Po\u0161to na novosadskim televizijama nemamo priliku da odgovorimo gradona\u010delniku koji nas neimenuju\u0107i gotovo pa redovno spominje u svojim javnim nastupima, mi \u0107emo mu, tako\u0111e ne izgovaraju\u0107i ime, odgovoriti na neka od pitanja koja se mogu izvu\u0107i iz aluzija i ironi\u010dnih opaski kojima uva\u017eeni gospodin funkcioner, odlu\u010duju\u0107i u gradu, komunicira sa svima nama i \u0161alje poruke koje nisu samo informativnog sadr\u017eaja. Da li \u0107e Forum nastaviti da \u0161tampa na\u0161e novine, pokaza\u0107e vreme, a mo\u017eda ve\u0107 i ovaj broj u kojem \u010ditate napisano, a da li je neko gradona\u010delniku pretio porazom na izborima za mesne zajednice, ne\u0107emo mo\u0107i odgovoriti jer nismo u stanju da analiziramo strahove koje ljudi imaju, kao ni opsesije koje upravljaju njihovim \u017eivotima potmulije nego \u0161to bilo ko mo\u017ee upravljati gradom i \u017eivotom njegovih stanovnika.<\/p>\n
Pre no \u0161to bilo \u0161ta ka\u017eemo o gra\u0111anima, pa onda i \u0161i\u0161arkama, potrebno je razjasniti jednu stvar za sva budu\u0107a slu\u0161anja gradona\u010delnikovih govora i izjava koje daje medijima i koje ljudi uva\u017eavaju kao signale za svoje akcije ili nepostupanja. Novi Sad nije preduze\u0107e, niti je mesto sa kog se posle radnog vremena odlazi ku\u0107i, na odmor i oporavak. Novi Sad je mesto u kome ljudi \u017eive i rade, stanuju i stare, i ve\u0107ina bi jo\u0161 uvek volela da to radi u dru\u0161tvu svojih potomaka \u010diji \u0107e im \u017eivot biti dokaz da se nisu uzalud trudili. Znamo da su se vremena promenila i da u tome nema ni\u010deg od vremena koliko od istorije i politika koje su se u njihovo ime vodile, ali one su danas takve da se ljudi potiskuju na svim planovima odlu\u010divanja. Izbori ve\u0107 du\u017ee vreme, i kada su po\u0161teni, nisu dovoljan dokaz da u politici u\u010destvujemo i to je ne\u0161to \u0161to ponavljamo iz broja u broj, iz teksta u tekst, iz javnog govora u svakodnevni, a grad je upravo takvo jedno mesto odlu\u010divanja, \u0161to bi onaj koji ga \u201evodi\u201c, onaj koji ima zadatak da njime \u201eupravlja\u201c, trebalo najbolje da zna. I kada se samo ispunjavaju ne\u010dije naredbe i \u017eelje, i mo\u017eda biva nagra\u0111en za to, odlu\u010divanje ostaje dokaz postojanja slobode. Mo\u017eda mu je, kao pravniku, to najte\u017ee da shvati. Kao advokat, on sigurno misli da je sloboda ne\u0161to \u0161to se ili ka\u017enjava, jer je ne vidi izvan normi kojima je ne\u0161to dopu\u0161teno samo kada nije zabranjeno, ili je ne\u0161to \u010dime se preti, po\u0161to u partiji kao \u0161to je SNS \u010dovek volju mo\u017ee videti samo kao samovolju. Mnoge nepravde se gnezde u tom pravni\u010dkom mraku i odande gmi\u017eu zakonima do \u010dijeg se duha, a na\u0161eg daha, ne mo\u017ee do\u0107i. Po\u0161tovanje duha zakona je ipak nekakvo su\u0111enje, a od advokata, pa jo\u0161 onog koji se advokaturom ne bavi, te\u0161ko je o\u010dekivati da pri\u017eeljkuje status sudije. Da skratim: ni duh, ni po\u0161tovanje, nisu kategorije koje smo ikada mogli \u010duti u gradona\u010delnikovim iskazima. Isklju\u010divo biznis, samo gradnja i niko drugi do predsednik stranke. \u010citav napredak se pod vla\u0161\u0107u SNS-a sveo na rast gra\u0111evinskih poslova i svega onoga \u0161to taj posao dozvoljava. Pranje novca i \u0161pekulacije su vode\u0107a tehnologija u svim radovima koji se obavljaju bez u\u010de\u0161\u0107a ljudi kojima se ono \u0161to se gradi i proizvodi nudi. Jer, da u dru\u0161tvu i mi pitamo ne\u0161to gospodina gradona\u010delnika, ko tra\u017ei gara\u017ee, kome treba \u201eNovi Sad na vodi\u201c i ko je taj koji je tra\u017eio stambeno-poslovne objekte koji se deceniju unazad grade u Novom Sadu? Gde je on to \u010duo ljude? Mo\u017eemo li se uveriti da su se gra\u0111ani bilo gde o tome izjasnili?<\/p>\n
