{"id":2481,"date":"2019-11-21T15:40:40","date_gmt":"2019-11-21T15:40:40","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2481"},"modified":"2019-11-26T16:07:00","modified_gmt":"2019-11-26T16:07:00","slug":"mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi\/","title":{"rendered":"MESNE ZAJEDNICE – STRANO TELO U DR\u017dAVI"},"content":{"rendered":"

Polo\u017eaj i uloga mesnih zajednica u samoupravnom socijalizmu<\/span><\/strong><\/em><\/p>\n

\u017deljko Popovi\u0107<\/strong>, saradnik GKP<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na pomen pojma mesna zajednica, prve asocijacije koje iskrsavaju su poluprazne prostorije sa enterijerom iz 70-ih godina u kojima pripadnici starijih generacija prekra\u0107uju vreme kartanjem, igranjem \u0161aha ili \u010ditanjem novina. Ovakve i sli\u010dne predstave asociraju na ne\u0161to pro\u0161lo koje usporeno i nevidljivo egzistira u senci sve br\u017eeg tempa savremenog na\u010dina \u017eivota, koji te\u017ei da se svede na relaciju posao-ku\u0107a i fokusiranost na privatne jade i li\u010dne probleme. Ako se tome doda i sveop\u0161ta okupacija i prezasi\u0107enost javnog diskursa i medijskog prostora \u201cvisokim\u201d temama kao \u0161to su dnevnopoliti\u010dki skandali i afere, politikantske uvrede i bljuvotine sa dru\u0161tvenih mre\u017ea, nacionalisti\u010dke kalkulacije o teritorijama i na koji na\u010din ih najbezbolnije raspodeliti, (da bi se \u0161to bolje utvrdili jedni naspram drugih), kao i halabuka o novim pogonima koji ni\u010du po gradskim periferijama i novim radnim mestima, koja treba da prigu\u0161e se\u0107anja na stare nevolje nezaposlenosti i zapu\u0161e usta glasovima koji bi na tim \u017eari\u0161tima eksploatacije hteli ne\u0161to vi\u0161e od napornog i slabo pla\u0107enog posla, izgleda prirodno da mesne zajednice izgledaju kao bezna\u010dajna stvar, relikt pro\u0161losti koji kod nekih mo\u017ee izazvati neprijatna evociranja na birokratsko sivilo i navodnu poslovi\u010dnu neefikasnost i ideolo\u0161ku jalovost dr\u017eavnog aparata u jugoslovenskom socijalizmu. Ipak, i pored vi\u0161edecenijske marginalizovanosti mesnih zajednica, one i dalje postoje u na\u0161im kvartovima, njihova sudbina opominje i name\u0107e pitanje: da li je mesnim zajednicama trajno namenjena uloga recidiva koji tavori na \u0111ubri\u0161tu istorije ili one imaju potencijal i mogu\u0107nost da trajnije uti\u010du na tokove dru\u0161tvene istorije u pravcu zna\u010dajnijeg uticaja \u0161to ve\u0107eg broja ljudi na \u0161to ve\u0107i broj odluka i stvari koje se ti\u010du njihovih \u017eivota. Sigurno je da MZ nisu jedini niti najva\u017eniji oblik organizacije ljudi koji presudno uti\u010de na njihov javni \u017eivot, ali je ta\u010dno i to da (ponovno) aktivnije anga\u017eovanje u mesnim zajednicama, pritisak odozdo na dr\u017eavnu vlast i afirmisanje lokalnih interesa i potreba u pravcu unapre\u0111enja javnih dobara, a time i pobolj\u0161anja kvaliteta individualnog \u017eivota, predstavlja jedan od prvih koraka na dugom putu osvajanja slobode. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nastanak i svoju punu afirmaciju, MZ dostigle su u periodu samoupravnog socijalizma. One su zamenile mesne odbore i stambene zajednice, a njihov statut je utvr\u0111en u skladu sa statutom op\u0161tine. One predstavljaju ustavne kategorije sa svojstvom pravnog lica, koje su odre\u0111ene kao samoupravne zajednice gra\u0111ana seoskih i gradskih naselja u kojoj gra\u0111ani neposredno ostvaruju samoupravljanje u oblasti delatnosti koje se odnose na neposredno zadovoljavanje komunalnih i socijalnih potreba radnih ljudi i njihovih porodica. Ve\u0107 u ovoj definiciji MZ, lako su uo\u010dljive namere zakonodavca koje su skladu sa marksisti\u010dkim shvatanjima o smanjenju razlika izme\u0111u sela i grada, kao i sa teorijom o odumiranju dr\u017eave, u \u010dijoj razgradnji je mesnim zajednicama namenjena aktivna uloga.