{"id":2584,"date":"2020-03-31T14:13:40","date_gmt":"2020-03-31T14:13:40","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2584"},"modified":"2020-03-31T14:13:40","modified_gmt":"2020-03-31T14:13:40","slug":"izolovane-misli-iz-politickog-dnevnika-samoizolacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/preporucujemo\/izolovane-misli-iz-politickog-dnevnika-samoizolacije\/","title":{"rendered":"IZOLOVANE MISLI (iz politi\u010dkog dnevnika samoizolacije)"},"content":{"rendered":"

Isterati na \u010distac ono \u0161to ima smisla re\u0107i? Formulacija je problemati\u010dna bar iz jednog razloga: za\u0161to je potrebno isterivati ne\u0161to \u0161to je smisleno i \u0161to ima smisla re\u0107i? \u0160ta zna\u010di imati smisla re\u0107i ne\u0161to? Imati smisla ne\u0161to re\u0107i? Sve gore zvu\u010di. Ali ako je smisao potrebno isterati kao zeca iz \u0161ume, onda smo tek ugasili, jer ili smo lovci, ili neki ve\u0107i zlikovci.<\/span><\/p>\n

Ima li smisla bilo \u0161ta re\u0107i u situaciji u kojoj se nalazimo i koja je globalna koliko i lokalno zna\u010dajna, specifi\u010dna, i o kojoj ne znamo dovoljno, ali se nadamo da mo\u017ee biti prelomljena druga\u010dije od onih refrakcija kakve vidimo u Italiji, \u0160paniji i Americi? Za\u0161to se ne nadati da \u0107e nas, koji smo na periferiji svih zbivanja osim ratnih, zaobi\u0107i ne\u0161to \u0161to se ti\u010de razvijenog ili proizvo\u0111a\u010dkog sveta? Kina je, i to se nadamo, zavr\u0161ila svoju avanturu i isplatila dug eksperimentu koji je sigurno u osnovi ovog doga\u0111aja. Ne znamo puno o poreklu ove po\u0161asti, ali recimo da je ta\u010dno da je virus \u017eivotinjskog porekla, da je mutirao u oblik fatalan po \u010doveka i da je dospeo u njegovo telo konzumiranjem egzoti\u010dne i retke hrane u koju je, u posebnim uslovima, dakle eksperimentalnim, dospela \u017eivotinja. Slepi mi\u0161, zmija ili nesretni ljuskavac, svejedno je. Bestijalnost ovog iskustva, ovog isku\u0161avanja novih u\u017eitaka i zadovoljstava, ne umanjuje njegovu racionalnost. Racionalnost i odgovornost eksperimentatora retkim zadovoljstvima koja simbolizuju mo\u0107 i ugled, direktno upu\u0107uje na vlast. Moje pitanje je, pre svega, ako je ta\u010dno da je meso ljuskara toliko skupo \u2013 kilogram je, kako se moglo \u010duti, preko 200 dolara \u2013 zanima me ko je taj, nulti magarac, koji je sebi odlu\u010dio da priu\u0161ti zadovoljstvo pro\u017ediranja \u017eivog bi\u0107a koje do sada nije bilo na meniju ni iz jednog kulturnog razloga koji bi se oslanjao na elementarne egzistencijalne uslove i potrebe? Da smo ga jeli od pamtiveka, imali bismo dovoljno vremena da steknemo imunitet na sve \u0161to ova zver i zveri koje sama pro\u017edire mogu progutati. I za\u0161to ne poverovati u mit koji sami mo\u017eemo napraviti klasisti\u010dkim rasizmom i spakovati bogatunima i mo\u0107nicima supstancu kakvu zaslu\u017euju? Da li je on manje politi\u010dki upotrebljiv od nalaza koje mo\u017eemo dobiti objektivnim saznanjem o na\u010dinu proizvodnje koji je doveo do mutacija i \u0161irenja virusa u industrijskom uzgoju \u017eivotinja