Analiza predgra\u0111a iziskuje metodolo\u0161ki uvod koji se sastoji u ispitivanju i razdvajanju dva pojma: dr\u017eave i dru\u0161tva. Cilj tog postupka razdvajanja je da nas uvede u prou\u010davanje dr\u017eave i da poka\u017ee va\u017enost i te\u017einu tog pitanja u dana\u0161njem vremenu. Analiza dr\u017eave je, zapravo, neophodna svakom ko \u017eeli da se bavi analizom kategorije predgra\u0111a. Ovde \u0107emo potkrepiti tezu da se kriza predgra\u0111a veoma brzo pojavljuje kao kriza dr\u017eave. Prema tome, upravo osvetljavanjem i kritikom pojmova kojima obi\u010dno obja\u0161njavamo dr\u017eavu i uspostavljanjem zasebnog intelektualnog alata, izdvoji\u0107emo kategorijalni aparat pogodan za relevantnu analizu predgra\u0111a.<\/p>\n
Dr\u017eava i dru\u0161tvo<\/strong><\/p>\n Analiza koja se zasniva na razlikama ili propisima\u00a0(preskripcijama)<\/p>\n Dr\u017eava i dru\u0161tvo su zapravo dugo bili spojeni\u2026 Dijalekti\u010dko kretanje[1]<\/a>\u00a0(izme\u0111u objektivnog i subjektivnog), koje je, po na\u0161em mi\u0161ljenju, su\u0161tina klasnog u\u010denja, omogu\u0107uje povezivanje i nudi homogeno obja\u0161njenje ta dva pojma. Za klasizam, antagonizam povezuje dru\u0161tvo i dr\u017eavu zato \u0161to oni imaju istu strukturu: s jedne strane klasna dr\u017eava, sa druge dru\u0161tvo koje potresa klasna borba. Danas se pokazuje da su ta teorija i njene primene manjkave. Zbog te manjkavosti i zbog na\u010dina na koji je klasizam doveo do podudaranja dr\u017eave i dru\u0161tva tako \u0161to ih je uveo u isto kretanje mi\u0161ljenja, smatramo da je neophodno novo istra\u017eivanje koje \u0107e razdvojiti ta dva pojma.<\/p>\n Da bismo dobro obavili analizu njihovog razdvajanja, njihovog suprotstavljanja ili njihove uzajamne nezavisnosti, moramo se usredsrediti samo na ispitivanje dr\u017eave. \u0160to se ti\u010de \u201edru\u0161tva\u201c, treba se zapitati da li je taj pojam i dalje relevantan. On zapravo pripada problematici totalizacije i\u00a0celine<\/em>:\u00a0celina dru\u0161tva<\/em>\u00a0kao artikulisan skup.<\/p>\n Kako je funkcionisala\u00a0celina<\/em>\u00a0(sve<\/em>)? Ona se pokazivala formama strukturacije i unutra\u0161njom koherentno\u0161\u0107u koja je izgra\u0111ena na osnovu slede\u0107ih postulata:<\/p>\n \u2013\u00a0u dru\u0161tvu, u\u00a0svemu<\/em>, postoje grupe;<\/p>\n \u2013\u00a0dru\u0161tvo je artikulisana prezentacija tih razli\u010ditih grupa;<\/p>\n \u2013\u00a0dru\u0161tveni skup je definisan kao skup dru\u0161tvenih grupa.<\/p>\n Me\u0111utim, doskora je definicija dru\u0161tva kao artikulisanog skupa dru\u0161tvenih grupa bila povezana s pojmom klase. Razumevanje dru\u0161tva zavisilo je od na\u010dina na koji su ga pro\u017eimali ili konstituisali skupovi ili grupe. \u010cinjenica da su te grupe bile \u201eklasne\u201c imala je mnogo posledica. Klasa kao na\u010din identifikacije grupe omogu\u0107avala je ne samo da se razume \u0161ta \u010dini grupu, ve\u0107 i da se uobli\u010di problematika odnosa izme\u0111u jedne grupe (jedne klase) i drugih grupa (drugih klasa) na osnovu klasne borbe s protivnicima ili saradnje s neprotivnicima. Klasa je bila vezivno tkivo. Mi\u0161ljenje klase i klasne borbe pojavljivalo se, dakle, istovremeno kao na\u010delo identifikacije grupa i kao na\u010delo njihovog me\u0111usobnog povezivanja.