Ako je potra\u017enja s jedne strane, sa druge nije samo ponuda ve\u0107 i pravo da budemo pitani o tome na kakvom mestu \u017eelimo \u017eiveti. Stan je mo\u017eda roba, ali je on i takva stvar koja nas mo\u017ee zarobiti ukoliko se u njemu ne mo\u017ee disati. I zato, ako ve\u0107 ne mo\u017eemo da biramo gde \u0107emo \u017eiveti \u2013 i dalje ve\u0107ina ljudi na planeti ne mo\u017ee da ode gde \u017eeli uprkos liberalizaciji svih re\u017eima kretanja i propusnosti \u2013 trebalo bi da mo\u017eemo odlu\u010divati o tome kako \u0107emo graditi mesto na kome moramo \u017eiveti. Eto, stanovati. Ho\u0107e li to biti mesto na kome se ne\u0107emo trovati i umirati br\u017ee nego \u0161to su umirali na\u0161i preci, \u0161to je van pameti svakome ko je u\u010dio u \u0161koli da je napredak ne\u0161to \u0161to podrazumeva i produ\u017eenje ljudskog \u017eivotnog veka, ili \u0107e to biti opusto\u0161ena i mrtva zemlja kojom teku mrtve reke i, \u0161to je u ovom trenutku postalo jednako va\u017eno, mrtvi ljudi i ubijene du\u0161e koje nemaju petlju ni da pod stare dane ka\u017eu ne\u0161to o odlukama koje se u njihovo ime donose? Grad je, a gospodinu gradona\u010delniku to nikako da padne na um, jedinica lokalne samouprave i ustavom je predvi\u0111en kao politi\u010dka zajednica. Jer da nije tako, kako bi se on na\u0161ao na mestu gradona\u010delnika? I ne samo on, naravno. Svaki iskaz, kako na\u0161 tako i njegov, jeste politika ako se ti\u010de svih i ako sadr\u017ei predlog koji bismo, i mi, i on, trebali da prihvatimo ukoliko se sa njim sla\u017eemo. I zato diskvalifikacija ne\u010dijeg rada i govora kao politi\u010dkog nije samo licemerna, ve\u0107 i cini\u010dna. Kao \u0161to je cini\u010dna opaska da gra\u0111ani \u017eele \u0161i\u0161arke, i to po paprenoj ceni, po\u0161to bi oni te \u0161i\u0161arke na mestu koje je danas u privatnom posedu i koje bi sada morali da otkupe ako \u017eele Jelu ili Bor pod svojim prozorom. Za\u0161to da ne? Pa nau\u010deni smo ve\u0107 da se le\u010denje pla\u0107a, \u0161to onda ne bi i preventiva bila pla\u0107ena? Kona\u010dno, to su na\u0161e pare, pare poreskih obveznika, a me\u0111u njima je vi\u0161e nas \u0161i\u0161arki i veverica, nego kapitalaca kojima se ba\u0161 na porezima gleda kroz prste, ako se i ne radi sa njima na njihovoj utaji.<\/p>\n
I to nije sve, politika podrazumeva organizaciju ljudi, a i to bi trebalo da mu je poznato, tako da ne vidimo osnov njegove namere da optu\u017ebom za bavljenje politikom obesmisli ne\u010diji stav, zahtev ili predlog. Kao gradona\u010delnik, on bi ba\u0161 takve stavove trebalo da \u010duje i sa njima u\u0111e u dijalog, a da ono \u0161to se ti\u010de biznisa prepusti onima kojima je profit jedini interes i koji nemaju obavezu da nas \u010duju niti da sa nama bilo \u0161ta dele, pa tako ni \u017eivot u ovom gradu i zemlji kojom on, kao potpredsesnik Srpske napredne stranke, tako\u0111e upravlja. Gospodin gradona\u010delnik bi trebalo da je na na\u0161oj strani. Na strani ljudi koji su se udru\u017eili i organizovali kao politi\u010dka zajednica i koji su se tako i na\u0161li