za ljudsku upotrebu posredovanu tr\u017ei\u0161tem? Da li nam je za politiku potrebna i kritika politi\u010dke virusologije ili je dovoljno popizdeti od nesagledivosti posledica nesagledive kompleksnosti odnosa koje smo razvili i koji sada nala\u017eu socijalnu distancu spontane sociologije vlasti i njene administracije? Ho\u0107emo li se sa njima nau\u010dno nadgornjavati ili ne\u0161to preduzeti, a \u0161to ne\u0107e i\u0107i bez masovne mobilizacije ljudi \u010dije su sociologije u jo\u0161 gorem stanju, ako ih uop\u0161te i ima? <\/span><\/p>\n

Za\u0161to ne re\u0107i da je problem nastao iz obesti, iz jeftinih simboli\u010dkih razloga, iz razloga vlasti i potrebe da se demonstrira mo\u0107 koja se globalno pro\u0161irila kao posledica u\u017eitka koji je evidentno to \u0161to jeste: u\u017eivanje do ga\u0111enja i mu\u010dnine, do bola, kako ka\u017eu simptomatolozi \u2013 koji i sami postajemo \u010dim zapo\u010dnemo sa oslu\u0161kivanjem i evidencijom ose\u0107anja pri pomisli na virus, a pravi majstori patnji kada nas sastavi sve \u0161to je pobrojano u medijima i sada predstavlja uputstvo za delovanje i kontaktiranje vi\u0161ih instanci organizacije le\u010denja i medicinske pomo\u0107i? Kada zaklju\u010dujemo da na\u0161e stanje odgovara definiciji slu\u010daja i ho\u0107emo li, kao \u0161to se ve\u0107 dogodilo, poku\u0161ati da nasamarimo medicinsko osoblje kada ne odgovori na na\u0161 poziv u pomo\u0107? Kako se zaklju\u010duje i misli u strahu i postoji li definicija slu\u010daja panike koja bi nam poslu\u017eila kao objektivno merilo stvari ili istina stanja u kome se nalazimo i kojim na temelju istine upravljamo i sami? Nije li simptomalno zna\u010dajno i to \u0161to nam se prepu\u0161ta deo uprave, delegira ili ostavlja deo nadle\u017enosti, ali ne i odlu\u010divanja? O kakvoj politici je re\u010d ako smo isklju\u010divo na terenu upravljanja i izvr\u0161avanja vlasti \u2013 mera i naredbi \u2013 o kojima ni\u0161ta ne odlu\u010dujemo niti znamo oko \u010dega se vodi ili mo\u017ee voditi spor?<\/span><\/p>\n

Ok, mo\u017eda virus nije tako pre\u0161ao u telo ljudi, i mo\u017eda je sve \u0161to sam rekao \u201e\u0161irenje la\u017enih vesti\u201c, a sasvim sigurno i neprimereno pona\u0161nje, odnosno uvreda onih koji bi se mogli prepoznati u slici, a u situaciji su da njihovu \u010dast mo\u017ee \u0161tititi i <\/span>dr\u017eavni razlog, istina<\/i><\/span> koja nije zastarela sa nastankom onoga \u0161to Fuko naziva upravljanjem jer ona i dalje tinja pod merama vlada, i od svog povla\u010denja sa trona ne napu\u0161ta narative kojima oni koji vladaju, sebi i nama, obja\u0161njavaju kako i za\u0161to stvari stoje kako stoje i za\u0161to bi bilo neracionalno i neodgovorno da je druga\u010dije. Jo\u0161 gore, mo\u017eda je govor (<\/span>diskurs<\/i><\/span>) o vlasti i obesti, koji je u osnovi ove pri\u010de o poreklu pandemije, opasna po Suverena, a posebno kada smo mi oni kojima je dodeljen status i ugled tvorca ovozemaljskih zakona. Me\u0111utim, republika i suverena vlast u njoj, iako narodna, podrazumeva one koji su po du\u017enosti u obavezi da nas