\u201eJedina politika adekvatna situaciji je politika koja ne deli ljude\u201c\u00a0<\/b><\/p>\n
10. januar 2021. godine<\/b><\/p>\n
Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/b><\/p>\n
Pred vama se nalazi analiza istra\u017eivanja koju smo sproveli tokom i nakon vanrednog stanja, a koja su bila usmerena na mi\u0161ljenje ljudi tim povodom, ali i povodom vanrednih situacija kao intervencija dr\u017eavne politike u spre\u010davanje \u0161irenja korona virusa u Srbiji. Istra\u017eivanja su tako\u0111e obuhvatila odnos gra\u0111ana prema politici, politi\u010dkim organizacijama i institucijama i njihovo mi\u0161ljenje o funkcionisanju lokalnih zajednica \u2013 mesnih i stambenih \u2013 kao mestima koja bi mogla poslu\u017eiti za lokalno organizovanje i solidarnost, ali koje \u010dak ni za vreme pandemije nije bilo dovoljno.<\/span><\/p>\n Cilj ovih istra\u017eivanja nije saznanje o tome kako stvari objektivno stoje, ve\u0107 \u0161ta ljudi slobodno misle i \u0161ta predla\u017eu da se uradi u uslovima krize izazvane pandemijom i vanrednim stanjem koje uvodi dr\u017eava, koja je i sama u krizi. Cilj anketa i istra\u017eivanja je tako\u0111e bilo uspostavljanje prostora za artikulaciju mi\u0161ljenja ljudi i izno\u0161enje njihovih autenti\u010dnih predloga, prevashodno iz tri razloga. Prvi je da su tokom pandemije i progla\u0161enog vanrednog stanja kao i vanrednih situacija, gra\u0111ani u potpunosti postali <\/span>objekti<\/span><\/i> vr\u0161enja vlasti, \u0161to zna\u010di da je uskra\u0107ivanje njihovog govora i njihovih prava iz perspektive dr\u017eave bilo legitimno i opravdano: oni nisu pitani za mi\u0161ljenje ni o jednom od mno\u0161tva problema pred kojima smo se na\u0161li svi. Drugi razlog po\u010diva na uverenju da bez anga\u017emana ljudi i njihovih predloga ne\u0107e biti mogu\u0107e suo\u010diti se sa narednim velikim krizama, bile one zdravstvene, politi\u010dke, ekolo\u0161ke ili ekonomske, koje su sigurno pred nama u bliskoj budu\u0107nosti. A tre\u0107i razlog je da rad sa ljudima na artikulaciji politi\u010dkih problema i izno\u0161enju predloga predstavlja osnovu delovanja Grupe za konceptualnu politiku i da je tokom pandemije, vanrednog stanja, policijskog \u010dasa, ograni\u010denja kretanja i okupljanja (koje do danas traje), ovaj rad za jednu organizaciju civilnog dru\u0161tva gotovo onemogu\u0107en, te je istra\u017eivanje ovog tipa na\u010din da se kontakt i rad sa gra\u0111anima nastavi.<\/span><\/p>\n Potrebno je da naglasimo da ova istra\u017eivanja nisu nau\u010dnog tipa, jer se ljudi ne smatraju izvorima informacija (<\/span>informatorima<\/span><\/i>) ve\u0107 sagovornicima sa kojima je mogu\u0107e do\u0107i do predloga i organizacije u konkretnim aktivisti\u010dkim i politi\u010dkim situacijama, kao i do artikulacije realnog politi\u010dkog iskaza koji mo\u017ee da pove\u017ee ljude u akciju. U tom smislu, potpuna otvorenost u pristupu i razgovoru sa ljudima ne mo\u017ee biti zamenjena nau\u010dnim pristupom koji mi\u0161ljenje ljudi uvek samerava sa objektivnom stvarno\u0161\u0107u koju konstrui\u0161e i kojom vlada kao slo\u017eenom celinom, ne ostavljaju\u0107i prostor za mi\u0161ljenje ljudi koje funkcioni\u0161e druga\u010dije jer nastoji da formuli\u0161e, ne uzroke i opise stanja, ve\u0107 \u0161ta je ono \u0161to je <\/span>mogu\u0107e<\/span><\/i> u situaciji u kojoj se nalaze. Zato je u ovom