{"id":1823,"date":"2018-03-26T16:20:36","date_gmt":"2018-03-26T16:20:36","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1823"},"modified":"2018-03-27T06:33:35","modified_gmt":"2018-03-27T06:33:35","slug":"politicka-organizacija-udruzenih-gradjana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/politicka-organizacija-udruzenih-gradjana\/","title":{"rendered":"Politi\u010dka organizacija udru\u017eenih gra\u0111ana"},"content":{"rendered":"

Iz perspektive organizovanih gra\u0111ana, udru\u017eenja gra\u0111ana i razli\u010ditih gra\u0111anskih inicijativa, mesne zajednice kona\u010dno ulaze u fokus politi\u010dkog interesa ljudi. Kao mesta koja <\/span>mogu poslu\u017eiti<\/span><\/span> zadovoljenju autonomnih politi\u010dkih i realnih socijalnih <\/span>potreba<\/span><\/span> ljudi u lokalnim zajednicama, one su ponovo prepoznate kao institucije i organi lokalnih samouprava \u010diji rad<\/span> podrazumeva neposredno <\/span><\/span>uklju\u010divanje gra\u0111ana sa teritorija koje obuhvataju. Ovakav interes za aktiviranje lokalnih zajednica mogao bi se shvatiti i<\/span> kao deo \u0161ireg talasa politika <\/span><\/span>od dole <\/i><\/span><\/span>koji je dospeo do nas i na\u0161eg neposrednog okru\u017eenja.<\/span><\/span> Politike odozdo se u krajnjoj instanci odnose na neposredno iskustvo i potrebe ljudi koje se politi\u010dki artikuli\u0161u i usmeravaju ka organima vlasti s ciljem da u njoj u\u010destvuju ljudi kojih se njihovi problemi zaista i ti\u010du. Reprezentativnost u politi\u010dkim procedurama je \u0161ire shva\u0107ena i nije jedini na\u010din u\u010de\u0161\u0107a ljudi u politici. Autenti\u010dni problemi ljudi ne mogu biti re\u0161eni partijskim programima, niti dr\u017eavnim planovima upravljanja \u2013 i to je istorijski i empirijski dokazana stvar i politi\u010dka \u010dinjenica od koje po\u010dinje svako mi\u0161ljenje politike koje, i to nije zgoreg ponoviti, nije isklju\u010divo saznajne orijentacije. Iako se oslanja na stvarnost \u2013 stanje situacije \u2013 mi\u0161ljenje ljudi, kada je politi\u010dko, razvija se u njihovoj saradnji s ciljem da prona\u0111u <\/span>mogu\u0107e<\/i><\/span> u datoj situaciji. Politi\u010dki problem je formulisan pitanjem: \u0160ta je to \u0161to mo\u017eemo u\u010diniti u ovoj situaciji, koja je situacija vladavine upravljanjem i koje nije na strani ljudi, ve\u0107 upravlja\u010da koji \u010dak i misle uz pomo\u0107 dr\u017eave? Ta situacija je svakome dobro poznata i svako je ve\u0107 imao prilike da \u010duje dr\u017eavno \u201emi\u0161ljenje\u201c u iskazima tipa: \u201ezakon je po tom pitanju jasan\u201c. Poseban je problem kada i sami ljudi moraju pozvati dr\u017eavu (jasno je da su to onda dr\u017eavni slu\u017ebenici) da po\u0161tuju zakon, a politi\u010dko u toj sutuaciji je onda organizovano zahtevanje da se zakon po\u0161tuje. Kretanje u rasponu od nepo\u0161tovanja do samorazumljivosti i famozne \u201ejasnosti\u201c zakona je kretanje u politi\u010dkom kako ga mi shvatamo i ono je, priznajemo, daleko od revolucionarnog preloma mi\u0161ljenog kao uni\u0161tenje postoje\u0107eg dru\u0161tveno-ekonomskog i politi\u010dkog poretka, odnosno na\u010dina proizvodnje. <\/span><\/p>\n

