{"id":1918,"date":"2018-07-12T13:34:26","date_gmt":"2018-07-12T13:34:26","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1918"},"modified":"2018-07-12T13:49:25","modified_gmt":"2018-07-12T13:49:25","slug":"bilten-stanar-6-proceduralizacija-prava-na-adekvatno-stanovanje-kroz-postupke-iseljenja-i-preseljenja-danilo-curcic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/bilten-stanar-6-proceduralizacija-prava-na-adekvatno-stanovanje-kroz-postupke-iseljenja-i-preseljenja-danilo-curcic\/","title":{"rendered":"Bilten STANAR #6: Proceduralizacija prava na adekvatno stanovanje kroz postupke iseljenja i preseljenja, Danilo \u0106ur\u010di\u0107"},"content":{"rendered":"

Dono\u0161enje novog Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada krajem 2016. godine promenilo je iz temelja mnoga pitanja koja se odnose na oblast stanovanja. Ipak, ova \u010dinjenica nije uticala na to da se u procesu dono\u0161enja Zakona otvori smislen dijalog o nekim od pitanja koja godinama mu\u010de mnoge gra\u0111ane i gra\u0111anke Srbije. Zakon je po ve\u0107 vi\u0111enom metodu donet posle \u201ejavne rasprave\u201c koja je pre podrazumevala predstavljanje nacrta zakonskog teksta uz mogu\u0107nost davanja komentara na gotova re\u0161enja, nego debatu o pitanjima koja se odnose na pravac u kom se kre\u0107e stambena politika u Srbiji. Na mnogobrojne nagomilane probleme za koje pre\u010desto govorimo da su \u201estambena kriza\u201c, a u stvari su nova normalnost, Zakon jednostavno nije odgovorio. Iako je Zakonom o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada regulisana oblast koja je ranije bila normirana sa tri razli\u010dita propisa \u2013 Zakonom o odr\u017eavanju stambenih zgrada, Zakonom o stanovanju i Zakonom o socijalnom stanovanju, te\u017ei\u0161te ovog teksta je na pristupu najsiroma\u0161nijih i najugro\u017eenijih kategorija stanovni\u0161tva adekvatnom i priu\u0161tivom stanovanju te najvidljivijim povredama prava na adekvatno stanovanje \u2013 prinudnim iseljenjima. <\/span><\/span><\/p>\n

Pitanja prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja<\/span><\/span>1<\/sup><\/a> koja smo imali prilike da vidimo u periodu od 2009. do 2012. godine, ali i nepristupa\u010dnog socijalnog stanovanja za sve one koji nisu u mogu\u0107nosti da sebi re\u0161e stambeno pitanje pod tr\u017ei\u0161nim uslovima naj\u010de\u0161\u0107e su posmatrana na nivou incidenta \u2013 jednog neformalnog romskog naselja koje smeta jednom infrastrukturnom projektu koji \u0107e nam svima doneti bolje sutra. Zbog toga su stanovnici i stanovnice neformalnih naselja prikazivani kao uzurpatori koji otimaju javne prostore da bi na osnovu toga \u201edobili stanove\u201c, dok su u stvarnosti prinudno iseljavani iz domova koje su izgradili usled vi\u0161edecenijske nebrige dr\u017eave za stanovanje najsiroma\u0161nijih i isto toliko dugog perioda povla\u010denja dr\u017eave iz sfere stanovanja i njegove komodifikacije. <\/span><\/span><\/p>\n

Privatizacija dru\u0161tvenih stanova devedesetih potpuno je uni\u0161tila stambeni fond i dovela dotle da se prema nekim procenama u javnom vlasni\u0161tvu nalazi tek 0,8 do 2% stanova u Srbiji. Nakon privatizacije tvrdilo se da \u0107e tr\u017ei\u0161te re\u0161iti sve potrebe a da \u0107e se preostali problemi sa kojima se suo\u010davaju najsiroma\u0161niji re\u0161avati povremenim intervencijama kroz socijalno stanovanje i druga davanja najugro\u017eenijima. Naravno, od tih intervencija kroz socijalno stanovanje nije bilo ni\u0161ta a pristup socijalnom stanovanju najugro\u017eenijih kategorija stanovni\u0161tva je neefikasan i neadekvatan. Jednostavno, potrebe su ogromne \u2013 od izbeglica iz biv\u0161e Jugoslavije, interno raseljenih lica, desetina hiljada podstanara, stanovnika i stanovnica neformalnih naselja, vojnih besku\u0107nika, pa do onih koje jedna plata odvaja od mogu\u0107nosti pla\u0107anja stanarine. Sistem socijalnog stanovanja je partikularizovan i tako uspostavljen da se dan-danas ne zna koliko uop\u0161te imamo programa socijalnog stanovanja u gradovima i op\u0161tinama u Srbiji. Istovremeno, kriterijume za ostvarivanje prava na socijalno stanovanje mnogi ne mogu da ispune, a onda kad ih ispune suo\u010davaju se sa socijalnim stanovanjem koje je nepriu\u0161tivo za njihove prilike i koje je optere\u0107eno brojnim da\u017ebinama, \u010dak i porezom na socijalno stanovanje. Uostalom, o op\u0161tem odnosu prema socijalnom stanovanju i stanovanju najsiroma\u0161nijih mo\u017eda najbolje i svedo\u010di \u010dinjenica da se ni jedan program rada Vlade Republike Srbije od 2000. godine do danas nije bavio ovim pitanjima. <\/span><\/span><\/p>\n

