{"id":3004,"date":"2021-07-29T08:57:38","date_gmt":"2021-07-29T08:57:38","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=3004"},"modified":"2021-07-29T13:04:49","modified_gmt":"2021-07-29T13:04:49","slug":"vlast-protiv-gradjana-sta-nije-u-redu-sa-predlogom-zakona-o-referendumu-i-narodnoj-inicijativi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/preporucujemo\/vlast-protiv-gradjana-sta-nije-u-redu-sa-predlogom-zakona-o-referendumu-i-narodnoj-inicijativi\/","title":{"rendered":"VLAST PROTIV GRA\u0110ANA – \u0160ta nije u redu sa predlogom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi?"},"content":{"rendered":"

VLAST PROTIV GRA\u0110ANA – \u0160ta nije u redu sa predlogom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi?<\/em><\/span><\/span><\/p>\n

Mnogo toga, a pre svega to \u0161to je predlog ovog va\u017enog zakona protivustavan, iako je vlast izjavila da ga menja upravo zato da bi ga uskladila sa najvi\u0161im aktom Republike Srbije. Ovaj potez vlasti je ve\u0107 postao manir \u2013 na perfidan na\u010din, ona uzima ne\u0161to specifi\u010dno, a u ovom slu\u010daju je to tuma\u010denje Ustava, da bi ga uop\u0161tila i na\u010dinila od njega normu, ne samo za sve oblike referenduma koje predlogom zakona propisuje, ve\u0107 i da bi po svojoj meri normirala i sam njegov duh. Re\u010dju, da bi preina\u010dila Ustav. Ako se, pak, smatra da se duh zakona ne mo\u017ee normirati, onda moramo politi\u010dki gledati na ovaj potez koji nam ukazuje koliko je dana\u0161nja srpska vlast u ratu protiv gra\u0111ana, jer sistematski radi na oduzimanju njihovih politi\u010dkih i ljudskih prava. Time pravi jo\u0161 jedan protivustavni \u010din, jer ljudska i politi\u010dka prava, koja su ve\u0107 ste\u010dena i izborena, po Ustavu ove zemlje ne mogu biti umanjena. Ovaj zakon i njegov duh se nalaze u osnovi suverenosti same dr\u017eave, jer suverenost poti\u010de od samih gra\u0111ana koji je vr\u0161e upravo putem referenduma i narodne inicijative; dakle, neposredno, a ne samo preko slobodno izabranih predstavnika. Po\u0161to je \u201csloboda\u201d biranja predstavnika gra\u0111ana na izborima ve\u0107 opevana i uveliko problematizovana, ovde se fokusiramo na neposredno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana koje je nedvosmisleno demokratska tekovina, a koje, uveravamo se svakodnevno, postaje stvar pro\u0161losti.<\/span><\/span><\/p>\n

Svi oblici referenduma koji su propisani predlogom novog zakona \u2013 obavezni, referendum na zahtev skup\u0161tine, potom onaj koji je na zahtev bira\u010da i, kona\u010dno, savetodavni referendum \u2013 objedinjeni su na\u010delom da je odluka koja se njima donosi obavezuju\u0107a ukoliko je za nju glasala <\/span><\/span>ve\u0107ina iza\u0161lih bira\u010da<\/i><\/span><\/span>. Dakle, ne<\/span><\/span> ve\u0107ina gra\u0111ana sa pravom glasa<\/i><\/span><\/span>, ve\u0107 ve\u0107ina od onih koji su iza\u0161li da glasaju. Razlika je ogromna i \u010dini sr\u017e problema koji vlast i Srpska napredna stranka podmuklo prave, pod izgovorom da samo \u017eele unaprediti zakon koji je zastareo i navodno nestimulativan za ljude koji bi \u017eeleli da upotrebe sredstva neposrednog u\u010de\u0161\u0107a u odlu\u010divanju. \u201cUskla\u0111ivanje\u201d ovog zakona sa Ustavom zna\u010di da je uzet jedan stav koji se odnosi na referendumsko u\u010de\u0161\u0107e u promeni Ustava i koji se potom primenjuje na sve oblike referenduma. Radi se o republi\u010dkom referendumu koji skup\u0161tina mo\u017ee da raspi\u0161e kako bi potvrdila promenu Ustava koju je ve\u0107 dvotre\u0107inskom ve\u0107inom izglasala i usvojila, a za koju nije obavezna izlaznost ve\u0107ine bira\u010da. Prakti\u010dno, radi se o savetodavnom referendumu kojim vlast tra\u017ei od gra\u0111ana da potvrde ono \u0161to je ona ve\u0107 usvojila i za to joj je sasvim dovoljan glas ve\u0107ine iza\u0161lih bira\u010da. Neobavezna izlaznost u ovom slu\u010daju pokazuje da volja gra\u0111ana povodom ve\u0107 zavr\u0161ene, usvojene i zatvorene stvari tako\u0111e postaje neobavezuju\u0107a, \u0161to zna\u010di da \u0107e generalizacijom neobaveznosti takav ubudu\u0107e biti i svaki oblik referenduma \u2013 obesmi\u0161ljen i izli\u0161an. <\/span><\/span><\/p>\n

