\u0111e odbijen. Naime, tada\u0161nji predlog je bio povezati sve neformalne gra\u0111anske inicijative u platformu<\/i> kojom bi se omogu\u0107ilo zajedni\u010dko i me\u0111usobno osna\u017eeno delovanje, uprkos normi i op\u0161tim aktima kojima je neposredno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u mesnoj samoupravi isklju\u010divo teritorijalno. Dakle, predlog se odnosio na formiranje organizacije inicijativa i gra\u0111ana na nivou grada, ali i sa idejom da animiramo druge lokalne samouprave, odnosno ljude, aktiviste, organizacije i inicijative koje deluju u drugim sredinama u Srbiji, jer u pitanju je op\u0161te pravo gra\u0111ana na mesnu samoupravu koje je ugro\u017eeno na \u010ditavoj teritoriji dr\u017eave. Me\u0111utim, na isti na\u010din na koji su se odvijali izbori za mesne zajednice u jednom svom delu, nemo i neobrazlo\u017eeno napu\u0161tanje grupe i predloga koji nas mo\u017ee okupiti, onemogu\u0107ilo ga je i uru\u0161ilo. Zajedni\u010dka platforma nije bila mogu\u0107a i mi mislimo da je u pitanju, ako ne sistematski, sasvim sigurno svestan rad na onemogu\u0107enju nastanka autenti\u010dne organizacije na distanci prema vlasti. Predlog da iza\u0111emo kao kandidati na izbore smo ipak izneli pred neformalnu Grupu gra\u0111ana, dakle ne vi\u0161e i platformu, i ve\u0107ina preostalih u njoj ga je prihvatila. Novi kandidati su se pridru\u017eili, neki su se opet, u drugom koraku, distancirali od organizacije i odlu\u010dili da na izbore iza\u0111u samostalno, dakle bez povezanosti sa organizovanom grupom. Na\u0161e je uverenje je da je u pitanju rad vlasti koji se ne odvija uvek direktno i preko direktiva. Simboli\u010dko nasilje koje je prisutno na aktivsti\u010dkoj \u201esceni\u201c i pokoravanje \u201ecancel<\/i> kulturom\u201d deluje jednako u\u010dinkovito kao i egzistencijalne ucene na kojima po\u010diva srpski re\u017eim. Sve to \u010dini da razlozi za promi\u0161ljanje i otvoren govor o \u010ditavom procesu i dinamici razvoja jedne organizacije nisu banalni, ve\u0107 politi\u010dki relevantni.<\/span><\/p>\n

Raniji poku\u0161aji obja\u0161njenja ovakvih postupaka bazirali su se na tvrdnji da je u pitanju borba za \u201evlasni\u0161tvo nad aktivizmom\u201d<\/span>2<\/a><\/span><\/sup> ili da su, pak, u pitanju \u201esna\u017ene sujete aktivista\u201d, ali mi\u0161ljenja smo da ove kategorije ne mogu zadovoljiti ono \u0161to je u pitanju, a to je sada ve\u0107 utvr\u0111en na\u010din rada vlasti na uru\u0161avanju svake autenti\u010dne organizacije ljudi koja mo\u017ee da nastane van njene kontrole i uticaja preko gradskog establi\u0161menta. Te\u0161ko mesto jeste kako objasniti da <\/span>vlast mo\u017ee da postoji i me\u0111u nama<\/i><\/span>, da mo\u017ee da se transponuje i na na\u0161e odnose, bez obzira \u010dak i na partijsko \u010dlanstvo, i da se to odvija putem isklju\u010divanja, odbijanja predloga, napu\u0161tanja organizacije bez davanja valjanog razloga, itd. To se de\u0161ava bez artikulacije, otvorenog govora i me\u0111usobnog deljenja stavova o tome kako se (distancom) pozicioniramo naspram vlasti dr\u017eave koja je u otvorenom antagonizmu prema nama i na\u0161im politi\u010dkim pravima.<\/span><\/span><\/p>\n

