{"id":3288,"date":"2022-05-11T15:41:30","date_gmt":"2022-05-11T15:41:30","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3288"},"modified":"2026-02-17T14:04:41","modified_gmt":"2026-02-17T14:04:41","slug":"komunitizam-atina-lokalna-zajednica-na-prvom-mestu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/preporucujemo\/komunitizam-atina-lokalna-zajednica-na-prvom-mestu\/","title":{"rendered":"ERASMUS+ obrazovanje odraslih: Komunitizam, Atina \u2013 lokalna zajednica na prvom mestu"},"content":{"rendered":"

Kako izgleda Gr\u010dka nakon ekonomske i politi\u010dke krize koja je pogodila ovu zemlju 2015. godine, i pre svega, kako izgleda \u017eivot i anga\u017eman ljudi, imali smo prilike da vidimo na licu mesta posetiv\u0161i Atinu. Efekti krize su i dalje vidljivi i imaju svoje posledice i po ekonomski i po politi\u010dki \u017eivot stanovnika Gr\u010dke. Oglu\u0161enje dr\u017eave o volju naroda izglasanu na tada\u0161njem referendumu, kao i masovno samostalno organizovanje ljudi tokom krize da bi pre\u017eiveli i o\u010duvali svoja osnovna socijalna i politi\u010dka prava, dovela je do toga da su se ljudi nastavili organizovati na autonoman na\u010din, bez obzira na, ili \u010dak uprkos politici dr\u017eave i diktata i dalje nepovoljnih ekonomskih prilika. Ono \u0161to se u izvesnom smislu mo\u017ee videti je da ljudi imaju manje poverenja u politiku dr\u017eave i politiku njenih institucija od poverenja u sopstvene kapacitete u politi\u010dkom, pa \u010dak i u ekonomskom smislu. To je mogu\u0107e videti manje kod ljudi koji se individualno bore za \u017eivot dostojan \u010doveka, a vi\u0161e kod organizovanih, povezanih i udru\u017eenih ljudi koji samostalno organizuju svoj rad i \u017eivot rezonuju\u0107i sa svojim neposrednim okru\u017eenjem \u2013 svojom lokalnom zajednicom. Sa druge strane, kontinuirani razvoj lokalne zajednice mogu\u0107 je, kako smo se i sami uverili rade\u0107i u Novom Sadu, samo kroz stalno prisustvo organizovanog civilnog dru\u0161tva u njoj.<\/span><\/p>\n

