{"id":2750,"date":"2020-08-03T13:45:28","date_gmt":"2020-08-03T13:45:28","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2750"},"modified":"2020-08-07T06:48:02","modified_gmt":"2020-08-07T06:48:02","slug":"nekoliko-nas-sylvain-lazarus-razmisljanja-i-predlog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/nekoliko-nas-sylvain-lazarus-razmisljanja-i-predlog\/","title":{"rendered":"Grupa NEKOLIKO NAS & SYLVAIN LAZARUS: Razmi\u0161ljanja i predlog o intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi"},"content":{"rendered":"

Prvi deo<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Razmi\u0161ljanja<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Nacrt za intelektualnost sa stanovi\u0161ta ljudi<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Treba da radimo na <\/span><\/span>intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span>. Iscrpljenost vlasti otvara ne\u0161to na strani intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi, ali to nije dovoljno za stvaranje kapaciteta, moc\u0301i. Po\u010deli smo sa istra\u017eivanjem prv<\/span><\/span>og<\/span><\/span><\/span> nacrta<\/span><\/span><\/span> koj<\/i><\/span><\/span>i<\/i><\/span><\/span><\/span> se ti\u010de intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

Va\u017ena stvar je da ta \u201e<\/span><\/span>intelektualnost<\/i><\/span><\/span> sa stanovi\u0161ta ljudi\u201c nije potpuno ista kao pitanje \u201e<\/span><\/span>politike<\/i><\/span><\/span> sa stanovi\u0161ta ljudi\u201c. I na to \u0107emo se jo\u0161 vratiti.<\/span><\/span><\/p>\n

Istina \u2013 re\u0107i istinu<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Da li postoji centralno, odlu\u010dujuc\u0301e mesto za pitanje \u201eistine\u201c u ovoj intelektualnosti ljudi koju \u017eelimo da identifikujemo? To je ono \u0161to smo istra\u017eili. Pitali smo se kako pronac\u0301i uslove za jedan <\/span><\/span>dispozitiv ankete<\/i><\/span><\/span> u ovoj konjunkturi. Mo\u017eemo li se fokusirati na intelektualnost kao praksu sa stanovi\u0161ta ljudi? Ovo bi bilo zanimljivo kao projekat. Kako se intelektualnost konstitui\u0161e pomoc\u0301u prakti\u010dnih procesa? \u0160ta ta intelektualnost govori? <\/span><\/span><\/p>\n

Iz iskustva znamo koliko je va\u017eno rec\u0301i istinite stvari: \u201eradnici\u201c kao <\/span><\/span>istina<\/i><\/span><\/span> onih koji su ozna\u010deni kao nedokumentovani radnici (bez papira \u2013 <\/span><\/span>les sans-papiers<\/i><\/span><\/span>), ili \u010dak: \u201eradnik broji radnika\u201c, tj. rec\u0301i da je to istinit govor ljudi u njihovo sopstveno ime. Znamo politi\u010dku snagu iskaza koje su izumeli ljudi: to su iskazi o mobilizaciji i intelektualnosti. <\/span><\/span><\/p>\n

Vlast je po pravilu daleko od istine ljudi<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

U politici vlade protiv koronavirusa (odluka o odr\u017eavanju op\u0161tinskih izbora neposredno pre zatvaranja, skandal u stara\u010dkim domovima, nedostatak maski, nesposobnost na svim nivoima), dr\u017eava je do\u017eivela veliki neuspeh u pogledu zdravlja ljudi koji su bili izlo\u017eeni riziku. U 20 \u010dasova na balkonima ste mogli istovremeno da \u010dujete aplauz i \u201eMakron, ostavka!\u201c. Na njima su bili vidljivi re\u010diti transparenti. Ali dugo ve\u0107 znamo da je prozivanje dr\u017eave zbog njenih la\u017ei i osporavanje dr\u017eavne la\u017ei reakcija i da je ona va\u017ena, ali sama po sebi ne predstavlja subjektivni kapacitet ljudi.<\/span><\/span><\/p>\n