Kako se rok za predaju kandidatura pribli\u017eavao, pri \u010demu je vlast raspisala izbore \u010dak mesec dana ranije, na\u0161 poziv i predlog, koji je upu\u0107en svim gra\u0111anima, postao je <\/span>viralan<\/i><\/span>. Javljao se sve ve\u0107i i ve\u0107i broj gra\u0111ana, da bi pred same izbore ukupan broj nezavisnih kandidata bio oko 80 u 19 mesnih zajednica. Iako su se izbori de\u0161avali u 42 od ukupno 47 mesnih zajednica u Novom Sadu, \u010dinjenica da se toliki broj gra\u0111ana odlu\u010dio da kao nezavisni kandidati u\u010destvuju na njima je bez presedana. Moglo bi se re\u0107i da je ona sama po sebi uspeh, ukoliko se ne bismo pitali o samom procesu organizovanja koje je ipak obele\u017eio <\/span>stihijski<\/i><\/span> karakter, vrlo sli\u010dan onom kada se u poslednjem trenutku donese individualna odluka oko glasanja na lokalnim i parlamentarnim izborima. Iz politi\u010dke perspektive, vreme i mesto zajedni\u010dke artikulacije i organizacije prekrilo je vreme i mesto vlasti i dr\u017eave. U tom smislu, ilustrativno je mi\u0161ljenje nekih od onih koji su se priklju\u010dili procesu, a to je da je organizacija izlaska na izbore obavljena putem fejsbuk grupe (\u201eInicijativa za mesne zajednice\u201d), dakle putem dru\u0161tvenih mre\u017ea, a ne vi\u0161emese\u010dnim (a projektno i vi\u0161egodi\u0161njim) radom organizacije civilnog dru\u0161tva (GKP) i grupe aktivista (Grupa gra\u0111ana) jo\u0161 od novembra 2020. Da je re\u010d o svesnom i odlu\u010dnom, dakle politi\u010dkom odvajanju, pri kraju samog procesa kandidovanja, dokaz je \u201ekampanja u kampanji\u201d<\/span>3<\/a><\/span><\/sup>, ta\u010dnije, kampanja samo za nezavisne kandidate u mesnim zajednicama na Limanima, kojom je ovaj deo grada izdvojen od ostalih a limanski kandidati od ostalih kandidata, \u010dime je saradnja izme\u0111u Detelinare, Telepa i Limana postala nemogu\u0107a. Jasno je da je time onemogu\u0107eno organizovano povezivanje ljudi na nivou \u010ditavog grada i zajedni\u010dka akcija koja bi solidarno\u0161\u0107u mogla da nadi\u0111e ne samo teritorijalna ograni\u010denja vlasti, ve\u0107 i da se odbrani od njene <\/span>ofanzive<\/i><\/span> protiv politi\u010dki organizovanih i motivisanih gra\u0111ana.<\/span><\/span><\/p>\n

