Kako mo\u017eemo znati \u0161ta se de\u0161ava u Evropskoj prestonici kulture kada je ona danas tek kampanja? Novi Sad izlazi u javnost u svom kraljevskom ruhu tek 2021, pa \u0107e tek ta godina biti vrhunac spektakla u kome \u0107e se pokazati ono \u0161to je do tada pripremljeno, uigrano i napravljeno. Kako da znate \u0161ta se de\u0161ava ako sami niste u\u010desnik u ovoj igri i ako sami ne nastojite doprineti pobedi tima koji se bori sa istim onim silama sa kojima ratuje \u010ditava vlast u Srbiji? Te sile se suprotstavljaju svakoj dobroj nameri vladara, stvarala\u0161tvu i stvarnoj proizvodnji onih sa kojima razvija ovu zemlju i vodi je putem napretka.<\/p>\n
Da je re\u010d o te\u0161kom boju svedo\u010di diskurs koji dominira politi\u010dkim mi\u0161ljenjem u Srbiji. Reklamni govor premanentne kampanje u kojoj kampanjski radnici govore o svojim uspesima prvo su mesto susreta sa leksikom koja ograni\u010dava svaki razlo\u017ean govor i misao, svako suvislo pitanje o stvari o kojoj bi trebalo da je re\u010d, a ovaj put je to kultura i Novi Sad kao prestolonaslednik \u201eevropske kulture\u201c. Intonacija i stil variraju od slu\u010daja do slu\u010daja, i u zavisnosti od mesta govora: \u0161to je ono bli\u017ee vlasti i mestima odlu\u010divanja, to je agresivnost stila manje poletna i on, u zavisnosti od pomenutog slu\u010daja, prelazi u polemi\u010dko-paranoidne izlive. Dovoljno je ispratiti doga\u0111aje na kojima govore funkcioneri i uveri\u0107ete se da predsedni\u010dko \u017ealobno hvalisanje i slavodobitno tugovanje boji emocionalnu strukturu govora svakog naprednja\u010dkog vojnika. Entuzijazam i nadahnu\u0107e je prepu\u0161teno marketin\u0161kim stru\u010dnjacima po\u0161to su oni daleko relaksiraniji jer niza\u0161ta odgovaraju samo svojim poslodavcima, \u0161to je razumljivo ne samo u stvarima biznisa, ve\u0107 i dr\u017eavnih poslova. Biznis i dr\u017eava su odavno povezani tako da se na te veze ne \u017eale samo takozvani liberali: u tome im se pridru\u017eila nova generacija kriti\u010dara koja bi da iznova misli problem upravljanja i \u010dijim diskursom dominiraju ozna\u010ditelji socijalisti\u010dke dr\u017eave. Da se i taj kriti\u010dki front morao podeliti po \u0161avu koji strukturira sve odnose u dru\u0161tvu bilo je za o\u010dekivati: evo nam opet \u0110ilasa koji \u0107e nas kao pretendent na pastirsko mesto podsetiti na dr\u017eavni kapitalizam koji je tako\u0111e u stanju da sa\u010duva javno dobro i interes, tako da \u0107emo i u budu\u0107nosti imati samo borbu za bolju upravu i ni\u0161ta vi\u0161e.<\/p>\n
Dakle da bi \u010dovek znao o \u010demu se ovde radi, mora ili da u\u010destvuje u ovom poslu, ili da se osloni na izve\u0161taje koje donose institucije i organizacije koje prate ovo preduze\u0107e. Na raspolaganju imamo i tuma\u010denja koja raznose mediji, ali koja se prikupljaju na najrazli\u010ditijim stranama i izazivaju reakcije i na najmanje o\u010dekivanim mestima. Mestima za koja nismo mo\u017eda ni \u010duli i za koja nikada ne moramo saznati, po\u0161to su u pitanju radnje i pogoni u kojima se odvija proizvodnja koja je po definiciji daleko od reklamnih svetala i pobedni\u010dkih slogana kojima se pregaoci sokole i dr\u017ee budnima. Radovi su ovde dubinski, a prema glasinama koje nisu samo glasine ovih prostora \u2013 i podzemni. Radni\u0161tvo u njima se mora dr\u017eati u stroju, a za to je potrebna manje bu\u010dna disciplinska praksa i slogani koji se \u0161ire vi\u0161e kao glasine, i o kojima se javno mora \u0107utati. Ako to shvatimo, zaklju\u010di\u0107emo da je u Srbiji uvek u pitanju neki ozbiljan posao i poduhvat, oko kog nije preporu\u010dljivo raspitivanje. Ali sebi ipak mo\u017eemo dopustiti pra\u0107enje logike iskaza koji su za javnu upotrebu, pa \u0107e nam sigurno biti dozvoljeno