istra\u017eivanju akcenat stavljen na po\u0161tovanje i razmatranje iskaza ljudi, a ne na njihovom klasifikovanju shodno dru\u0161tvenom poreklu, statusu, zanimanju i polo\u017eaju koji zauzimaju u dru\u0161tvu, \u0161to je obi\u010dno u osnovi nau\u010dnog istra\u017eivanja. Iz tog razloga je na pitanja bilo potrebno odgovarati pisanjem sopstvenih re\u010di, re\u010denica i formulacija, a ne zaokru\u017eivanjem i markiranjem ve\u0107 ponu\u0111enih odgovora. Cilj anketa i istra\u017eivanja je poziv ljudima i otvorena mogu\u0107nost da hrabro i otvoreno ka\u017eu \u0161ta misle i \u0161ta predla\u017eu drugima u vezi sa pitanjima koja se ti\u010du njihovog \u017eivota i neposrednog iskustva u dru\u0161tvenim i politi\u010dkim doga\u0111ajima u situaciji pandemije.\u00a0<\/span><\/p>\n Ali, kao \u0161to smo ve\u0107 nagovestili, sprovo\u0111enje online anketiranja istovremeno predstavlja i <\/span>priru\u010dno sredstvo<\/span><\/i> u odnosu na fizi\u010dki susret i razgovor sa ljudima, iako je omogu\u0107ilo nastavak i odr\u017eavanje kontakata sa njima. Prinudna izolacija i ograni\u010denje kretanja kao mere za\u0161tite od \u0161irenja virusa korona, onemogu\u0107ile su direktne susrete, ali i pored toga, bilo je va\u017eno stupiti u kontakt sa gra\u0111anima i dati im priliku da odgovore na pitanja koja smo osmislili za situaciju koja je sve nas zatekla svojom te\u017einom. Prva anketa pod nazivom <\/span>\u201ePoliti\u010dko istra\u017eivanje \u2013 vanredno stanje i vanredna situacija\u201c<\/b> realizovana je tokom vanrednog stanja u aprilu 2020. godine, a druga pod nazivom <\/span>\u201eLokalne zajednice tokom i nakon pandemije\u201c<\/b> u maju 2020, neposredno nakon progla\u0161enja njegovog zavr\u0161etka.\u00a0<\/span><\/p>\n Dodatne smernice<\/i><\/b><\/p>\n Rekli bismo da je ono \u0161to je u osnovi interesa da pokrenemo ove ankete, a to je mi\u0161ljenje ljudi, uvek uslovno, jer \u0107e se ono mo\u0107i identifikovati ako bude i shva\u0107eno kao mi\u0161ljenje. A to \u0107e biti mogu\u0107e, shvatiti ga kao mi\u0161ljenje, kada bude bilo formulisano kao predlog u vezi sa nekom stvari koja se \u201edefinisala\u201d, odnosno koja se \u201ekristalisala\u201d ili svela na jednozna\u010dnost, odnosno dobila jednozna\u010dni smisao i nedvosmisleno zna\u010denje, suspenzijom polisemije. Ova se operacija mora dogoditi me\u0111u ljudima koji su se okupili kako bi ne\u0161to preduzeli u vezi sa tim \u0161to \u0107e suspenzijom polisemije u\u010diniti nedovosmislenim i vrednim ostvarenja, odnosno akcije.\u00a0<\/span><\/i><\/p>\n Dakle, imamo pristup koji se bazira na odgovorima na pitanja koja smo postavili \u2013 a pitanja su takva da iskazuju na\u0161 interes za neku stvar \u2013 ali se ne zadr\u017eava na njima kao na interpretativnoj matrici onoga \u0161to \u0107emo \u010duti. To \u0161to \u0107emo \u010duti dovodimo u vezu sa pitanjima koja sadr\u017ee i pojam, jer ovaj je u osnovi svakog pitanja kao svoje pojedina\u010dne i delimi\u010dne emanacije. Taj pojam, budu\u0107i predlog u svojoj osnovi \u2013 politi\u010dki predlog, a ne predlog za jedno nau\u010dno istra\u017eivanje \u2013 s razlogom stoji kao osnova na\u0161eg traganja. Dakle nema simptomalnog analiziranja, ve\u0107 se odmah tuma\u010di sve \u0161to se mo\u017ee protuma\u010diti i iskoristiti, kako za opovrgavanje, tako i za dokazivanje opravdanosti \u2013 dakle opravdanje \u2013 na\u0161eg o\u010dekivanja o zna\u010daju ili vrednosti akcije koju mislimo preduzeti. To je veoma blisko nau\u010dnom pristupu, samo \u0161to nije ulog istinitost na\u0161ih tvrdnji \u2013 teza \u2013 ve\u0107 opravdanost o\u010dekivanja ili afirmativnog vrednovanja na\u0161ih uvida i predloga \u0161ta u\u010diniti zajedno.