<\/p>\n Ali za na\u0161u temu je, pre svega, va\u017eno to da je klasa omogu\u0107ila povezivanje dru\u0161tva i dr\u017eave koje je i\u0161lo sve do njihovog poklapanja. Po\u0161to je sama dr\u017eava bila klasna dr\u017eava, proizvod i akter klasne borbe, ona se mogla razumeti pomo\u0107u istih termina kojima se obja\u0161njavalo dru\u0161tvo i bila je s njim jednorodna.<\/p>\n Danas vidimo nestanak klasne misli zbog njenog zastarevanja.[2]<\/a>\u00a0Analizu onih koji zadr\u017eavaju termin\u00a0dru\u0161tvo<\/em>\u00a0sada usmeravaju zlokobni pojmovi etniciteta i zajednice, koji su nastali raspadanjem klasne misli i sociologizma. Pogledajmo kako se odvijao taj proces. Kategorija klase postaje nedelotvorna i zastarela; najva\u017enije mesto zauzima kategorija\u00a0grupe<\/em>, koja je o\u010digledno odvojena od klase ali i od svakog drugog oblika povezivanja s bilo \u010dim osim sa samom sobom. Tako glavni princip postaje identitetski princip. Taj isti princip upravlja formiranjem pojmova isklju\u010divanja i isklju\u010denog, koji singularizuju ekonomske \u010dinioce, i igrom koju pojam isklju\u010denog omogu\u0107uje s pojmom \u201euklju\u010denog\u201c.<\/p>\n U toj novoj podeli, grupa \u2013 identitetska grupa bez korelacije \u2013 nije u stanju da ka\u017ee na koji na\u010din je povezana s drugima ili sa dr\u017eavom. Da li bismo rekli \u201edru\u0161tvo zajednica\u201c ili \u201edru\u0161tvo etni\u010dkih grupa\u201c ili \u010dak \u201edru\u0161tvo uklju\u010denih i isklju\u010denih\u201c? Ili \u201edr\u017eava zajednica\u201c? To bi bilo besmisleno. U najmanju ruku, mo\u017eemo re\u0107i da je doktrina identitetske grupe bez korelacije poslednja re\u010d sociologije.<\/p>\n Zapravo, pojam dru\u0161tva koji je, izgleda, onemogu\u0107en pojmom autarhi\u010dnih identitetskih grupa bez korelacije je, naprotiv, doveo do njihovog teorijskog konstituisanja. Potrebno je, dakle, izvu\u0107i posledice.<\/p>\n Dru\u0161tvo je jedna od glavnih kategorija sociologije. Ona podrazumeva, to je danas najva\u017enije, sposobnost da se opi\u0161u osobine populacija i utvrde njihove razlike. Savremena sociologija se \u201enapaja\u201c razlikom i zato za nju komparativizam ima klju\u010dni zna\u010daj; a sociologizam, forma dominantne misli, sastoji se u analizi situacija i institucija s obzirom na posebne populacije koje u njima nalazimo. Sociologija overava svoju valjanost kori\u0161\u0107enjem pojma razlike; sociologizam uzima kategoriju \u201epopulacije\u201c kao operator razlike koja se u spoju s prvim pojmom preobra\u017eava u diferencijaciju. Primer tog postupka je teku\u0107a rasprava o \u0161koli: analiza \u0161kole i njene krize, posebno u predgra\u0111u, bi\u0107e u velikoj meri