{"id":3246,"date":"2022-05-01T08:28:02","date_gmt":"2022-05-01T08:28:02","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3246"},"modified":"2022-05-01T08:59:48","modified_gmt":"2022-05-01T08:59:48","slug":"svrstavanje-nesvrstanih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/bilten-stanar\/svrstavanje-nesvrstanih\/","title":{"rendered":"Svrstavanje nesvrstanih"},"content":{"rendered":"

Rat u Ukrajini, pored drasti\u010dnih ekonomskih, socijalnih i psiholo\u0161kih posledica i efekata na \u017eivot ljudi i stabilnost evropskih dr\u017eava, doveo je i do ubrzanih pozicioniranja i polarizacija na me\u0111unarodnoj politi\u010dkoj sceni. Ve\u0107ina evropskih zemalja, zgro\u017eena razmerama ratnih razaranja i civilnim \u017ertvama, nedvosmisleno je osudila rusku agresiju. Neke druge dr\u017eave, koje su sa Rusijom povezane razli\u010ditim aran\u017emanima, na\u0161le su se u delikatnoj situaciji: na glavu im se ponovo sru\u010dila stara recikirana i la\u017ena dilema, (samo)nametnuti izbor izme\u0111u isto\u010dne orijentalne despotije (u dana\u0161njoj varijanti ruskog autoritarnog populizma) i zapadne gra\u0111anske demokratije sa formalnim politi\u010dkim slobodama i pravima. <\/span><\/p>\n

U ovom neobranom gro\u017e\u0111u na\u0161le su se i vlasti u Srbiji. Politika sedenja na vi\u0161e stolica (servilnost prema svakoj \u0161u\u0161i) i negovanje rusofilskog sentimenta (tj. \u010cvrstoruka\u0161kog samodr\u017eavlja) <\/span><\/p>\n

preti da pobere gorke plodove, koji se poku\u0161avaju zasladiti tiradama o trenutnoj stabilnosti. Naprednja\u010dki re\u017eim, koji poku\u0161ava da se predstavi kao faktor mira tako \u0161to nastoji da ba\u0161tini tekovine nesvrstanosti iz doba socijalizma, od Titove zaostav\u0161tine preuzeo je samo kult li\u010dnosti i staljinisti\u010dke metode vladanja natopljene la\u017enim suzama pla\u010dljive demagogije, koje su iza sebe ostavile dru\u0161tvo podeljeno na poslu\u0161ne patriote i pla\u0107ene izdajnike.<\/span><\/p>\n

Biti nesvrstan nikad nije bila jednostavna stvar, jer ona podrazumeva opredeljenje za nezavisnost, mir i solidarnost. To ne zna\u010di stajati po strani od svetskih sila i praviti se mrtav u nadi da \u0107e oluja pro\u0107i iznad na\u0161ih glava ili da \u0107emo \u010dak imati neke vol\u0161ebne koristi od tu\u0111e nesre\u0107e. No dobro, to svi znamo. \u0160ta bi onda bila ta famozna nesvrstanost? Mo\u017eda pomogne ako bacimo kratak pogled u pro\u0161lost.<\/span><\/p>\n

Ivo Andri\u0107 je negde rekao, razmi\u0161ljaju\u0107i o istorijskoj sudbini svog naroda, da su Srbi napravili ku\u0107u nasred puta. Tim drumom protutnjale su vojne sile sa Istoka i Zapada iz temelja potresaju\u0107i tro\u0161nu zgradu srpske dr\u017eavnosti. Prvi srpski socijalisti, \u0161kolovani na Zapadu i suo\u010deni sa u\u017easima krupnog kapitala, sa nadom su okretali pogled ka slovenskoj seoskoj zadruzi i op\u0161tini, ali su dobacili samo do kultivisanja sitnosopstveni\u010dkog mentaliteta. Sa druge strane, Pa\u0161i\u0107 je tra\u017eio oslonac u zdravim ustanovama i obi\u010dajima srpskog naroda i slovenskih plemena, dok sa Zapada treba preuzimati samo tehni\u010dka znanja i nauku, koje bi se koristile u slavjano-srpskom duhu. Ovo ve\u0107 zvu\u010di poznato: prigrliti zapadni standard, a sa\u010duvati doma\u0107insku \u010destitost i po\u0161tenje, to bi bila crvena nit narodnja\u0161tva, koja pre\u017eivljava do danas. Treba samo dobro probrati, pa da svi budemo sre\u0107ni i ujedinjeni u blagostanju naroda.<\/span><\/p>\n

