{"id":2364,"date":"2019-07-01T21:07:05","date_gmt":"2019-07-01T21:07:05","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2364"},"modified":"2019-07-01T21:07:05","modified_gmt":"2019-07-01T21:07:05","slug":"bilten-stanar-7-da-li-znamo-sta-se-planira-u-komsiluku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/bilten-stanar\/bilten-stanar-7-da-li-znamo-sta-se-planira-u-komsiluku\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #7: Da li znamo \u0161ta se planira u kom\u0161iluku?"},"content":{"rendered":"

Posmatraju\u0107i prostor u kom \u017eivimo, kao i samim svojim delovanjem u njemu, mo\u017eemo uvideti koliko graditeljske intervencije imaju veliki i jak uticaj na javna dobra. Ova mo\u0107 graditeljstva ne ogleda se samo u uticaju na urbana javna dobra, niti samo u urbanim sredinama, ve\u0107 su veoma \u010desto u pitanju prirodna, kulturna i druga zajedni\u010dka i javna dobra. Njihovo postojanje, opstajanje i kvalitet, usko su isprepletani, koliko i potrebe za njima u jednom dru\u0161tvu, i u svakom pojedincu, a pravna sredstva kojima kao gra\u0111ani raspola\u017eemo u njihovoj odbrani, ograni\u010dena su. De\u0161ava se da je u borbi protiv izgradnje minihidroelektrana koje nepovoljno uti\u010du na re\u010dna bogatstva i okolni biodiverzitet jedan od klju\u010dnih momenata izdavanje gra\u0111evinske dozvole za izgradnju takvog objekta. Na sli\u010dan na\u010din, najja\u010di zakonski argument za gra\u0111anski uticaj na nepovoljnu gradnju u urbanom tkivu biva prisutnost za\u0161ti\u0107enih prirodnih vrsta koje bi izgradnjom ne\u017eeljenog objekta bile uni\u0161tene.<\/span><\/span><\/p>\n

Slu\u0161aju\u0107i tokom 2018.godine iskustva aktivista i aktivistkinja iz zemlje i regiona koji su se u svom radu susretali sa ovakvim problemima, kao izrazito va\u017ean momenat istakao se prvi kontakt stanovni\u0161tva sa informacijom o prostornim promenama koje se planiraju u njihovom okru\u017eenju. Scenariji koji su se u najve\u0107em broju slu\u010dajeva odvijali tako \u0161to je \u201epojedinac slu\u010dajno na\u010duo\u201c da se tako ne\u0161to planira, jasno ukazuju na neadekvatnost i neefikasnost u metodama obave\u0161tavanja gra\u0111ana o budu\u0107im promenama koje ih se najdirektnije ti\u010du.<\/span><\/span><\/p>\n

Pravni i dru\u0161tveni mehanizmi koji se sprovode kako bi se regulisalo ovo pitanje omogu\u0107uju (ili pak ne!) gra\u0111anima da se uklju\u010de u procese dono\u0161enja odluka i pravovremeno reaguju i time karakteri\u0161u ure\u0111enost i razvijenost dru\u0161tva u celini, kao i njegove prioritete i tendencije daljeg razvoja. Ovo je bio motiv za sprovo\u0111enje istra\u017eivanja o Modelima informisanja gra\u0111ana o promenama u prostornom i urbanisti\u010dkom planu na nivou mesne zajednice u Novom Sadu<\/i>, po\u010detkom 2019, koje je imalo za cilj da kroz analizu trenutne prakse ispita prakti\u010dne i u ovom trenutku ostvarive mogu\u0107nosti za pobolj\u0161anje informisanosti, samim tim i pove\u0107anje participacije gra\u0111ana u prostornom planiranju grada Novog Sada. <\/span><\/span><\/p>\n

Za\u0161to informisanje o prostornim i urbanisti\u010dkim planovima?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Prostor, kao fizi\u010dka manifestacija vrednosti jedne zajednice, verno oslikava najdominantnije uticajne faktore u njoj. U kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvima, to je akumulacija kapitala, a do koje mere \u0107e ostale potrebe korisnika prostora uspeti da budu zadovoljene zavisi od mno\u0161tva ostalih, manje uticajnih faktora, koji skupa tako\u0111e reflektuju sveukupne vrednosti te zajednice. U ve\u0107im, pa time i kompleksnijim zajednicama poput gradova, zadovoljenje li\u010dnih kriterijuma svakog \u010dlana zajednice u prostoru koji svi delimo svakako nije lak zadatak i predstavlja stalni izvor opre\u010dnih stavova i mogu\u0107ih konflikata, ali time nagla\u0161ava i potrebu za stalnim i otvorenim dijalogom.<\/span><\/span><\/p>\n