I u Srbiji se <\/span>dole<\/i><\/span> mno\u017ee problemi. Problemi koji su<\/span> na dnu <\/i><\/span>i daleko od o\u010diju partijskih politi\u010dara i funkcionera, \u010dak daleko i od o\u010diju njihovih slu\u017ebi upravljanja i kontrole, pa se tako pored komunalnih pojavljuju i socijalni i ekonomski problemi stanovanja koje bi trebalo re\u0161avati druga\u010dije od uobi\u010dajenog na\u010dina tretmana realnih problema ljudi koja se svode na njihovo senzacionalisti\u010dko prikazivanje, a pre svega ih treba re\u0161avati br\u017ee i efikasnije, budu\u0107i da ljudi \u017eive isklju\u010divo svoj \u017eivot, a ovaj niti je ve\u010dan, niti je zagrobni. Delo\u017eacije su sada najte\u017ei problem i za njih niko osim pokreta udru\u017eenih i organizovanih gra\u0111ana ne tra\u017ei re\u0161enje. Koliko su one u\u010destale nakon dono\u0161enja novog Zakona o stanovanju trebalo bi istra\u017eiti i o tome doneti politi\u010dki stav. I to bi trebalo u\u010diniti \u0161to pre, po\u0161to su sada na meti ljudi koji su \u017ertve prevara i otvorenih kriminalnih namera da im se oduzme krov nad glavom. Sutra ve\u0107, svi \u0107emo biti na meti politike odr\u017eivosti stambenog fonda koja po\u010diva na plate\u017enoj mo\u0107i vlasnika stanova koji su ili nedovoljnih prihoda, ili su bez posla i bilo kakvog prihoda. Ali ako je problem ljudi njihova stvar, onda bi i kompetencija za njihovo re\u0161avanje trebala biti njihova star. Pitanje kompetencija je uvek politi\u010dko, i njegovu tehnolo\u0161ku i metodolo\u0161ku stranu treba raskrinkati u svakom trenutku i na svakom mestu. Ljudi su ti koji treba da ka\u017eu \u0161ta mogu i \u0161ta se od njih mo\u017ee o\u010dekivati. Zakon je gluv na potrebe ljudi i njihove mogu\u0107nosti, ali je na sre\u0107u i nem. Tuma\u010denje zakona je osnovno sredstvo pregovaranja i politi\u010dke prakse, ali je ono danas u rukama advokata, \u0161pekulanata i razbojnika koji ih pla\u0107aju, kao i uprave koja im udovoljava<\/span> ne\u010dinjenjem<\/i><\/span>. Tehnika vladanja podrazumeva upotrebu pravnih sredstava i na nama je da i tom tehnikom ovladamo. Pokreti, inicijative i udru\u017eenja gra\u0111ana to uglavnom i \u010dine, ali i kombinuju upotrebu pravnih sredstava sa sredstvima drugih tehnika upravljanja i vladanja, te ne bi trebalo da nas obeshrabre neuspesi. Pristupa jednom problemu je koliko i mesta koje on zauzima u tokovima koji ga presecaju. Problem je uvek nekakav \u010dvor, i on se da prese\u0107i ukoliko odustanemo od razvezivanja. Obeshrabrenje je \u010ditljivo na nivou slabosti i ono je dokaz da postoji sila koja je jo\u0161 uvek ja\u010da od nas, ali to nije razlog da se uzajamno optu\u017eujemo za neuspehe. Shvatili smo i slo\u017eili se da u bekstvu nema ni\u010dega kukavi\u010dkog.<\/span><\/p>\n

