{"id":2318,"date":"2019-06-19T14:29:41","date_gmt":"2019-06-19T14:29:41","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2318"},"modified":"2019-06-19T14:31:07","modified_gmt":"2019-06-19T14:31:07","slug":"stanar-beton-municipalizam-u-gradu-bez-opstina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/bilten-stanar\/stanar-beton-municipalizam-u-gradu-bez-opstina\/","title":{"rendered":"Municipalizam u gradu bez op\u0161tina – u Biltenu STANAR #7 & BETON"},"content":{"rendered":"

Tekst je objavljen u BETON-u #208 i u Biltenu STANAR #7 koji slede\u0107e nedelje izlazi iz \u0161tampe.<\/span><\/em><\/p>\n

Municipalizam u gradu bez op\u0161tina<\/span><\/strong><\/p>\n

Drugi po veli\u010dini grad u ovoj zemlji gotovo preko no\u0107i je postao grad bez op\u0161tina. Novi Sad je sada samo potpuno centralizovan grad i primer za najverovatnije najve\u0107u jedinicu lokalne samouprave u Evropi, \u0161to zna\u010di i najcentralizovaniju kada je u pitanju proces dono\u0161enja politi\u010dkih odluka. Pravilo decentralizacije po kojem lokalna vlast treba da bude blizu<\/i> gra\u0111anima je obezvre\u0111eno, a prva posledica toga je odsustvo \u201edirektne demokratije\u201c u lokalnoj samoupravi, dakle u op\u0161tini ili, u ovom slu\u010daju, gradu. To zna\u010di da su zakonom i ustavom propisani oblici neposrednog u\u010destvovanja ljudi \u2013 referendumi, zborovi gra\u0111ana, narodne inicijative \u2013 obesmi\u0161ljeni, jer ukidanje op\u0161tina u kojima su se ovi oblici mogli koristiti govori da \u0107e ih vlast suspendovati i na ni\u017eim nivoima lokalne samouprave, odnosno, na nivou mesne samouprave i mesnih zajednica. Novi Sad je sada grad-monstrum<\/i> koji nezgrapno poku\u0161ava da se okiti sa \u010dak dve evropske titule, omladinske i kulturne prestonice Evrope, kojima je jedan od prioriteta decentralizacija kulture. Me\u0111utim, u gradu potpuno centralizovanog politi\u010dkog odlu\u010divanja iz kojeg su gra\u0111ani isklju\u010deni, o integritetu participativnog karaktera prestonice ne mo\u017ee biti re\u010di ni kada je kultura u pitanju.<\/span><\/p>\n