Da li su i koliko bili nezavisni i nestrana\u010dki kandidati na ovim izborima, pitanje je o kome se raspravljalo na pomenutoj grupi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei: postoje li me\u0111u njima <\/span>uba\u010deni elementi<\/i><\/span>, odnosno \u010dlanovi ve\u0107inske partije u vlasti (SNS), ali i \u010dlanovi drugih partija koje \u010dine vlast (samo nekoliko biv\u0161ih je to otvoreno reklo)? Najve\u0107a enigma su postali \u010dlanovi, glasa\u010di i simpatizeri partije koja u\u010destvuje u novosadskoj naprednja\u010dkoj vlasti, Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja i pored toga zadr\u017eava oreol opozicione, kao i znamenje antifa\u0161izma, odnosno borbe protiv reakcionarne (no ne i naprednja\u010dke) desnice i nacionalizma. Ali, bez obzira na to da li je njeno \u010dlanstvo iza\u0161lo na ove izbore<\/span>4<\/a><\/span><\/sup>, jer o tome se nisu javno izja\u0161njavali, neoboriva \u010dinjenica ostaje da su se limanski kandidati, u svakoj mogu\u0107oj situaciji izdvajali od akcije koja se ticala svih gra\u0111ana i od kampanje koja je trajala mesecima unazad, u tolikoj meri da su javno govorili da su se kandidovali na poziv vlasti koja je raspisala izbore za mesne zajednice, a ne na poziv<\/span>5<\/a><\/span><\/sup> ve\u0107 organizovanih gra\u0111ana koji su sve, pa onda i njih, poku\u0161ali da uklju\u010de u zajedni\u010dku akciju. Iz na\u0161e perspektive, bez obzira na partijsku pripadnost i afinitete, koji su, kako smo rekli, bili predmet rasprava, dokaz o ne\u010dijem partijskom \u010dlanstvu nije nu\u017ean ukoliko se pogleda <\/span>odnos gra\u0111ana prema vlasti<\/i><\/span>. Iz takvih izjava mi <\/span>politi\u010dki zaklju\u010dujemo<\/i><\/span> da taj odnos nije distanca prema njoj, \u0161to je uslov za politiku na strani ljudi, ve\u0107 se podela o kojoj govorimo odigrala u organizaciji i prostoru same vlasti. <\/span><\/span><\/p>\n

Uvereni smo da je i pored organizovane i povezane grupe kandidata na kojoj smo radili, a zatim i one koja se izdvojila, bilo gra\u0111ana koji su samostalno istupali kao nezavisni kandidati, kao \u0161to verujemo da su \u010dlanovi partije, kako one na vlasti (SNS-a naro\u010dito) tako i onih u opoziciji, u okviru strana\u010dke mobilizacije izlazili da glasaju za jedne ili druge kandidate. Partijska nezavisnost kandidata se i dalje mo\u017ee smatrati upitnom, i na\u0161 jedini odgovor na propitivanje autenti\u010dnosti nezavisnosti bio je da je nezavisan svako ko javno tvrdi da to jeste i stoji iza svoje re\u010di, a pre svega je to onaj ko je samostalno prikupljao potpise za svoju kandidaturu. Podrazumevalo se i da \u0107e to brojem prikupljenih glasova i budu\u0107im anga\u017emanom u mesnoj zajednici morati i da doka\u017ee. Kona\u010dnu re\u010d o ovom pitanju poku\u0161ao je da da gradona\u010delnik Novog Sada i predsednik gradskog odbora SNS-a, koji je rekao da su kandidati koji su osvojili ve\u0107inu u tri mesne zajednice na Limanu zaista autenti\u010dni nezavisni kandidati, odnosno, da oni nisu \u201ekandidati \u0110ilasa ni Jeremi\u0107a ni nikakve opozicione stranke\u201d, ve\u0107 nestrana\u010dke li\u010dnosti kojima pru\u017ea ruku saradnje. Poverujemo li oceni najvi\u0161eg predstavnika vlasti u gradu, u isku\u0161enju smo da pristanemo na definiciju koju daje vlast, a ne na onu koju sami utvrdimo i me\u0111usobno dogovorimo. Njegove re\u010di, me\u0111utim, niko do sada nije doveo u pitanje.<\/span><\/p>\n

I pored svega navedenog, izvestan broj nezavisnih kandidata je \u010dinio grupu i radio zajedno, a organizacijom koju smo uspeli da odr\u017eimo pokazali smo da je ozbiljan ulog prevazila\u017eenje teritorijalizacija koju name\u0107e vlast regulacijom same mesne samouprave. Tako je bilo mogu\u0107e da nezavisni kandidati sa Telepa i Detelinare (i po jedan kandidat iz jo\u0161 \u010detiri mesne zajednice iz drugih delova grada)<\/span>6<\/a><\/span><\/sup>, rade zajedno, pru\u017ee jedni drugima podr\u0161ku i poka\u017eu solidarnost, bez obzira \u0161to je svako od njih naposletku morao da se kandiduje u svojoj mesnoj zajednici kao teritorijalnoj jedinici koja je propisana aktima o lokalnoj samoupravi. Da bismo \u010ditaocu pribli\u017eili stvar, mogli bismo re\u0107i da je ulog bila <\/span>nad-organizacija<\/i><\/span>, dakle organizacija ljudi <\/span>iznad<\/i><\/span> ili <\/span>izvan<\/i><\/span> ograni\u010denja koje name\u0107e vlast i njena teritorijalizacija. Ili bismo, pak, mogli re\u0107i da se radilo o <\/span>ekstrateritorijalnoj<\/i><\/span> organizaciji ili mre\u017ei kandidata, onoj koja je nadilazila teritorijalnu organizaciju grada kako bi postala organizacija gra\u0111ana na distanci od vlasti i potmulog uticaja partijskih interesa i establi\u0161menta kojim oni suvereno dominiraju. <\/span><\/span><\/p>\n