Interesu ljudi, i za sada specifi\u010dne javnosti za pitanje lokalne samouprave, doprinosi i<\/span> mno\u0161tvo publikacija<\/span><\/span>, smernica i istra\u017eivanja posve\u0107enih ovom fenomenu \u010dijoj deskripciji doprinose i aktivisti\u010dke grupe i udru\u017eenja gra\u0111ana sa svojim inicijativama. Dr\u017eava je tako\u0111e uklju\u010dena u procese saradnje sa gra\u0111anima i njihovim udru\u017eenjima, ali samo zato \u0161to je bila prinu\u0111ena da to u\u010dini i \u010dak osnuje <\/span>Kancelariju za saradnju sa civilnim dru\u0161tvom<\/i><\/span>. Kako onda pokrenuti ovaj organ vlade, kancelariju koju sama osniva, i pridobiti je na stranu ljudi i njihovih udru\u017eenja \u2013 udru\u017eenja koje ljudi sami osnivaju i koje ne organizuje dr\u017eava? Ova realnost je sada samo zamrznuta slika spektakularne projekcije politike vlade: u pitanju je portal samopromocije vlade koja jasno izra\u017eava nameru da organizuje i civilno dru\u0161tvo. Na lokalnom nivou i u rukavcima razli\u010ditih domena upravljanja mo\u017eemo sresti masu udru\u017eenja koje osnivaju ljudi koji su bliski vlasti i koji u saradnji sa ljudima iz vlasti zloupotrebljavaju zakonom propisane na\u010dine podr\u0161ke civilnom dru\u0161tvu. Konkursni poligon je samo jedno od strati\u0161ta na kome ostaju autenti\u010dne inicijative i udru\u017eenja koja nije organizovala dr\u017eava u promotivne i plja\u010dka\u0161ke svrhe. Autonomna i autenti\u010dna udru\u017eenja gra\u0111ana se organizuju i na tom planu i nastoje pokrenuti razli\u010dite inicijative koje bi jasno formulisale politiku civilnog dru\u0161tva ili politiku udru\u017eenja gra\u0111ana koja je na distanci prema dr\u017eavi.<\/span><\/p>\n

Ono \u0161to je novo i zbog \u010dega i pi\u0161emo ovaj tekst, jeste jedan druga\u010diji pristup udru\u017eenih i organizovanih gra\u0111ana politici, i koji smo imali prilike da vidimo na delu na <\/span>nedavnim<\/span><\/span> lokalnim izborima u Beogradu. Da li je u pitanju nov pristup starom problemu ili se njime otvara mogu\u0107nost za nov problem, te\u0161ko je u ovom trenutku re\u0107i. Nove kategorije su se mogle \u010duti, ali jo\u0161 uvek nije jasno gde su se one gradile i koliko \u0107e mesta njihovog mi\u0161ljenja biti operativna u politici koju najavljuju. Naime mnoge od ovih inicijativa organizovanih gra\u0111ana, \u010diji je osnovni interes bio da aktivizmom <\/span>u\u010dine javnim<\/i><\/span> interes za o\u017eivljavanje i osna\u017eivanje lokalnih zajednica i neposredno odlu\u010divanje gra\u0111ana u njima, poslednjih godina (kod nas je to bilo pre nekoliko meseci) je dobio svoj programski izraz, a organizacija partijski ili oblik izborne liste. Ali je pre toga o ovoj politici progovorila Demokratska stranka. Stranka koja je na lokalnim izborima za mesne zajednice u Novom Sadu napustila ring i iz beogradske centrale na usta predsedni\u010dkog medijuma prokazala lokalne politike i proglasila politike skup\u0161tina stanara, mesnih zajednica i stvarnih ljudi i njihovih udru\u017eenja nepostoje\u0107im, prepustila je tako i stvarnost onima koji je tek ne razumeju budu\u0107i da od nje be\u017ee od kad znaju za sebe kao deprivilegovane. Mislimo naravno na Srpsku naprednu stranku, i odgovorno govorimo o deprivilegovanima, jer <\/span>dobro<\/span> znamo da je ona mobilisala narod i ponudila mu vlast, utvrdiv\u0161i ga tako u <\/span>resantimanu<\/i><\/span><\/span> osuje\u0107enih ljudi koji bi da su po svaku cenu dr\u017eavotvorni i, ako je potrebno, lojalni samo jednom vo\u0111i. Da li zato \u0161to ga vole ili mrze, <\/span>uvek<\/i><\/span> je sve jedno. Ljubav je ambivalentno i protivre\u010dno ose\u0107anje i treba mu dati za pravo <\/span>i<\/span> na volju<\/span>, jer u<\/span>verenja smo da samo kada je ona slobodna mo\u017ee poroditi mnogovo\u0111stvo.<\/span><\/p>\n