da ka\u017eemo da u ovaj projekat mora biti uklju\u010den i onaj ko upravlja privredom i tokovima novca. Tako stvar stoji ve\u0107 u definiciji prestonice koju nosilac projekta dr\u017ei na svom sajtu i kojom se isti\u010de da je \u201enajzna\u010dajniji legat projekta… stavljanje kulture u sam centar dru\u0161tvenog razvoja i posmatranje kulture kao klju\u010da za privredni razvoj dru\u0161tva utemeljen na znanju, inovativnosti i kreativnosti\u201d<\/span>1<\/a><\/span><\/sup>. <\/span><\/p>\n Pretpostavljamo, dakle, da je u\u010de\u0161\u0107e u poslovima Fondacije 2021, dakle u radu gradske vlade ili kabineta u kome se okupljaju oni koji odlu\u010duju o ovom procesu, dobar na\u010din da se \u010dovek obavesti o tome kako <\/span>zaista<\/i><\/span> stvari stoje. No kako nisu svi uvek u prilici da zasu\u010du rukave (ili je \u010dak i ne tra\u017ee), lagodniji pristup informacijama o tome \u0161ta se doga\u0111a sa Evropskom prestonicom kulture nudi se preko spomenutih izve\u0161taja u\u010desnika, a koje je formalni nosilac odgovornosti za posao u\u010dinio javno dostupnim. Dakle pored reklamnih i najavnih obave\u0161tenja o de\u0161avanjima i onome \u0161ta \u0107emo imati prilike da vidimo i \u010dujemo, sajt Fondacije nudi posetiocima i masu dokumenata, me\u0111u kojima su izve\u0161taji i nacrti projekata, bud\u017eeti i programski planovi, ali i po koje saop\u0161tenje ili zaklju\u010dak nekih okupljanja, \u010dak sastanaka, i sa drugim zainteresovanim stranama. Jedan od njih je ve\u0107 privukao pa\u017enju zainteresovane javnosti, pa da joj se i mi pridru\u017eimo.<\/span><\/p>\n Eksperto mi petas<\/b><\/i><\/p>\n U pitanju je <\/span>Izve\u0161taj<\/i><\/span> Panela nezavisnih eksperata<\/i><\/span>, dakle jedna benigna stvar i bezazleno dru\u0161tvance na okupu za monitoring, i koje se ne mora jako iznervirati ako mu se pridru\u017eimo i zatra\u017eimo barem re\u010d tuma\u010denja re\u010denog na mestu na kome tako\u0111e nismo bili. O ovom izve\u0161taju je bilo re\u010di u medijima, i usledila su gostovanja na televiziji i su\u010deljavanja aktera koji su se interesovali za rad prestonice. Predstavnici prestonice, ta\u010dnije Fondacije (2021), odgovarali su na pitanja voditelja koja su pokrenuli novinari koji su se raspitivali o zaklju\u010dcima ovog monitoring-sastanka, a pre svega za kriti\u010dke napomene Panela. Sami novinari su poku\u0161ali istra\u017eiti jo\u0161 pone\u0161to, a mi smo zapamtili prigovore na transparentnost tro\u0161kova i njihov iznos kada je u pitanju kupovina i <\/span>reparacija<\/span><\/span> famoznog \u201ekampera\u201d<\/span>2<\/a><\/span><\/sup>, mobilnog studija kojim bi se predstavnici prestonice i njihovi saradnici provozali krajem i razglasili narodu da smo prestonica kulture, a osvrnu\u0107emo se posebno na onaj ekspertski iz oblasti umetni\u010dke kritike, i koji je na\u0161im junacima prigovorio nedostatak vizije i umetni\u010dkog programa, te da je opravdano to \u0161to \u0107e on javno podeliti zabrinutost zbog festivalizacije ovog izvanrednog doga\u0111aja, a zapravo projekta kulture i kulturne politike Novog Sada.<\/span>3<\/a><\/span><\/sup><\/p>\n Koliko \u0161ta ko\u0161ta i treba li tu tra\u017eiti osnov kritike i politike iz takve kritike, mislimo da nije nu\u017eno. Svaki posao podrazumeva masu problema i uvek te\u0161kih uslova za njihovo re\u0161avanje. Da li je ne\u0161to moglo jeftinije i bolje, te\u0161ko je proceniti dok ne zauzmete mesto izvo\u0111a\u010da ovakvih radova i dok se ne suo\u010dite sa dr\u017eavom od koje zavise ovakvi poslovi. To \u0161to je predvi\u0111eno i obe\u0107ano, uop\u0161te ne mora da se ostvari. Iskustvo nam govori da \u0107e i u ovom poslu biti masa nepla\u0107enog rada, neispunjenih obe\u0107anja i neubedljivih izgovora. Ko s dr\u017eavom tikve