<\/span><\/i><\/p>\n Gra\u0111ani o vanrednom stanju<\/i><\/b><\/p>\n Prvo pitanje koje smo anketom postavili gra\u0111anima glasilo je: <\/span>\u0161ta je za vas vanredno stanje?<\/span><\/i>, gde je ono \u201eza vas\u201c trebalo da sugeri\u0161e da nas zanima subjektivno mi\u0161ljenje svakog ispitanika o vanrednom stanju u kojem smo se na\u0161li. Me\u0111utim, za mnoge je umesto subjektivnog mi\u0161ljenja ono zna\u010dilo priliku da daju formalne definicije vanrednog stanja koje je u medijima i kroz iskaze pravne struke bilo prisutno u javnosti. Jedan od njih, koji je zapravo pravno-politi\u010dki, ticao se obaveze progla\u0161enja vanrednog stanja, ali manje zbog pandemije a vi\u0161e zbog nu\u017enosti odlaganja izbora (od aprila na jun 2020. godine). I on je prvi poslu\u017eio kao argument za mnoge prigovore koji su upu\u0107eni Kriznom \u0161tabu da je i progla\u0161enje vanredne situacije bilo dovoljno i sasvim operativno za borbu protiv pandemije, odnosno da zbog pandemije nije bilo potrebe za progla\u0161enjem vanrednog stanja. To \u0107e se i potvrditi, ali kasnije, tokom drugog (ili ve\u0107 tre\u0107eg?) talasa epidemije na jesen 2020. godine, kada je ve\u0107ina ugro\u017eenih lokalnih samouprava, uklju\u010duju\u0107i Beograd i Novi Sad, proglasilo vanrednu situaciju a ne vanredno stanje. Iako su govorili jezikom medija, ljudi su se ipak pokrenuli tokom pandemije. Kritika rada Kriznog \u0161taba se nastavila do danas i dobila i svoje nosioce i me\u0111u lekarima, koji su tokom ovog perioda bili pod najve\u0107im pritiskom i gotovo vojnom obavezom \u010duvanja tajne. Tajne o tome kakvo je stanje u zdravstvu.<\/span><\/p>\n Kada poslu\u0161amo iskaze koji ne spadaju u domen pomenutih definicija, dobijamo jo\u0161 jedan uvid. Oni vide progla\u0161enje vanrednog stanja pre svega kao oduzimanje slobode i prava na \u017eivot i rad, kao i uskra\u0107ivanje drugih ste\u010denih prava koja bi trebalo da su im Ustavom zagarantovana. Gra\u0111ani su bili posebno osetljivi na uskra\u0107ivanje slobode kretanja, naro\u010dito za najstarije sugra\u0111ane koji su vanredno stanje do\u017eiveli kao zatvor. Tako\u0111e mo\u017eemo re\u0107i da se pojedini odgovori ti\u010du njihovog uvida da su gra\u0111ani <\/span>infantilizovani <\/span><\/i>i da ih vlast smatra <\/span>intelektualno ograni\u010denim<\/span><\/i> jer su tretirani \u201ekao nesposobni da razumeju situaciju u kojoj se ceo svet nalazi\u201c, pa je zbog toga bilo potrebno upotrebiti silu. Dakle, uvo\u0111enje vanrednog stanja gra\u0111ani vide kao prekomernu silu vlasti i kao uve\u0107anje njenog autoriteta zbog \u010dega su bili mi\u0161ljenja da time skriva sopstvenu nesposobnost da za\u0161titi zdravlje ljudi. <\/span><\/p>\n Vanredno stanje gra\u0111ani smatraju poku\u0161ajem autolegitimizacije \u201evlasti koja usled nepriznavanja devastiranosti institucija i zdravstvenog sistema ne nudi ni jednu drugu opciju, ve\u0107 vidi priliku da proglasi da je dr\u017eava tu za vas i (da) osim nje nemate nikoga\u201c. Progla\u0161avanje dr\u017eave osloncem