U takvim okolnostima, a u sprezi sa dubokim siroma\u0161tvom, socijalnom isklju\u010deno\u0161\u0107u i internim raseljenjem Roma sa Kosova, te nepostojanjem adekvatnih i dovoljnih programa njihovog stambenog zbrinjavanja, porastao je broj neformalnih naselja u Srbiji. U ovim naseljima, gra\u0111enim naj\u010de\u0161\u0107e na javnim povr\u0161inama u Beogradu i drugim ve\u0107im gradovima u Srbiji, desetine hiljada Roma i Romkinja godinama \u017eive bez osnovnih infrastrukturnih usluga i u stalnom strahu od prinudnih iseljenja. Lokalne i republi\u010dke vlasti su se trudile da se ne bave ovim pitanjem dok je Grad Beograd otpo\u010deo sa novom politikom \u2013 onom koja je podrazumevala prinudna raseljavanja neformalnih romskih naselja. Tako je prema podacima organizacija za za\u0161titu ljudskih prava, u periodu od 2009. do 2012. godine u Beogradu raseljeno 18 velikih romskih naselja u kojima je \u017eivelo oko 3000 Roma i Romkinja. Mnoga od ovih raseljavanja rezultirala su besku\u0107ni\u0161tvom onih koji nisu imali prijavu prebivali\u0161ta u Beogradu, dok su oni koji su imali prebivali\u0161te u drugim gradovima u Srbiji bivali vra\u0107ani u mesta svog prebivali\u0161ta. Na kraju, jedan deo prinudno raseljenih stanovnika i stanovnica neformalnih naselja sme\u0161tan je u takozvana kontejnerska naselja koja je gradska uprava formirala na obodima grada. U ovim naseljima, oni su opet bili podvrgnuti diskriminaciji pre svega kroz pravni re\u017eim stanovanja, zabranu da primaju posete i ugovornu obavezu usvajanja pravila lepog pona\u0161anja prema zaposlenima u gradskoj upravi. Nadalje, u postupcima prinudnih iseljenja Romima i Romkinjama nije pru\u017eana mogu\u0107nost da budu istinski konsultovani o predlo\u017eenim re\u0161enjima nakon iseljenja, nije im pru\u017eena kompenzacija za uni\u0161tenu ili o\u0161te\u0107enu imovinu, dok su re\u0161enja o ru\u0161enju naj\u010de\u0161\u0107e ostavljala rok od jednog dana u kom su stanovnici i stanovnice neformalnih naselja bili du\u017eni da pod pretnjom prinudnog izvr\u0161enja koje bi palo na njihov teret sami uklone objekte koje su izgradili. Pored toga, \u017ealbe na re\u0161enja o ru\u0161enju nisu odlagale izvr\u0161enje, a pronala\u017eenje alternativa prinudnom iseljenju, kako bi ono bilo tek poslednja opcija koja se sprovodi onda kada druge nije mogu\u0107e sprovesti \u2013 izostajale su. <\/span><\/span><\/p>\n