kazne, zatvore i usmere <\/span>na<\/i><\/span> pravcu koji je zacrtan kao jedini mogu\u0107i put kojim se mo\u017ee i\u0107i, a pogotovo u vanrednom stanju koje je uvedeno za na\u0161e dobro, odnosno za dobro nacije koja se brani od spoljnog neprijatelja. Spolja\u0161njost neprijatelja je neophodna lokalizacija, \u010dak i kada se, po drugim odbrambenim kategorijama i merama, neprijatelj smatra unutra\u0161njim. U vanrednom stanju on je po definiciji spolja\u0161nji jer je Suveren, <\/span>tj<\/span><\/span>. onaj koji odlu\u010duje o vanrednom stanju, uvek <\/span>izvan<\/i><\/span>, a ne samo iznad zakona. <\/span>Iznad<\/i><\/span> u slu\u010daju suverena je prostorna metafora kojom se ne mo\u017ee objasniti <\/span>izvanjskost<\/i><\/span> Suverena jer je i ona predstava problema, ali je taj neuspeh, u slu\u010daju podanika ili onih nad kojima se vr\u0161i suverena vlast \u010dak i kada su to oni sami u deklarativnom smislu (smisao uvek mo\u017ee biti deklarativan), dokaz da je te\u0161ko objasniti odluke koje su posledica nevolje u kojoj se nalaze njihovi predstavnici. Reprezentativci i legitimno izabrani ljudi koji preuzimaju odgovornost i ulogu pastira ose\u0107aju i skrivaju nelagodu, \u0161to je i navelo neke da ka\u017eu kako On u\u017eiva u vanrednom stanju. Objasniti podanicima da ono \u0161to je suvereno nije iznad, ve\u0107 izvan, zna\u010di priznati im da oni vi\u0161e nisu vezani odnosima vernosti, pomo\u0107i, po\u0161tovanja ili \u010dasti i da je Suveren stranac, iako ga svi o\u010dekuju. Mit po kome su gra\u0111ani Suveren, u vanrednom stanju dobija druga\u010diji oblik racionalnosti, a ovaj pripada poretku vlasti koja misli da nije od boga, niti smatra da joj je bog potreban kao spolja\u0161njost, pa onda ni kao neprijatelj. Me\u0111utim, u pitanju je sekularna vera koju je samo poljuljala sumnja u transcendenciju. Postojanost religije je zbunjivala mnoge koji su poverovali u republikanski projekat, a za utehu je onima koji mu se jo\u0161 uvek opiru, no dr\u017eava i crkva od svog razdvajanja vi\u0161e nisu u neprijateljstvu. Ratovi su iza njih i pobednik se zna. Me\u0111utim, podanici koji su nedavno, po medicinski propisanom rastojanju stali u red za pri\u010dest, pokazali su svoju odanost vlasti koja ima vi\u0161e izgleda da ih izbavi iz nevolje u kojoj su se sa virusom na\u0161li i svesno su, dakle racionalno, negirali deo zdravstvene i ovozemaljske mere ili naredbe: biti na propisnom rastojanju od bli\u017enjeg ne zna\u010di da moramo biti i na ve\u0107oj udaljenosti od boga. Ljubav prema bli\u017enjem treba ostaviti njima i njihovoj veri, a mi se mo\u017eemo opredeliti za solidarnost i zajedni\u010dki rad u timu, \u0161to nam vlada, predsednik i njegovi lekari savetuju. U vanrednom stanju nam se predla\u017ee da timski do\u017eivimo na\u0161 odnos sa vla\u0161\u0107u i vladom, i sa njima podelimo odgovornost za mere koje nad sobom sprovodimo. Imanentna priroda suverenosti \u2013 da smo tvorci \u010dina kojem se pokoravamo i da ipak nema ni\u010dega spolja\u0161njeg u odnosu na suverenost \u2013 tra\u017ei svoj izraz na svakoj krivini vanrednog puta kojim smo se uputili.<\/span><\/p>\n