posve\u0107ena imenovanju i dru\u0161tvenom opisivanju[3]<\/a>\u00a0njenih u\u010denika, dakle bi\u0107e to \u201edru\u0161tvena\u201c analiza \u0161kolske populacije. Me\u0111utim, svesti \u0161kolu na njene u\u010denike nije nimalo razumnije nego \u0161to bi bilo obja\u0161njavati operu opisivanjem operske publike. Sociologizam \u010dak ne mo\u017ee da objasni dr\u017eavu jer, s jedne stane, ta analiza udru\u017eena sa analizom dru\u0161tva nije relevantna otkad je propala ideja klase; a s druge strane, grupa ne omogu\u0107uje nikakav pristup. Sociologija je neefikasna zato \u0161to radi s razlikom. Ispitivanje dr\u017eave pak zahteva da se uzme u obzir jedinstvo i zahteva analizu onog \u0161to \u0107emo nazvati propisima i normama, a \u0161to postoji samo u dr\u017eavi. Za razliku od grupa, dr\u017eava mo\u017ee biti propisana (preskriptivna).<\/p>\n Propisivanje je svojstveno dr\u017eavi i ozna\u010dava da ne\u0161to (odluka, projekat) \u0161to se ne izvodi iz grupa, dakle iz razlika \u2013 zato se mo\u017ee govoriti o jedinstvu \u2013 mo\u017ee da se formuli\u0161e i propi\u0161e kao da je smi\u0161ljeno negde drugo, a ne u grupama, i to pomo\u0107u pojmova razli\u010ditih od onih koji se koriste za definisanje grupa. Ti drugi pojmovi su propisi. Tema javnog duha je propis. Odre\u0111ena koncepcija prava, recimo gra\u0111anska, koja nala\u017ee primenu identi\u010dnih pravila na ljude koji nisu identi\u010dni jeste propis. Propis je ono \u0161to va\u017ei za sve, \u0161to pretpostavlja da postoji prostor koji ne proisti\u010de iz razlike to jest iz problematike istog i drugog, gde je drugi definisan kao onaj koji nije isti. Propis nikog ne izdvaja ni na koji na\u010din, ne sadr\u017ei nikakvu distinktivnu oznaku, ni \u017eivotnu dob, ni pol, ni poreklo, ni veru, ni imovno stanje. Zato je princip \u201ejedan jednako jedan\u201c preskriptivan kao i \u010duveni zahtev \u201ejedan \u010dovek, jedan glas\u201c koji je Afri\u010dki nacionalni kongres suprotstavio izbornom principu aparthejda \u201ejedan belac, jedan glas\u201c. Propis je nu\u017ena apstrakcija karakteristi\u010dna samo za dr\u017eavu i njegova problematika je suprotna sociolo\u0161koj metodi razlike. Jasno je da propis nije \u010dinjenica ve\u0107 na\u010delna mogu\u0107nost koja daje \u0161iroko polje razli\u010ditostima.\u00a0Funkcionisanje<\/em>\u00a0dr\u017eave uvek je strukturisano njenim propisima.<\/p>\n Ipak, pitanje dr\u017eave\u00a0\u010dini slo\u017eenijim \u010dinjenica da je postklasna dr\u017eava konsensualna: njen\u00a0diskurs<\/em>\u00a0nije ure\u0111en njenim\u00a0funkcionisanjem<\/em>, ve\u0107 njenim sopstvenim propisima. Zato dr\u017eava kao svoj cilj ne vidi propise i odluke, ve\u0107 re\u0161avanje dru\u0161tvenih problema i regulisanje postoje\u0107ih razlika me\u0111u pojedincima. Me\u0111utim, po\u0161tovanje raznorodnosti subjekata je jedino merilo na kom se zasniva demokratska dr\u017eava, \u010diji je temelj mnogo vi\u0161e sistem zajedni\u010dkih principa i propisa nego slaganje razli\u010ditosti i beskrajna debata o njihovoj kompatibilnosti, ili pak o njihovom upijanju i rastvaranju. To se mo\u017ee posti\u0107i u formi: jedna dr\u017eava za sve. Jedan mladi\u0107, jedan \u0111ak; bolnica za sve; ljudi koji su ovde, u Francuskoj, odavde su i za to moraju imati pravne garancije. To bismo nazvali propisima demokratske dr\u017eave.