U kontejnerskim naseljima, u kojima \u017eive isklju\u010divo Romi i Romkinje, doma\u0107instvima koja imaju do pet \u010dlanova obezbe\u0111en je sme\u0161taj u 14,8 kvadratnih metara metalnih kontejnera (\u0161to je manje od standarda koji se obezbe\u0111uje pritvorenicima i licima koja su upu\u0107ena na izdr\u017eavanje kazne zatvora), uz pristup besplatnoj elektri\u010dnoj energiji, zajedni\u010dkoj vodi i zajedni\u010dkim sanitarnim jedinicama. Sve ovo rezultiralo je i <\/span><\/span>time da su ugovorna tela Ujedinjenih nacija koja se bave za\u0161titom ljudskih prava u nekoliko navrata Republici Srbiji upu\u0107ivala kritike i preporuke da obezbedi da se iseljenja ne sprovode prinudno, da obezbedi po\u0161tovanje procedura i ljudskog dostojanstva u ovim postupcima, kao i da u slu\u010dajevima kada se iseljenja ipak sprovode obezbedi adekvatan alternativni sme\u0161taj na lokacijama pogodnim za socijalno stanovanje. Usled svega toga, <\/span><\/span>prvobitna ideja sme\u0161tanja Roma i Romkinja u kontejnerska naselja koja je podrazumevala da im se obezbedi \u201ealternativni sme\u0161taj\u201c, izmenjena je tako da su uz projektnu podr\u0161ku me\u0111unarodnih organizacija beogradske vlasti sagradile nekakvu vrstu socijalnog stanovanja za prethodno iseljene. Ipak, kontejnerska naselja jo\u0161 uvek postoje u Beogradu i pojedini njihovi stanovnici ve\u0107 godinama \u010dekaju na trajna i odr\u017eiva stambena re\u0161enja. <\/span><\/span><\/p>\n

U takvim okolnostima, dono\u0161enje novog Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada trebalo je da bude povod za vra\u0107anje stanovanja u korpus socijalnih prava, te makar poku\u0161aj re\u0161avanja nekih od nagomilanih problema. Nasuprot tome \u010dini se kao da je novi Zakon u najve\u0107oj meri zapravo propu\u0161tena prilika da se ova pitanja urede. Zbog toga ovaj Zakon nije nikakav izuzetak ve\u0107 nastavak ranije uspostavljene politike koja se ne bavi stanovanjem kao pravom koje nam je svima garantovano. Kako druga\u010dije shvatiti odredbu iz \u010dlana 2. da se za javni interes u smislu ovog Zakona progla\u0161ava odr\u017eivi razvoj stanovanja koji, izme\u0111u ostalog, podrazumeva unapre\u0111enje uslova stanovanja, o\u010duvanje i unapre\u0111enje vrednosti stambenog fonda uz unapre\u0111enje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na \u017eivotnu sredinu i racionalno kori\u0161\u0107enje resursa, odr\u017eavanje ili upravljanje stambenim zgradama, dok istovremeno kao javni interes ne progla\u0161ava na\u010delo da niko ne mo\u017ee biti bez krova nad glavom ili da se mora obezbediti priu\u0161tivost stanovanja za sve gra\u0111ane i gra\u0111anke Srbije? Zakonodavcima je va\u017enije da stepenice budu \u010diste a oluci ispra\u017enjeni od li\u0161\u0107a nego da se spre\u010di da neko \u017eivi na ulici ili da ne mo\u017ee od svojih primanja da obezbedi adekvatno stanovanje. Iako nemamo ni\u0161ta protiv \u010distih stepenica i oluka ispra\u017enjenih od li\u0161\u0107a, \u010dini se da je opredeljenje za ovo prvo, a ne za pitanja pristupa stanovanju u potpunosti opredelilo i ostala re\u0161enja iz ovog zakonskog teksta. <\/span><\/span><\/p>\n

Tako je u odeljku Zakona koji se bavi iseljenjem i preseljenjem, odnosno \u201eiseljenjem lica iz objekta koji je izgra\u0111en suprotno zakonu kojim se ure\u0111uju planiranje i izgradnja objekata i koji se nalazi na zemlji\u0161tu u svojini drugog fizi\u010dkog ili pravnog lica\u201c propu\u0161teno da se doma\u0107i pravni okvir u potpunosti uskladi sa me\u0111unarodno preuzetim obavezama kojima je garantovano pravo na adekvatno stanovanje, pre svega onima koje se odnose na garancije iz \u010dlana 11. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. <\/span><\/span><\/p>\n