Dakle, krajem pro\u0161le godine je na\u0161u sredinu zahvatio talas izborne mobilizacije ljudi koji su se umeli organizovati i udru\u017eivati \u2013 protestno i kroz udru\u017eenja, projektno i kroz aktivizam \u2013 i koje niko nije morao predstavljati jer su se predstavljali sami. Ovaj pokret je relativno nov iako bi se mogao istoricisti\u010dki projektovati i u dalju pro\u0161lost, ali to nije namera ovog teksta. Inicijativa Ne <\/span>da(vi)mo<\/span> Beograd je okupila i pozvala ove ljude, tako\u0111e pripadnike naroda koji ovde \u017eivi, ali onog njegovog dela koji nastoji da odoli zovu vlasti, <\/span>no<\/span> ovaj put politi\u010dkim programom koji nije program partije, ve\u0107 onoga \u0161to se, pre no \u0161to je teorijski obra\u0111eno, imenovalo re\u010dju <\/span>platforma<\/i><\/span>. Trenutak je inspirativan i svi smo pozvani da mislimo \u010dega je ona <\/span>ime<\/i><\/span>, ali nam je mo\u017eda va\u017eniji zadatak da identifikujemo ima li ovo ime <\/span>mesto<\/i><\/span>, i ako nema, treba li se imenom baviti ili zanositi? Nema sumnje da nam re\u010d platforma dolazi iz kibernetskog \u017eargona i da je u vezi sa dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali i, kako ka\u017ee <\/span>Nevidljivi komitet<\/i><\/span>, da je kibernetika direktan naslednik politi\u010dke ekonomije kao tehnike vlasti i upravljanja. U pitanju je sigurno vlada i oni nas direktno upu\u0107uju na koncept \u201eotvorene vlade\u201c koji razvila Obamina administracija. Ali nadahnu\u0107e nije doslovna primena naloga da u\u010destvujemo u generisanju informacija potrebnih nekome ko bi nama upravljao, ovaj put uz na\u0161u pomo\u0107 i u\u010de\u0161\u0107e. Samouprava mo\u017ee imati i druge ideje u svom sadr\u017eaju i otvaranje za njihov protok je jedini na\u010din da se utekne upravi koju ne \u017eelimo, i kojoj ne moramo nu\u017eno <\/span>suprotstavljati<\/span> druga\u010diji (uvek bolji) na\u010din upravljanja. Prvu bo\u017eiju zapovest mo\u017eemo ostaviti vernicima, ali i od njih zahtevati da nas oslobode vla\u017enih pastoralnih snova kada se sa nama misle udru\u017eivati oko zajedni\u010dke, dakle politi\u010dke stvari. <\/span><\/p>\n

Platforma se, dakle, mo\u017ee analizirati i promi\u0161ljati u saznajnom smislu, ali saznajna glad je samo simboli\u010dka zamena za onu realnu, koja je opet simbolizovana tako da se \u017eelja <\/span>u njoj<\/span> tek treba pokazati i pozvati da zauzme stav. Ovaj je onoliko dosledan koliko je prihva\u0107en me\u0111u ljudima koji nastoje ne\u0161to uraditi i zajedni\u010dkim snagama ne\u0161to stvoriti, i tu ne bi trebalo da bude mnogo dr\u017eavnih, a jo\u0161 manje sakralnih problema. Drugim re\u010dima, postoji li politika iza programskih i javnih iskaza o potrebi za druga\u010dijim organizovanjem ljudi u parlamentarnom sistemu, koji, kao \u0161to znamo, mo\u017ee obesna\u017eiti svaku inicijativu i pokazati se kao mehanizam reprodukcije