u brojnim politi\u010dkim organizacijama i koje, kao \u0161to je i sam primetio, nisu samo partije, ve\u0107 i ovakve kakvo je na\u0161e udru\u017eenje, Grupa za konceptualnu politiku. Da pojasnimo: civilno dru\u0161tvo i organizacije koje u njemu deluju deo su politi\u010dkog sistema koji, pored stranaka sa parlamentarnim ambicijama, predvi\u0111a i druge oblike udru\u017eivanja i delovanja, tako da se ne svodi svaki politi\u010dki anga\u017eman na osvajanje vlasti, kako je to \u0160e\u0161elj, prvi me\u0111u radikalskim cinicima, znao re\u0107i i sablazniti gra\u0111anske partije i ljude koji su u politici o\u010dekivali moral. O \u0110ini\u0111i\u0107evoj crkvi \u0107emo drugom prilikom, kada na dnevnom redu budu olevosve\u0161\u0107eni novosadski aktivisti.<\/p>\n
Da se razumemo, politika je danas posao gradona\u010delnika jer on vi\u0161e nije advokat. On zato i ne bi trebalo da izigrava bilo \u010dijeg advokata, ve\u0107 da ulazi sa ljudima u politi\u010dki odnos i da im ne\u0161to predla\u017ee i onda s pravom o\u010dekuje da mu se oni u ostvarenju predloga pridru\u017ee. Li\u010dno sumnjam da se takvo \u0161ta doga\u0111a i u samoj stranci kojoj pripada. Me\u0111utim, jedno od mesta na\u0161eg susreta bi mogle biti i mesne zajednice, jer nisu samo mediji, stranka i kapilarno ube\u0111ivanje na\u010din da se neka stvar stavi pred ljude, a ovi pred svr\u0161en \u010din. U na\u0161im gradovima postoji i mesna samouprava koja je zakonima i statutima podr\u017eana i izborena kao sloboda koja se nije povla\u010dila pred normama i gledala kako da ih izbegne, ve\u0107 ih je sama i stvarala. Sa tom slobodom i slobodnom voljom bi gradona\u010delnik trebalo da ima posla, a sve druge, slobode stvaranja, gradnje, proizvodnje i istra\u017eivanja, trebalo bi da privede na\u0161oj slobodi odlu\u010divanja o tome trebaju li nam uop\u0161te rezultati njihovog rada. E zato je potrebno sa ljudima razgovarati politi\u010dki. Kao \u0161to rekosmo vi\u0161e puta, ljudi na to imaju pravo i to pravo je zakon za svakoga, pa i za gradona\u010delnika. Kao \u0161to svako ima pravo da bude stru\u010dnjak, svako ima pravo i da kao nestru\u010dan govori o politici i politi\u010dkim pitanjima jer za njih ne postoji nikakvo zvanje. Istra\u017eivati i naukovati politiku nije isto \u0161to i vo\u0111enje politi\u010dkog \u017eivota, jer je ovaj \u017eivot svakog slobodnog \u010doveka u zajednici sa sebi jednakima. Bez toga nema politike, a mi znamo da je i ne mora biti. Samo to onda treba i obznaniti. O kakvoj \u0107emo onda vlasti govoriti, ostaje da se vidi. Ali politi\u010dka to sigurno ne mo\u017ee biti.<\/p>\n
Ne \u017eelim da idem dalje sa analizom i izvla\u010denjem pitanja iz njegovih iskaza jer stvar postaje ozbiljnija i opasnija po zdravlje od klimatskih promena i onih koje izaziva naprednja\u010dki urbani progres. Vlast koja nije politi\u010dka je ne\u0161to od \u010dega me podilazi jeza jer je u pitanju mo\u0107 koju priznajemo, koja je dakle legitimna, ali po procedurama u kojima se legitimacija i odlu\u010divanje doga\u0111aju daleko od drugih ljudi. U pitanju su intimne stvari u kojima je potraga za slobodom zaista stvar struke, ali one psihijatrijske, po\u0161to pokoravanja ima koliko i razloga kojima se ono mo\u017ee razumeti i objasniti. Li\u010dno, ne bih ni meditirao na ovu temu.<\/p>\n