Ovaj odeljak Zakona, iako donekle predstavlja korak napred u regulisanju materije iseljenja, ovo pitanje svodi na pitanja sprovo\u0111enja postupka, a ne na njegovu su\u0161tinu \u2013 garanciju da niko ne mo\u017ee biti bez krova nad glavom. Dve su klju\u010dne ilustracije za ovaj argument. Prva se odnosi na postupak dono\u0161enja <\/span><\/span>odluke o neophodnosti iseljenja<\/i><\/span><\/span>, dok se druga ti\u010de pravne sigurnosti stanarskog statusa u slu\u010dajevima kada se iseljenja ipak sprovedu a licima koja su pogo\u0111ena iseljenjem obezbe\u0111uje adekvatan sme\u0161taj. <\/span><\/span><\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da su se u gorepomenutim postupcima za iseljenja neformalnih romskih naselja kao razlozi iseljenja naj\u010de\u0161\u0107e navodile okolnosti da ne postoji gra\u0111evinska dozvola za gradnju (dok istovremeno prema podacima nadle\u017enog ministarstva ima vi\u0161e od dva miliona nelegalnih objekata), nepreciznost definisanja razloga za sprovo\u0111enje iseljenja otvara mogu\u0107nost za nastavak sli\u010dne prakse kakva je postojala u Beogradu od 2009. do 2012. godine. Ovo posebno u delu koji se odnosi na situacije u kojima romska naselja \u201esmetaju\u201c razvojnim planovima \u2013 po pravilu velikim infrastrukturnim projektima. U novom Zakonu propisano je da se iseljenja sprovode naro\u010dito u sklopu priprema za sprovo\u0111enje investicionog projekta kada je dokazano da ne postoji alternativa za preseljenje. O pitanju na\u010dina za dokazivanje da ne postoji alternativa za preseljenje ovaj Zakon ne govori. <\/span><\/span><\/p>\n

Prema odredbi \u010dlana 82. st. 2 Zakona, u toku pripreme nacrta odluke o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja, nadle\u017eno ministarstvo ili organ jedinice lokalne samouprave priprema nacrt odluke o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja uz konsultovanje i saradnju sa licima koja su pogo\u0111ena preseljenjem i organizacijama za za\u0161titu ljudskih prava. Dalje se navodi da su zaklju\u010dci sa obavljenih konsultacija obavezni deo odluke o neophodnosti iseljenja. Me\u0111utim, participativni potencijal konsultacija sa zajednicom pogo\u0111enom iseljenjem ubrzo se u zakonskom tekstu gubi. Konsultovanje se sprovodi kroz postoje\u0107e procedure za organizovanje ranog javnog uvida i javnog uvida, u skladu sa odredbama zakona kojim je ure\u0111eno planiranje i izgradnja objekata. Imaju\u0107i u vidu dosada\u0161nja iskustva u sprovo\u0111enju postupaka za organizovanje ranog javnog uvida i javnog uvida, jasno je da time nisu uspostavljeni efektivni mehanizmi za predlaganje alternativa iseljenju.<\/span><\/span><\/p>\n

Sa druge strane, prema tuma\u010denju prava na adekvatno stanovanje sadr\u017eanom u Op\u0161tem komentaru br. 7 Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, dr\u017eave \u010dlanice posebno su du\u017ene da pre sprovo\u0111enja iseljenja, a posebno onih koja uklju\u010duju ve\u0107e grupe, razmotre sve alternative u konsultacijama sa zajednicom, a sve u cilju izbegavanja ili umanjenja potrebe da se iseljenja sprovode silom, odnosno mimo volje pogo\u0111ene zajednice.<\/span><\/span>2<\/sup><\/a><\/p>\n

\u010cini se da su iseljenja i preseljenja gorepomenutim odrebama novog Zakona odre\u0111ena kao realnost koja se ne mo\u017ee osporavati kroz konsultacije i saradnju nadle\u017eih organa, zajednice kojoj preti iseljenje i organizacija za za\u0161titu ljudskih prava. Usled nepostojanja prakse zasnovane na primeni novog Zakona, ostaje da se vidi na koji na\u010din \u0107e biti sprovo\u0111ene ove konsultacije i kakvi su pravni mehanizmi na raspolaganju zajednici ili drugoj zainteresovanoj javnosti koja bi bila nezadovoljna odlukom o neophodnosti iseljenja. Po\u0161to se odluka o neophodnosti iseljenja objavljuje u slu\u017ebenom glasilu radi \u201eomogu\u0107avanja upoznavanja javnosti sa razlozima i neophodno\u0161\u0107u iseljenja i preseljenja\u201c, postavlja se i pitanje pravne za\u0161tite protiv ovakve odluke. Sva je prilika da \u0107e ovo pitanje morati biti re\u0161eno kroz sudsku praksu. <\/span><\/span><\/p>\n