Pravo na lokalnu samoupravu je zakonom garantovano pravo gra\u0111ana da \u201eupravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedni\u010dkog i op\u0161teg interesa za lokalno stanovni\u0161tvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika\u201c. U ovom trenutku, obratimo pa\u017enju na neposredno<\/i>, dakle na direktno u\u010destvovanje, jer danas ni o slobodi ni o izboru ne mo\u017ee biti re\u010di. Ljudi imaju kapacitet da deluju politi\u010dki i kada nisu predstavljeni, i to je potrebno ponovo ista\u0107i u trenutku krize parlamentarne demokratije. Me\u0111utim, posledica centralizacije vlasti je njeno oglu\u0161ivanje na svaki oblik neposrednog u\u010destvovanja ljudi u upravljanju i odlu\u010divanju, te tako danas u fokusu imamo javne rasprave koje vlast ili ne odr\u017eava ili ih obezvre\u0111uje tako \u0161to svoju ekspertizu<\/i> u vo\u0111enju kompleksnih<\/i> poslova dr\u017eave suprotstavlja primedbama i predlozima ljudi koje stavlja u poziciju nekompetentnih. Uspe\u0161no organizovane narodne inicijative na nacionalnom nivou Narodna skup\u0161tina ne uzima u razmatranje, kao \u0161to na lokalnom vlast ne uzima u obzir zaklju\u010dke zborova gra\u0111ana u mesnim zajednicama, a kojima ljudi na jednoj teritoriji javno govore, iskazuju svoje mi\u0161ljenje i formuli\u0161u predloge. Za sazivanje referenduma uop\u0161te i ne postoje inicijative jer ga zastarela zakonska procedura \u010dini gotovo nemogu\u0107im, s obzirom da je potrebno prikupiti vi\u0161e desetina hiljada potpisa u roku od nekoliko dana da bi uop\u0161te bio raspisan. Sa druge strane, vlast koja mo\u017ee da ga organizuje to ne radi ni kada je u obavezi. Ovo potvr\u0111uje nedavni proces dono\u0161enja Statuta Novog Sada, kao najzna\u010dajnijeg politi\u010dkog dokumenta grada, kojim su ukinute dve postoje\u0107e op\u0161tine bez raspisivanja zakonom predvi\u0111enog savetodavnog referenduma<\/i>, \u0161to zna\u010di bez prilike da se sami gra\u0111ani direktno izjasne da li su \u201eza\u201c ili \u201eprotiv\u201c takve odluke. Politika decentralizacije koja bi trebalo da se sprovodi direktnim u\u010destvovanjem gra\u0111ana u politi\u010dkim procesima je potpuno osuje\u0107ena, jer je teritorija na kojoj je potrebno da se \u010duje ne\u010diji glas toliko velika da osim medijskog ne postoji drugi javni i institucionalni prostor komunikacije. \u0160ta uraditi u ovoj situaciji?<\/span><\/p>\n

Bez obzira da li se radi o starim strategijama vlasti kojima ona izbegava da uklju\u010di ljude u politi\u010dke procese, ili pak o sasvim novom obliku dr\u017eavnog upravljanja o kome jo\u0161 uvek ne znamo mnogo, izvesno je da postoji borba za dobru dr\u017eavu<\/i>, a u okviru nje i ono \u0161to bi se moglo nazvati novom politikom<\/i>. U tome je najzna\u010dajnija politika municipalizma<\/i> koja referi\u0161e na politi\u010dku organizaciju baziranu na kom\u0161ijskim savetima ili skup\u0161tinama u kojima je mogu\u0107e praktikovati direktnu demokratiju, kao i u sistemu slobodnih komuna i zajednica, op\u0161tina i gradova, u kojima je mogu\u0107e potra\u017eiti alternativu centralizovanoj dr\u017eavi. Sama ideja nam jo\u0161 uvek ne govori mnogo o vezi izme\u0111u lokalnog i izbornog organizovanja, odnosno poku\u0161aja osvajanja pozicija u dr\u017eavi. Ka\u017ee se da municipalizam te\u017ei da eksperimenti\u0161e sa novim institucionalnim praksama na ni\u017eem, lokalnom i op\u0161tinskom nivou vlasti, jer se on smatra pogodnijim za horizontalne oblike organizovanja, \u010dime se pravi distanca u odnosu na tradicionalne partijske strukture otvaranjem lokalne vlasti za razli\u010dite na\u010dine u\u010destvovanja gra\u0111ana. Ali kada to treba svesti na parolu, municipalizam podrazumeva \u201ebiti jednom nogom u instituciji i imati hiljade na ulicama\u201c. O radikalnoj reformi institucija i razvoju mre\u017ea i organizacija izvan samih institucija jo\u0161 uvek ni\u0161ta ne mo\u017eemo \u010duti. Drugim re\u010dima, ostaje nejasno kako je izbornom mobilizacijom mogu\u0107e imati masovne pokrete i hiljade anga\u017eovanih ljudi na ulicama, kada i sami akteri ovih politika govore da su imali glasove na izborima ali ne i organizacije izvan institucija, \u010dak i kada su potekli iz pojedinih lokalnih organizacija i pokreta. Ljudi koji su do sada glasali za takvu politiku uglavnom nisu organizovani u svojim neposrednim okru\u017eenjima i susedstvima.<\/span><\/p>\n