Denunciranje la\u017ei dr\u017eave nije bezna\u010dajno, i mo\u017eemo se zapitati hoc\u0301e li ono \u0161to se dogodilo (posebno oko skandala sa maskama) <\/span><\/span>transformisati odnos ljudi prema kredibilitetu dr\u017eave<\/i><\/span><\/span>. Me\u0111utim, jo\u0161 jednom, denunciranje la\u017ei dr\u017eave kao takvo ne predstavlja subjektivni kapacitet.<\/span><\/span><\/p>\n

Uzmimo jo\u0161 jedan registar istine u kontekstu demonstracija protiv policijskog nasilja u SAD i mladih u Francuskoj: \u201eIstina i pravda za Adamu\u201c. Sa ubistvom D\u017eord\u017ea Flojda (George Floyd) u SAD je uspostavljen princip jedinstva: \u201esvaki \u017eivot se ra\u010duna\u201c, \u017eivot je \u017eivot \u2013 to je ovde ideja. Rekvalifikacija ubistva (pogor\u0161anje optu\u017ebe) izraz je potrebe da se nazna\u010di da ni\u0161ta nec\u0301e biti kao ranije: u tom smislu, zahtev za istinom i re\u0107i istinu od strane ljudi <\/span><\/span>mo\u017ee imati efekte na vladanje<\/i><\/span><\/span>. \u201eOni (dr\u017eava, vlastodr\u0161ci) ne \u017eele da \u010duju na\u0161u istinu!\u201c Subjektivni kapacitet je na strani onoga \u201ere\u0107i istinu\u201c, izme\u0111u ljudi, a ova <\/span><\/span>javna<\/i><\/span><\/span> afirmacija da se ka\u017ee istina (izme\u0111u ljudi) afirmi\u0161e legitimitet na strani ljudi koji se protivi navodnoj legitimnosti vlasti (onome \u0161to je legalno). Sa \u017dutim prslucima se postavilo pitanje sukoba <\/span><\/span>legitimiteta<\/i><\/span><\/span>. Postoji tako\u0111e i <\/span><\/span>istrajnost<\/i><\/span><\/span> koja je specifi\u010dna za ovu hrabrost da se ka\u017ee istina.<\/span><\/span><\/p>\n

Principi i prakse u re\u0107i-istinu, to je ono \u0161to imamo pred sobom<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Naravno, <\/span><\/span>re\u0107i istinu, <\/i><\/span><\/span>invencija je <\/span><\/span>za mnoge<\/i><\/span><\/span>, ali samo zato \u0161to je ne\u0161to re\u010deno mnogima ne zna\u010di da je to istina. Sve zavisi od toga \u0161ta je re\u010deno. Postoje mnoge la\u017ene i sramotne stvari koje su re\u010dene mnogima. Stoga se u re\u0107i-istinu susrec\u0301emo sa pitanjem principa i prakse. Kada postoje efekti re\u0107i-istinu ljudi o vladanju, to je povezano sa onim \u0161to jo\u0161 nazivamo pitanjem <\/span><\/span>moguc\u0301eg<\/i><\/span><\/span>. Koji su efekti i moguc\u0301e u re\u0107i-istinu od strane ljudi? Pod kojim uslovima se ono odvija?<\/span><\/span><\/p>\n

Intelektualnost sa stanovi\u0161ta ljudi <\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Vra\u0107amo se na na\u0161e pitanje: kako misliti intelektualnost sa stanovi\u0161ta ljudi kada ova intelektualnost vi\u0161e nema podr\u0161ku jedne \u201epolitike sa stanovi\u0161ta ljudi\u201c? O\u010digledno je to veoma slo\u017eeno pitanje. U ovom trenutku, iskaz \u201eljudi misle\u201c vi\u0161e se ne pripisuje politici (sa stanovi\u0161ta ljudi). Re\u010d \u201epolitika\u201c pala je na stranu politi\u010dara, parlamentarizma, politike sa stanovi\u0161ta dr\u017eave. Subjektivni kapacitet ne podr\u017eava nikakva organizacija.<\/span><\/span><\/p>\n

