Od svih knjiga koje je objavio Feliks Gatari, na srpsko-hrvatski su prevedene samo one koje je pisao i na kojima je radio skupa sa Žilom Delezom (Anti-Edip, Kafka, Šta je filozofija? i Tisuću platoa). Knjiga Shizoanalitičke kartografije originalno je objavljena 1989. godine (prevedena na engleski 2012) i njome je ocrtana jedna od tri oblasti kojima se bavio tokom cijelog svog života: pored institucionalne analize, ekozofije tu je i – naslovna – shizoanaliza. Šta je shizoanaliza? pitanje je koje može zvučati pogrešno i nakaradno ako želimo doći do odgovora sh.-je-to-i-to, ona se bavi time-i-time i počinje i završava… jer shizoanaliza nije pokušaj da se zasniva neka posebna nauka, niti je to metoda kako spoznajna tako ni psihijatrijska, a posebno nije kritika ako se ova shvata kao pokušaj da se posrnule humanističke discipline izvode sa pretpostavljenog krivog puta na neki uvijek i obavezno ‘pravi put’. Shizoanaliza je instrument za nešto na čemu radimo kada se pitamo o stranputicama subjektivizacije.
Iz Shizoanalitičkih kartografija: „Već više od deset godina se trudim da izvučem ono što još može stajati uspravno na razvalinama sihoanalize, ono što zaslužuje da se ona ponovo promisli na osnovu nekih drugih teorijskih temelja – koji su, ako je moguće, manje redukcionistički od teorijskih temelja frojdovaca i lakanovaca. Stalo mi je da od samog početka preciziram da taj poduhvat – koji sam nazvao shizoanalizom – nikada nisam pojmio kao u sebe zatvorenu specijalnost, koja bi bila pozvana da se svrsta u redove područja sa prefiksom „psi“. Njegove bi ambicije, po mom mišljenju, morale da budu skromnije i veće. Skromnije zato što ta shizoanaliza zaista mora da postoji jednog dana, ali stvar je u tome da ona postoji već danas svuda pomalo, u formi zametka, u raznim modalitetima, i nema ama baš nikakvu potrebu za institucionalnim utemeljenjem u ispravnoj i dužnoj formi. A veće u onoj meri u kojoj je njena težnja, po mom mišljenju, da postane disciplina za čitanje drugih sistema modelizacije. Ne u svojstvu opšteg modela, nego kao instrument za dešifrovanje sistema modelizacije na raznim područjima, drugačije rečeno u svojstvu metamodela. Neko bi mi mogao prigovoriti da se granica između modela i metamodela ne predočava kao stabilna granica. I istina je da je u izvesnom smislu subjektivnost uvek više ili manje aktivnost metamodelizacije (u ovde ponuđenoj perspektivi: transfer modelizacije, transverzalni prolazi između problem. različite prirode).“ (23)
Autor: Feliks Gatari (Félix Guattari)
Naslov: Shizoanalitičke kartografije
Naslov originala: Cartographies schizoanalytiques
Godina izdanja: 2018.
Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku (GKP)
Pariske komune 42, Novi Sad
www.gkp.org.rs
Distribucija i prodaja: Knjigostroj, Novi Sad
knjigostroj@gmail.com
+381654576386
Prevod sa francuskog: Olja Petronić
Lektura i korektura: GKP
Broj strana: 361
Tiraž: 500
Grafičko oblikovanje: Grafička radionica Sputnjik
Iz Shizoanalitičkih kartografija: „Određeno poimanje napretka i modernosti je bankrotiralo, ugrožavajući u svome padu kolektivno poverenje u samu ideju emancipatorske društvene prakse. Paralelno s tim, društveni odnosi su doživeli neki vrstu ledenog doba: hijerarhije i segregacije su ojačale, postoji tendencija da beda i nezaposlenost budu prihvaćene kao neizbežna zla, radnički sindikati se hvataju za poslednje institucionalne grane koje su im ustupljene i zatvaraju se u korporativističke prakse koje ih navode da usvoje konzervativne stavove, ponekad bliske stavovima reakcionarnih sredina. Komunistička levica nepopravljivo tone u sklerozu i dogmatizam, dok su socijalističke partije, koje brižljivo vode računa o tome da se predstave kao pouzdani tehnokratski partneri, odustale od svakog progresivističkog preispitivanja postojećih struktura. Nakon toga, ništa ne čudi u tome što su ideologije koje su nekada tvrdile da služe kao vodič u cilju rekonstruisanja društva na manje nepravednim, manje neegalitarnim osnovama, izgubile kredibilitet koji su imale.“
Prevod knjige je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a štampu Knjigostroj.