Ali istini za volju, gradona\u010delnik, ako zanemarimo ton kojim pri\u010da o ovako va\u017enim stvarima, nije rekao da ima bilo \u0161ta lo\u0161e u na\u0161em politi\u010dkom radu ili u projektnom radu na izdavanju novina koje izlaze ve\u0107 deset godina i u kojima iznosimo svoje politi\u010dke stavove iako nismo politi\u010dka stranka. Ne zna on na\u0161e kategorije i ne mora znati \u0161ta je politika na strani ljudi ili politika kao mi\u0161ljenje ili intelektualnost. Dovoljno je da konsultuje zakone i povelje, ugovore i deklaracije koje su oni koji vi\u0161e znaju potpisali sa svima onima sa kojima se mislilo u\u0107i u politi\u010dku zajednicu ili bar odnos politi\u010dke saradnje. Odjek njihovog smisla, ako ne i duh, sti\u017ee i do njega i on mora da se kontroli\u0161e kada izra\u017eava svoje neprijateljstvo prema bilo kome drugom, a koji se za njega pojavljuje odmah iza vrata stranke, mo\u017eda ve\u0107 i kabineta u kojem sedi. Da, mi imamo i novine. Bilten Stanar, koji izdajemo uz pomo\u0107 fondacija koje nas podr\u017eavaju, a to su Hajnrih Bel \u0160tiftung i Fondacija za otvoreno dru\u0161tvo, i koje besplatno delimo stanovnicima Novog Sada u poku\u0161aju da ih ohrabrimo da i sami progovore i pi\u0161u o tome \u0161ta misle o \u017eivotu koji \u017eive u dr\u017eavi i gradu kao politi\u010dkoj zajednici, Novosa\u0111ani mogu da \u010ditaju godinama unazad. Ispo\u010detka jednom godi\u0161nje, a ove izborne godine bi\u0107e ih i vi\u0161e, i poslu\u017ei\u0107e na\u0161em ogla\u0161avanju i na\u0161oj komunikaciji sa gra\u0111anima jer su zato i pla\u0107ene fondacijskim parama koje na ime projekata tra\u017eimo i kao podr\u0161ku dobijamo. To su fondacije koje rade u ovom dru\u0161tvu, u ovoj dr\u017eavi, i koje su partneri svake, pa i ove vlasti, jer su to fondacije civilnog dru\u0161tva. Ali kako se stranke finansiraju, o tome bi gradona\u010delnik sigurno mogao vi\u0161e da ka\u017ee, kao \u0161to bi i o medijima i novinama u Srbiji njegovom predsedniku trebalo dati re\u010d. No ono \u0161to nas vi\u0161e brine od pretnji koje i mi, mo\u017eda isto tako upla\u0161eni, mo\u017eemo \u010duti, jesu prigovori zbog \u0161tampe Stanara koji nam upu\u0107uju novosadski gra\u0111anski aktivisti. I njima je \u017eao para, samo \u0161to ih oni, budu\u0107i ekolo\u0161ki osve\u0161\u0107eni, nazivaju papirom. Ovom prilikom se zato i njima zahvaljujem na podr\u0161ci, a \u010ditaocima \u017eelim da se dr\u017ee napisanog i javno re\u010denog, te da obrate pa\u017enju na \u010dudnu podudarnost izme\u0111u stavova vlasti i aktivista koji bi da se njihov anga\u017eman zove gra\u0111anskim, a nipo\u0161to politi\u010dkim. Jer ako su se oni upla\u0161ili, ne bi trebalo da se bojite i vi. Sigurno vas je vi\u0161e.<\/p>\n
<\/p>\n
Zoran Gaji\u0107, Grupa za konceptualnu politiku<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u0161to na novosadskim televizijama nemamo priliku da odgovorimo gradona\u010delniku koji nas neimenuju\u0107i gotovo pa redovno spominje u svojim javnim nastupima, mi \u0107emo mu, tako\u0111e ne izgovaraju\u0107i ime, odgovoriti na neka od pitanja koja se mogu izvu\u0107i iz aluzija i ironi\u010dnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":2932,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,36,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/IMG_20210504_115307.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2931"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2931"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2931\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2932"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}