Mehanizmi za komuniciranje sa gra\u0111anima i njihovim potrebama imaju za cilj da usaglase razli\u010dite uticajne faktore, podstaknu institucije da pronalaze najbolja mogu\u0107a re\u0161enja te minimiziraju gre\u0161ke, koje su u oblasti urbanizma nedopustive zbog neposrednosti i dugotrajnosti njihovih negativnih posledica na svakodnevni \u017eivot ljudi. Manjak dijaloga, sa druge strane, pored direktnih negativnih posledica razvoja grada koji ne ide u pravcu zadovoljenja stvarnih potreba stanovni\u0161tva, tako\u0111e pove\u0107ava, u odre\u0111enoj meri uvek prisutan otpor stanovnika prema novom i druga\u010dijem, ka neminovnoj transformaciji gradskih prostora, zato \u0161to se svaka intervencija, nezavisno od njenog kvaliteta, opravdano do\u017eivljava kao nametnuto re\u0161enje. Uz to, ovakve okolnosti dodatno smanjuju motivisanost gra\u0111ana da se interesuju za razvoj grada i promene u neposrednom okru\u017eenju jer se utvr\u0111uje utisak o predodre\u0111enosti i nemo\u0107i pojedinca da uti\u010de na dono\u0161enje odluka, \u0161to rezultira potpunom desubjektivizacijom gra\u0111ana u ovim procesima.<\/span><\/span><\/p>\n

Va\u017eno je ista\u0107i da smo kao \u010dlanovi zajednice odgovorni i za sve ono \u0161to (odlu\u010dimo da) ne uradimo, te da se vrednosti zajednice ogledaju (u ovom slu\u010daju u prostoru) i kroz sve \u0161to, bilo kao pojedinci ili institucije, u okviru svog polja delovanja nismo artikulisali i uredili. <\/span><\/span><\/p>\n

Tokom predavanja \u201eParticipativno upravljanje prostorima\u201c, odr\u017eanog 16. maja 2016. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, \u0110ovani Alegreti nam govori o dvema vrstama me\u0111usobno isprepletanih participativnih praksi: participaciji pozivanjem<\/b> \u2013 od strane institucija, i participaciji irupcijom<\/b> \u2013 samoorganizovano gra\u0111ansko okupljanje i zauzimanje javnog prostora (fizi\u010dkog, medijskog ili virtuelnog), sa ciljem jasnog izra\u017eavanja svog stava, koje nastaje zbog nepostojanja adekvatnih otvorenih mehanizama posve\u0107enih tome od strane institucija (predavanje mo\u017eete pogledati posredstvom slede\u0107eg linka: https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=DUFMn6QY5wE&authuser=0).<\/span><\/span><\/p>\n

Pored neodobravanja i te\u017enje da se odr\u017ei ekskluzivnost u bavljenju prostornim planiranjem, postoji tendencija institucija da diskredituju i kriminalizuju poku\u0161aje participacije irupcijom, a logi\u010dno je uvideti da \u0107e se oni pojavljivati utoliko vi\u0161e ukoliko su priznati legitimni na\u010dini za uklju\u010divanje gra\u0111ana smanjeni, nejasni ili nefunkcionalni. Po Alegretiju, me\u0111utim, ove dve vrste participacije uvek idu jedna uz drugu (mada ne nu\u017eno i istovremeno), jer uklju\u010divanje gra\u0111ana u proces planiranja podrazumeva i vrstu suprotstavljanja \u2013 sukobljavanja mi\u0161ljenja ljudi razli\u010ditih interesa i ideja, ali i poziva na dijalog, neophodan da bi se do\u0161lo do odr\u017eivih i optimalnih re\u0161enja za sve u\u010desnike u zajednici.<\/span><\/span><\/p>\n

Ohrabruje saznanje o praksama koje priznaju obe pomenute vrste participacije, i mo\u017eemo samo zaklju\u010diti da dinamika suprotstavljenih strana doprinosi \u017eivosti i autenti\u010dnosti razvoja gradova. Od nje je svakako nemogu\u0107e pobe\u0107i, ona je neizostavni i nu\u017eni element unapre\u0111enja i dru\u0161tva i prostora. Stoga ovu dinamiku, u kojoj informisanost gra\u0111ana kao po\u010detni uslov ima fundamentalni zna\u010daj, treba podi\u0107i na \u0161to vi\u0161i nivo, pobolj\u0161ati, otvoriti za nove mogu\u0107nosti i uklju\u010diti sve neophodne subjekte za dostizanje \u0161to vi\u0161ih ciljeva na \u0161to efikasniji i ugodniji na\u010din.<\/span><\/span><\/p>\n