Nakon \u017dutih prsluka, od novembra 2018. godine, i nakon \u0161trajkova protiv zakona o penzijama u decembru 2019. godine, a onda i tokom razdoblja Kovida, \u010dini nam se da je te\u0161ko dozna\u010diti \u201epolitiku\u201c onome \u0161to nazivam \u201epolitika sa stanovi\u0161ta ljudi\u201c. Te\u0161ko je nac\u0301i njenu upotrebu koja nije pripisana vlasti i dr\u017eavi. Re\u010d <\/span><\/span>politika<\/i><\/span><\/span> je (privremeno?) za nas li\u0161ena va\u017enosti. Konsekvence su neprijatne. <\/span><\/span><\/p>\n

U vreme Politi\u010dke organizacije, rekli smo da \u201eljudi misle\u201c i da, ako politika pripada poretku subjektivnog, onda mo\u017ee postojati i <\/span><\/span>mi\u0161ljenje ljudi koje je mi\u0161ljenje politike<\/i><\/span><\/span> (u interiornosti). Ako se danas \u201epolitika\u201c ne mo\u017ee koristiti kao <\/span><\/span>re\u010d-podr\u0161ka subjektivnom kapacitetu ljudi<\/i><\/span><\/span>, to zna\u010di da iskaz <\/span><\/span>ljudi misle politiku<\/i><\/span><\/span> strogo zna\u010di da <\/span><\/span>ljudi misle dr\u017eavnu politiku<\/i><\/span><\/span>, ali to nipo\u0161to ne ozna\u010dava sam subjektivni kapacitet koji su izumeli ljudi na bazi svojih principa i praksi. Ali ako ljudi ne misle politiku u interiornosti, \u0161ta oni misle? Koja je hipoteza alternativa mi\u0161ljenju politike u interiornosti? Kako onda mo\u017eemo odr\u017eati iskaz \u201eljudi misle\u201c? Kakva bi to intelektualnost bila?<\/span><\/span><\/p>\n

Pored toga, to \u0161to <\/span><\/span>ljudi misle dr\u017eavnu politiku<\/i><\/span><\/span> ne govori ni\u0161ta o onome \u0161to je na strani ljudi, jer svako mo\u017ee imati mi\u0161ljenje i prosu\u0111ivanje o dr\u017eavi i njenoj politici. Dakle, ako politika <\/span><\/span>u interiornosti<\/i><\/span><\/span> vi\u0161e nije kategorija mi\u0161ljenja ljudi i ako se ipak dr\u017eimo iskaza \u201eljudi misle\u201c, pitanje bi moglo biti formulisano ovako: \u0161ta ljudi misle ako to nije politika? Pitanje je slo\u017eeno i ne sastoji se samo iz pronala\u017eenja re\u010di ili kategorija koje bi <\/span><\/span>zamenile politiku<\/i><\/span><\/span>. Ono se ti\u010de <\/span><\/span>operacija mi\u0161ljenja<\/i><\/span><\/span> ili operacija intelektualnosti za koje verujem da su specifi\u010dne za trenutnu subjektivnu singularnost i da se zato moraju identifikovati.<\/span><\/span><\/p>\n