legitimiteta sistema koji je u osnovi svih na\u0161ih problema? Stanovi\u0161ta smo da se rekuperiraju ljudi, a ne ideje, ali \u0107e se onda nu\u017eno morati postaviti pitanje politike ljudi u parlamentu ili nekim drugim institucijama parlamentarne demokratije. <\/span>Mesta mogu biti na razli\u010ditim mestima<\/i><\/span> jer ova nisu nu\u017eno ni institucije, ni fizi\u010dki prostori. Mesto je ovde mi\u0161ljeno kao politi\u010dka organizacija ljudi, i nju ne iscrpljuju sociolo\u0161ke definicije. Nesvodivost slobode je u njegovoj\/njenoj (mesto\/organizacija) sadr\u017eini (i to nije sadr\u017eina pojma), i <\/span>ona se doga\u0111a<\/span> u onome<\/span> \u0161to ljudi misle svojom glavom, u najjednostavnijem smislu te re\u010di: ono \u0161to ljudi predla\u017eu i obrazla\u017eu argumentima kojima se istovremeno dogovaraju i organizuju da ne\u0161to urade zajedno <\/span>je sloboda i mi\u0161ljenje koji se identifikuju i bez filozofskih i nau\u010dnih kategorija.<\/span><\/p>\n

Govoriti o izbornom rezultatu \u2013 uspehu \u2013 i kampanji odvelo bi nas na teren koji nije na\u0161 i na koji nismo \u017eeleli stupiti, iako smo podr\u017eali ljude koji su se za to odlu\u010dili. Podr\u017eali ih u njihovoj \u017eelji, ra\u010dunaju\u0107i da je i to u skladu sa na\u0161om politikom. Grupa za konceptualnu politiku ne\u0107e izlaziti na izbore, niti \u0107e se kandidovati za parlament, kao \u0161to nemamo nameru ni da se kandidujemo za izbore za savete mesnih zajednica. Ovo je izjava koja mo\u017ee zvu\u010dati programski, iako je pre re\u010d o obe\u0107anju koje sebi dajemo da ne\u0107emo napustiti brod koji uporno potapaju \u010dak i oni koje smatramo saveznicima u borbi. Ra\u010dunamo da je dovoljno nesvesnog u pona\u0161anju ljudi, da bismo jedni drugima ote\u017eavali ionako te\u0161ku situaciju i zagor\u010davali \u017eivot i borbu. Govorimo samo o na\u0161oj politici i <\/span>onome<\/span> kako mi vidimo mogu\u0107e u ne\u010demu \u0161to je i na\u0161a politika kada sa ljudima koji izlaze na izbore ne\u0161to <\/span>zajedni\u010dki<\/span> radimo. Na\u0161e kom\u0161ije su tako\u0111e bira\u010di i izlaze na izbore, ali smo na terenu lokalpolitika zajedno na poseban na\u010din. Na na\u010din politike svakodnevice i problema koji se pojavljuju i koje je potrebno re\u0161avati i izme\u0111u izbornih ciklusa. Izme\u0111u izbora, ali i izme\u0111u redova svakog programa napisanog na nekom drugom mestu od onog koje zauzumamo rade\u0107i zajedno na nekom problemu. Platforma je, pretpostavljamo, tako i zami\u0161ljena: u pitanju je, ne partijski \u017eivot jedne organizacije, ve\u0107 <\/span>platformni<\/i><\/span> \u017eivot<\/i><\/span> jedne izborne liste ili liste delegata koji su delegati udru\u017eenja, njihovih mre\u017ea i asocijacija; delegati inicijativa i pojedinaca koji ekspertizom primarnog iskustva i u\u010de\u0161\u0107a u procedurama re\u0161avanja konkretnih i pojedina\u010dnih problema artikuli\u0161u probleme koje delegati u skup\u0161tinama onda iznose pred druge \u010dlanove parlamenta. Pretpostavljamo tako\u0111e da je iz perspektive takvih parlamentarnih delegata svaki parlamentarac vi\u0111en o\u010dima koje nisu partijske, \u010dak i kada je partijski kandidat \u2013 odbornik \u2013 pred delegatom platforme. <\/span><\/p>\n