Za\u0161to informisanje na nivou mesnih zajednica?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Kako participativno prostorno planiranje nalazi svoj oblik u sve ve\u0107em broju gradova u svetu, a modeli komunkacije bivaju sve raznovrsniji i direktniji, raste i broj razli\u010ditih poku\u0161aja da se obave\u0161tavanje gra\u0111ana sa ciljem uklju\u010divanja u proces planiranja modernizuje i pobolj\u0161a (razli\u010dite vrste platformi, aplikacija, de\u017eurnih telefona i sl.) U Novom Sadu, me\u0111utim, do sada nema zna\u010dajnih pomaka u ovom pravcu. <\/span><\/span><\/p>\n

Pri ovoj konstataciji isklju\u010dujemo novine koje je sa sobom donela op\u0161ta digitalizacija institucija, \u010dine\u0107i informacije dostupnim putem interneta. Prostorni planovi time jesu donekle dostupniji gra\u0111anima, ali to ne zna\u010di da smo mi o njima i promenama koje donose bolje obave\u0161teni, po\u0161to ih moramo sami, vrlo ciljano i prethodno upu\u0107eno, potra\u017eiti na adresama institucija. Obave\u0161tenja o aktuelnim planovima koji su u izradi mogu se na\u0107i u prostorijama i na internet stranicama institucija, ali se \u010ditav trud gradskih struktura da ovakve informacije do\u0111u do stanovni\u0161tva kojeg se to direktno ti\u010de svodi na rad mesnih zajednica.<\/span><\/span><\/p>\n

To mesne zajednice \u010dini izuzetno va\u017enim institucionalnim subjektom i kanalom informacija, kako u smeru od institucija ka gra\u0111anima, tako i od gra\u0111ana ka institucijama, naro\u010dito kada uzmemo u obzir pokrivenost svih socijalnih grupa. Praksa i zakonski okviri podrazumevaju da su gradske institucije, odnoso uprava Grada, u obavezi da, mesnoj zajednici, koja je obuhva\u0107ena urbanisti\u010dkim planom koji se menja, proslede planove i obave\u0161tenje o trajanju javnog uvida (za rani javni uvid od marta 2019. u obavezi su samo da ih postave na svom sajtu u elektronskom formatu). A mesna zajednica je, sa svoje strane, u obavezi da javnost o ovome obave\u0161tava ka\u010denjem obave\u0161tenja na oglasnu tablu mesne zajednice.<\/span><\/span><\/p>\n

Kako se u Novom Sadu jo\u0161 uvek \u010deka Odluka o mesnim zajednicama koja \u0107e biti uskla\u0111ena sa novim Statutom, te\u0161ko je precizno navesti zakonske mogu\u0107nosti delovanja i zadu\u017eenja mesnih zajednica danas. One postoje sa ciljem da gra\u0111anima slu\u017ee u procesu upoznavanja sa promenama u neposrednom okru\u017eenju, ali pre svega u definisanju svog kolektivnog stava kroz rad Saveta i organizovanje Zborova gra\u0111ana kako bi se demokratski komuniciralo sa nadle\u017enim institucijama, me\u0111utim, u kojoj meri se danas ovo zaista i doga\u0111a, bila je tema istra\u017eivanja.1<\/sup><\/a><\/span><\/span><\/p>\n

Intervjuisane su mesne zajednice u\u017eeg gradskog podru\u010dja (bez prigradskih), i predstavnici 5 aktivnih gra\u0111anskih inicijativa nastalih udru\u017eivanjem gra\u0111ana oko neslaganja sa planovima promena u neposrednom okru\u017eenju. Od pomenutih pet inicijativa, jedna je nastala 2015. godine (\u201eSa\u010duvajmo park kod Muzeja Vojvodine<\/b>\u201c), jedna 2017. (\u201eSa\u010duvajmo parki\u0107 u Futo\u0161koj<\/b>\u201c), i tri inicijative 2018.godine (\u201eNe damo livadicu<\/b>\u201c, \u201eSa\u010duvajmo Liman od betona<\/b>\u201c i \u201eSa\u010duvajmo zelene povr\u0161ine – Telep<\/b>\u201c). Svih pet inicijativa nastaju sa ciljem za\u0161tite zelenila na do tada javnom (ili kori\u0161\u0107enom kao takvom) prostoru.<\/span><\/span><\/p>\n

