{"id":2776,"date":"2020-08-24T06:24:18","date_gmt":"2020-08-24T06:24:18","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2776"},"modified":"2020-08-24T10:04:04","modified_gmt":"2020-08-24T10:04:04","slug":"prestonica-nasilja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/prestonica-nasilja\/","title":{"rendered":"Prestonica nasilja"},"content":{"rendered":"

Uporedo sa spontanim ljudskim gibanjima koja mo\u017eemo nazvati protestnim<\/i> rastu i poja\u010davaju se oblici nasilja kojima Dr\u017eava uzvra\u0107a. Ovaj odgovor ona izvodi nekada manje a nekada vi\u0161e otvoreno nasilno, koriste\u0107i se obiljem varijeteta koji su joj na raspolaganju: u nekim slu\u010dajevima su dovoljne inspekcije, komunalne i druge (redovne) policije, a ponekada na scenu stupaju i oklopljenije formacije, specijalne jedinice, policajci u civilu i uba\u010deni elementi. U svakom slu\u010daju, poslije dejstvovanja organa reda koji \u201esamo reagiraju\u201c na nerede onih koji se protiv ne\u010dega bune, rezultat je uvijek isti: dolazi do dodatne eskalacije i brutalizacije primjene \u010diste i nesrazmjerne sile, a vrhunac ovoga ogleda se u razbijenim glavama, hap\u0161enjima i haosom na ulicama. Ovo dalje, kao svoju krajnju posljedicu, ima ulivanje osje\u0107aja straha<\/i> kod gra\u0111ana i \u0161irenje atmosfere nesigurnosti<\/i> zato \u0161to ve\u0107ini ljudi nije jasno kako to da organi zadu\u017eeni za \u010duvanje reda mogu tako brutalno da se okome na one za koje bi trebalo da rade i za \u010diji ra\u010dun bi trebalo da taj isti red \u010duvaju. Ili je to, mo\u017eda, samo zabluda? Mo\u017eda i rade posao za svoje nalogodavce, samo \u0161to ti nalogodavci nismo mi, iako ih mi sve zajedno pla\u0107amo? Mo\u017eda su nalogodavci neki \u201edrugi od nas\u201c, ma koliko nam se predstavljali kao \u201ejedni od nas\u201c? A mo\u017eda oni i ne \u010duvaju red, nego poredak<\/i>. Rije\u010di sli\u010dne, a tako razli\u010dite.<\/span><\/p>\n

\u0160to se Novog Sada ti\u010de, on je od mirnog grada, kakvim se voli smatrati, u posljednje vrijeme prerastao u pravo popri\u0161te i prizori\u0161te izbijanja nemira sa nasilnim elementima koji izdaleka itekako znaju zali\u010diti na prizore otvorenih sukoba \u010dijim slikama smo zasuti ve\u0107 du\u017ee vremena. Na nedavno odr\u017eanim protestima protiv prebijanja aktiviste Milana Vuji\u0107a<\/span>1<\/a><\/span><\/sup> mogli smo \u010duti i tezu da se nalazimo u stanju \u201elatentnog gra\u0111anskog rata\u201c i da zbog toga moramo da sabijemo redove u udru\u017eivanju u otporu prema vlasti koja se pona\u0161a vi\u0161e kao neka okupatorska sila, nego kao organizirana uprava. Ova teza dobrim je dijelom ta\u010dna, iako se treba \u010duvati previ\u0161e \u010destih upotreba \u201eratnih\u201c metafora (\u010demu sam i s\u00e2m ina\u010de sklon), zato \u0161to se nemi\u0161ljena metafora mo\u017ee vratiti onome tko ju upotrebljava i poni\u0161titi svoje ina\u010de stilski efektne domete. Jer, \u0161ta zna\u010di biti u stanju gra\u0111anskog rata i pozivati na udru\u017eivanje i otpor ako se istovremeno ne radi i na jasnom i glasnom politi\u010dkom stavu o principima tog udru\u017eivanja u otporu? Ako se, nabrajaju\u0107i sve prethodne \u017ertve sli\u010dnih, a u nekim elementima i potpuno identi\u010dnih batinanja spomene prebijanje trojice aktivista, a onda imenuje samo jedan od njih (mo\u017eda onaj koji je na\u0161em politi\u010dkom senzibilitetu \u2013 treba li mo\u017eda re\u0107i i koalicionoj bliskosti? \u2013 najbli\u017ei), dok se imena preostale dvojice ni ne pomenu, onda je nekako u duhu logike i elementarne politi\u010dke pismenosti zaklju\u010diti da u tom pozivu postoji ne\u0161to neizre\u010deno i ne\u0161to \u0161to se podrazumijeva, a da se ne smatra va\u017enim da bi se objasnilo i javno reklo onima koje se na otpor poziva. Tako se bar \u010dinilo nekolicini nas koji smo do\u0161li da podr\u017eimo skup, a iz istih smo politi\u010dkih razloga podr\u017eali i momke iz Zdru\u017eene akcije kojima su glave razbijene godinu dana ranije. Ina\u010de, sa svim ostalim \u0161to je re\u010deno tog dana, kao i dan ranije na tribini\/javnoj konferenciji odr\u017eanoj na stepeni\u0161tu SPENSA tu pored suda, mo\u017eemo se slo\u017eiti: nasilje jeste postalo oblikom dominantne \u201epoliti\u010dke komunikacije\u201c s obzirom da se godinama radi na obeshrabrivanju ljudi da misle svojom glavom i da razmi\u0161ljaju o politici ne kao specijaliziranoj aktivnosti samo nekih od nas (\u201epartijsko-odborni\u010dki modus\u201c) nego kao o autonomnoj aktivnosti ljudi koji, tragaju\u0107i za rje\u0161avanjem zajedni\u010dkih problema, jedni drugima ne\u0161to predla\u017eu. Sla\u017eemo se i sa tim da svako verbalno nasilje ima tendenciju da se razvije u torturu i teror kao jedan od razvijenijih oblika politi\u010dkog nasilja,<\/span>2<\/a><\/span><\/sup> a ove polomljene kosti i prolivena krv to dokazuju i na to upozoravaju. Nije sporno ni to da smo, kao ljudi, izgubili osje\u0107aj za pravdu i da nam nedostaje <\/span>solidarnosti<\/i><\/span> sa onima koji svuda oko nas trpe zlo: od prodava\u010dica povr\u0107a i cvije\u0107a koje maltretira komunalna policija po gradskim trotoarima, preko ljudi koje izbacuju iz njihovih jedinih domova zbog nerazja\u0161njenih odnosa investitora i malverzacija izvr\u0161itelja, pa do solidarnosti sa onima koji trpe otvoreno porodi\u010dno (pogotovo seksualno) nasilje iza zatvorenih vrata svojih domova. <\/span><\/p>\n