O mno\u0161tvenosti<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

U svetlu \u017dutih prsluka i poslednjih nekoliko meseci, mi mo\u017eemo odr\u017eati hipotezu o moc\u0301i ljudi na njihovom sopstvenom mestu, u sopstvenom prostoru, ali \u0161ta je sa njihovim odnosom prema vlasti? Da li jo\u0161 uvek mo\u017eemo da koristimo re\u010d \u201emi\u0161ljenje\u201c u odnosu ljudi prema vlasti? A da govorimo o <\/span><\/span>mi\u0161ljenju odnosu stvarnosti<\/i><\/span><\/span>? Ono \u0161to \u201edobra vlada\u201c treba da radi ne pripada <\/span><\/span>mogu\u0107em sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to ovde \u010dini problematiku, jeste uzeti u obzir da na strani ljudi postoji mno\u0161tvo mi\u0161ljenja. Svako od njih deluje u vi\u0161e odvojenih registara mno\u0161tva intelektualnosti. Postoji veoma kratak, vrlo jasan odlomak u knjizi \u201eAntropologija imena\u201c o mno\u0161tvu intelektualnosti i mno\u0161tvu mi\u0161ljenja (citirano na kraju teksta). O\u010digledno je da ono \u0161to je mi\u0161ljenje ljudi u<\/span><\/span> re\u0107i istinu<\/i><\/span><\/span>, mnogima (vi\u0161e nego \u201ekolektivnima\u201c) koji istinu govore onima koji je i sami ka\u017eu (ekvivalent politici u interiornosti u vreme politike), mo\u017eda mo\u017ee da bude novi registar mi\u0161ljenja u interiornosti:<\/span><\/span> re\u0107i istinu me\u0111u ljudima<\/i><\/span><\/span>. Pitanje je: s obzirom na vlast, dr\u017eavu, izbore, vladu itd., postoji li singularno mi\u0161ljenje ljudi? Mo\u017eemo istra\u017eiti hipotezu da bi trebalo da postoji potres, novi na\u010din razmi\u0161ljanja o pitanju izbora, o odnosu ljudi i glasa na izborima, da ih vi\u0161e ne upisujemo u registar <\/span><\/span>gre\u0161aka<\/i><\/span><\/span>, <\/span><\/span>proma\u0161aja<\/i><\/span><\/span> ili saglasja sa dr\u017eavom, ve\u0107 kao da oni <\/span><\/span>dolaze iz singularne intelektualnosti<\/i><\/span><\/span>. To bi se moglo nastaviti pra\u0107enjem ve\u0107inskih fenomena. Na\u0161a nada je da <\/span><\/span>pod uslovom identifikovanja ovog mi\u0161ljenja<\/i><\/span><\/span> i njegovih operacija intelektualnosti mo\u017eemo predlo\u017eiti kriti\u010dko distanciranje od izborne prakse \u2013 i pre svega: <\/span><\/span>predlo\u017eiti druge prakse<\/i><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

\u017duti prsluci su ostavili svu slobodu glasanju na evropskim i op\u0161tinskim izborima: kao da u ovom registru svako ra\u010duna na sebe. Stoga bi postojala <\/span><\/span>dva odvojena (subjektivna) individualna prostora<\/i><\/span><\/span>: kao \u017duti prsluk, i kao francuski dr\u017eavljanin sa pravom glasa.<\/span><\/span><\/p>\n

Predlozi za novi po\u010detak <\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Evo nekoliko predloga za pristup novom ulazu. Ideja bi bila, kada je to moguc\u0301e, formiranje radnih grupa; njihovo ime treba da se precizira; diskusiona grupa, kao i grupa za akciju, praksu. Nekoliko nas bi moglo da bude <\/span><\/span>inicijativa\/inicijator<\/i><\/span><\/span> ovih grupa. Da bi se ovo u\u010dinilo, potreban je uvodni tekst, orijentacija koja bi poslu\u017eila kao osnova za poziv na prve sastanke. <\/span><\/span><\/p>\n

Da li je ovo politi\u010dki predlog?<\/i><\/span><\/span> Ali, da li je to pravo pitanje u ovom trenutku? Da li je to politi\u010dka inicijativa koja se nalazi pod onim \u0161to se nazivalo politikom <\/span><\/span>sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span>? Pitanje je tako\u0111e: mo\u017eemo li jo\u0161 uvek upotrebiti re\u010d \u201epolitika\u201c tako \u0161to c\u0301emo je razdvojiti od vlasti, od dr\u017eave, politi\u010dara, partija, parlamentarizma ili \u010dak kontradikcije i klasicizma?<\/span><\/span><\/p>\n