<\/p>\n Naprotiv, proces smanjivanja razlika je sam po sebi tendenciozno progoniteljski i teroristi\u010dki jer singularizuje populacije upravo na osnovu njihovih \u201erazlika\u201c. Samo koncepcija jedinstva, koja stavlja naglasak na ono \u0161to je zajedni\u010dko ili ta\u010dnije na ono o \u010demu je odlu\u010deno da \u0107e biti zajedni\u010dko, bez obzira na razlike, koje se, me\u0111utim, ne negiraju \u2013 ve\u0107 se pu\u0161ta da same nestanu ili opstanu \u2013 element je re\u0161enja. Onda smo u poretku dr\u017eave i njenih propisa. U zaklju\u010dku o ovom pitanju re\u0107i \u0107emo da se kriza predgra\u0111a ne mo\u017ee analizirati i promi\u0161ljati po\u010dev od kategorije stanovni\u0161tva, ve\u0107 po\u010dev od kategorije dr\u017eave i njene krize, koja je zapravo kriza njene sposobnosti da propisuje.<\/p>\n Kriza dr\u017eave, kriza predgra\u0111a<\/strong><\/p>\n Rekli smo da ono \u0161to se doga\u0111a u predgra\u0111u ni u kom slu\u010daju ne mo\u017ee da se objasni osobinama ljudi koji u njemu stanuju, niti suprotno\u0161\u0107u izme\u0111u centra i periferije, koja odslikava obrazac razlike i uz to je tautolo\u0161ka: predgra\u0111a nisu u centru velikih gradova, dakle\u2026 predgra\u0111a su predgra\u0111a. Jedini put za analizu krize je problematika propisa i istra\u017eivanje razloga iz kojih oni nedostaju.<\/p>\n \u2013\u00a0Kategorija predgra\u0111a ne mo\u017ee se, dakle, svesti ni na neku teritoriju (periferiju velikih gradova) ni na stanovni\u0161tvo (veliki postotak nezaposlenih, mladih, nagla\u0161eno prisustvo i uticaj stranaca). U svojoj uobi\u010dajenoj upotrebi, to je nova kategorija koja se pojavila pre desetak godina. Ona ilustruje novi spoj konsensualne dr\u017eave i nestajanja onih oblika svesti i predstavljanja koji su zasnovani na klasnoj borbi.<\/p>\n \u2013\u00a0Konsensualna dr\u017eava, recimo odmah \u2013 postklasna i neprogramska \u2013 nije odre\u0111ena svojim\u00a0funkcionisanjem<\/em>, svojom tehni\u010dkom stranom i pretpostavljenom kompetencijom. Ranije je diskurs vlasti o samoj sebi bio podre\u0111en praksi upravljanja, to jest realnosti politi\u010dkih odluka. Diskurs vlasti, u smislu normi i vrednosti (\u0161ta god o njima mislili) napajao se realnom situacijom. U tom smislu se diskurs vlasti su\u010deljavao sa sopstvenim propisima. Ve\u0107 smo rekli da se propis odnosi na ono \u0161to se mo\u017ee dogoditi po\u010dev od onog \u0161to jeste i da razvija jednu mogu\u0107nost. On ni u kom slu\u010daju ne potvr\u0111uje ono \u0161to jeste. Potvr\u0111ivanje onog \u0161to jeste, kao ne\u010deg \u0161to nema alternativu, svojstveno je diskursu konsensualne dr\u017eave. U svom subjektivnom