No, da bismo mogli da se pitamo o svim ovim pojavnim oblicima po\u017eeljne solidarnosti, mislim da se prije toga moramo zapitati i o politi\u010dkoj solidarnosti<\/i> o kojoj se prvoj moramo izjasniti upravo oni koji na solidarnost pozivaju. Jer, kako da se ne pitamo o podjelama koje uo\u010davamo ve\u0107 i u pozivu na solidarnost, ako znamo da je mehanizam dijeljenja upravo jedan od omiljenih mehanizama svake vlasti koja naginje apsolutizmu? Kako da se ne pitamo o solidarnosti sa onima koji mo\u017eda i otvoreno kritikuju na\u0161e pozicije, ali im netko zbog tih njihovih stavova otvara lobanje? Zato bi bilo pravedno i politi\u010dki zrelo da, poslije \u010ditanja liste politi\u010dkih zahtjeva aktuelnoj vlasti i pozivanja na gra\u0111ansku hrabrost i svijest, spomenemo imena i onih koji su na samo nekoliko stotina metara od tog mjesta godinu dana ranije premla\u0107eni. A njihova imena su, pored pomenutog Dejana Bagari\u0107a (aktiviste DS i pokreta 1 od 5 miliona), Marko \u0110elevi\u0107 i Mihajlo Nikoli\u0107, aktivisti Zdru\u017eene akcije Za krov nad glavom. Njih trojica, kao i svi oni anonimni ljudi koji su na svojim le\u0111ima osjetili kako boli od dr\u017eave neka\u017enjavanjem ohrabreno nasilje nad njenim gra\u0111anima, treba da budu pomenuti pored imena mladog Milana, ba\u0161 zato da se me\u0111u njima koji su sli\u010dni ne bi pravile razlike koje prave pukotinu u solidarnosti<\/i> na koju se pozivamo. <\/span><\/p>\n

Savo Rom\u010devi\u0107, GKP<\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>\u0002<\/sup> Milan Vuji\u0107, aktivista Demokratske mre\u017ee mladih, oboren je sa svog bicikla (ponovo se pojavljuje bicikl kao element doga\u0111aja \u0161to je zanimljiv fenomen i mjesto za neku kasniju analizu) udarcem u glavu u no\u0107i 9. avgusta na Bulevaru Evrope (sic!). Na njega je nasrnuo trenutno samo inicijalima ozna\u010deni dvadesetdvogodi\u0161njak I.R., za kog postoje osnovane sumnje da se nalazio na izbornoj listi jedne od manjinskih partija na prethodno prire\u0111enim izborima.<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>\u0002<\/span><\/sup> Milan se poslije operacije lica oporavlja, iako i dalje dobija prijete\u0107e poruke preko mre\u017ea, \u0161to, opet, potvr\u0111uje i jednu tezu o kru\u017enoj a ne linearnoj prirodi nasilja: jednom kada preraste u fizi\u010dko nasilje ono se time ne zavr\u0161ava, nego se samoreproducira u novim krugovima, zapravo spirali oblika, starih i novih, koji se ponavljaju ali na nekom drugom nivou i \u010desto ja\u010dim intenzitetom da bi se, po potpunom uni\u0161tenju ciljane jedinke, kao tornado usmjerilo ka nekom drugom tko mu se na\u0111e na putu.<\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uporedo sa spontanim ljudskim gibanjima koja mo\u017eemo nazvati protestnim rastu i poja\u010davaju se oblici nasilja kojima Dr\u017eava uzvra\u0107a. Ovaj odgovor ona izvodi nekada manje a nekada vi\u0161e otvoreno nasilno, koriste\u0107i se obiljem varijeteta koji su joj na raspolaganju: u nekim […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":2781,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/pn9.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2776"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2776"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2776\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2781"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}