sadi, o glavu mu se obijaju. Ljudi ve\u0107 napu\u0161taju brod koji plovi uspesima, a i sami ve\u0107 mo\u017eemo primetiti ko u javnosti govori o \u010ditavom projektu i na koji na\u010din. Sam govor, leksika reklamera, nije pogodan na\u010din za razvijanje bilo kakve vizije, \u010dak ni u javnom prostoru. Za viziju je potrebna saradnja, a svako ko se bavi kulturom u Novom Sadu, zna da se saradnja sa vla\u0161\u0107u svodi na simulaciju. Vlast koja je u permanentnoj kampanji nema ni politi\u010dki program, a kamoli umetni\u010dki za jednu ovakvu igru sa le\u017eernim kulturnjacima kakvi su umetnici (naju\u017ee zaintersovana javnost, ili najzaintersovanija javnost kada je u pitanju umetni\u010dki program), i koji po prirodi stvari posao zapo\u010dinju prigovorima i kritikom svega postoje\u0107eg. Nezvisni eksperti sigurno ba\u0161tine nasle\u0111e umetni\u010dke kritike, iako su u obavezi da se dr\u017ee fraza i idiotskih koncepata, kakav je postala i \u201ekreativna industrija\u201d napustiv\u0161i mesto svoje proizvodnje, a ono je, dakako, bilo kritika \u2013 dru\u0161tvena i politi\u010dka, pre svega. Komodifikacija i masovna produkcija u kulturi su predmet kritike i koncept kriti\u010dkog pristupa dru\u0161tvenim \u010dinjenicama, i radnici na njegovom stvaranju su najmanje o\u010dekivali da \u0107e od njih neko praviti vrednost. No kako odoleti kulturalizaciji kada smo na poslu proizvodnje i stvaranja upravo kulture. Kulturnjacima zameriti kulturalizaciju je besmisleno, koliko i festivalizaciju kampanjskim radnicima i promoterima vlasti i zajednice kojom ova upravlja i nudi je okru\u017eenju na eksploataciju i istra\u017eivanje.<\/p>\n Repulsado mi petas <\/b><\/i><\/p>\n Ono \u0161to sami mo\u017eemo zapaziti i javno saop\u0161titi jeste \u010dinjenica da prestoni\u010darska kampanja nije uspela u tome da podr\u017ei nezavisni sektor u kulturi Novog Sada kako je bilo ne samo o\u010dekivano, ve\u0107 i dogovoreno. O tome mo\u017eemo sami napisati izve\u0161taj, a gra\u0111u za njega smo ve\u0107 po\u010deli da delimo sa zainteresovanom javno\u0161\u0107u. Kao prvo, ni Fondacija ni gradska vlast nisu uspele da naprave fond za sufinansiranje evropskih projekata organizacija civilnog dru\u0161tva koje deluju u Novom Sadu. One \u0107e ostati na jaslama republi\u010dkog fonda, jer je, prema re\u010dima odgovornih i deklarativno voljnih u\u010desnika u pregovorima sa nezavisnom scenom, i Republika partner u projektu Evropske prestonice kulture. Gradona\u010delnik Novog Sada je to od po\u010detka najavio i to tonom kojim kao da govori o bratstvu, a ne tek o institucionalnoj povezanosti razli\u010ditih nivoa vlasti Republike Srbije.<\/span>4<\/a><\/span><\/sup> Prema tome, sve gradske organizacije koje u\u0111u u evropske projekte, mora\u0107e da se obrate republi\u010dkom ministarstvu po ve\u0107 uhodanoj proceduri, koja je sre\u0107om jo\u0161 uvek tu i za vreme titularenja evropskom prestonicom. <\/span><\/p>\n Institucije koje smo poku\u0161ali da uspostavimo pregovaraju\u0107i sa gradskom vla\u0161\u0107u, u\u010destvuju\u0107i i u pisanju Akcionog plana gradske strategije za kulturu, bile su na obostranu korist i mi smo ih predlagali za prinos evropske prestonice kako bi se ohrabrila da i ona pomogne uspostavljanju barem jedne od njih. To nije urodilo plodom, i vlast \u010dak nije prepoznala mogu\u0107nost da i svoju transformaciju investira, barem u politi\u010dku viziju prestonice, ako ve\u0107 ne zna da ugodi umetni\u010dkoj. Da smo u tome uspeli imali bismo evropsku produkciju u samoj insitucionalnoj strukturi uprave kulturom, a ne samo u kulturnoj produkciji, u kojoj se ljudi uglavnom snalaze sami i tu je skup problema daleko nepregledniji. Nismo dakle uspeli.