Vra\u0107anje u lokalnu situaciju vra\u0107a nas na pitanje: \u0161ta je mogu\u0107e uraditi u drugom gradu po veli\u010dini u zemlji koji nema op\u0161tine, ukoliko mislimo nove politike u domenu lokalnog organizovanja i op\u0161tinskog nivoa vlasti, a u svetlu ovakvog municipalizma? Da li bi jedini put bio borba za osvajanje vlasti, a zapravo samo nekoliko odborni\u010dkih mesta u jednoj, i sada jedinoj skup\u0161tini koja je ve\u0107inom glasova ukinula op\u0161tine? Cini\u010dni argument vlasti kojim je odgovorila na na\u0161e primedbe \u2013 grad nije podeljen na op\u0161tine zato \u0161to ne mora da bude podeljen na op\u0161tine da bi bio grad \u2013 nije smetao skup\u0161tinskoj ve\u0107ini da ga prihvati. Ili bi \u010dak, vode\u0107i izbornu politiku i gra\u0111enjem savezni\u0161tva sa partijskom opozicijom, delili njen argument da nam op\u0161tine i nisu potrebne, po\u0161to bi ih listom i ve\u0107inom zauzeli naprednjaci<\/i>? Lokalno kadrovsko upori\u0161te potonjih se ve\u0107 dovodi u pitanje, tako da bismo mogli da se slo\u017eimo sa argumentom opozicije samo ukoliko to zna\u010di da bi naprednja\u010dko osvajanje op\u0161tina dovelo do napu\u0161tanja mesnih zajednica koje su u potpunosti uzurpirali. Me\u0111utim, o\u010digledno je da ni agresivna politika vlasti ni defanzivna taktika opozicije ne\u0107e od mesnih zajednica napraviti ono \u0161to po svojim statutima treba da budu, a to su organizacije gra\u0111ana<\/i>. To \u0107e mo\u0107i da u\u010dine samo gra\u0111ani i organizacije civilnog dru\u0161tva, ukoliko budu donele takvu odluku, i to ne isklju\u010divo kandidovanjem za izbore u mesnim zajednicama, ve\u0107 najrazli\u010ditijim intervencijama u rad ovih lokalnih institucija. Intervencijama koje smatraju mogu\u0107im.<\/span><\/p>\n

Naspram partija kao tradicionalnih politi\u010dkih i ve\u0107 iscrpljenih organizacionih formi, \u010dini se da se danas pojavljuje sve vi\u0161e politi\u010dkih organizacija koje predstavljaju asocijacije razli\u010ditih neformalnih pokreta, grupa gra\u0111ana, sindikata i organizacija civilnog dru\u0161tva, koje se vrlo \u010desto nalaze u savezima sa partijama. \u0160panske socijalne i elektoralne pokrete, Makronovu \u201eRepubliku u pokretu!\u201c, Savez za Srbiju, a potom i Gra\u0111anski front povezuje izborna politika, koju ne \u010dine razli\u010ditom ni ideolo\u0161ki predznaci njihovih politi\u010dkih programa. Postojanje i razvoj baze<\/i> za masovno anga\u017eovanje u lokalu s pravom je pod znakom pitanja, budu\u0107i da ljudi naj\u010de\u0161\u0107e nisu motivisani za politi\u010dki anga\u017eman zahtevniji od glasanja na izborima. Kada tome dodamo da je u \u201eRepublici u pokretu!\u201c bilo mogu\u0107e istovremeno biti njen \u010dlan i \u010dlan neke druge partije, kao i da je za punopravno \u010dlanstvo bilo mogu\u0107e aplicirati samo slanjem li\u010dnih podataka (a ne vi\u0161e \u010dlanarinom i partijskom knji\u017eicom), mo\u017eemo videti transformaciju anga\u017emana i u samoj partijskoj i izbornoj mobilizaciji, koja \u010dlanstvo, a onda i anga\u017eman, \u010dini prakti\u010dno neobaveznim.<\/span><\/p>\n