Ali, zar ovo ne ide u prilog i gra\u0111anima, koji, ako pokrenu inicijativu za sazivanje referenduma i narodne inicijative, mogu da se izbore za svoj predlog tako \u0161to im je u su\u0161tini potreban glas ve\u0107ine iza\u0161lih bira\u010da, a ne ve\u0107ine gra\u0111ana sa pravom glasa koji je daleko ve\u0107i? Da je vlast o ovome mislila kao o \u201custupku\u201d gra\u0111anima, jasno je po na\u010dinu na koji je propisala sazivanje referenduma. Ubudu\u0107e, gra\u0111ani \u0107e mo\u0107i da pokrenu referendum ukoliko imaju obezbe\u0111enih vi\u0161e desetina miliona dinara za overu potpisa kod javnih bele\u017enika i to novca koji ne dolazi iz javnih fondova, fondacija koje podr\u017eavaju rad organizacija civilnog dru\u0161tva, niti bilo kog subjekta \u010diji se rad mo\u017ee tuma\u010diti kao javni. Dakle, sredstva moraju pote\u0107i iz \u010disto privatnih izvora osiroma\u0161enih ljudi, koji \u0107e morati da prijave vo\u0111enje kampanje za referendum ili narodnu inicijativu Agenciji za spre\u010davanje korupcije, \u0161to zna\u010di da \u0107e se tro\u0161enje (privatnih) sredstava kontrolisati i propisna kazna propisati ukoliko se posumnja da su pravila po kojima se vodi kampanja povre\u0111ena. Ovako definisan predlog zakona se nikako ne mo\u017ee smatrati podsticajnim za gra\u0111ane kojima se na teret stavlja odgovornost utvr\u0111ivanja autenti\u010dnosti potpisa koje prikupljaju, \u0161to je suprotno praksama u zemljama EU, ali ne i samo to. Zakonom, koji treba da bude jasno usmeren na prava gra\u0111ana koji referendumom i narodnom inicijativom vr\u0161e i obezbe\u0111uju suverenitet ove dr\u017eave, vlast zapravo uvodi pretpostavku zloupotrebe koja se pripisuje gra\u0111anima, \u0161to je ne samo u materijalnom ve\u0107 i u politi\u010dkom smislu nedopustivo.<\/span><\/span><\/p>\n

Nedopustivo, ali gotovo ve\u0107 realizovano, jer postaje jasno da ova vlast ima nameru da olak\u0161a sprovo\u0111enje referenduma i narodne inicijative isklju\u010divo samoj sebi. I to mo\u017eda ve\u0107 u vrlo bliskoj budu\u0107nosti, jer je u odnosu na prethodni Nacrt ovog zakona iz 2019. godine, o \u010dijoj javnoj raspravi nije napravila ni izve\u0161taj, uvela sasvim novu odredbu \u2013 \u201cGlasanje u posebnim situacijama\u201d. Ovom odredbom vlast propisuje posebna pravila u situaciji epidemije kako bi za\u0161titila bezbednost i zdravlje glasa\u010da, ali to konkretno zna\u010di da izborna komisija mo\u017ee odlu\u010diti da glasa\u010dku proceduru i materijal seli i preme\u0161ta na bezbednu udaljenost ne samo od izvora opasnosti (elementarne nepogode ili epidemija), ve\u0107 i od izabranih predstavnika naroda koji imenuju \u010dlanove izbornih komisija i bira\u010dkih odbora. Re\u010dju, \u010dlanovima 36. i 37. nacrta ovog zakona otvara se prostor za manipulaciju odlukama izabranih predstavnika naroda, a ne samo odlukama naroda, koji bi morao da ima pristup \u010ditavoj proceduri neposrednog odlu\u010divanja.<\/span><\/span><\/p>\n