Vidimo, dakle, da vlast ne podnosi najbolje to \u0161to je suverena i da joj je potrebna na\u0161a pomo\u0107 i obja\u0161njenje koje bi bilo u skladu sa obi\u010dajima, koji se stvaraju koliko i prenose. Obi\u010daj ili uobi\u010dajenost, navika ili naviknutost, spre\u010dava nas da vidimo prelom koji nastaje sa suverenitetom kao kategorijom iako ova ima svoje materijalne u\u010dinke i doti\u010de se ljudi, a ne samo filozofa i njihovog teorijskog \u017eivota. Potrebno je pore\u0107i \u017eelju da se ne bude od ovog sveta, iako se ne pripada bo\u017eanskom, i to da je suverenitet nesnosan, uprkos u\u017eitku koji pru\u017ea. Te\u0161ko je sa istinama na koje moramo referisati i u okviru zadatih koordinata tra\u017eiti izgovore, na\u010dine da se izvu\u010demo i sa\u010duvamo dostojanstvo. Zbog toga nas i ne \u010dudi da suveren reaguje na uvredu, u \u0161ta se mo\u017eemo uveriti svako drugo ve\u010de, iako smo to znali i pre vanrednog stanja. O njegovom karakteru su se izja\u0161njavali mnogi, no u na\u0161em je interesu da shvatimo da je to karakter vlasti u situaciji u kojoj smo svi nedorasli zadatku pred kojim smo se kolektivno na\u0161li. Sveop\u0161tu infantilnost, ljudi i njihovih vladara, u vremenu u kome \u017eivimo \u2013 a najkra\u0107e re\u010deno to je vreme globalnog \u0161irenja tehnologije upravljanja vanrednim stanjem (uz njegovu pomo\u0107) okolnostima i situacijom koju \u010dovek ne kontroli\u0161e niti misli da je to mogu\u0107e kontrolisati \u010dak ni u lokalu \u2013 prepoznaje svako ko se dovoljno distancira i odbije da u\u010destvuje u nadmetanju. Svako ko se sam izolovao. Infantilnost je stanje koje je u osnovi nelagode, zazora ili ga\u0111enja koje vidimo na licu svakog ko pre\u0111e granicu zakona kojim se utvr\u0111uje odgovornost. Odgovornost koja se svojevoljno prihvata i preuzima u politi\u010dkom smislu neizdr\u017eiva je bez cinizma i resantimana kojim se nastoji sublimirati nagon za osvetom. Osvetom deteta za sve patnje koje su se morale podneti na putu do vrha, nakon \u010dijeg osvajanja se doga\u0111a uznesenje do mesta Suverena. Akt zasnivanja suverenosti je uvek vanredni akt, i uvek se njegovo nasilje sprovodi nad sobom. Ni Suveren toga ne mo\u017ee biti po\u0161te\u0111en jer je re\u010d o subjektu vlasti, a ova je uvek vlast ljudi, ne i \u017eivotinja. Virus kao zverka nema potrebu da vlada, ve\u0107 samo da \u017eivi, \u0161to u na\u0161em slu\u010daju zna\u010di da se prostire koliko god mo\u017ee i da biva u drugom od sebe pretvaraju\u0107i ga isklju\u010divo u sebe kojim ne vlada niti upravlja. Suverenovo \u0161irenje je ne\u0161to sasvim suprotno. Suveren se svojom pojmovnom samoupravom odvaja od drugih, reflektuje jer je subjekt i svest, i onda izoluje i realno nad drugima vr\u0161i nasilje koje ne mo\u017ee sti\u0161ati ni apsolutna poslu\u0161nost podanika, po\u0161to njegova izvesnost ostaje fenomenolo\u0161ka. Suveren filozofski misli i on je, za razliku od spontanih sociologa svojih pomo\u0107nika iz uprave, spontani filozof. Mir podanika i ti\u0161ina u narodu zloslutni