NGO kao etiketa ili etiketiran \u2013 u \u010demu le\u017ee limiti organizovanja?<\/b><\/span><\/p>\n

Utisak koji se stekao, zahvaljuju\u0107i medijskim artikulacijama neposredno nakon izbora, jeste da su se gra\u0111ani lako i brzo samoorganizovali i da su zato uspeli da u\u0111u u neke mesne zajednice (ukupno \u0161est), a u nekoliko njih (ukupno tri) i da osvoje ve\u0107inu. Akcentiralo se da su se gra\u0111ani organizovali samo nekoliko dana pre roka za predaju kandidature i to minimalnim sredstvima<\/span>7<\/a><\/span><\/sup> koja su obezbedili iz sopstvenih prihoda, o \u010demu su i sami govorili. Ovakav stav ima za posledicu nekoliko stvari: da je u osnovi samoorganizovanja gra\u0111ana ono \u0161to se naziva \u201espontanim\u201d, a potom i \u201e\u010distim aktivizmom\u201d koji nema nikakve veze sa organizovanim i projektnim radom organizacija civilnog dru\u0161tva, ba\u0161 kao \u0161to se i u ovoj prilici i godinama unazad govori da on nema veze sa opozicionim politi\u010dkim strankama. Ovaj stav gra\u0111ana i mnogih njihovih inicijativa je poznat od ranije i mi\u0161ljenja smo da se njime nastoji \u201ekonstruktivno\u201d odgovoriti na konstantan napad i dehumanizaciju opozicije koju vr\u0161i vlast (gra\u0111ani iskazuju veliku netrpeljivost prema opoziciji, nekada i sna\u017eniju nego onu prema vlasti), bez obzira \u0161to se time gra\u0111ani odri\u010du ne samo politike, ve\u0107 i politi\u010dkih prava, i tako pristaju uz vlast. Danas se na ekolo\u0161kim skupovima zato i mo\u017ee \u010duti da ljude ne interesuje politika, ve\u0107 direktan odnos gra\u0111ana i vlasti, \u0161to ozbiljno dovodi u pitanje i kategoriju gra\u0111anina, budu\u0107i da ovog nema bez politike i politi\u010dkih prava. <\/span><\/span><\/p>\n