Analiza rezultata<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zaklju\u010dak koji dele slu\u017ebenici u mesnim zajednicama i predstavnici gra\u0111anskih inicijativa je da se isticanje relevantnih obave\u0161tenja doga\u0111a prema minimalnom zakonskom okviru, i da se dodatne metode ne osmi\u0161ljavaju i ne upotrebljavaju. Obe grupe ispitanika govore da je ka\u010denje obave\u0161tenja na oglasnoj tabli mesne zajednice nedovoljno, i da je po\u017eeljno raditi na pove\u0107anju obave\u0161tenosti o ovim pitanjima, ali i isti\u010du da gra\u0111ani ne prime\u0107uju i ne reaguju na obave\u0161tenja koja ih se nao\u010digled ne ti\u010du li\u010dno. Uz to se sla\u017eu da obave\u0161tenost gra\u0111ana ote\u017eavaju pre\u010deste izmene u planovima na odre\u0111enoj teritoriji, manjak resursa mesnih zajednica da ovu praksu unaprede, nedovoljna anga\u017eovanost medija oko ovih tema, kao i generalno nepoverenje gra\u0111ana u institucije.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kao jedina istaknuta razlika me\u0111u mi\u0161ljenjima mo\u017ee se navesti generalni utisak mesnih zajednica da problem obave\u0161tenosti gra\u0111ana nije prioritetan, i da unapre\u0111enje prakse po tom pitanju ne zavisi u zna\u010dajnoj meri od rada same mesne zajednice, dok predstavnici inicijativa isti\u010du da je po\u0161tovanje postoje\u0107ih procedura na nivou mesnih zajednica i njihovo unapre\u0111enje od klju\u010dne va\u017enosti za gra\u0111ansko uklju\u010divanje u proces planiranja grada i njegovo pobolj\u0161anje.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Obe grupe ispitanika nude konkretne predloge metoda kojima bi se moglo raditi na pove\u0107anju obave\u0161tenosti gra\u0111ana. Ti predlozi su me\u0111usobno uskladivi i dopunjuju jedni druge, a podrazumevaju poja\u010dane aktivnosti mesne zajednice, medija, zajednica stanara, ali i edukaciju i podizanje svesti gra\u0111ana o va\u017enosti i mogu\u0107nostima njihovog uklju\u010divanja u procese odlu\u010divanja o prostornom ure\u0111enju. Za sve navedene predloge potrebna je podr\u0161ka institucija i Gradske uprave.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U periodima kada postoje ote\u017eavaju\u0107i uslovi za delovanje u cilju unapre\u0111enja funkcionisanja zajednice, va\u017eno je izdvojiti pogodne prakti\u010dne mogu\u0107nosti za pobolj\u0161anje, najlak\u0161e ostvarive u datom trenutnku.<\/span><\/span><\/p>\n

Metode koje bi zahtevale zna\u010dajne resurse i uvo\u0111enje radikalno druga\u010dijih procedura rada Saveta i referenata uprave u mesnim zajednicam se procenjuju malo izvesnim u trenutnoj situaciji.<\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to je zna\u010dajno lak\u0161e izvodljivo, a jednako va\u017eno, jeste unapre\u0111enje ve\u0107 postoje\u0107ih kanala. Od svih istra\u017eenih, isti\u010de se ve\u0107 uspostavljen kanal sa potpuno neiskori\u0161\u0107enim potencijalom koji se mo\u017ee veoma lako iskoristiti: <\/span><\/span><\/p>\n

Iako su predstavnici mesnih zajednica u izrazito malom broju slu\u010dajeva to spomenuli, 21 od 47 MZ<\/b> (45%) ima ve\u0107 napravljenu Facebook stranicu<\/b>, koja u manjoj ili ve\u0107oj meri funkcioni\u0161e. Ove stranice nisu standardizovane, i nejasno je ko ih vodi, ali svakako predstavljaju svojevrstan kanal komunikacije koji ve\u0107 postoji. Broj pratilaca ovih grupa je od 26 do 1115, u proseku 344. Ono na \u0161ta bi se moralo uticati jeste da se obave\u0161tenja vezana za promene u prostoru na\u0111u me\u0111u objavama na ovim stranicama<\/b>, \u0161to do sada nije slu\u010daj, a \u0161to bi moglo da se uredi odlukom na nivou Grada ili Statutom svake MZ ponaosob. Va\u017eno bi bilo da ove objave obave\u0161tenja budu obavezne<\/b> i da sadr\u017ee jasna i jednostavna uputstva<\/b> za zainteresovane gra\u0111ane, kakve akcije mogu poduzeti. <\/span><\/span><\/p>\n