Da je re\u010d o praksi kojoj i nije potrebna zakonska osnova dokazuju nedavno odr\u017eani izbori za \u010dlanove saveta mesnih zajednica u vi\u0161e mesta u Vojvodini. Na njima su izborne komisije sa glasa\u010dkog mesta odnosile kutije sa glasovima ljudi koji su imali svoje kandidate i onda sa \u201cbezbednijeg mesta\u201d progla\u0161avale pobedu kandidata SNS-a. Sve se ovo de\u0161avalo jer nezavisni, a zapravo neposredno predlagani i birani kandidati, po neustavno izmenjenim i usvojenim statutima, nisu imali pravo na predlaga\u010de svojih kandidatura koji bi bili i posmatra\u010di tokom glasanja i brojanja glasova. Dokaz da je u pitanju pode\u0161avanje normi u interesu vlasti je i \u010dinjenica da u Nacrtu Zakona o referendumu i dalje postoje predlaga\u010di inicijative za referendum \u2013 bilo bi nelogi\u010dno da ne postoji subjekt \u2013 ali im je ukinuto pravo da posmatraju proces glasanja i brojanja glasova \u2013 \u0161to dokazuje da logika i pravo nisu isto. Ali da vlast i politika tako\u0111e nisu isto, dokazuje to \u0161to oni o \u010dijem se pravu na naposredno odlu\u010divanje radi, ne moraju da budu \u010dak ni pridru\u017eeni \u010dlanovi izbornih komisija i bira\u010dkih odbora, ve\u0107 da umesto njih u njima sede ljudi koje su imenovali skup\u0161tinski odbornici. Prema tome, iako je ovim Nacrtom ve\u0107 ukinuta mogu\u0107nost za prisustvo nezavisnih posmatra\u010da tokom glasanja i brojanja glasova, vlast je morala da zaigra na sigurno i da legitimi\u0161e \u010dak i preme\u0161tanje glasa\u010dkih kutija, \u0161to ukazuje na nedvosmislen interes vlasti da sprovo\u0111enje referenduma formuli\u0161e isklju\u010divo u svoju korist, a ne u korist gra\u0111ana. <\/span><\/span><\/p>\n

Da li je namera vlasti da u bliskoj budu\u0107nosti organizuje referendum povodom najavljivane promene Ustava, Rio Tinta ili pak Kosova, ne mo\u017eemo znati, iako se u javnom prostoru uveliko \u0161pekuli\u0161e o tome. Ono \u0161to je izvesno jeste da \u0107e vlast ovim zakonom obezbediti \u201cpodr\u0161ku\u201d gra\u0111ana za svaki referendum koji bude raspisala i napraviti instrument kojim \u0107e se uspe\u0161nije nego do sada sakriti iza \u201cvolje naroda\u201d, po\u0161to je sada zasukala rukave da dezavui\u0161e najva\u017eniji instrument u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u neposrednom odlu\u010divanju i upravljanju. Pitanja za koja vlast tra\u017ei izja\u0161njavanje gra\u0111ana su uvek osetljiva, ali uslovi za realizaciju referenduma koje ovim zakonom uspostavlja govore o tome da ona ni na koji na\u010din ne delegira i ne distribuira odgovornost uklju\u010denjem gra\u0111ana, ve\u0107 da ve\u0161to manipuli\u0161e i samim principom suvereniteta. Ovo ne\u0107e biti prvi put da se zlodela vr\u0161e u ime naroda i da se vlast na\u0161e zemlje skriva iza kolektivne odgovornosti nabacuju\u0107i nam uz to i krivicu. Slutimo da \u0107e se ova dela ticati na\u0161eg prava na \u017eivot i zdravo \u017eivotno okru\u017eenje, kao \u0161to su se u nedavnoj pro\u0161losti ticala rata koji je u na\u0161e ime vo\u0111en.<\/span><\/span><\/p>\n