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Naime, zakonska regulativa MZ odre\u0111uje kao jedan od na\u010dina aktiviranja \u0161irokih slojeva naroda kao nosioca politi\u010dkog \u017eivota i oblik organizacije koji doprinosi ostvarivanju socijalisti\u010dke demokratije, a \u0161to podrazumeva i odumiranje dr\u017eave i njeno smenjivanje samoupravnim organima dru\u0161tva. Mesne zajednice preuzimaju funkcije dr\u017eave, one se staraju o ustanovama za dnevni boravak dece i pred\u0161kolskim ustanovama, obavljaju zadatke iz oblasti op\u0161tenarodne odbrane, dr\u017eavne bezbednosti i vr\u0161e pripreme oko mobilizacije i osposobljavanja gra\u0111ana za akcije samopomo\u0107i, kao \u0161to su anga\u017eovanje u elementarnim nepogodama i oru\u017eani otpor u slu\u010daju vojne ugro\u017eenosti zemlje. MZ imale su udela i u zadovoljanju kulturnih potreba ljudi u socijalizmu, one su npr. u periodu liberalizacije re\u017eima tokom 60-ih godina pro\u0161log veka, otvorile vrata i mladim rok bendovima, koji su u njima odr\u017eavali probe (probajte to danas da uradite!) Svakako, to nije bilo mogu\u0107e bez saglasnosti vlasti, ali to pone\u0161to govori i o slo\u017eenom i napetom odnosu izme\u0111u dr\u017eave i MZ, posebno na relaciji op\u0161te i pojedina\u010dno, u kojoj su MZ nosioci dru\u0161tvenosti i autonomnosti, dok dr\u017eava \u010dini princip administriranja odozgo. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U samoupravnom pravnom okviru, MZ predstavljaju najpodesniji institucionalni oblik za razvoj neposredne demokratije, u njima se najbolje ostvaruje delegatski princip i neposredna odgovornost delegata pred gra\u0111anima i radnim ljudima. U ovim organima, mogu se pokretati narodne inicijative u svim vidovima, sve do iniciranja i dono\u0161enja op\u0161tih akata op\u0161tine i zakona \u0161irih dru\u0161tveno-politi\u010dkih zajednica (uticaj na dr\u017eavu odozdo). U MZ, aktivnosti gra\u0111ana se podru\u0161tvljavaju i deetatizuju, tako \u0161to se problemi neposredno sagledavaju i iznose predlozi za njihovo re\u0161avanje. Na taj na\u010din, dru\u0161tveni element se preko aktivnosti gra\u0111ana izra\u017eava i prenosi na dr\u017eavne organe, tako da dr\u017eava poprima dru\u0161tveni karakter. Me\u0111utim, izme\u0111u dr\u017eave i MZ postoji dvosmerni odnos, pri \u010demu je zakonodavac strogo vodio ra\u010duna da MZ sa\u010duvaju svoju autonomiju u odnosu na dr\u017eavnu vlast, ali na na\u010din da se one ne pretvore u izolovane lokalne organizacije bez povezanosti sa dru\u0161tvenom celinom. Na ovom mestu, zakonodavac razlikuje dvostruki uticaj na mesne zajednice: administrativni uticaj preko dr\u017eavnih organa i idejno- politi\u010dki dodir dru\u0161tva. Sa jedne strane, zahvaljuju\u0107i vezi MZ sa dr\u017eavnim organima preko komisija, odbora i saveta, dr\u017eava dobija uvid u lokalne potrebe gra\u0111ana i na\u010dine njihovog zadovoljavanja, pri \u010demu obe strane ostaju povezane institucionalnim vezama. Sa druge strane, <\/span><\/span><\/span>uticaj dru\u0161tva na MZ ogleda se u formiranju pravilnih idejno-politi\u010dkih shvatanja gra\u0111ana, \u0161to zna\u010di da se dr\u017eavi oduzima ideolo\u0161ki uticaj na lokalne organe vlasti, tako da joj preostaje samo tehni\u010dko administriranje u funkciji koordinacije lokala sa vla\u0161\u0107u radi o\u010duvanja celine dru\u0161tva. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zakonodavac je izri\u010dito podvukao da MZ nisu dr\u017eavni organi, one funkcioni\u0161u po principu samoorganizovanja, same donose statut u skladu sa op\u0161tim principima sistema, ali tako da u njoj do\u0111u do izra\u017eaja njene specifi\u010dnosti, a njihovo samofinansiranje se vr\u0161i samoupravnim sporazumevanjem i dru\u0161tvenim dogovaranjem, po principu: onaj ko stvara sredstva, sa njima i raspola\u017ee, \u010dime se opet smanjuje manevarski prostor dr\u017eave, a afirmi\u0161e samoorganizovanje ljudi bez tutorstva vlasti. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kako bi se sa\u010duvala veza MZ sa dru\u0161tvenom celinom i time omogu\u0107io uvid u op\u0161ta i zajedni\u010dka pitanja koja su u interesu ve\u0107ine gra\u0111ana, u svom radu MZ se ne oslanjaju na pomo\u0107 dr\u017eavnih organa, ve\u0107 aktivno sara\u0111uju sa ostalim dru\u0161tveno-politi\u010dkim organizacijama, posebno sa skup\u0161tinama op\u0161tina. I na ovom mestu se mo\u017ee primetiti nastojanje da se predupredi potencijalni upliv dr\u017eave i spre\u010di birokratsko degenerisanje samoupravnih odnosa.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Osim toga, MZ nisu ostvarivale samo pravnu funkciju u socijalizmu, one su imale i dublju dru\u0161tveno-politi\u010dku dimenziju. U njima su se susretali i spajali gra\u0111anin i radni \u010dovek, tu je radnik izlazio iz zidova radnih organizacija na dru\u0161tvenu scenu i na taj na\u010din je sa svog mesta stanovanja uticao na centre odlu\u010divanja, od op\u0161tine do dr\u017eave. Drugim re\u010dima, neposredni proizvo\u0111a\u010d politi\u010dkom akcijom u svojoj zajednici ne pristaje na pasivnu ulogu ekonomskog faktora koji je usmeren na isklju\u010divo odr\u017eavanje privrednih aktivnosti i produktivnosti na \u0161to vi\u0161em nivou, ve\u0107 \u017eeli da se pita i o kvalitetu \u017eivota u svojoj politi\u010dkoj zajednici. \u0160tavi\u0161e, zakonodavac je MZ dodelio jo\u0161 jednu funkciju kojom se dr\u017eava jo\u0161 dalje tera u \u0161kripac: one te\u017ee stvaranju vanpravnih normi i dobrovoljnom utvr\u0111ivanju pravila pona\u0161anja. Time se MZ pokazuju kao klice komunisti\u010dke bezdr\u017eavne budu\u0107nosti u socijalisti\u010dkoj sada\u0161njosti, antidr\u017eavni element koji treba da nagovesti odumiranje dr\u017eave i njeno rastvaranje u samoupravnim odnosima. Me\u0111utim, raspadom SFRJ, vizija i zametak budu\u0107nosti postaje balans pro\u0161losti sa kojim gra\u0111anska dr\u017eava ne zna \u0161ta da radi. Sa restauracijom kapitalizma i dominacijom gra\u0111anskog pogleda na svet, na MZ se ne gleda kao na dru\u0161tvenu organizaciju sa solidnim demokratskim potencijalom, ve\u0107 kao na zalutalog uljeza sa nejasnim pravnim subjektivitetom, koji je zato kao bespomo\u0107an plen prepu\u0161ten uzurpaciji vladaju\u0107im strankama ili pretenzijama privatnog kapitala u novim svojinskim odnosima. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Sudbina mesnih zajednica u gra\u0111anskom dru\u0161tvu<\/span><\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Posle raspada SFRJ, MZ postaju formalni centri za administrativne potrebe op\u0161tinskih organa. Me\u0111utim, tokom 90-ih godina pro\u0161log veka, u doba dru\u0161tvenog rastrojstva usled ratnog haosa i ekonomske katastrofe, MZ su do\u017eivele i brutalnu uzurpaciju od strane vlasti. U vreme radikalske vlasti u Zemunu, saveti MZ su raspu\u0161teni, njihove prostorije su date u