Re\u0107i<\/b><\/i><\/span><\/span>–<\/b><\/i><\/span><\/span>istinu ljudi, da li je to intelektualnost?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Na\u0161 trenutni predlog je da zadr\u017eimo <\/span><\/span>re\u0107i<\/i><\/span><\/span>–<\/i><\/span><\/span>istinu<\/i><\/span><\/span> na strani ljudi kao specifi\u010dnu intelektualnost. Nije stvar \u201ere\u0107i istinu\u201c, vec\u0301 da je <\/span><\/span>istina ono \u0161to je re\u010deno<\/i><\/span><\/span>. Kao kad su \u017duti prsluci tvrdili da su respektabilni (da treba da budu po\u0161tovani) i da je dr\u017eava postupajuc\u0301i prema njima bila duboko nemoralna, a da su oni, \u017duti prsluci, otelotvorili hrabrost, moral i legitimitet … Dakle, postoji pomak u pitanju istine, a ne ta\u010dnost \u010dinjenica ili takozvane nau\u010dne eksperimentalne potvrde da bi se rekla istina. <\/span><\/span>Ono \u0161to je re\u010deno je istina<\/i><\/span><\/span>, to je istina onih koji to ka\u017eu ili je istina onih koji ho\u0107e re\u0107i istinu. Ovo <\/span><\/span>re\u0107i-istinu<\/i><\/span><\/span> je izum <\/span><\/span>mnogih<\/i><\/span><\/span>, i hteti re\u0107i istinu, <\/span><\/span>to su iskazi koji struktuiraju praksu<\/i><\/span><\/span>. Mogli bismo rec\u0301i da su to izumljene prakse koje se hrane novim iskazima.<\/span><\/span><\/p>\n

Druga ta\u010dka ankete ti\u010de se odnosa ljudi prema dr\u017eavi i vlasti, posebno prema parlamentarizmu i izborima. Dve referentne situacije \u2013 prva: \u017duti prsluci i izbori koji svakom \u017dutom prsluku daju slobodu da glasa ili da ne glasa. Druga: granice iscrpljenosti mnogih zbog Makronove vlade, njenih mera. <\/span><\/span><\/span>Da li je re\u0107i<\/i><\/span><\/span><\/span>–<\/i><\/span><\/span><\/span>istinu ljudi operativno na mestu vlade? Mo\u017eda, ali pod kojim uslovima?<\/i><\/span><\/span><\/span> Da li re\u0107i<\/span><\/span><\/span>–<\/span><\/span><\/span>istinu mo\u017ee imati efekte vladanja? Evo nekoliko ta\u010daka koje <\/span><\/span><\/span>stavljamo pred<\/span><\/span><\/span><\/span> va\u0161<\/span><\/span><\/span>u<\/span><\/span><\/span> lucidnost.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Drugi deo<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Predlog<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Novi ulaz bi se sastojao iz formiranja grupa za diskusiju, ali i praksu, koje su relevantne za re\u0107i<\/i><\/span><\/span>–<\/i><\/span><\/span>istinu. Opse\u017ean program. \u0160to se ti\u010de mi\u0161ljenja ljudi, to bi bila propozicija kojom bi trebalo specifikovati singularnu intelektualnost re\u0107i<\/i><\/span><\/span>–<\/i><\/span><\/span>istinu mnogima, posebno u pogledu teze \u201eljudi misle\u201c i \u201emi\u0161ljenje ljudi je odnos stvarnosti\u201c. Evo tekstualnog predloga koji bi mogao da se predstavi grupama za diskusiju o tome \u0161ta mo\u017ee da se misli, ka\u017ee, u odre\u0111enom periodu.<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

1) Tokom epidemije, vlada nije prestajala da la\u017ee: o opasnosti od epidemije, o nedostatku bolnica, maski, testova, le\u010denja, o situaciji u stara\u010dkim domovima, itd. Sva ozbiljna svedo\u010denja to pokazuju: oni su sistematski koristili masovne medije da bi sakrili istinu. Vlada nije samo pokazala nesposobnost niti amaterizam u ovom periodu: <\/span><\/span>tvrdoglavo je sledila svoju politiku<\/i><\/span><\/span>. Njene izjave i odluke imale su dva cilja: nametnuti sve vec\u0301e <\/span><\/span>bezbedonosne <\/span><\/span>mere (krivica, uvrede, pretnje, vanredno stanje, izolacija, kontrola, suzbijanje bilo kakvog izraza besa…) i za\u0161tititi interese tr\u017ei\u0161ta. I to je potpuno ista politika laganja koju ona primenjuje u aktuelnom trenutku, koji se zove otvaranje (izlazak iz izolacije): c\u0301utanje i manipulacija katastrofalnim bilansom njenog tretmana epidemije, napu\u0161tanje ljudi bez primanja, la\u017ei o buduc\u0301nosti zdravlja i bolnica, o kriterijumima za ukidanje zabrana, o kori\u0161c\u0301enju aplikacija za \u201eprac\u0301enje\u201c, o projektima velikih industrijalaca, o sramotnoj propagandi kako bi se podstakla potro\u0161nja, pa sve do mera prijavljivanja \u010dak i srednjo\u0161kolaca koji bi kritikovali ove vladine la\u017ei itd.<\/span><\/span><\/p>\n