Sa druge, i na drugoj strani, onoj gra\u0111ana, stvar nije ohrabruju\u0107a; ne samo zato \u0161to su im zakonodavne procedure nepoznate i udaljene, ve\u0107 i zato \u0161to se nadaju da je vlast promenljiva. Ali ne u smislu da je zamenjiva putem izbora, jer ono \u0161to ljudi danas mahom govore je da \u017eele da \u201covi odu, a da se oni ne vrate\u201d, ve\u0107 da je mogu\u0107e urazumiti je i privoleti da sa gra\u0111anima uspostavi druga\u010diji odnos \u2013 izravan, posredovan isklju\u010divo institucijama upravljanja i bez politi\u010dkog organizovanja i organizacija civilnog dru\u0161tva. Ovakva, gotovo \u201cstarore\u017eimska\u201d (<\/span><\/span>Ancien r\u00e9gime<\/i><\/span><\/span>) postavka, zaista nas vra\u0107a u vreme pre republike, pa onda i takvim sredstvima \u2013 nasilnim (\u201cprvobitnim\u201d) prisvajanjem suvereniteta gra\u0111ana. Razvla\u0161\u0107enje ljudi i ukidanje garantovanih politi\u010dkih i ljudskih prava koje se obavlja manipulacijom zakonima, poput ovog o referendumu, govori o vi\u0161estrukom potiskivanju (ekspulzija) ljudi \u2013 najpre iz njihovih prava, a u narednom koraku i sa teritorije koju naseljavaju. <\/span><\/span><\/p>\n

Mo\u017ee li nas onda zadovoljiti Fukoovo obrtanje Klauzevica, posle kojeg znamo da je dr\u017eavna politika nastavak rata drugim sredstvima? Nama se ipak \u010dini da se rat i dr\u017eava doga\u0111aju istovremeno i da je <\/span><\/span>tridesetogodi\u0161nji rat<\/i><\/span><\/span> koji se vodi protiv ljudi na ovim prostorima oli\u010den upravo u dr\u017eavnim politikama vlada koje njima upravljaju. Mo\u017eda je to ono \u0161to donosi savremeni, ipak akademski izraz: <\/span><\/span>autoritarni liberalizam<\/i><\/span><\/span>. Me\u0111utim, ako ka\u017eemo da je za na\u0161 re\u017eim karakteristi\u010dno razvla\u0161\u0107enje ljudi i da je suverenost dr\u017eave i gra\u0111ana uveliko dovedena u pitanje, pomiri\u0107emo se sa \u010dinjenicom da je namera vlasti da ukine gra\u0111anima svako pravo kako bi ih oterala, a ne vi\u0161e upravljala njihovim \u017eivotom. Mo\u017eda smo onda na kraju ciklusa upravljanja, iako se on dovr\u0161ava Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Ako je tako, onda zaista ni\u0161ta ne mo\u017ee da se uradi. Me\u0111utim, re\u010di poput \u201cpravo\u201d, \u201csuverenitet\u201d, \u201cgra\u0111anin\u201d i \u201creferendum\u201d jo\u0161 uvek postoje u Ustavu i na nama je mo\u017eda da napravimo njihovu novu kombinaciju, onu kojom ljudi ne\u0107e pristati na razvla\u0161\u0107enje i sopstveno istiskivanje pozivanjem vlasti na slovo Ustava. Mo\u017eda je mogu\u0107e da se na slovo i re\u010d pozovemo me\u0111usobno i odbacimo uverenje da je vlast ne\u0161to \u0161to treba menjati na izborima. Mo\u017eda smo do\u0161li do trenutka kada je razumno prihvatiti predlog da vlast nije ulog politike i da nam nisu potrebne smene, ve\u0107 promena na\u010dina na koji se organizujemo.<\/span><\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Foto: Nezavisne novine<\/em><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

VLAST PROTIV GRA\u0110ANA – \u0160ta nije u redu sa predlogom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi? Mnogo toga, a pre svega to \u0161to je predlog ovog va\u017enog zakona protivustavan, iako je vlast izjavila da ga menja upravo zato da bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3005,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/088042.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3004"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3004"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3004\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3005"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}