Ako dobro razumemo ono \u0161to smo imali prilike da \u010dujemo u razgovoru sa ljudima koji su se upustili u parlamentarne procedure (u Zagrebu i Beogradu), onda to \u0161to mislimo o platformi nije samo na\u0161e <\/span>mogu\u0107e<\/i><\/span> u situaciji u kojoj su izbori i izborne politike i mobilizacije ljudi stanje situacije. U tom slu\u010daju mi smo na istom zadatku i zauzimamo mesto koje smo odabrali sami i <\/span>na kom<\/span> onda<\/span> delujemo. Ali se postavlja pitanje gde se vodi ova politika? Jesu li to na\u0161i susreti i razgovori, tribine na kojima zajedni\u010dki u\u010destvujemo ili nakon njih neformalno razgovaramo? Da li je to ovaj tekst ili bilten u kome je mo\u017eda objavljen? Jesu li t<\/span>o<\/span> lokalne zajednice i institucije lokalne samouprave ili su to mesta okupljanja ljudi koji se autonomno organizuju i sa parlamentarnim delegatima dogovaraju zajedni\u010dke akcije? Kona\u010dno, na \u0161ta se svodi parlamentarna akcija kada do nje i do\u0111e? <\/span><\/p>\n

Mi se sa ljudima kre\u0107emo kroz institucije, a ove mogu biti sudske, upravne ili javnog komuniciranja. Politike na strani ljudi su u kontaktu sa dr\u017eavnim ustanovama \u2013 u to ura\u010dunavamo i preduze\u0107a, pa i kad su ona privatna (danas su organizatori upravljanja zgradama uglavnom privatni i to su novi akteri u polju stanovanja) \u2013 po\u0161to su privatna preduze\u0107a jo\u0161 uvek aparati dr\u017eave, i to \u0107e ostati dok god sa dr\u017eavom budu morala ra\u010dunati kako bi uop\u0161te poslovala, i po\u0161to kapitalizam i dr\u017eava idu zajedno jer je u osnovi kapitalisti\u010dke eksploatacije nov\u010danica koja nosi pe\u010dat vlasti koja danas teritorijalizuje tokove proizvodnje (proizvodnje, potro\u0161nje, razmene i raspodele) a ne samo geografske i fizi\u010dke prostore. Sla\u017eemo se <\/span>u jo\u0161 jednom<\/span> sa <\/span>Nevidljivm komitetom<\/i><\/span> koji ka\u017ee da \u201enovac nije ekonomski instrument, ve\u0107 su\u0161tinski politi\u010dka realnost\u201c. <\/span>I <\/span>sami smo upozorili da u Marksovoj smeni vitezova ma\u010da vitezovima industrije nije trebalo pratiti ma\u010d, ve\u0107 vite\u0161tvo eksploatatora, a sa nama je <\/span>danas <\/span>i Ni\u010de, koji je u plemenitosti tra\u017eio isklju\u010divo trag plemstva. Koliko se sla\u017eemo i oko ideje revolucije ostavimo za neku drugu priliku. Rad sa ljudima je manje spektakularan i ne <\/span>trpi <\/span>maksimalisti\u010dke zahteve pred kojima bi smo se pravdali i dokazivali doslednost postupaka. Male politike su politike ljudi i na strani ljudi koji izvla\u010de maksimalnu korist za sebe <\/span>dokazuju\u0107i<\/span> jednakost koja se samo podrazumeva \u010dak i kada je postavljena kao princip. Principi su dakle kao propozicije ili predlozi \u2013 postavljeni uvek za datu situaciju koja je pojedina\u010dna (singularna) i koj<\/span>e<\/span> onda treba dokazati. Jasno je <\/span>tada<\/span> da ovo dokazivanje mo\u017ee nai\u0107i na zid nerazumevanja koliko i odbijanja da se argumenti \u010duju i prihvate, \u0161to