Ali za na\u0161u analizu va\u017eni su iskazi ljudi. U ovom slu\u010daju, depolitizacija procesa izra\u017eena je izjavom jedne od limanskih kandidatkinja da oni ne \u017eele da se na\u0111u pod \u201ena\u0161om etiketom\u201d. Bez obzira na posledice, jer, ne \u017eele\u0107i da budu povezani sa organizacijom civilnog dru\u0161tva (nevladina organizacija ili NGO \u2013 non-governmental organisation<\/i>) koja je pokrenula kampanju za izbore za mesne zajednice, odbili su da se pove\u017eu i sa aktivistima i gra\u0111anima sa kojima je ovaj NGO radio na zajedni\u010dkoj organizaciji mre\u017ee kandidata. U jeku kampanje dogodila se partikularizacija op\u0161teg politi\u010dkog cilja. Izostala je i solidarnost, a distanca nije napravljena prema vlasti, ve\u0107 prema nama. Navodno (jer tako je re\u010deno) zbog na\u0161eg projektnog rada (koji je finansiran sredstvima stranih fondacija), kao \u0161to navodnim smatramo i me\u0111uljudske odnose i na\u0161e karaktere kao razlog odvajanja. No ono \u0161to je politi\u010dka posledica ovakvog insceniranja je pogre\u0161no i \u0161tetno uverenje da su se gra\u0111ani potpuno spontano organizovali, bez novca, organizacije i svakako bez NGO-a, iz kog se name\u0107e zaklju\u010dak da je upravo to bilo neophodno da se bi po\u0161teno i opravdano pobedilo. To smatramo naro\u010dito problemati\u010dnim stavom jer se njime \u017ertvuje organizovano civilno dru\u0161tvo i pove\u0107ava ionako sna\u017ean odijum koji prema njemu postoji u srpskom dru\u0161tvu. Distanciranjem od jedne organizacije civilnog dru\u0161tva i njenim isklju\u010denjem iz narativa o izborima, civilno dru\u0161tvo biva \u201eetiketirano\u201d, odnosno targetirano kao izvor problema \u010dak i za autenti\u010dno samoorganizovanje gra\u0111ana. Iz tog razloga moramo napustiti re\u010d \u201esamoorganizovanje\u201d i ostaviti ga aktivizmu neformalnih gra\u0111anskih inicijativa, da bi poku\u0161ali da odbranimo re\u010d \u201eorganizacija\u201d.<\/span><\/p>\n

Kona\u010dno, zbog \u010dega je bilo potrebno insistirati na pobedi, a ne na informisanju javnosti u celokupan proces organizovanja povodom ovih izbora? Motivacije mogu biti razli\u010dite, a jedan od stavova je da su nam potrebne \u201emale pobede\u201d jer one ohrabruju gra\u0111ane i pokazuju da je mogu\u0107e njihovim anga\u017emanom ne\u0161to i uraditi. Kada postavimo pragmati\u010dno, a zapravo politi\u010dko pitanje: \u201e\u0161ta je to \u0161to je mogu\u0107e uraditi?\u201d (ili, po\u0161to je proces zavr\u0161en: \u201e\u0161ta je ovim ura\u0111eno?\u201d), nastaje konfuzija. Dok ve\u0107ina intelektualaca i nezavisnih novinara koji su pisali o pobedi na ovim izborima smatraju da je to po\u010detak kraja Vu\u010di\u0107evog i SNS re\u017eima i da je ovo prvi izborni udarac koji mu je nanet, sami gra\u0111ani-nezavisni kandidati koji su u\u0161li u mesne zajednice i osvojili ve\u0107inu u nekoliko saveta smatraju da njihov anga\u017eman nema nikakve veze sa tim, u smislu da nema nikakve veze sa politikom. Oni se zala\u017eu, izme\u0111u ostalog, za bolje komunalno ure\u0111enje svojih lokalnih zajednica i za otvorene mesne zajednice za gra\u0111ane, njihove kulturne doga\u0111aje, a pominje se i odr\u017eavanje zborova gra\u0111ana. Sve je to sasvim legitimno, ali odakle ovolika diskrepanca u namerama i agendama izme\u0111u pomenutih aktera u ovom procesu, koji su se po njegovom zavr\u0161etku saglasili da su na istom putu? Da li je ovo jedno od mesta koje pokazuje da na\u010delno saglasje postoji, ali ne i zajedni\u010dka organizacija? Sasvim sigurno, jer \u010dak i ako postoji, o njoj ne znamo ni\u0161ta jer nije bilo javnog govora o tome. Ona ostaje ekskluzivna i skrivena, a u najboljem slu\u010daju \u2013 latentna.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to je va\u017eno napomenuti jeste da, pored dugogodi\u0161njeg rada na problemu mesne i lokalne samouprave i pokrenute kampanje koja je pomognuta projektnim radom, ovaj NGO (GKP) nije bio samo ono \u0161to se naziva facilitatorom<\/i> potreba gra\u0111ana. Ve\u0107ina \u010dlanova ovog udru\u017eenja se i kandidovala na izborima za mesne zajednice. Time smo iskazali podr\u0161ku i solidarnost sa svim gra\u0111anima koje smo pozivali da se na isti korak ohrabre, a posebno sa gra\u0111anima sa kojima smo godinama unazad sara\u0111ivali i sa kojima smo uspostavili poverenje koje smatramo neophodnim za svaku politi\u010dku akciju. Drugu va\u017enu poziciju koja odudara od uobi\u010dajene, a to je da je NGO medijator<\/i> ili supervizor<\/i> potreba gra\u0111ana, tako\u0111e treba naglasiti, jer u ovom slu\u010daju gra\u0111ani nisu imali autenti\u010dnu potrebu za mesnim zajednicama oko \u010dijeg zna\u010daja sa njima vodimo vi\u0161egodi\u0161nju raspravu. Ono \u0161to je zapravo po sredi jeste da smo artikulisani predlog izneli pred sve gra\u0111ane Novog Sada kao na\u0161<\/i> i za nas<\/i> \u2013 jer nama, organizaciji civilnog dru\u0161tva su potrebne mesne zajednice<\/i> \u2013 i sopstvenim primerom ih ohrabrili da na taj predlog odgovore i da nam se pridru\u017ee u akciji<\/i> kroz zajedni\u010dku organizaciju<\/i>. I zaista je bilo gra\u0111ana-kandidata koji su afirmativno odgovorili i koji su u me\u0111usobnom povezivanju videli prednost. Ba\u0161 zbog toga najte\u017ee mesto predstavlja ishod izbora po kojem su zbog umre\u017eenosti i solidarnosti upravo oni \u201eka\u017enjeni\u201d, odnosno pora\u017eeni udarom vlasti. Daleko lak\u0161e je podneti to \u0161to su oni koji su na predlog negativno odgovorili, odnosno, distancirali se od uspostavljene organizacije \u2013 pobedili. Takav rezultat ima i svoju saznajnu vrednost: pored \u201emr\u017enje demokratije\u201d, uveravamo se da postoji i ne\u0161to \u0161to bismo nazvali \u201emr\u017enja organizacije\u201d?<\/span><\/p>\n