Trnovitim putem izme\u0111u Istoka i Zapada nakon Drugog svetskog rata nastavljaju jugoslovenski komunisti. Posle prekida sa Staljinom, revolucionarna vlast afirmi\u0161e samoupravljanje i nesvrstanost, kako bi izbegla zamke sovjetskog dogmatizma i imperijalog kapitalizma. Okretanje od SSSR-a upu\u0107ivalo je na pribli\u017eavanje SAD, kako bi se izdejstvovala vojna i ekonomska pomo\u0107. Prema se\u0107anjima tada\u0161njih dr\u017eavnih funkcionera, pregovori sa ameri\u010dkom stranom bili su te\u0161ki i neprijatni. Suo\u010deni sa mo\u0107nim protivnikom kojem nije bila u interesu privredna i politi\u010dka nezavisnost jedne socijalisti\u010dke zemlje, jugoslovenski pregovara\u010di morali su da izdr\u017ee po\u010detni ucenjiva\u010dki pritisak i potcenjivanje, radi \u010dega su uvek morali da u rezervi imaju alternativne predloge, koji nisu isklju\u010divali i pribegavanje lukavstvu, kako bi se sakrile prave namere i time obezbedio nastavak samostalnog razvoja Jugoslavije.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, nakon Staljinove smrti, dolazi do postepenog pribli\u017eavanja Moskvi zbog deklarativne destaljinizacije SSSR-a i zalaganja za zajedni\u010dku ideologiju socijalizma, \u0161to je izazivalo podozrenja i sumnje zapadnih \u201epartnera\u201c. Poslednje decenije socijalisti\u010dke Jugoslavije obele\u017eio je povratak represivnim metodama i uvo\u0111enje zabrana u oblast kulturnog stvarala\u0161tva, uz stalni rast nacionalisti\u010dkih tenzija. U takvoj politi\u010dkoj atmosferi, polo\u017eena su zmijska jaja militantnog nacionalizma i verskog fanatizma, iz kojih su se izlegle nacionalne vo\u0111e i re\u017eimi koji su presudili zajedni\u010dkoj dr\u017eavi. <\/span><\/p>\n

Re\u017eim Slobodana Milo\u0161evi\u0107a od po\u010detka je koristio antizapadnu retoriku kako bi pospe\u0161io efikasnost nacionalisti\u010dke politike. U tom periodu, obilato se eksploati\u0161e floskula o zapadnim centrima mo\u0107i (nikada ta\u010dno imenovanim, jer bi se time izgubila njihova manipulativna snaga i paranoidni potencijal), koji se i danas mogu \u010duti od strane opskurnih analiti\u010dara i re\u017eimskih tabloida. U to doba, jo\u0161 se nije ra\u010dunalo na Rusiju, jer je tamo Jeljcin bio zauzet krm\u010denjem dr\u017eavne svojine. Tek uo\u010di i nakon bombardovanja, kada srpski re\u017eim poja\u010dava kvaziantiimperijalisti\u010dku frazeologiju, po\u010dinje da se obra\u0107a pa\u017enja na ja\u010danje Putinove vladavine i rast ruske vojne mo\u0107i, u kojem su autoritarni vlastodr\u0161ci uvek videli garant opstanka svoje vlasti. <\/span><\/p>\n

Nakon pada Milo\u0161evi\u0107a, i vlasti i opozicije nastavljaju da se dele na proevropske i patriotske snage, koje su podr\u0161ku navodnoj ugro\u017eenosti nacionalnog identiteta tra\u017eile u ja\u010danju ruskog prisustva u Srbiji, koji se ne do\u017eivljava kao strani uticaj, ve\u0107 kao za\u0161tita bratskog naroda od tu\u0111inske opasnosti. I tako je to ostalo do danas. <\/span><\/p>\n

Ali, ovog puta, ruska vojna agresiju na Ukrajinu, ponovo pred Srbiju name\u0107e potrebu svrstavanja u jedan od dva suprostavljena tabora: jedan (uglavnom zapadni) koji se deklarativno zala\u017ee za mirno re\u0161enje uz pove\u0107anje pritisaka na Rusiju i drugu skupinu dr\u017eava koja vi\u0161e ili manje otvoreno podr\u017eava Putinovu vojnu avanturu. Zaglavljena u raskoraku izme\u0111u retori\u010dkog zalaganja za evropski put Srbije i energetske zavisnosti od Rusije, srpske vlasti suo\u010dene su sa te\u0161kim izborom koji isku\u0161ava njenu stabilnost i poverenje naprednja\u010dkog bira\u010dkog tela.<\/span><\/p>\n