Druga najzna\u010dajnija novina u Zakonu o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada ti\u010de se <\/span><\/span>obezbe\u0111ivanja odgovaraju\u0107eg sme\u0161taja licima koja se iseljavaju<\/i><\/span><\/span> a koja u svojini nemaju drugu nepokretnost za stanovanje. Iako ova odredba pribli\u017eava pravni okvir u Republici Srbiji onome \u0161to su me\u0111unarodno preuzete obaveze u pogledu po\u0161tovanja ljudskih prava, ona istovremeno ostaje na neki na\u010din nedore\u010dena i dok propu\u0161ta da reguli\u0161e klju\u010dna pitanja u kona\u010dnici se svodi na tehni\u010dke aspekte prava na adekvatno stanovanje. <\/span><\/span><\/p>\n

\u010clan 79. Zakona kojim se reguli\u0161e ovo pitanje, ne garantuje \u201elicima koja su pogo\u0111ena iseljenjem a koja u svojini nemaju drugu nepokretnost za stanovanje\u201c pravnu sigurnost stanarskog statusa (engl. <\/span><\/span>legal security of tenure<\/i><\/span><\/span>), koja je centralni element prava na adekvatno stanovanje, garantovana svima, bez izuzetka \u2013 od onih koji stanuju u stanovima u sopstvenoj svojini do onih koji stanuju u neformalnim naseljima ili u slu\u010dajevima kada okupiraju imovinu ili zemlji\u0161te tre\u0107ih lica. Pravna sigurnost stanarskog statusa bi zna\u010dila da lica kojima je obezbe\u0111en adekvatan sme\u0161taj po okon\u010danju postupka iseljenja u\u017eivaju pravnu za\u0161titu od novih prinudnih iseljenja, uznemiravanja ili drugih pretnji. Jednostavno, Zakon uz skoro doslovno prepisivanje odredbi kojima se tuma\u010di pravo na adekvatno stanovanje iz \u010dlana 11. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, propu\u0161ta da garantuje pravnu sigurnost stanarskog statusa u ovim slu\u010dajevima. <\/span><\/span><\/p>\n

Ova dva pitanja nas zapravo dovode i do klju\u010dne odlike novog Zakona \u2013 on se u delu koji se odnosi na stanovanje najugro\u017eenijih i na postupke sprovo\u0111enja iseljenja svodi na ono \u0161to se mo\u017ee nazvati preteranom proceduralizacijom prava na adekvatno stanovanje.<\/span><\/span>3<\/sup><\/a> S jedne strane borba protiv besku\u0107ni\u0161tva nije javni interes, dok se s druge u delu koji bi trebalo da unapredi stanje u pogledu najbrutalnijih kr\u0161enja prava na adekvatno stanovanje ono svodi na puko sprovo\u0111enje postupka iseljenja. Svakako, ova proceduralizacija nije slu\u010dajna, ona je posledica postepenog povla\u010denja dr\u017eave iz svojih socijalnih uloga i odustajanje od stanovanja kao prava i njegovog svo\u0111enja na robu koja nam je navodno svima dostupna. Imaju\u0107i to u vidu, \u010dini se da se kao jedini zaklju\u010dak name\u0107e potreba za novim mobilisanjem gra\u0111ana i gra\u0111anki da se pitanje stanovanja vrati u fokus politike koja se sprovodi od lokalnog do nacionalnog nivoa.<\/span><\/span><\/p>\n

Danilo \u0106ur\u010di\u0107<\/strong>
\nProgramski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11<\/strong>, Beograd <\/span><\/span><\/p>\n

Foto:\u00a0Rus\u030cenje neformalnog romskog naselja Bloku 72 (mart 2012)<\/span><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>\u0002<\/span><\/sup>Sve \u010de\u0161\u0107a pojedina\u010dna prinudna iseljenja koja se de\u0161avaju u poslednje vreme u Beogradu i drugim gradovima nisu predmet ovog teksta, obzirom da se sprovode po odredbama Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju. <\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>\u0002<\/span><\/sup> Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, paragraf 13, fusnota 7.<\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a>\u0002<\/span><\/sup> J. Hohmann,<\/span> The Right to Housing: Law, Concept, Possibilities <\/i><\/span>(Hart Publishing 2013), str. 129. <\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dono\u0161enje novog Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada krajem 2016. godine promenilo je iz temelja mnoga pitanja koja se odnose na oblast stanovanja. Ipak, ova \u010dinjenica nije uticala na to da se u procesu dono\u0161enja Zakona otvori smislen dijalog o […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1923,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[50,40,37],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/stanar2-Rus\u030cenje-neformalnog-romskog-naselja-Bloku-72-mart-2012-1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1918"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1918"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1918\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1923"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1918"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1918"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1918"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}