Epilog \u2013 vlast & gra\u0111ani<\/b><\/span><\/p>\n

Poznato je da su na izborima za savete mesnih zajednica oduvek u\u010destvovale politi\u010dke partije i da je u igri uvek bila unutar-partijska mobilizacija \u010dlanstva, a zatim i ona kapilarna, iako je tako\u0111e jasno da ovi izbori nisu lokalni niti parlamentarni, ve\u0107 gra\u0111anski. Na njima se kandiduje gra\u0111anin, kom\u0161ija, svojim imenom i prezimenom, bez obzira da li je \u010dlan partije ili ne, \u0161to zna\u010di da to \u010dlanstvo mora biti privatna i za ovaj slu\u010daj irelevantna stvar. Kako se po prvi put na ovim izborima dogodila masovnija mobilizacija gra\u0111ana kao nezavisnih kandidata, tako su vlast i SNS morali da odgovore ekstremno masovnom mobilizacijom svojih \u010dlanova. A o\u010digledno i prili\u010dno kalkulisanom i prljavom kampanjom koju je obele\u017eila masovna distribucija (skupih) flajera kojima su dominirale fotografije predsednika dr\u017eave i gradona\u010delnika (a tek onda kandidata SNS-a), nedvosmislena funkcionerska kampanja, raznovrsni pokloni za glasa\u010de, a na sam dan izbora masovno dovo\u0111enje starih i gotovo nepokretnih ljudi na birali\u0161ta da glasaju za njih, kao i veliko prisustvo \u010dlanova SNS-a na glasa\u010dkim mestima protivno svakoj regulaciji izbora.<\/span><\/p>\n