I danas Srbija opet stoji na raskrsnici globalne politi\u010dke scene, sa zebnjom gledaju\u0107i u zapadnom pravcu, a sa skrivenim nadama ispod oka motre\u0107i na razgoropa\u0111enog ruskog diva koji se zapenu\u0161ao u ratni\u010dkim orgijama. I \u0161ta bi ona sad trebala da u\u010dini, kojoj sili da se prikloni? I mora li uop\u0161te da se ikome priklanja, u \u0161to aktuelna vlast neve\u0161to poku\u0161ava da nas uveri?<\/span><\/p>\n

Na kraju, valja se podsetiti da nesvrstanost ne zna\u010di stajati po strani, ve\u0107 stati protiv nasilja i nepravde velikih sila. Ona tako\u0111e podrazumeva zalaganje za odre\u0111ene vrednosti. Trenutno, na Istoku takve vrednosti ne vidimo. Ruske i kineske dr\u017eavne grdosije naoru\u017eane do zuba tra\u017ee kavgu sa NATO pandanom sa Zapada, koji treba da obezbedi mir gomilanjem novih koli\u010dina oru\u017eja ispred nosa isto\u010dnih imperija. Ipak, i na takvom Zapadu, mogu\u0107e je na\u0107i podsticaje koji bi i\u0161li u prilog miru i saradnji me\u0111u narodima, a protiv nekrofilskog klicanja novim raketnim sistemima. Takve podstreke sigurno ne mo\u017eemo na\u0107i u Orbanovoj Ma\u0111arskoj, gde kukavice maltretiraju migrante. Isto tako, jalovi apeli za po\u0161tovanje ljudskih prava i toleranciju ne mogu da zagreju srca i zadovolje te\u017enje za klasnom pravdom.<\/span><\/p>\n

Ovde mislimo na politi\u010dke vrednosti Slobode, Jednakosti i Bratstva, iste one pomo\u0107u kojih je mlada gra\u0111anska klasa u usponu do\u0161la na vlast, da bi ih nedugo zatim, u zlo\u0107udnoj dijalektici istorije, odbacila u krvi i blatu imperijalizma i fa\u0161izma. Rehabilitacija parole Francuske revolucije mogla bi da udahne novi borbeni smisao izneverenom bojnom pokli\u010du: umesto slobode za boga\u0107enje nekih i slobode od u\u010de\u0161\u0107a u odlu\u010divanju mnogih \u2013 sloboda za politi\u010dku participaciju svih i sloboda od tiranije i podani\u0161tva, umesto jednakosti u la\u017enom blagostanju dru\u0161tva spektakla \u2013 jednakost u stvarnoj zajednici udru\u017eenih proizvo\u0111a\u010da, umesto bratije autoritarnih demagoga na vlasti \u2013 bratstvo slobodnih i ravnopravnih naroda. Ali, koje bi to dru\u0161tvene snage mogle stati iza tih vrednosti i boriti se za njihovo ostvarenje? Mo\u017eda mogu ne\u0161to posti\u0107i oni koji nemaju ni\u0161ta, onaj \u010detvrti stale\u017e zato\u010den u stranim fabrikama, pogonima doma\u0107ih preduzetnika i halama i kancelarijama javnih preduze\u0107a. Tiha ve\u0107ina kao da spremno \u010deka poziv na oslobo\u0111enje od straha, uprkos plimama rezignacije i defetizma. \u0106utanje ne zna\u010di uvek odobravanje, ve\u0107 neslaganje sa ve\u0107 vi\u0111enim i \u017eelja za onim jo\u0161 ne oprobanim. <\/span><\/p>\n

\u017deljko Popovi\u0107<\/p>\n

Lubarda, Bu\u0111enje Afrike, 1956-1959, poklon Narodnog odbora Op\u0161tine Ivangrad Josipu Brozu Titu, 1959, ulje na platnu, 114 x 146 cm<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat u Ukrajini, pored drasti\u010dnih ekonomskih, socijalnih i psiholo\u0161kih posledica i efekata na \u017eivot ljudi i stabilnost evropskih dr\u017eava, doveo je i do ubrzanih pozicioniranja i polarizacija na me\u0111unarodnoj politi\u010dkoj sceni. Ve\u0107ina evropskih zemalja, zgro\u017eena razmerama ratnih razaranja i civilnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":3247,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/05\/lubarda-budjenje-afrike-detalj-scaled.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3246"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3246"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3246\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3250,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3246\/revisions\/3250"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3247"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3246"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3246"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3246"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}