Konkretan <\/span>ise\u010dak<\/i><\/span> ove situacije bilo je mogu\u0107e dobiti posetom jednoj organizaciji koja svoj rad bazira na, kako sami ka\u017eu, \u201easocijaciji gra\u0111ana za o\u010duvanje novijeg kulturnog nasle\u0111a opisnog naziva \u2013 <\/span>Komunitizam<\/i><\/span>\u201c. Naime, jedna od posledica do danas produ\u017eene ekonomske i politi\u010dke krize jeste preko 130.000 napu\u0161tenih zgrada u metropoli kakva je Atina, \u010dak i u jednom od centralnih delova grada kakav je Metaksurgio<\/span> (<\/span><\/span><\/span>Metaxourgeio)<\/span><\/span><\/span>, u kojem je vi\u0161e od 50% zgrada ruinirano. Da bi apsurd bio ve\u0107i, ovo biv\u0161e steci\u0161te tekstilne industrije i zanatstva, sme\u0161teno u neoklasicisti\u010dki arhitektonski i urbani ambijent, vlast je klasifikovala kao kulturno nasle\u0111e i ono je za\u0161ti\u0107eno, ali ne i od propadanja. Ono se danas nalazi u privatnom vlasni\u0161tvu ljudi koji nemaju sredstava da vode brigu o njemu, a sa druge strane, o\u010dekivalo bi se da lokalna vlast odobri i podr\u017ei organizovane grupe ljudi koje koriste, o\u017eivljavaju i time \u0161tite ove prostore. To ipak nije slu\u010daj. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to bi se tako\u0111e o\u010dekivalo je da je takvo okru\u017eenje podatno samo za d\u017eentrifikaciju, koja se i odvija u ovom delu grada koliko to dozvoljavaju ekonomske prilike bazirane u velikoj meri na turizmu. Ipak, zbog ukupne krize, ulaganja investitora koji bi od ovih prostora napravili privatne rezidencije, slabog je intenziteta. Me\u0111utim, ono \u0161to se de\u0161ava je njegova transformacija anga\u017eovanjem organizovanih ljudi koji rade na tome da omogu\u0107e upotrebu ovih prostora u druge svrhe. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U tom smislu, samoorganizovani dru\u0161tveni i kulturni centar Komunitizam (Communitism) predstavlja jednu od va\u017enih toponima u ovoj raznolikoj zajednici velikih ekstrema, koju naseljavaju i migranti i ovisnici o narkoticima, ali i predsednik Gr\u010dke. Misija ovog centra, koji je osnovan 2017. godine i koji obuhvata oko 1.200 m2 prostora u zgradi u kojoj su se od po\u010detka 20. veka odvijale mnoge aktivnosti (fabrika za tkanje, \u0161tamparska, epigrafska i zavariva\u010dka industrija, \u0161kola i kancelarije politi\u010dke stranke), kako ka\u017eu ljudi koji ga vode, jeste \u201eda o\u017eive za\u0161tite\u0107ene zgrade od propadanja pretvaraju\u0107i ih u kreativna zajedni\u010dka dobra za aktiviranje lokalnih zajednica\u201c. Va\u017eno je napomenuti da je ova ogromna zgrada u privatnom a ne u javnom vlasni\u0161tvu i da je bilo mogu\u0107e osnovati centar dogovorom o njenom kori\u0161\u0107enju, o\u010duvanju i obnovi kroz razne aktivnosti, upravo putem pregovora i dogovora sa vlasnicima. Dakle, bez u\u010de\u0161\u0107a lokalne vlasti. Po re\u010dima ljudi koji su pokrenuli centar, metodologija koju upotrebljavaju je da \u201epozivaju ljude da koriste ovaj ogroman prostorni resurs najpre kao individualci, da bi kroz zajedni\u010dki rad i u\u010de\u0161\u0107e u procesima odlu\u010divanja postali aktivni gra\u0111ani\u201c.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ono \u0161to Komunitizam radi nije samo upravljanje zgradom i organizacija nekoliko kulturnih doga\u0111aja, vec\u0301 daje prostor zajednicama da koegzistiraju i razvijaju se u skladu sa o\u017eivljavanjem fizi\u010dkog prostora. Od javnih do prostora za sastanke razli\u010ditih organizacija, radionica, prostora za probe predstava i koncerata, performansa i mno\u0161tva doga\u0111aja koje organizuju, ova grupa tako\u0111e pru\u017ea podr\u0161ku migrantima koji su privremeno sme\u0161teni u njihovom kom\u0161iluku, ali i ustupa prostor velikim, me\u0111unarodnim filmskim ekipama koje koriste ovaj prostor i ambijent za svoju produkciju. Zanimljivo je da je takvo ustupanje prostora jedan od osnovnih izvora finansiranja organizacije i zgrade, pored sve vi\u0161e projektnog rada, ali takvog da je orijentisano na institucije EU i njene izvore podr\u0161ke, dok na lokalnom, gradskom i dr\u017eavnom nivou ti mehanizmi ne postoje. Nakon ekonomske i politi\u010dke krize, \u010dini se da je ova kombinacija finansiranja koja dolaze iz komercijalnih izvora i sa nivoa EU, a ne iz javnog bud\u017eeta dr\u017eave, va\u017ean faktor za odr\u017eivost ovakvih neprofitnih inicijativa.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na kraju, va\u017eno je spomenuti entuzijazam ljudi koji \u010dine organizaciju i koji njome upravljaju ovim prostornim resursom i aktivnostima u njoj, a koji u izvesnom smislu prevazilazi ovaj projekat. Ljudi koji rade u Komunitizmu su vrlo svesni da je njihova odr\u017eivost vezana i za mogu\u0107nosti koje su otvorene ovakvim na\u010dinom anga\u017eovanja, ali i za mno\u0161tvo sli\u010dnih prostora koji nastavljaju da propadaju. Po re\u010dima ove grupe entuzijasta, jedini na\u010din za njihovo odr\u017eavanje je da budu upotrebljeni, dakle kori\u0161\u0107eni na osmi\u0161ljen na\u010din. Jedan od na\u010dina da se zaustavi njihova dalja degradacija aktivisti ovog centra vide u otvaranju prostora i pru\u017eanju sredstava kojima raspola\u017eu na kori\u0161\u0107enje lokalnim zajednicama. Prema njihovim re\u010dima, ovakva mesta bi mogla da postati \u201erezervoari nade\u201c u depresijom zagu\u0161enom gradu, ukoliko bi se aktivno radilo i sara\u0111ivalo na izumevanju kreativnih re\u0161enja za lokalne izazove, a me\u0111u njima su pristupa\u010dno stanovanje, procesi zajedni\u010dkog rada i ostvarivanje gra\u0111anske autonomije u ekonomskom i politi\u010dkom smislu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

https:\/\/communitism.space\/<\/a> <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Poseta Atini i zajedni\u010dki sastanak partnerskih organizacija realizovan je tokom marta 2022. godine u<\/span><\/span> okviru projekta <\/span>Zajednice u nastajanju: Osna\u017eivanje za dru\u0161tveni anga\u017eman, samoorganizaciju i razvoj lokalnih re\u0161enja<\/i>, u okviru ERASMUS+ KA220 u obrazovanju odraslih<\/span><\/span>. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Foto: Lorena di Maria, Petar Atanackovi\u0107 i Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/span><\/span><\/span><\/p>\n