su za taj misaoni rad oslu\u0161kivanja koliko i galama i \u0161irenje \u201ela\u017enih vesti\u201c. Suveren je paranoi\u010dan i zatvoren u sebe, svestan da je sobom sebi sve i da mu za zasnivanje nije potrebno vi\u0161e od slobode koju te\u0161ko podnosi jer je i sam optere\u0107en obi\u010dajima i odgovorno\u0161\u0107u koja nije od sveta politike, ve\u0107 od sveta o\u010deva i obi\u010daja koji grade zakon koji onda nesretno dete ima ose\u0107aj da kr\u0161i. Ali u stvarnosti, Suveren je zatvoren u svetu kojim upravljaju drugi i kojim se upravlja sa ta\u010daka vlasti kojih je koliko i mesta svake proizvodnje kojom dominira strah odnosno manjak. Zato njegovo realno ne treba smatrati i na\u0161im, a pogotovo je nepotrebno nau\u010dno ga dokazivati u politi\u010dke svrhe. Do problema dolazi ba\u0161 tada, kada Suverena treba uzeti za ozbiljno i poverovati njegovim strahovima, a ne onome \u0161to govori. Treba ga \u010duti, ali ne da bi ga se razumelo. To \u0161to bi imao da nam ka\u017ee znamo i sami, i problem nastaje kada to \u0161to znamo moramo dokazivati njemu kako bi ga se uverilo u ne\u0161to \u0161to i sam zna, ali se sa tim ne uspeva i nositi. Isto tako zaludno je i Suverenu ne\u0161to predlagati. Ko god se time zanosio iskusio je nedoslednost \u010doveka koji se upla\u0161io snage pritisaka kojima je izlo\u017een kao Suveren po du\u017enosti, jer je utemeljen tu\u0111om, a ne svojom voljom i iz ne\u010dega, a ne naprotiv ni\u010dega, kako bi dolikovalo Ideji suverenosti, koja je sloboda i misao, a ne stvar. Ali ne treba sebe samo filozofski misliti jer subjekt je uvek i afekt neke radnje ili \u010dina. Mi\u0161ljenje je takvo bi\u0107e, i ono za predmet nema sebe kao predmet, ve\u0107 sebe kao subjekt i kao slobodu da odlu\u010di i onome \u0161to ose\u0107a, \u010dime se iz ropstva samosvesti jedino i izlazi. Mo\u017eemo je zvati ego, ali ni to ne moramo. Dovoljno je dogovoriti se oko izgovorenog i videti da li smo ne\u0161to propustili ili pogre\u0161no zaklju\u010dili, i re\u0161i\u0107emo problem koji smo sami postavili. Ali to mo\u017eemo samo sa nekim koga ne sma<\/span>t<\/span>ramo suverenim, niti on nas. Imanencija je politi\u010dki gledano filozofski simptom principa jednakosti, dok je transcendencija religijski simptom nejednakosti. I imanenciju je mogu\u0107e dr\u017eati za Jedan, a transcendencija po\u010diva na sabiranju pod njim, nad kojim se on, Jedan, uzdi\u017ee kao osnov brojanja, iako ga u stvarnosti, kada je u pitanju politi\u010dko mi\u0161ljenje, koje je tako\u0111e mi\u0161ljenje stvarnosti, ali na na\u010din odnosa kao raport<\/span>a <\/span><\/span>(<\/span><\/span>rapport <\/i><\/span><\/span>du r\u00e9el<\/span><\/em>)<\/span><\/span>, znamo <\/span><\/span>tek kao drugog: jednog od nas.<\/span><\/p>\n