Problemati\u010dnost ove kampanje ne le\u017ei samo u \u010dinjenici da partijska pripadnost kandidata nije smela biti javno isticana, ve\u0107 i u tome \u0161to su pravljeni pritisci na nezavisne kandidate na njihovim radnim mestima, a \u010dak i fizi\u010dkim a ne samo verbalnim pretnjama. Novosadski web portal blizak vlasti je na dnevnoj bazi prokazivao na\u0161u organizaciju (sada je to ve\u0107 poznata sintagma \u201eprevara zvana konceptualna politika\u201d), kao i na nezavisne kandidate koji su nedvosmisleno bili povezani sa nama i \u010dinili \u0161iru organizaciju, zapravo jedinu organizaciju koja je povodom ovih izbora postojala. Najbrutalniji napad vlasti na nezavisne kandidate putem, kako je ona to formulisala, direktne povezanosti sa opozicionim partijama, desio se na Novom naselju, u delu grada gde je u toku aktivna inicijativa \u201eZa zeleno Novo naselje\u201d, a pretpostavka je da su toliki pritisak pretrpeli upravo zbog svoje borbe, a potom i zbog prethodne (u okviru Grupe gra\u0111ana) povezanosti sa na\u0161om organizacijom.<\/span><\/p>\n

Da je kampanja vlasti, obele\u017eena pritiscima na NGO, dakle, na civilno dru\u0161tvo i na organizovane gra\u0111ane, bila planirana i u tom smislu iskalkulisana, govore i izjave gradona\u010delnika dan nakon izbora, gde je pored \u010destitke nezavisnim kandidatima koji su pobedili u nekoliko mesnih zajednica na Limanima, rekao i gde su morali biti ekstremno organizovani da ne bi dozvolili da u savete mesnih zajednica u\u0111e ijedan nezavisni kandidat. Pre svega na Telepu i Detelinari, a zatim na Novom naselju i u Sremskoj Kamenici, gde je po njegovim re\u010dima \u201epostojao sna\u017ean otpor protiv SNS-a\u201d. U tim delovima grada je vlast bila toliko mobilisana da je nezavisne kandidate pobedila dvostruko ili \u010dak trostruko ve\u0107im brojem glasova. Iako se ovim isticanjem pojedinih delova grada pravi prostor i za \u0161pekulacije oko neometanog sprovo\u0111enja drugih interesa vlasti (na Telepu je to izgradnja mosta i \u201eNovog Sada na vodi\u201d, na Novom naselju gara\u017ee, a u Sremskoj Kamenici investitorska ofanziva u najavi), neosporno je da se radilo o njenom udaru na me\u0111usobno povezane nezavisne kandidate (na Detelinari su to bili \u010dlanovi GKP) koji su se autonomno organizovali van kontrole vlasti i uticaja politi\u010dkih partija koje u njoj u\u010destvuju.<\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>Oko izmena izbornih uslova za mesne zajednice u mnogim mestima u Vojvodini, koje su rezultirale pojavom izbornih lista, pogledati tekstove u<\/span><\/span><\/span> Biltenu \u201eStanar\u201d, #12, 2021.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>Novi Neboj\u0161a Milenkovi\u0107 \u010desto upotrebljava ovu sintagmu, pa tako i u tekstu kojim je poku\u0161ao da opi\u0161e politi\u010dka de\u0161avanja u Novom Sadu koja su prethodila izborima i ona tokom njih, iako iz li\u010dnog ugla, po nama i dalje nedovoljno precizno; portal \u201eMoj Novi Sad\u201d, 20. jun 2021. godine: <\/span><\/span><\/span>http:\/\/www.mojnovisad.com\/vesti\/novi-nebojsa-milenkovic-zasto-na-ostrvu-nije-bilo-kandidata-ili-kako-sam-andreja-vucica-doveo-u-novi-sad-id40808.html<\/span><\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a>\u201eKampanju u kampanji\u201d je dopunila konferencija za novinare koja je organizovana dan posle izbora sa nezavisnim kandidatima sa Limana i iz nekoliko drugih delova grada, ali \u010dlanovi GKP-a, koji su bili nezavisni kandidati i koji su sa saradnicima vodili vi\u0161emese\u010dnu kampanju za izbore za mesne zajednice, na nju nisu bili pozvani.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a>O komplikovanoj politi\u010dkoj i partijskoj situaciji u No<\/span><\/span>vom Sadu, pogledati tekst Zorana Gaji\u0107a, \u201ePrevara zvana konceptualna politika\u201d, objavljenom u ovom broju Biltena \u201eStanar\u201d.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