<\/p>\n Potom smo na samom politi\u010dkom terenu, terenu na kome ne radimo ni u kakvoj saradnji sa gradom, pa ni sa kulturnim upravlja\u010dima, sreli Fondaciju i istu tu upravu kako radi na uklju\u010divanju ljudi u prestoni\u010dku ceremoniju. Procesiju vlasti koja obilazi kvartove i javlja ljudima da se sjajne stvari de\u0161avaju u gradu i da sada imaju priliku da ka\u017eu \u0161ta se njima svi\u0111a. \u0160ta bi recimo voleli da vide u svom kraju i kako bi sami uredili svoj kraj u skladu sa idejom dobrog raspolo\u017eenja i prestoni\u010dkog duha.<\/span>5<\/a><\/span><\/sup> Razume se da na takvom mestu ne\u0107e pro\u0107i izve\u0161taji o tome kako je nemogu\u0107e bilo \u0161ta uraditi bez saradnje sa vla\u0161\u0107u, korupcije ili neuspeha. Zatvorenost institucija za rad sa ljudima, za saradnje koje se uspostavljaju problemskim razmi\u0161ljanjem o sopstvenoj poziciji, evidentna je i razumljiva jer je nedopustivo raditi dok traju sve\u010danosti \u2013 a njih je ko crvenog slova u crkvenom kalendaru, u kome bi trebalo napraviti prostora za nove svece i petke s obzirom na navalu mu\u010denika. Stvarni problemi su zaista problemati\u010dni. Eksperti izbijaju pred njih sa svih strana. Ni jedna adminstracija ne raspola\u017ee takvim brojem u\u010desnika u problemu. Ose\u0107aj da nas je premalo u upravi svi delimo. Upoznali smo se sa njihovim radom i \u010duli: fali ljudi, fali i prostora. O sredstvima i ne sanjaju, pa smo na\u0161im <\/span>crnim kompjuterom<\/i><\/span><\/span> gledali da stvorimo priliku da pomognemo, ali ni to nije uspelo.<\/span>6<\/a><\/span><\/sup><\/p>\n Dakle, sre\u0107emo karavan novih mesta bez kampera na terenu \u2013 jer okupljamo se u mesnim zajednicama, a nalazimo se u jednoj, upravo onoj koja nam ne otvara vrata. Ljudi iz cirkusa se tada sklanjaju u stranu i javno pori\u010du svaku saradnju sa EPK. \u010cak je i \u010dlan upravnog odbora, prisutan na tom dru\u0161tvenom skupu i zadu\u017een za izlaganje dela projekta \u201eNova mesta\u201c, izjavio da nije \u010dlan tima i da je tu pod ugovorom \u2013 dakle bez ikakvog uticaja na odlu\u010divanje, misle\u0107i da se tako re\u0161ava i utiska da u\u010destvuje u njemu<\/span>7<\/a><\/span><\/sup>. U fondaciji koja okuplja sve samu invenciju! Sociolo\u0161kinje koje su zadu\u017eene za rad sa narodom tako\u0111e ostavljaju problem na\u0161im, kako su rekle, \u201eli\u010dnim odnosima\u201d, i mi ne mo\u017eemo a da se ne slo\u017eimo sa njima: sociolo\u0161ki zahvati su obi\u010dno mnogo \u0161iri. <\/span><\/p>\n Nakon toga odlu\u010dujemo da pozovemo ljude koji donose odluke. Ko to mo\u017ee biti nego oni koje sre\u0107emo na doga\u0111ajima, a ispostavi\u0107e se i onaj koji javno istupa u ime svih u timu. Razgovaramo o problemu tako \u0161to iznosimo svoj i ni\u0161ta ne uspevamo da se dogovorimo. Imamo prepisku, pamtimo re\u010deno. Minimalni dogovor je da nije ta\u010dno da neko ne\u0161to ne\u0107e, nego samo ne mo\u017ee. I to je ne\u0161to. <\/span>Za\u0161to ne bi moglo?<\/i><\/span>, o\u010dito vi\u0161e ne mo\u017ee da se postavi ni kao pitanje. \u0160teta. Mora\u0107emo to da saop\u0161timo <\/span>Panelu<\/i><\/span>, i da na tom sastanku u\u010destvujemo, ako ve\u0107 nigde ne mo\u017eemo da otvorimo vrata. Ho\u0107e li nam se otvoriti, vide\u0107emo. No, budu\u0107i da se dopisujemo sa javno\u0161\u0107u i sa njom tuma\u010dimo \u0161ta vidimo i \u010dujemo, zajedno, mi \u0107emo ra\u010dunati da smo na tom sastanku ve\u0107 bili, naravno, samo ukoliko ne budemo pozvani na slede\u0107i. I ne radi se tu o reprezentaciji. Mi za to nemamo kapacitet: reprezentaciju \u010dine najbolji, a nas je koliko nas ima. Re\u010dju \u2013 svi. Podseti\u0107emo zato i mi na ne\u0161to, a to je da je i do nas do\u0161la glasina da kriti\u010dka i demokratska javnost ne veruje da je Evropska unija na strani ljudi, ve\u0107 vlasti koja joj slu\u017ei ne\u010demu, \u010dak i kada gu\u0161i demokratiju i slobode onih kojima treba da upravlja, odnosno kada dovodi u pitanje vrednosti u ime kojih nas poziva na saradnju.