2) Ono \u0161to je epidemija nasilno potvrdila jeste da je la\u017e deo politike. Pitati one koji vr\u0161e vlast ili su kandidati da ka\u017eu istinu je iluzija. Ne mo\u017eemo ni o\u010dekivati niti tra\u017eiti od vlade bilo kakvu istinu o situaciji i \u017eivotu ljudi. <\/span><\/span><\/span>Istinit govor je zadatak koji se ti\u010de samih ljudi<\/i><\/span><\/span><\/span>. To je ono \u0161to su \u017duti prsluci hrabro uneli u situaciju i u mnenje zemlje: govorili su istinu o brutalnosti i korupciji vlasti, o grubosti prema \u017eivotima ljudi, birali su i <\/span><\/span><\/span>upra\u017enjavali<\/span><\/span><\/span><\/span> po\u0161tovanje, dostojanstvo i me\u0111usobnu pomoc\u0301. Bez obzira na kom nivou se primenjuje, vlast nije kompatibilna sa istinom. Istina se tra\u017ei i govori me\u0111u ljudima, sa iskreno\u0161c\u0301u i poverenjem, suprotno od bilo kog projekta autoriteta i vlasti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

3) Izlazimo iz perioda epidemije i zatvaranja jo\u0161 vi\u0161e revoltirani politikom vlade: ali to, po na\u0161em mi\u0161ljenju, ne mo\u017ee biti jedina posledica ili jedini ishod ovog perioda. Na hiljade pravednih i korisnih stvari je re\u010deno i ura\u0111eno tokom zatvaranja, ali po\u010dev od toga i pratec\u0301i iste vrednosti, tako\u0111e moramo ozbiljno da razgovaramo o moguc\u0301nosti izgradnje kapaciteta na strani ljudi, da se suprotstavimo la\u017ei i nasilju vlade i njenih partija. Legitiman, uzajamno podeljen kapacitet, nemoguc\u0301e je preneti na predstavnika ili izabranog zvani\u010dnika, potpuno autonomnog, to mo\u017ee proizac\u0301i samo iz mi\u0161ljenja ljudi, to jest iz \u010dinjenice da oni misle i onoga \u0161to misle. \u0160ta svako ima da ka\u017ee i \u0161ta misli o moguc\u0301em i korisnom u vezi sa trenutnom situacijom u zemlji? Sa tim radom tek treba eksperimentisati, izumeti ga. Sva uverenja, sva iskustva tu imaju svoje mesto, ali na\u0161e uverenje je da je situacija toliko godina bila tako radikalno nova i te\u0161ka da niko ne mo\u017ee tvrditi da ju je mogu\u0107e zameniti nekom drugom. Ova ta\u010dka je nesumnjivo jedna od onih koja zaslu\u017euje slobodnu debatu. <\/span><\/span><\/p>\n

4) Po nekoliko va\u017enih ta\u010daka, ovaj rad vec\u0301 mo\u017ee pru\u017eiti sredstva za postupanje u situaciji.<\/span><\/span><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de zdravlja: kako u\u010diniti apsolutno nespornim da ono ne mo\u017ee i ne bi trebalo da bude podlo\u017eno zakonima tr\u017ei\u0161ta? \u0160ta to zna\u010di u smislu potrebe za bolnicama, za ozbiljno\u0161\u0107u i transparentno\u0161\u0107u njihove administracije, za posvec\u0301eno\u0161\u0107u administratora i negovatelja, za po\u0161tovanje pacijenata i onih koji ih neguju, za lekovima i brigom izvan bolnica, za pa\u017enjom prema onima koji nemaju primanja ili socijalno osiguranje? <\/span><\/span><\/p>\n