onda lako vodi do rata kao neuspele razmene, ali argumenata kojima se <\/span>raskriva<\/span> dominacija koja uvek ra\u010duna sa naredbom re\u010di. Da, argumenti mogu sresti vlast, i ova im ide u susret da bi ih u\u0107utkala i, u vreme mira, da bi ponudila stru\u010dno re\u0161enje za problem kojim je susre\u0107emo. I to je situacija koju svako od nas neposredno isku\u0161ava i koja od svake situacije \u010dini potencijalno politi\u010dku relaciju. Dovoljno je samo prekora\u010diti granice pristojnosti i obi\u010daja, i na\u0107i \u0107emo se pred sudovima u pratnji policije. U pitanju su dakle prostori koji nisu parlamentarni, niti je re\u010d o pravu odlu\u010divanja. Vlast je prva koja \u0107e re\u0107i da se ono podrazumeva i da je ono razlog zbog \u010dega smo sami odgovorni za prestup koji zapo\u010dinje prekr\u0161ajem, a dovr\u0161ava se krivicom. To je jo\u0161 jedan razlog zbog \u010dega ne treba verovati porazima, ve\u0107 ra\u010dunati sa slabo\u0161\u0107u koja je u njima i nastaviti za potragom za <\/span>prijateljima<\/span> koji \u0107e nas osna\u017eiti. <\/span><\/p>\n

E sad, kakva je situacija u parlamentu? \u0160ta se tamo doga\u0111a i ima li ljudi u dr\u017eavi? Mo\u017ee li se tamo misliti svojom glavom i kako se manifestuje to mi\u0161ljenje? \u0160ta se mo\u017ee u\u010diniti za sebe i ko smo to mi, odnosno o \u010dijem i kakvom sopstvu je re\u010d u parlamentu i drugim institucijama vlasti i upravljanja? Priroda stvari, a zapravo moral koji kola ovim insitucijama \u2013 nastao spontano kako to sa obi\u010dajima i biva: poslu\u0161no\u0161\u0107u i ose\u0107ajem za mesto koje nam pripada (stid, <\/span>sharam<\/i><\/span>) \u2013 ne traga sam za svojom etikom. Za to su potrebni ljudi, ali su oni, bar u dosada\u0161njim parlamentima, partijski disciplinovani. Srpska situacija u kojima je poslanik vlasnik mandata ne menja bitno ovu situaciju: \u010dlanstvo se prodaje uvek partijama, ili, ako to nisu vi\u0161e partije ve\u0107 organizovane bande i kriminalci, \u010dlanstvo se prodaje da bi se pristalo na disciplinu glasanja i \u0107utanja. Sa druge strane, organizovani ljudi koji se opiru ovakvoj disciplini i koji uvode novi oblik organizovanja i politi\u010dkog \u017eivota organizacije, susre\u0107u se sa disciplinarnim formacijama u kojima moraju tra\u017eiti sagovornike. Situacija je ne\u0161to izglednija kada parlamentarci imaju svoje predstavnike i u vladi, ali tada je re\u010d o uslovima u kojima deluju \u010dlanovi vlade i odnosima sa ljudima ministarstava koja su im data na upravljanje. Kako znati kako stvari stoje u tom svetu ako se <\/span>u <\/span>njega ne upustimo? <\/span><\/p>\n

Nije nam namera da spekuli\u0161emo na <\/span>nametnutu<\/span> temu, ali ovo je problem sa kojim smo se suo\u010dili po\u0161to su na\u0161i prijatelji odlu\u010dili da iza\u0111u na izbore i da zakora\u010de barem u parlamentarno predvorje vlasti; vlasti koja se onda poseduje i kojom se kre\u0107e iz nje i sa njene strane u relaciji sa ljudima. Tragati za ljudima u dr\u017eavi ostaje problem za obe strane susreta sa njima: i kada se sa njima susre\u0107emo s polja, i kada su to kolege ili, budu\u0107i da se u dr\u017eavi mo\u017ee