<\/span><\/p>\n Napisali smo pismo u kome saop\u0161tavamo \u0161ta se de\u0161ava i o tome \u0107e do objavljivanja ovog teksta javnost biti upoznata.<\/span>8<\/a><\/span><\/sup> Tamo smo naglasili ono \u0161to smo smatrali strukturom spektakla, kampanji koja je stalna i jedina politi\u010dka aktivnost u zemlji, prebrojavanju i okupljanju, mobilizaciji, i \u0161to je zapravo u osnovi festivalizacije oko koje su se zabrinuli eksperti. Ekspertiza zahvata produkcijske osnove, ili uslove u kojima se jedna proizvodnja odvija, a ovi nisu samo tehni\u010dko-tehnolo\u0161ki, a ni pravni. Politi\u010dki su kada su \u017eivi, a kada nisu onda su bilo koje strukture, jer je ona (struktura) tada interpretacija kojom se i ovekove\u010duje. Kampanjerosi \u0107e ve\u0107 izvu\u0107i neki narativ za sebe, a svi mi mo\u017eemo birati koji nam drago za na\u0161e privatne upotrebe. U tome je i sav potencijal stvarala\u0161tva jedne sredine, i na to se ne treba \u017ealiti. Ali ni time hvaliti, jer njega ne\u0107e zahvatiti ni jedan <\/span>Kaleidoskop<\/i><\/span> ukoliko i sam ne stane na teren produkcije i interpretacije, kritike (umetni\u010dke pre svega!), a ne tek obave\u0161tavanja \u010dega sve ima u na\u0161em gradu i \u0161to vam \u017eelimo predstaviti.<\/span>9<\/a><\/span><\/sup> Ho\u0107e li <\/span>Kaleidoskop<\/i><\/span> izvesti jedno od de\u0161avanja u okru\u017eenje i tamo mu napraviti promociju? Sumnjamo.<\/span>10<\/a><\/span><\/sup> Rad na evropskom povezivanju umetnika nije prekinut samo na instituciji finansiranja, ve\u0107 i na ovoj elementarnoj \u2013 na instituciji razgovora. \u010cak je i ona ispresecana parolama i sloganima. Usred razgovora sagovornik po\u010dinje da deklamuje i podse\u0107a! Razgovor se automatski prekida i ta institucija je na \u010dekanju, ako nije i bu\u0161na.<\/span>11<\/a><\/span><\/sup> Nema druge nego krenuti putem mi\u0161ljenja koje se ne\u0107e odvijati kroz razgovor. Pla\u0161imo se da smo jo\u0161 dalje od politike, ali to i ne mora biti problem ako znamo da sada samo pi\u0161emo tekst i da nismo na mestu politike. <\/span><\/p>\n Ne mislimo pritom samo na na\u0161e razgovore sa vla\u0161\u0107u. Sa njom pregovara i umetnik. Tako do\u0111e do saradnje sasvim naro\u010ditog tipa. O nekakvom mestu mi\u0161ljenja je sigurno re\u010d, i za pretpostaviti je da je to mesto umetnosti \u2013 savremene sasvim sigurno. Umetnik sam ka\u017ee kako treba predstaviti vlast i zemlju i sve je re\u0161eno. Na vama je, dakle na Fondaciji i vlasti, da samo promovi\u0161ete umetnika. Sve ostalo \u0107e on zavr\u0161titi, bez brige. U sigurnim ste rukama vizije \u2013 umetni\u010dke, kakva se na <\/span>Panelu<\/i><\/span> i zatra\u017eila. <\/span><\/p>\n Ali te\u0161ko je probijati se do umetni\u010dkog na svakom bo\u017eijem mestu. Jo\u0161 te\u017ee je kada se kulturalisti\u010dki sociologizira u kampanji koja treba da pobudi inventivnost i sre\u0107u \u2013 evropski duh. Dokazivati da je kultura na\u010din \u017eivota je krajnje besmislen zadatak, da nije ni za seminarski. Uzeti za tezu \u0161kolsku definiciju, \u010dak naslov, krajnje je zaludan posao ako niste ozbiljni u njemu i ne nameravate da to radite \u010ditav \u017eivot. No ovo je kampanja i radi se o prakti\u010dnom, u na\u0161em slu\u010daju <\/span>kaleidoskopskom<\/i><\/span> dokazivanju teze-naslova-definicije. \u010citaju\u0107i intervju sa Vremenom, saznajemo da je <\/span>kaleidoskopno<\/i><\/span> dokazano jo\u0161 ne\u0161to: kultura je \u201ekultura zajedni\u0161tva\u201c, a sam <\/span>kaleidoskop<\/i><\/span>, koji je zapravo \u201ena\u010din \u017eivljenja\u201c, to