Iako je Francuska \u201e\u017dutih prsluka\u201c mesto potpuno novih oblika organizovanja i politi\u010dke subjektivacije, odnosno politike bez partija, bez govornika na protestima, bez izbora i glasanja, pred njom je isku\u0161enje referenduma \u2013 Referenduma o gra\u0111anskoj inicijativi<\/i> (RIC \u2013 R\u00e9f\u00e9rendum d\u2019initiative Citoyenne<\/i>). Kako sami protagonisti protesta ka\u017eu, za razliku od pokreta u \u0160paniji i Gr\u010dkoj koji su vezani za izbornu politiku, \u201e\u017duti prsluci\u201c postoje jedino kroz direktnu borbu. Jedini izbor koji prave jeste da \u201ebiraju sebe\u201c, a ne bilo kog predstavnika ili politi\u010dku partiju, zbog \u010dega neki od njih izra\u017eavaju sumnju i povodom samog referenduma. Osim \u0161to je podlo\u017eno manipulaciji vlasti, referendumsko pitanje bi bilo samo jedno glasanje vi\u0161e. Kao ni izborno, referendumsko izja\u0161njavanje ne vodi promenama, ve\u0107 samo kanalisanju pobune smanjenjem intervala izme\u0111u dva glasanja. Sumnja u izbornu mobilizaciju deo je subjektivizacije \u201e\u017dutih prsluka\u201c, jer ljudi smatraju da \u201ebira\u010dki aparat stvara odre\u0111enu vrstu pojedinca s o\u0161te\u0107enim odnosom prema postojanju, a posebno prema politici i javnim poslovima\u201c.<\/span><\/p>\n

Ukoliko ne vidimo re\u0161enje isklju\u010divo u izbornoj politici, a budu\u0107i singularna, politi\u010dka subjektivnost \u201e\u017dutih prsluka\u201c mo\u017ee biti samo njihova, \u0161ta nam preostaje? U situaciji kada je pravo ljudi na lokalnu samoupravu ugro\u017eeno, a to uklju\u010duje i zatiranje njihovog direktnog u\u010destvovanja u odlukama i upravljanju kao ve\u0107 izborenom pravu, ono \u0161to je mogu\u0107e u\u010diniti je naterati dr\u017eavu da to pravo po\u0161tuje. Odnosno, ono \u0161to nam preostaje je zapravo sve ono \u0161to se de\u0161ava na na\u0161oj strani, na strani ljudi koji se povodom problema anga\u017euju, povezuju, politi\u010dki organizuju i inoviraju, pokre\u0107u inicijative po razli\u010ditim pitanjima i deluju u organizacijama civilnog dru\u0161tva. Ukoliko takav anga\u017eman postoji, on zavre\u0111uje odgovaraju\u0107u podr\u0161ku \u2013 podr\u0161ku koja odgovara onima koji se ve\u0107 bore, jer oni najbolje znaju \u0161ta im je potrebno. Posebno od strane onih izbornih politika i asocijacija gra\u0111anskih pokreta koje govore o platformi kao na\u010dinu povezivanja i me\u0111usobne podr\u0161ke. Jer u suprotnom, ako jednom nogom zakora\u010de u institucije vlasti, drugom ne\u0107e imati na \u0161ta niti na koga na ulici da se oslone. Osim na svog glasa\u010da.<\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku<\/strong><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst je objavljen u BETON-u #208 i u Biltenu STANAR #7 koji slede\u0107e nedelje izlazi iz \u0161tampe. Municipalizam u gradu bez op\u0161tina Drugi po veli\u010dini grad u ovoj zemlji gotovo preko no\u0107i je postao grad bez op\u0161tina. Novi Sad je […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2319,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,40,35,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/beton-za-web.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2318"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2318"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2318\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2319"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2318"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2318"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2318"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}