aspektu, propis ozna\u010dava da ono \u0161to \u0107e se dogoditi pripada redu mogu\u0107eg a ne potpunoj predodre\u0111enosti ili apsolutnoj slu\u010dajnosti. Upravo to razgra\u0111uje konsensualna dr\u017eava. Po\u0161to je odsutan i ni\u0161tavan svaki program, a pogotovo svaka alternativa ili rasprava, nema vi\u0161e diskursa o\u00a0delovanju<\/em>, koji je, po\u0161to je sadr\u017eao dimenziju propisivanja dr\u017eave u odnosu na samu sebe, omogu\u0107avao kritiku ili preispitivanje propisa, kao i preispitivanje vo\u0111ene politike. Zbog toga se\u00a0konsensualno<\/em>\u00a0shvata kao slaganje mi\u0161ljenja ili jednodu\u0161nost. Prikrivaju\u0107i\u00a0delovanje<\/em>, dr\u017eava prikriva propisivanje koje postoji u svakoj politi\u010dkoj odluci i izri\u010dito namerava da ukloni propisivanje iz oblika svesti. To je njena prava kriza.<\/p>\n \u2013\u00a0Kriza predgra\u0111a naslanja se na krizu dr\u017eave u njenoj novoj konfiguraciji tako da ovde ne bismo mogli da se pozovemo na decentralizaciju koja, mada je duboko promenila odnos izme\u0111u komunalnog, regionalnog i nacionalnog (ili centralnog), pretvara op\u0161tine u \u201ekomade dr\u017eave\u201c. \u201eKomadi dr\u017eave\u201c: ima vi\u0161e delova ili par\u010di\u0107a u dr\u017eavi, a op\u0161tina, daleko od toga da bude autonomna instanca, va\u017ean je element dr\u017eave, kao \u0161to pokazuje prenos nadle\u017enosti na op\u0161tine, koji je zakonom o decentralizaciji izvr\u0161en u centralnom dr\u017eavnom aparatu (ministarstva, prefekture).<\/p>\n \u2013\u00a0Pojam predgra\u0111a ne mo\u017ee se, dakle, razumeti pozitivisti\u010dkim postupkom ili onim koji se oslanja na definicije. Njegova priroda strana je i dirkemovskoj sociologiji (predgra\u0111e nije objekt niti dru\u0161tvena \u010dinjenica koja bi se, po Dirkemovom uputstvu, mogla istra\u017eivati kao stvar) kao i marksisti\u010dkoj (u strogom smislu klasne analize).<\/p>\n Mi\u0161ljenje koje se bavi kategorijom predgra\u0111a suo\u010dava se sa analizom izrazito savremenih i novih pojava, a nije potpuno ovladalo kategorijama i alatom te analize. Jedini plodotvoran postupak je razmatranje predgra\u0111a kao nove pojave o \u010dijem potpuno novom karakteru svedo\u010di \u010dinjenica da pozitivisti\u010dka misao sama sebi ubacuje klipove u to\u010dkove kada nastoji da objasni staru problematiku; neophodno je, dakle, formulisati novu problematiku. Novo mi\u0161ljenje bi, dakle, danas moglo biti jedno druk\u010dije analiti\u010dko mi\u0161ljenje koje je preduslov analize kategorije predgra\u0111a; upravo zahtev za savremenim mi\u0161ljenjem razgrani\u010dava one koji prihvataju pojam predgra\u0111a kao specifi\u010dan i relevantan od onih koji takav pojam odbacuju. Naravno, ono ne mo\u017ee i ne treba samo da analizira celinu moderniteta i savremenosti, ali je zna\u010dajan element te analize. U tom smislu mo\u017eemo re\u0107i da termin predgra\u0111e ilustruje postklasno razdoblje.