Kako stvarna obave\u0161tenost gra\u0111ana o promenama planova ne podrazumeva puko prosle\u0111ivanje informacija gra\u0111anima kao pasivnim primaocima, ve\u0107 i mogu\u0107nost da se ti planovi zaista razumeju, da se na njih reaguje i prati njihov dalji razvoj i status, mesnim zajednicama se savetuje da se zainteresovanim gra\u0111anima predo\u010di mogu\u0107nost pristustva tuma\u010da planova<\/b>; da organizovanjem zborova gra\u0111ana podsti\u010du gra\u0111ane da ispitaju, odrede i artikuli\u0161u stavove ve\u0107ine po pitanju promena u njihovom okru\u017eenju i da se Saveti mesnih zajednica \u0161to aktivnije uklju\u010de kao posrednik u komunikaciji izme\u0111u gra\u0111ana i nadle\u017enih institucija kroz dalje faze izrade i implementiranja planova.<\/span><\/span><\/p>\n

<\/a> Druga preporu\u010dena intervencija, daleko radikalnija ali mo\u017eda i hitnija, bila bi poja\u010dana pravna za\u0161tita svih preostalih javnih<\/b> (ako ne i privatnih) zelenih povr\u0161ina u gradu<\/b>, koja podrazumeva pre svega formiranje katastra zelenih povr\u0161ina<\/b> u gradu. Procenjuje se da je ova mera neophodna i urgentna, kako iz razloga da se dovede u ravnote\u017eu nepovoljni uticaj koji manjak zelenila ve\u0107 ima na trenutne uslove \u017eivota u gradu, tako i da bi se uva\u017eio sve izra\u017eeniji stav gra\u0111ana da sa\u010duvaju zelenilo u svom okru\u017eenju i po ovom pitanju ostvare svoju potrebu da uti\u010du na prostorno planiranje.<\/span><\/span><\/p>\n

Mo\u017eemo zaklju\u010diti da, iako nemaju mogu\u0107nost direktnog uticaja na odlu\u010divanje o promenama u prostoru koji administrativno obuhvataju, mesne zajednice bi trebalo da taj prostor prepoznaju kao svoj va\u017ean resurs, sa svim njegovim kvalitetima i prakti\u010dnim i simboli\u010dkim zna\u010dajem za zajednicu, i da odgovorno koriste sve mogu\u0107nosti svog delovanja u cilju njegovog adekvatnog i odr\u017eivog kori\u0161\u0107enja i razvoja. <\/span><\/span><\/p>\n

Uz ovo treba napomenuti, da se odgovornost mesnih zajednica ne svodi samo na probleme u okviru granica jedne jedinice, ve\u0107 da se stanja i delovanja svih mesnih zajednica u gradu me\u0111usobno pro\u017eimaju kao i njihovi prostorni i dru\u0161tveni procesi, te da proces samoupravljanja i samoorganizovanja mora i\u0107i i u pravcu povezivanja i stvaranja jedinstva i celine sa op\u0161tim i zajedni\u010dkim interesom.<\/span><\/span><\/p>\n

Milena \u0110ini\u0107<\/strong><\/p>\n

\n

1<\/a>\u0002 <\/span>\u0110ini\u0107, M. (2019). Modeli informisanja gra\u0111ana o promenama u prostornom i urbanisti\u010dkom planu na nivou mesne zajednice (istra\u017eivanje podr\u017eala organizacija zajednicko.org).<\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Foto: GKP, Mesna zajednica \u00ab\u00a0Omladinski pokret\u00a0\u00bb, Novi Sad, 2019.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posmatraju\u0107i prostor u kom \u017eivimo, kao i samim svojim delovanjem u njemu, mo\u017eemo uvideti koliko graditeljske intervencije imaju veliki i jak uticaj na javna dobra. Ova mo\u0107 graditeljstva ne ogleda se samo u uticaju na urbana javna dobra, niti samo […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2365,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,40,47,37],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/07\/10.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2364"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2364"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2364\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2365"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2364"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2364"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2364"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}