zakup, \u010diji se prihod slivao u op\u0161tinsku kasu. U nekim prigradskim naseljima, MZ su do\u017eivele sudbinu domova kulture, koji su prepu\u0161teni propadanju, kako bi, tako obezvre\u0111ene, kasnije pre\u0161le u privatnu svojinu. Ovakva situacija bila je omogu\u0107ena odgovaraju\u0107im tuma\u010denjem pravnog subjektiviteta MZ, koji je ograni\u010den \u010dinjenicom da one nemaju svojinu nad nepokretnostima, ve\u0107 su saveti MZ samo njeni korisnici, neka vrsta podstanara sa neizvesnim statusom u dr\u017eavnoj zgradi, koji u svakom trenutku mo\u017ee biti izmenjen ili ukinut. Kao \u0161to smo ranije videli, u jugoslovenskom socijalizmu, u kojem su postojali me\u0161oviti oblici svojine, MZ nisu bile u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, one su bile dru\u0161tveni organi \u010dija je uloga bila da zameni funkcije dr\u017eave u odumiranju. Nakon sloma socijalizma i dominacije gra\u0111anskog pogleda na svet, taj status MZ je tuma\u010den kao pravni vakum koji se ispunjavao politi\u010dkim intervencijama stranaka na vlasti ili bi njihova infrastruktura pre\u0161la u privatno vlasni\u0161tvo. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Za vreme vladavine DOS-a, tokom koje je 2002. godine donesen Zakon o lokalnoj samoupravi, MZ su obavezne u seoskim sredinama, dok u gradskim naseljima ne postoji obaveza njihovog obrazovanja. Ovde su zakonodavci prepoznali potrebu i va\u017enost organizovanja ljudi u manjim sredinama, gde se ljudi bolje poznaju i imaju mogu\u0107nost da efikasnije artikuli\u0161u zajedni\u010dke interese u cilju pobolj\u0161anja kvaliteta \u017eivota u njihovim sredinama. Me\u0111utim, savete MZ birala je op\u0161tina po strana\u010dkom klju\u010du, tekovina koja je ostala na snazi do danas.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Za razliku od prigradskih i seoskih naselja, gradske op\u0161tine, posebno one najve\u0107e, nisu pokazivale interesovanje za MZ, u njima su se \u010dak javljale tendencije u pravcu njihove totalne negacije. Tako je biv\u0161i predsednik beogradske op\u0161tine Zvezdara predlagao ukidanje MZ, nazivaju\u0107i ih prevazi\u0111enom formom organizacione strukture, dok je aktuelni predsednik op\u0161tine Novi Beograd smatrao da ni MZ, kao ni gradske op\u0161tine, nemaju nikakva ovla\u0161\u0107enja, sve dok su izdvajanja iz gradskog bud\u017eeta nedovoljna za njihovo normalno funkcionisanje. Ovde se umesto argumenta nasilnog ukidanja, javlja apel za doma\u0107inskim racionalisanjem u uslovima raspolaganja oskudnim sredstvima, tako da se pitanje o opstanku MZ odla\u017ee za neka sre\u0107nija vremena. Po takvim shvatanjima, ovi lokalni organi predstavljaju dodatno bud\u017eetsko optere\u0107enje, iako zakon predvi\u0111a odgovaraju\u0107e mehanizme finansiranja MZ, kao \u0161to su samodoprinos, namenski i nenamenski transferi od strane lokalnih samouprava, kao i mogu\u0107nost primanja donacija. Me\u0111utim, u uslovima u kojima su MZ pod stalnim pritiscima vlasti i lokalnih strana\u010dkih funkcionera, kada mnoge od njih nemaju ni teku\u0107e ra\u010dune, pri \u010demu se polazi od pre\u0107utne pretpostavke da gra\u0111ani nisu ni zainteresovani za aktivnosti u MZ, samostalno odlu\u010divanje gra\u0111ana u njima, mo\u017ee se do\u017eiveti samo kao pretnja monopolu centara mo\u0107i, jer u\u010de\u0161\u0107em u izbornom procesu, gra\u0111ani u najpo\u017eeljnijoj funkciji bira\u010da, daju podr\u0161ku ponu\u0111enim strana\u010dkim opcijama, koje nakon obavljenog \u010dina glasanja, same odre\u0111uju koja su pitanja bitna za gra\u0111ane i na\u010din na koji \u0107e se ona re\u0161avati. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na ruku ovim tendencijama u pravcu zastiranja MZ, idu neke odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojima postoji mogu\u0107nost ukidanja MZ na osnovu odluke kvalifikovane ve\u0107ine odbornika Skup\u0161tine op\u0161tine (tj. prema volji vladaju\u0107e koalicije). Me\u0111utim, u praksi ova mogu\u0107nost je malo verovatna, jer je Ustavni sud ocenio da SO nemaju zakonska ovla\u0161\u0107enja da propisuju izbor organa MZ, da ocenjuju njihov rad, kao i da odlu\u010duju o prestanku mandata \u010dlanova organa MZ. Time je ovo uplitanje sudskog organa privremeno spasilo MZ od destrukcije izvr\u0161ne vlasti, do stupanja na snagu nekih novih zakonskih re\u0161enja koja \u0107e druga\u010dije definisati pravni status MZ ili ga mo\u017eda, i kona\u010dno dokinuti. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Za razliku od situacije u socijalizmu, gde je dru\u0161tvena snaga MZ bila suprotstavljena sili dr\u017eave, nakon pada samoupravnog sistema, MZ preuzima dr\u017eava u liku vladaju\u0107e stranke i pretvara ih u jedan od operativnih \u0161tabova za promovisanje vlastite reklamne kampanje za mobilizaciju glasa\u010dkog tela. Svedeni na pasivne glasa\u010de od kojih se o\u010dekuje bezuslovna podr\u0161ka vladaju\u0107oj strana\u010dkoj kvazi politici, gra\u0111ani su ostali bez MZ, koje su prepu\u0161tene uzurpaciji od strane strana\u010dke dr\u017eave. Od socijalisti\u010dkog organa radnog naroda, MZ su degradirane na nivo komunalnog satrapa koji pauperizovanim i deklasiranim slojevima treba da obezbedi privid da \u010dine deo sistema koji funkcioni\u0161te, da se, eto, o njima ipak neko tamo sa vrha brine. Umesto da inicijative kre\u0107u sa lokala, \u010deka se na periodi\u010dne obilaske glave\u0161ina, koji se reklamiraju obe\u0107anjima, humanitarnim akcijama i krpljenjem rupa na seoskim putevima. Sve aktivnosti vlasti na lokalu ostavljaju i nose za sobom logo vladaju\u0107e stranke, simbol la\u017ene nade i nagrade za trpljenje odozdo. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U periodu socijalizma, u MZ ostvarivala se sinteza gra\u0111anina i radnika, danas u njima te\u017ei da se uspostavi hibrid ucenjenog bira\u010da i paupera koji treba da se zadovolji otvaranjem novih radnih mesta, kakva god da su. Jedan od prvih koraka ka uspravnom hodu politi\u010dki svesnog gra\u0111anina jeste kolektivna politi\u010dka akcija u lokalnoj zajednici me\u0111u sebi jednakima, koja \u0107e MZ od upori\u0161ta otu\u0111ene dr\u017eave transformisati u punktove odbrane slobode.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Polo\u017eaj i uloga mesnih zajednica u samoupravnom socijalizmu \u017deljko Popovi\u0107, saradnik GKP Na pomen pojma mesna zajednica, prve asocijacije koje iskrsavaju su poluprazne prostorije sa enterijerom iz 70-ih godina u kojima pripadnici starijih generacija prekra\u0107uju vreme kartanjem, igranjem \u0161aha ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2486,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,47,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/IMG_9129-3.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2481"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2481"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2481\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2486"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2481"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2481"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2481"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}