i dokazuje. Vi\u0161e o tome imamo u ovom broju Vremena o kome pri\u010damo, i ne bismo se dalje upu\u0161tali u kru\u017eenje besmislica koje bi trebalo prihvatati kao parole, a zapravo su slogani. Budu\u0107i da su pobedni\u010dki, i ve\u0107 su objavljeni u \u010ditanom kriti\u010dkom mediju, njima se ne moramo detaljnije baviti: \u010ditav spektakl pregnantno je izlo\u017een u formi intervjua sa \u010detiri pitanja koje je sam list postavio direktoru Fondacije, i ukrasio ga interpretacijom iskaza njegovih najbli\u017eih saradnika, i koji su tako\u0111e junaci na\u0161ih zgoda iz kojih crpemo primarno iskustvo<\/span>12<\/a><\/span><\/sup>. <\/span><\/p>\n Na\u0161e protagoniste \u0107emo sa zadovoljstvom ostaviti evaluatorima, Novosadskom univerzitetu, jer on najbolje zna kojim ud\u017ebenicima se \u0161iri sociolo\u0161ka katedra po univerzitetu i zauzima poziciju op\u0161teg mesta, metodolo\u0161ki re\u010deno predmeta, za sve grupe i pravce u\u010denja, i kojom ocenom \u0107e oceniti kaleidoskopsko dokazivanje teze kojom u\u010de i vaspitavaju studente \u010ditavog univerziteta. <\/span>Kultura je na\u010din \u017eivota!<\/i><\/span> Panel<\/i><\/span> \u0107e sigurno imati instrumente i za procenu uloge evaluatora \u010dije je uklju\u010denje u EPK tim zdu\u0161no pozdravio. Prema tome, <\/span>Panel <\/i><\/span>nije rezultirao samo primedbama, kako bi kriti\u010dki nastrojena javnost mogla o\u010dekivati ili pri\u017eeljkivati, ve\u0107 on sadr\u017ei i neke pohvale. Da su panelisti u stalnom riziku od nerazumevanja stvarnog procesa i stanja stvari moramo prihvatiti i ne uzeti im za zlo. Insistiranje na projektnom predlogu EPK, odnosno na famoznom Bidbuku, nu\u017ean je korak za svakog ko je odobrio projekat o kome ne zna i ne mo\u017ee ni\u0161ta znati dok ovaj ne bude realizovan \u2013 ili ne \u2013 ali nakon toga budu\u0107nost saradnje izme\u0111u aplikanta i raspisiva\u010da projekta mo\u017ee biti deo neke druge pri\u010de. \u0160ta se zbiva sa propalim prestonicama \u2013 sa razba\u0161tinjenim naslednicima titule ili kockarima koji su proigrali \u0161anse koje je nasledstvo nudilo, niko ne zna niti ga interesuje. Kultura se vra\u0107a u svoju kolote\u010dinu, a sa njom i sve ono \u0161to je obe\u0107ala pokrenuti i ubrzati. Tok stvarala\u0161tva se nastavlja i o njemu nikada ne\u0107e biti nu\u017eno bilo \u0161ta znati.<\/span><\/p>\n Grupa za konceptualnu politiku<\/b><\/p>\n 1<\/a><\/u> \u0160ta je Evropska prestonica kulture?<\/em>, Fondacija \u201cNovi Sad 2021\u201d: http:\/\/novisad2021.rs\/sta-je-epk\/?jez=lat<\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 2\u00a0<\/a><\/u>Fondacija Novi Sad 2021: Za kombi star 22 godine \u2013 blizu 40.000 evra!?<\/em>, ekipa VOICE \u2013 Vojvo\u0111anski istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dki centar: http:\/\/voice.org.rs\/fondacija-novi-sad-2021-za-kombi-star-22-godine-blizu-40-000-evra\/<\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 3\u00a0<\/a><\/u>Novi Sad 2021: Privatna prestonica kulture, Natalija Jovanovi\u0107: http:\/\/javno.rs\/analiza\/novi-sad-2021-privatna-prestonica-kulture<\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 4\u00a0<\/a>Novi Sad nova metropola na mapi Evrope: Gradona\u010delnik Vu\u010devi\u0107 otkriva planove za ravoj grada (video)<\/i>: http:\/\/www.telegraf.rs\/vesti\/politika\/2462903-uzivo-novi-sad-nova-metropola-na-mapi-evrope-gradonacelnik-vucevic-otkriva-planove-za-razvoj-grada-livestream<\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n 5\u00a0<\/a>\u201eNova mesta\u201d je projekat Fondacije Novi Sad 2021 \u2013 Evropska prestonica kulture\u201c, koji je \u201epokrenuo proces ure\u0111enja malih javnih povr\u0161ina u Mesnim zajednicama i prigradskim naseljima u Novom Sadu. ‘Nova mesta’ metodolo\u0161ki uvodi direktno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u proces dizajniranja javnih prostora, koji su kroz predloge lokacija za realizaciju, ankete i fokus grupe dali klju\u010dne odrednice za raspis urbanisti\u010dko-arhitektonskog konkursa koji je zavr\u0161en 15. septembra pod stru\u010dnim vo\u0111stvom Dru\u0161tva arhitekata Novog Sada\u201c: <\/span>http:\/\/novisad2021.rs\/rezultati-izbora-najboljeg-resenja-za-javne-prostore-u-novom-sadu\/?jez=lat<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 6<\/a><\/u>\u201eKoji crni kompjuter\u201c je uprav(i)no delo umetnosti<\/em>, nastalo saradnjom Grupe za konceptualnu politiku i u\u010desnika na projektu <\/span>Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa <\/span><\/em>\u2013 savremenih umetnika Slobodana Sto\u0161i\u0107a, Borislava Prodanovi\u0107a i Zorana Todorovi\u0107a. U pitanju je intervencija u okviru koje je suprotno dozvoljenim i normiranim konkursnim procedurama kupljeno osnovno sredstvo za rad \u2013 laptop kompjuter \u2013 koje nije ostalo na u\u017eivanje organizaciji \u010diji je ovo projekat, ve\u0107 je kao deo izve\u0161taja projekta predat Gradskoj upravi za kulturu, putem koje je i podr\u017ean, kroz konkurs za projekte u kulturi 2017. godine.: <\/span>https:\/\/gkp.org.rs\/najave\/grupa-za-konceptualnu-politiku-vas-poziva-na-hepening-za-koji-bi-bilo-lepo-da-se-dogada-cesce-koji-crni-kompjuter\/<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 7\u00a0<\/a>\u201eNapravi nova mesta\u201d je doga\u0111aj u okviru projekta \u201eNova mesta\u201d Fondacije \u201eNovi Sad 2021 \u2013 Evropska prestonica kulture\u201d, koji se odigrao i u mesnoj zajednici \u201eOmladinski pokret\u201d 27. marta 2018. godine. Doga\u0111aj je za cilj imao da okupi stanovnike ove mesne zajednice da bi izabrali i ubudu\u0107e uredili otvoreni javni prostor na teritoriji koju ona obuhvata. Doga\u0111aj su vodili predstavnici Fondacije \u201eNovi Sad 2021\u201d: Darko Poli\u0107, doktor arhitekture, stru\u010dnjak za urbano planiranje i \u010dlan Upravnog odbora Fondacije, sociolo\u0161kinje Vi\u0161nja Ba\u0107anovi\u0107 i Bojana Kula\u010din. Pored nekolicine kom\u0161ija, glavni sagovornik timu Fondacije bio je Dane Basta, predsednik saveta mesne zajednice \u201eOmladinski pokret\u201d, a doga\u0111aju su prisustvovali \u010dlanovi i \u010dlanice Omladinskog centra CK13 i Grupe za konceptualnu politiku koja ima svoje sedi\u0161te na teritoriji ove mesne zajednice, ali ne i pristup kori\u0161\u0107enju njenih prostornih i svih drugih resursa za organizovanje sopstvenih javnih doga\u0111aja.<\/p>\n<\/div>\n 8\u00a0<\/a>OTVORENO PISMO<\/em> Panelu nezavisnih eksperata <\/em>projekta Novi Sad 2021 \u2013 Evropska prestonica kulture<\/em>, GKP: <\/span>https:\/\/gkp.org.rs\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/otvoreno-pismo-panelu-nezavisnih-eksperata-projekta-novi-sad-2021-evropska-prestonica-kulture\/<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span> i Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave, prate\u0107i tekst uz Otvoreno pismo, GKP: <\/span>https:\/\/gkp.org.rs\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/decentralizacija-kulture-u-evropskoj-prestonici-bez-lokalne-samouprave\/<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/u><\/p>\n<\/div>\n 9\u00a0<\/a>Na\u0161 predlog prestolonaslednicima je bio da bi EPK trebalo da ima \u010dak jedan most vi\u0161e, i nazvali smo ga nultim<\/em> (pored njihova \u010detiri, koja su aplikacijom EPK projekta predvi\u0111ena), i da u projektu bude podr\u0161ka \u2013 institucionalna i finansijska \u2013 onome \u0161to ve\u0107 postoji i \u0161to i bez grada i ove dr\u017eave uspeva da pre\u017eivi i da stvara na polju kulture. Mislimo, naravno, na nezavisnu scenu i organizacije civilnog dru\u0161tva, ali ni to nije pro\u0161lo. Zauzvrat smo zato mogli dobiti ovo \u0161to sad zovu Kaleidoskopom<\/em>, a \u0161to je zapravo javni osvrt prestonice u svom reklamnom duhu \u2013 dakle reklamni osvrt \u2013 ne\u010dega \u0161to nije na\u0161 proizvod i \u0161to samo nudimo zainteresovanoj administraciji i pokojem zalutalom ljubitelju kulturnih sadr\u017eaja.