Kada je \u0161kola u pitanju: kako vrednovati i po\u0161tovati, pre svega, princip \u0161kole za sve, u trenutku kada vlada odlu\u010duje da ga uni\u0161ti u korist divlje konkurencije u obrazovanju, usmerene na selekciju mladih za \u201epravljenje karijere\u201c politi\u010dkog i ekonomskog osoblja dr\u017eave, dok ostale napu\u0161ta i kontroli\u0161e? \u0160ta danas zna\u010di podu\u010davati, dr\u017eati \u010das, preneti znanja i metode koje omoguc\u0301uju da se svako dostojanstveno i slobodno orijenti\u0161e? <\/span><\/span><\/p>\n

I kada su slede\u0107a pitanja posredi: sme\u0161taj starijih osoba, prava na rad i briga o ljudima bez primanja, pri<\/span><\/span><\/span>hvatanje<\/span><\/span><\/span><\/span> onih koji potra\u017ee uto\u010di\u0161te u na\u0161oj zemlji, itd. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Prevod sa francuskog jezika: GKP\u00a0<\/strong><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Antropologija imena<\/b><\/i><\/span><\/span><\/span>, strana 89-90.<\/i><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u201eDa li \u0107e se tvrditi da je iskaz <\/span><\/span><\/span>ljudi misle<\/i><\/span><\/span><\/span> inkompatibilan sa iskazom <\/span><\/span><\/span>nau\u010dnik misli<\/i><\/span><\/span><\/span>, naime sa iskazom \u201anauka je mi\u0161ljenje\u2018? Zacelo ho\u0107e, u scijentisti\u010dkom smislu, ali ne i u ovde predlo\u017eenoj antropologiji. Mi\u0161ljenje i mi\u0161ljenje o mi\u0161ljenju \u0107e to obrazlo\u017eiti. Ali zasad treba naglasiti da nas kategorija intelektualnosti navodi da budemo nepoverljivi prema homonimiji izme\u0111u mi\u0161ljenja i mi\u0161ljenja. Dva iskaza, <\/span><\/span><\/span>ljudi misle<\/i><\/span><\/span><\/span> i <\/span><\/span><\/span>nau\u010dnik misli<\/i><\/span><\/span><\/span>, apsolutno su razdvojeni i razli\u010diti. Postoji mi\u0161ljenje i mi\u0161ljenje. Dva jukstaponirana iskaza (ljudi misle i nau\u010dnik misli) ni u kom slu\u010daju ne dopu\u0161taju da se tvrdi da je nauka u stanju da promi\u0161lja ono \u0161to ljudi misle. Postojanje jedne mno\u0161tvenosti intelektualnosti je neposredna posledica teze o intelektualnosti koja postulira da neko mi\u0161ljenje<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

postoji a da pri tom nije nu\u017eno da bude identifikovano mi\u0161ljenje mi\u0161ljenja.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Intelektualnost, to jest razdvojenost mi\u0161ljenja od mi\u0161ljenja o mi\u0161ljenju, uvodi jednu problematiku mno\u0161tvenosti intelektualnosti, poput mno\u0161tvenosti mi\u0161ljenja. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

…Mi smo se smesta situirali u mno\u0161tvenost intelektualnosti. Iskaz <\/span><\/span><\/span>ljudi misle<\/i><\/span><\/span><\/span> nu\u017eno vodi toj mno\u0161tvenosti: ne postoji jedna, ve\u0107 vi\u0161e intelektualnosti, i svaka je singularna. Nesvodivost svake intelektualnosti na bilo \u0161ta drugo osim na nju samu konstitui\u0161e njenu <\/span><\/span><\/span>singularnost<\/i><\/span><\/span><\/span>.\u201c<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Komentar Grupe za konceptualnu politiku na predlog Sylvaina Lazarusa pro\u010ditajte ovde: Vlast je po pravilu daleko od istine ljudi<\/a><\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi deo Razmi\u0161ljanja Nacrt za intelektualnost sa stanovi\u0161ta ljudi Treba da radimo na intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi. Iscrpljenost vlasti otvara ne\u0161to na strani intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi, ali to nije dovoljno za stvaranje kapaciteta, moc\u0301i. Po\u010deli smo sa istra\u017eivanjem prvog […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2751,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[57,37,34],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/IMG_20200803_152132-1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2750"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2750"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2750\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2750"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2750"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2750"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}