kretati i sa vrha, kada su to podre\u0111eni izvr\u0161ioci upravnih zadataka. <\/span>(Zamislimo da su <\/span>na\u0161i prijatelji, recimo, u vladi i <\/span>da <\/span>sada tragaju za ljudima <\/span>me\u0111u onima <\/span>kojima upravljaju, bar u resorima koje su osvojili. <\/span>Ali k<\/span>ako? Koalicionim dogovorom ili apsolutnom vla\u0161\u0107u?) Politika na strani ljudi bi se mogla tra\u017eiti me\u0111u njima, i njihov bi polo\u017eaj onda morao biti kao i na\u0161: na distanci prema dr\u017eavi. Zajedno sa svojim kolegama, ljudi u upravi, po\u010dev od ministra i njegovog ministarstva, morali bi tragati za mogu\u0107im i to \u010diniti sa ljudima sa kojima <\/span>mogu\u0107e<\/span> mogu da <\/span>ostvare<\/span>. Za\u0161to bi to bilo nemogu\u0107e? Ali pitanje mogu\u0107eg nije ni spekulativno ni metafizi\u010dko. Rezultati izbora su neumoljivi, iako su, ako makar za trenutak stanemo na <\/span>stepenik parlamenta<\/span>, oni dobri. Osvojen procenat liste Ne <\/span>da(vi)mo<\/span> Beograd govori o tome da je mobilizacija inicijative, koja je iz protestne pre\u0161la na izbornu organizaciju, jednako sna\u017ena, ako ne i ja\u010da od partijske bez vlasti. To nam dovoljno govori o odnosu vlasti i partije, odnosno o pokretima i inicijativama i vlasti koju ove nameravaju neposredno iskusiti. Ono \u0161to bismo <\/span>zadr\u017eavaju\u0107i se jo\u0161 malo na ovom stepeniku<\/span> mogli re\u0107i jeste da je rezultat bolji od svakog partijskog (partije bez vlasti) jer je u pitanju obe\u0107anje vlasti ali ne narodu kao takvom \u2013 dr\u017eavotvornom i dr\u017eavnom \u2013 ve\u0107 narodu koji je pobunjen: narodu u protestu ili protestnom narodu. Protestna organizacija je dakle ve\u0107eg mobilizacijskog kapaciteta od partijske i to bi moglo biti ohrabruju\u0107e za ljude. Op\u0161titi sa vla\u0161\u0107u preko protesta je mo\u017eda izgledniji na\u010din da se ne\u0161to promeni, ali i dalje <\/span>ostaje<\/span> izazov vlasti koji je zapravo njen zov. Ali sre\u0107om, i kao \u0161to rekosmo, rezultati <\/span>su <\/span>neumoljivi i ova neumoljivost baca novo svetlo na na\u0161u slabost jer nas ne gura u samookrivljivanje: politika iz vlasti ostaje s one strane mogu\u0107eg <\/span>koje je na\u0161e<\/span>.<\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iz perspektive organizovanih gra\u0111ana, udru\u017eenja gra\u0111ana i razli\u010ditih gra\u0111anskih inicijativa, mesne zajednice kona\u010dno ulaze u fokus politi\u010dkog interesa ljudi. Kao mesta koja mogu poslu\u017eiti zadovoljenju autonomnih politi\u010dkih i realnih socijalnih potreba ljudi u lokalnim zajednicama, one su ponovo prepoznate kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1824,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,47,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/affluence_1961_1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1823"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1823"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1823\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1824"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/fr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}