<\/p>\n Dosad smo razmatrali to razdoblje iz perspektive onog \u0161to ono vi\u0161e nije. Sada bi bilo korisno da ispitamo \u0161ta ono jeste.<\/p>\n Jedna od osnovnih njegovih osobina je uzdr\u017eavanje od pominjanja radnika. Re\u0107i \u0107emo da su pominjanje radnika ili iskaz \u201epostoje radnici\u201c, nestali iz predstava o tome\u00a0ko su ljudi u Francuskoj<\/em>\u00a0i iz na\u0161ih predstava o ljudima koji \u010dine ovu zemlju.<\/p>\n Taj proces mo\u017ee se potpuno locirati i datirati. Radnici su prestali da se pominju u periodu od 1983. do 1986. godine, u vreme kada su \u0161trajkovi u automobilskoj industriji (Talbot i Renault) okvalifikovani kao\u00a0\u0161iitski<\/em>\u00a0(a ne kao radni\u010dki) \u0161trajkovi i kada je umesto prideva \u201eradni\u010dki\u201c po\u010deo da se koristi pridev\u00a0imigrantski<\/em>, sve dok ozna\u010ditelj\u00a0radnik\u00a0<\/em>nije nestao i bio zamenjen samo ozna\u010diteljem\u00a0imigrant<\/em>, a ovaj se fokusirao na kategoriju \u201epovratka\u201c koja dovr\u0161ava nestajanje ozna\u010ditelja radnik, tako \u0161to od radnika \u010dini simbol stranca koji se vra\u0107a u svoju zemlju ili to ne \u010dini.<\/p>\n Nestajanje ozna\u010ditelja\u00a0radnik<\/em>\u00a0\u2013 kao sastojka identifikacije zemlje \u2013 iz op\u0161te svesti, zna\u010dajno je iz dva razloga. S jedne strane, ono ukazuje na unutra\u0161nju i indikativnu vezu izme\u0111u odurne formulacije problema \u201eimigranta\u201c i nestajanja ozna\u010ditelja \u201eradnik\u201c (svi znamo da su oni koje nazivamo imigrantima uglavnom radnici ili oni koji su to bili ili oni koji nastoje da to postanu). S druge strane, nepominjanjem radnika ne odstranjuju se samo radnici ve\u0107 i ukupna klasna analiza dru\u0161tva (bur\u017euj, sitni bur\u017euj itd.), to jest ceo mehanizam povezan s problematikom dru\u0161tvenih klasa. Dakle, i te kako ima smisla smatrati da je izostavljanje radni\u010dke figure osobina postklasizma i sada\u0161njeg trenutka. Druga crta koja povezuje taj momenat sa postklasizmom i koja nedvosmisleno svedo\u010di o raskidu s prethodnim razdobljem, jeste sudbina problematika koje se oslanjaju na zajednicu i etnicitet, kako u javnom mnjenju, tako i u teorijskoj literaturi, gde se pretpostavlja da \u201ezajednica\u201c ili \u201eetnicitet\u201c iznova utemeljuju ideju dru\u0161tva i zauzimaju mesto koje je ranije zauzimala klasa.<\/p>\n Na kraju, tre\u0107a crta je posebno va\u017ena, pa \u0107e to biti i na\u0161 zaklju\u010dak: u postklasnoj konjunkturi pojam dru\u0161tvenog postaje znatno \u0161iri. Dru\u0161tveno je postalo kategorija mnjenja i istra\u017eivanja situacija, i ako postoji kriza \u2013 a postoji \u2013 ka\u017ee se da je to kriza dru\u0161tvenog: tkivo se kida, stari oblici integracije i dru\u0161tvenosti vi\u0161e ne funkcioni\u0161u, a pojavljivanje novih kasni. Sukobi, nemiri i problemi su dru\u0161tveni. U isti mah, socijalni rad i socijalni radnici su dobili istaknuto mesto kao svedoci toga stanja. Obi\u010dno \u0107e se re\u0107i da je dru\u0161tveno u krizi i ta kriza \u0107e se pripisati krizi dru\u0161tvenih veza.