Da li \u0107e javni govor o tome \u0161ta mislimo i ose\u0107amo postati la\u017ena vest odlu\u010deno je onog trenutka kada misli i re\u010di ne postaju vi\u0161e od vesti. Svesti ono \u0161to se \u017eeli re\u0107i na vest ve\u0107 du\u017ee vreme zna\u010di skratiti i ne palamuditi previ\u0161e. Re\u0107i, ako se ima \u0161ta za re\u0107i, ili \u0107utati. I to nisu, ni Vitgent\u0161ajn, niti Ni\u010de. Prvi je rekao da treba \u0107utati o onome o \u010demu se ni\u0161ta ne mo\u017ee re\u0107i, a drugi da o uzvi\u0161enim stvarima treba govoriti pateti\u010dno ili \u0107utati. Me\u0111utim, mi smatramo da je svaki govor (ili tekst) u vi\u0161ku i da je sekundarno to \u0161to ponekad smara. Nepodno\u0161ljivost vi\u0161ka nam je do\u0161la od manjka, a ovaj se smatra poticajem za sve \u0161to \u010dovek \u010dini. O tome su progovorili mnogi nakon Bataja, ali do danas je malo onih koji su to i uzeli za ozbiljno. Shvatiti zna\u010di promeniti se (Sartr), ali koliko uspevamo ispratiti javni govor i govor kojim se misli politika, mi ne vidimo da neko tome pridaje vrednost ili zna\u010daj sa kojim bi se ne\u0161to moglo i napraviti. Manjak je, kako je napisano u eti\u010dko-politi\u010dkom priru\u010dniku koji nosi naslov <\/span>Anti-Edip<\/i><\/span>, rezultat eksploatacije. Kao \u0161to je istinska proizvodnja, napisano je u jednom drugom priru\u010dniku, ona koju niko ne eksploati\u0161e (Marks). Prema tome, re\u0107i i kada se nema \u0161ta za re\u0107i je nemogu\u0107e i nije ga potrebno \u2013 koga ili \u0161ta? \u2013 u\u0107utkivati jer, da ga nema, ne bi ga bilo ni na na\u010din da se o njemu postavi pitanje. Odsustvo smisla, mi smo rekli smislenosti govora, ne\u0161to je \u0161to je danas aktuelnije nego ju\u010de. Ako je i ono smisao jer upu\u0107uje, kao \u0161to Nansi ka\u017ee, na kolanje me\u0111u nama koji jesmo smisao \u2013 ali ne zato \u0161to smo krajnja svrha ili smisao bilo \u010dega, ve\u0107 zato \u0161to smi mi ti\/oni koji smo smisao u <\/span>bi\u0107u <\/i><\/span>i \u010dija je <\/span>bit<\/i><\/span> smisao po\u0161to se samo mi o njoj mo\u017eemo zapitati \u2013 onda se treba zapitati kome mo\u017ee biti stalo do \u0107utanja i u\u0107utkivanja. <\/span><\/p>\n

\u201eLa\u017ene vesti\u201c su na\u010din \u0161irenja panike, re\u0107i \u0107e se na sudu. A uvrede? Sasvi sigurno bi i one bile osu\u0111ene za podrivanje bezbednosti. Me\u0111utim, ko jo\u0161 u to mo\u017ee poverovati? Ne mislimo li svi da vlast, barem ova u Srbiji, nije u stanju da sprovede ni one najneophodnije mere za svoje o\u010duvanje? Za o\u010duvanje legitimiteta kao principa, na kome bi i sama htela da po\u010diva, potrebna je mo\u0107. Vlast u dr\u017eavama poput na\u0161e je ni\u0161tavna, i ta slabost je jedino sredstvo kojim se slu\u017ei. Otud grimasa pla\u010da koja se ne skida sa lica onog koji vlada, i koja zali\u010di na cinizam, ali za koji tako\u0111e treba imati dovoljno snage da se njime ljudi dr\u017ee u pokornosti i strahu. Ljudi su se danas upla\u0161ili virusa, a ne vlasti. Upla\u0161ili su se i preduzeli sve mere da se za\u0161tite, spram kojih mere vlade izgledaju neubedljivo. Komi\u010dnost mera \u0107emo otvoreno priznati \u010dim se kriza okon\u010da, jer po svemu sude\u0107i njen zavr\u0161etak \u0107e biti \u201eprirodan\u201d. Proizvodnja vakcine \u0107e ra\u010dunati sa proverljivim istinama do kojih smo do\u0161li u poku\u0161aju da se sklonimo sa puta reprodukciji \u017eivu\u0107eg kakav je i virus, ali su svoj rudimentarni izraz one dobile ve\u0107 u policijskim i disciplinarnim merama izolacije. Ako saznanje i jeste dru\u0161tveno konstruisano, ono nije pod ingerencijama ove vlasti, kao \u0161to ni podanici lokalnih Suverena to odavno nisu. Policijski nadzor koji im je poveren privremenog je karaktera i to ljudi znaju, i na ovaj ili onaj na\u010din to izra\u017eavaju. Jedan od izraza ovog uvida je i samoizolacija. Sklanjamo se jedni od drugih i, ba\u0161 zato \u0161to to ne \u010dinimo svi, disciplina koju sprovodimo je autonomna. Potrebu za boljom upravom iskazujemo i kriti\u010dki, i prakti\u010dno, i teorijski. O politici jo\u0161 nema govora, a da li \u0107e je biti \u2013 ostaje da vidimo. Kritika lo\u0161e uprave se sprovodi \u017ee\u0161\u0107im merama od onih koje postoje\u0107a uprava donosi i sprovodi, i zato danas mo\u017eemo ponovo \u010duti da nam je dr\u017eava potrebna. Bolja i organizovanija. Od zarobljene, kriti\u010dari, pa i oni svega postoje\u0107eg, vra\u0107aju se na ideju o tome kakva bi dr\u017eava trebalo da bude. Na\u010delno politi\u010dki, a to zna\u010di teorijski, predlozi su upotpunjeni prakti\u010dnim i dr\u017eavi se predla\u017eu neke mere, ali su i one na\u010delne: zahteva se briga o socijalno ugro\u017eenim grupama koje \u0107e najvi\u0161e biti izlo\u017eene zdravstvenim i biolo\u0161kim rizicima. Stari i bolesni su prepoznati od strane dr\u017eave, ali mnogi drugi prolaze ispod njenog radara, pa se misli da je potrebno i javno upozorenje, iza kojeg navodno stoji solidarnost a ne isprazna kritika, kako bi vlast na prvi pogled mogla pomisliti. Kritika upravljanja i ne mo\u017ee biti druga\u010dija, jer se bazira na popisu slabosti i nedostataka, iz \u010dega je nemogu\u0107e izumeti novu politiku, a potreba da se i ona danas ubla\u017ei nije nagove\u0161taj nove i druga\u010dije budu\u0107nosti, ve\u0107 isklju\u010divo znak spremnosti na saradnju sa vla\u0161\u0107u i dr\u017eavom koja se u\u010dvr\u0161\u0107uje na svom mestu \u2013 u imaginarnom zajednice u pokornosti. Mesto detekcije slabosti je mesto vlasti i dr\u017eave, mesto na kome se pravi popis \u017ealbi i nedostataka, pa sve i dalje ostaje u manjku. Kako se toga osloboditi, ne znam. Socijalna dr\u017eava, odgovorna dr\u017eava, socijalisti\u010dka dr\u017eava i planska, a pre toga nacionalizovana privreda, kako se mo\u017ee \u010duti na strani na\u0161ih prijatelja, nije politi\u010dki predlog ve\u0107 zahtev koji je u svojoj logici ambivalentan i zbog toga primamljiv spekulativnom nagonu koji <\/span>goni<\/span> <\/i>s<\/span>vaku kritiku. Ali dijalekti\u010dnost je neprimerena druga\u010dijoj racionalnosti i slobodi, a kakvu je tako\u0111e mogu\u0107e misliti. Zahtev u sebi sadr\u017ei nedostak i naredbu, a politika i njena racionalnost ne pripadaju tom registru, odnosno takvoj intelektualnosti. Zahtevom se ne\u0161to tra\u017ei ili nala\u017ee, no politi\u010dki se ne\u0161to predla\u017ee i odlu\u010duje. Ali ne dr\u017eavi, ve\u0107 nama i izme\u0111u nas.<\/span><\/p>\n