<\/span><\/p>\n<\/div>\n 10\u00a0<\/a>\u201cKaleidoskop kulture<\/span> je nova platforma Fondacije ‘Novi Sad 2021’ koja povezuje umetnike, ustanove kulture, nevladine organizacije, gra\u0111ane, odnosno publiku iz Novog Sada i okoline i posetioce na\u0161eg grada. Delo je zajedni\u010dkog kreiranja prostora i programa kulture koje, kroz razli\u010dite umetnosti, predstavlja jedinstvenu sliku raznolikosti i bogatstva grada.\u201d, citat sa veb sajta platforme: <\/span>http:\/\/www.kaleidoscope.rs\/#about<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span> Kaleidoskop je, dakle, platforma koja je trajala oko mesec dana (25.08 \u2013 30.09.2018.) i u sebe je uklju\u010dila sve projekte organizacija i javnih institucija koji su svakako predvi\u0111eni da se realizuju u ovom periodu i koji su ve\u0107 podr\u017eani putem regularnih konkursa za projekte u kulturi za 2018. godinu i to sva tri nivoa vlasti: Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.<\/span><\/p>\n<\/div>\n 11\u00a0<\/a>Sastanak sa predstavnicima Fondacije \u201eNovi Sad 2021\u201d odr\u017ean je 11.05.2018. godine u Omladinskom centru CK13, povodom i njima upu\u0107enog Otvorenog pisma i apela za otvaranje mesnih zajednica za gra\u0111ane i njihova udru\u017eenja na teritoriji op\u0161tine Novi Sad<\/em>: <\/span>https:\/\/gkp.org.rs\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/gkpck13-otvoreno-pismo-i-apel-za-otvaranje-mesnih-zajednica-za-gradjane-i-njihova-udruzenja-na-teritoriji-opstine-novi-sad\/<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span> s obzirom da slobodno koriste prostore mesnih zajednica za realizaciju projekta Fondacije pod nazivom \u201eNova mesta\u201c, dok organizacije civilnog dru\u0161tva u istom trenutku njima nemaju pristup. Sastanku su prisustvovali: \u010dlanovi i \u010dlanice Grupe za konceptualnu politiku i Omladinskog centra CK13, i ispred Fondacije njen direktor Nemanja Milenkovi\u0107, dr Lazar Jovanov \u2013 samostalni stru\u010dni saradnik za participativne projekte i Milica Ra\u0161kovi\u0107 \u2013 vi\u0161i stru\u010dni saradnik za participativne projekte u okviru projekta \u201eNovi Sad 2021 \u2013 Evropska prestonica kulture\u201d. <\/span><\/p>\n<\/div>\n 12\u00a0<\/a><\/u>Jedinstvena slika razli\u010ditosti<\/em>, tekst Nata\u0161e Gvozdenovi\u0107 u \u010dasopisu Vreme br. 1442, 23.08.2018.: <\/span>https:\/\/www.vreme.com\/cms\/view.php?id=1620042<\/span><\/a><\/u><\/span><\/span><\/p>\n \n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako mo\u017eemo znati \u0161ta se de\u0161ava u Evropskoj prestonici kulture kada je ona danas tek kampanja? Novi Sad izlazi u javnost u svom kraljevskom ruhu tek 2021, pa \u0107e tek ta godina biti vrhunac spektakla u kome \u0107e se pokazati […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":1989,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,47,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/IMG_2246_epkkaleidoskop.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1982"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1982"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1982\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1989"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1982"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1982"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1982"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}