<\/p>\n Kao dokaz \u0107emo uzeti zbunjenost analiti\u010dara stanja kakvo vlada u blokovima Mengeta, u Val-Fureu ili u Biskotu. Da li je re\u010d o buntu mladih, o sukobu, nasilju ili nemirima? Kategorija antagonizma je bila vrlo pogodna. Kao uto\u010di\u0161te neznanja ili nesposobnosti da se na\u0111e zamena za tu kategoriju, dru\u0161tveno je\u00a0ultima ratio<\/em>.<\/p>\n Predgra\u0111e postaje novi Egipat, mesto na koje se sru\u010duju sve nevolje, a njihov opis je dug i dosadan: nezaposlenost; nesigurnost; katastrofalan urbanizam; velika mlada populacija; velika strana populacija; paralelna, prljava i mafija\u0161ka ekonomija; kriza \u0161kole. Poslednja re\u010d analize je \u2013 postoji kriza.<\/p>\n Pojmovi dru\u0161tvenog i krize zapravo se ne mogu odvojiti od analiti\u010dkog dvojca teritorija\/populacija koji smo pomenuli: jedna teritorija se povezuje s jednom populacijom. To vodi do pogubnih politika naseljavanja, kvota i praga. Jedini valjan postupak, koji smo ve\u0107 predlo\u017eili, jeste da se problematika promeni i da se pojam krize pove\u017ee s krizom konsensualne dr\u017eave i preskriptivne dr\u017eave.<\/p>\n * Silven Lazaris (Sylvain Lazarus) je antropolog; predaje na univerzitetu Pariz VIII, u Francuskoj.<\/p>\n Naslov originalnog teksta:\u00a0Les banlieues et l\u2019\u00c9tat<\/em><\/p>\n Tekst je sa francuskog jezika prevela Slavica Mileti\u0107, novembra 2014. godine.<\/p>\n Deo teksta je objavljen u drugom broju Biltena \u201eStanar\u201c, u okviru projekta \u201eLokalne politike i urbana samouprava\u201c (www.detelinara.org<\/a>)<\/p>\n Fotografija pridru\u017eena ovom tekstu je preuzeta sa web sajta:\u00a0www.berthoalain.com<\/a>\u00a0i\u00a0www.dagospia.com<\/a>\u00a0i fotografija predstavlja predgra\u0111e Pariza.<\/p>\n Reference:<\/p>\n \u00a0Dijalektika objektivnog i subjektivnog i dijalektika subjektivnog i objektivnog za nas je karakteristi\u010dan postupak humanisti\u010dkih nauka, razli\u010dit od pozitivisti\u010dkog modela nauke. I samom sociologijom vladala je klasna analiza, u kojoj se ta dijalektika i njena krutost posebno isti\u010du. O tome vidi Sylvain Lazarus,\u00a0L\u2019Anthropologie du nom<\/em>, Paris, Editions du Seuil, coll. Des travaux, Paris, 1996. i Silven Lazaris,\u00a0Antropologija imena<\/em>, Novi Sad, Grupa za konceptualnu politiku i Centar za nove medije_kuda.org, 2013.<\/p>\n \u00a0Zastarevanje zna\u010di da je klasno mi\u0161ljenje prestalo da postoji. To zna\u010di da je ono za nas pojedina\u010dna subjektivna forma koja, kao svaka subjektivna forma, traje odre\u0111eno vreme. Njeno postojanje, dakle, nije strukturno ve\u0107 sekvencijalno i singularno. Temelji tog postupka su izlo\u017eeni u\u00a0L\u2019Anthropologie du nom (Antropologija imena)<\/em>, op. cit.<\/p>\n \u00a0Svakako postoje strogi postupci koji odbacuju vladaju\u0107u vrstu argumentacije. B. Charlot, E. Bautier i J. Y. Rochex,\u00a0\u00c9cole et savoir en banlieues et ailleurs<\/em>, Paris, 1993, Armand Colin.<\/p>\n