Nelagoda Suverena. Nemo\u0107 ili slabost ljudi da preuzmu na sebe zadatak koji nala\u017ee jedno <\/span>ni\u0161ta<\/i><\/span> i \u010dije izvr\u0161enje nije ni od koga nalo\u017eeno, niti pu\u0161teno u rad, uzrok je nelagode o kojoj je bilo re\u010di u mnogim delima koja su spevana slobodi, a nisu bila iz rukava liberalne ekonomske doktrine i upravljanja. Preskirptivnost mi\u0161ljenja, u \u010demu se ogleda sloboda, silovito je pona\u0161anje i odgovor na ideju o automatskoj \u201eprirodi\u201c aparata. Aparata koji ne pokre\u0107u ma\u0161ine, neophodne proizvodnji o kojoj je u krajnjoj instanci re\u010d. Ali politika nije ma\u0161ina. \u010culi smo ve\u0107 da upotreba metafora kojima se slu\u017ee filozofi, pa i kada ima aktivista me\u0111u njima, dosa\u0111uje kao ispri\u010dan vic i izaziva ga\u0111enje kao u\u017eitak koji smo prerasli. Prerasli i napustili potiskivanjem koje je pogon ukoliko u njemu sagorevaju objekti kojima se gradi predmet problematizacija kojima nadilazimo neki horizont. Ali ukoliko nema rada na potisnutom, o\u010dekuje nas njegovo izbijanje u vidu zahteva o\u010dajnika koji tra\u017ee spas i pomo\u0107. Tada smo najranjiviji i predajemo se suverenitetu, odnosno o\u010dajniku kojeg je zatekla situacija i koju nam on mora vratiti u vidu vanrednog stanja. U vidu istine vlasti u kojoj sami u\u010destvujemo i nesvesno zapo\u010dinjemo iz ni\u010dega. Svest o ni\u010demu (o neosporno indistinktnom) koje stoji iza svega je po\u010detak i kraj misli i zato je potrebno ohrabriti ljude da govore \u0161ta im je volja. Predlozi koje o\u010dekujemo se jedino tako mogu \u010duti i pokazalo se da vlast u vanrednom stanju oslu\u0161kuje pa\u017eljivije sve \u0161to ka\u017eemo i u skladu sa tim menja svoje odluke. To jednostavno druga\u010dije i ne ide. I zato nam ne treba vlast da bismo vodili politiku \u2013 potrebno je da se izme\u0111u sebe dogovaramo i predla\u017eemo jedni drugima \u0161ta mislimo da je potrebno u\u010diniti, a odavno vi\u0111en kao prepisiva\u010d, Suveren \u0107e ve\u0107 odlu\u010diti ono \u0161to \u017eelimo, jer mu je potrebno da nam se dopadne. Predla\u017eem zato da zaboravimo na njega.<\/span><\/p>\n

Zoran Gaji\u0107<\/strong>, GKP<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Isterati na \u010distac ono \u0161to ima smisla re\u0107i? Formulacija je problemati\u010dna bar iz jednog razloga: za\u0161to je potrebno isterivati ne\u0161to \u0161to je smisleno i \u0161to ima smisla re\u0107i? \u0160ta zna\u010di imati smisla re\u0107i ne\u0161to? Imati smisla ne\u0161to re\u0107i? Sve gore […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2588,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/kolaz\u030c4.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2584"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2584"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2584\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2588"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2584"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2584"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2584"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}