5<\/a>GKP je organizovala \u0161tampu i distribuciju 15.000 flajera u po\u0161tanske sandu\u010di\u0107e svih stanovnika Limana dvadeset dana pre izbora za mesne zajednice, pozivaju\u0107i ih da se kandiduju kao nezavisni i nestrana\u010dki kandidati, a potom da za gra\u0111anske kandidate glasaju.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

6<\/a> Nezavisni kandidati koji su pru\u017eili jedni drugima podr\u0161ku, bez obzira na teritorijalna ograni\u010denja mesne samouprave, nalaze se na ovoj stranici (pored njih, postojalo je jo\u0161 nekoliko kandidata koji su podr\u017eavali ostale): <\/span><\/span><\/span>http:\/\/www.mesnezajednice.rs\/kandidati\/<\/span><\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

7<\/a> Stav o ovakvom samoorganizovanju gra\u0111ana, potencirali su kandidati u limanskim mesnim zajednicama, a nakon nje, on je u\u0161ao i u diskurs intelektualaca i nezavisnih novinara. Pogledati gostovanje novinara Nedima Sejdinovi\u0107a u emisiji \u201eNovi dan\u201d, 16. jun 2021. godine: <\/span><\/span><\/span>https:\/\/rs.n1info.com\/vesti\/gosti-n1-o-neregularnostima-na-izborima-za-savete-mesnih-zajednica\/<\/span><\/span><\/span><\/a><\/u><\/span> kao i iskaze kandidata: <\/span><\/span><\/span>https:\/\/www.021.rs\/story\/Novi-Sad\/Vesti\/276693\/FOTO-Ovo-su-Novosadjani-koji-su-na-izborima-u-mesnim-zajednicama-bili-jaci-od-partije.html<\/span><\/span><\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n

\u2014<\/p>\n

BILTEN STANAR # 13 & 14<\/span><\/strong><\/p>\n

Novine Inicijative za lokalnu samoupravu<\/p>\n

STUDIJA SLU\u010cAJA:\u00a0Izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu 2021. godine<\/b><\/p>\n

UREDNI\u0160TVO BILTENA:<\/span>\u00a0GKP<\/b><\/span><\/p>\n

OVOM BROJU BILTENA STANAR doprineli su:\u00a0\u00a0<\/span>Branka \u0106ur\u010di\u0107, Zoran Gaji\u0107, Dejan Ignji\u0107, \u017deljko Popovi\u0107, Slobodan Sto\u0161i\u0107<\/b><\/span><\/p>\n

FOTOGRAFIJE-KOLA\u017d:<\/span>\u00a0Slobodan Sto\u0161i\u0107, GKP<\/b><\/span><\/p>\n

TIRA\u017d:\u00a0<\/span>12.000<\/b><\/span><\/p>\n

Bilten Stanar #13&14<\/strong> je objavila Grupa za konceptualnu politiku<\/strong> u okviru projekta \u00ab\u00a0Lokalne politike i izbori za mesne zajednice\u00a0\u00bb koji se realizuje u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavni\u0161tvo Beograd<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n<\/div>\n

<\/div>\n
<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O organizacijskom aspektu izbora za mesne zajednice Kako je pokrenuta kampanja za izbore za mesne zajednice Kampanja za izbore za \u010dlanove saveta mesnih zajednica u Novom Sadu zapo\u010dela je jo\u0161 u novembru 2020. godine, kada je gradska skup\u0161tina raspisala i, […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3031,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,47,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/242560489_3130420643950253_8859447489518508415_n.jpeg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3028"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3028"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3028\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3031"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3028"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3028"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}