i jedinom ta\u010dkom podr\u0161ke gra\u0111anima u situaciji pandemije, oni vide kao la\u017enu sliku koju vlast stvara i koja ne odgovara onome \u0161to se realno de\u0161ava. A ono \u0161to se realno de\u0161ava je \u010dinjenica da vlast ne brine o svim svojim stanovnicima i o njihovom zdravlju, dakle brigu sprovodi selektivno, i to ne samo zbog uru\u0161enosti zdravstvenog sistema te stoga i pretpostavljene slabosti institucija, ve\u0107 i zbog politi\u010dkih manipulacija i tzv. <\/span>politizacije<\/span><\/i> pandemijske situacije od strane same vlasti. Dakle, gra\u0111ani su uvideli da je izjava da je \u201edr\u017eava tu za vas\u201c upravo ta la\u017ena slika i deklarativna izjava iza koje ne stoji podr\u0161ka i briga za sve, ve\u0107 za one koji su uz vlast, koji u njoj u\u010destvuju i koji su pre svega povezani sa ve\u0107inskom partijom na vlasti \u2013 Srpskom naprednom strankom (SNS).<\/span><\/p>\n Tokom vanrednog stanja, vlast je vr\u0161ila podelu me\u0111u gra\u0111anima na one koji su privilegovani (primer je izdavanje dozvola za kretanje tokom policijskog \u010dasa SNS \u010dlanovima koje su zloupotrebljavali i za paljenje baklji na krovovima stambenih zgrada) i na deprivilegovane, dakle ugro\u017eene, ne samo \u0161irenjem korona virusa, ve\u0107 restruktivnim merama vlasti a zatim i krajnje neprimerenim reakcijama \u010dlanova ve\u0107inske partije na iskaze ljudi koji su kritikovali suvi\u0161e striktne mere.\u00a0<\/span><\/p>\n Ono \u0161to su gra\u0111ani tako\u0111e naveli i \u0161to se ti\u010de vanrednog stanja je da oni vide njegovo uvo\u0111enje kao priliku za promociju politi\u010dara, kao \u201eosna\u017eivanje totalitarnih politi\u010dkih strategija\u201c i \u010dak kao produ\u017eenje \u201eratnog stanja\u201c u kojem su bili i pre pandemije. Gra\u0111ani smatraju da su uvo\u0111enje vanrednog stanja i stroge mere zabrane kretanja neprimerena sredstva u suzbijanju \u0161irenja virusa i da je razlog za to izostanak adekvatnih odgovora na izazove koji su stavljeni pred sve, pre svega adekvatnih odgovora dr\u017eave i njenih institucija koje su ovaj nedostatak, prema mi\u0161ljenju gra\u0111ana, prikrivale prestrogim merama i suspenzijom prava na \u017eivot i rad.<\/span><\/p>\n Ono \u0161to je za nas u ovom trenutku va\u017eno je da uvidimo da gra\u0111ani, misle\u0107i vanredno stanje i prave\u0107i razliku izme\u0111u vlasti i dr\u017eave, vlast vide kao glavni mehanizam manipulacije, dok je dr\u017eava, uostalom kao i oni, i sama izmanipulisana potezima vlasti. Da li bismo mogli re\u0107i da u osnovi ovog razdvajanja le\u017ei potreba ljudi da o\u010duvaju dr\u017eavu kao ne\u0161to \u0161to mora da postoji? Jer danas odnos ljudi prema dr\u017eavi jeste obele\u017een pre\u0107utnom saglasno\u0161\u0107u i intimnom adekvacijom svesti sa dr\u017eavnim poretkom, a ne sa vla\u0161\u0107u koja bi trebalo da je promenljiva putem izbora kojima se utire put ka <\/span>dobroj dr\u017eavi.<\/span><\/i> Ovim nameravamo da se bavimo u narednim istra\u017eivanjima. Ono za \u010dim tragamo je odgovor na pitanje da li je mogu\u0107 odnos ljudi prema dr\u017eavi koji ne bi bio predlog o dobroj dr\u017eavi, ve\u0107 predlog formiran <\/span>na distanci<\/span><\/i> od nje koji bi vodio do politike koja bi bila formirana sa stanovi\u0161ta ljudi. I ukoliko ne postoji, \u0161ta je tada mogu\u0107e uraditi u smislu politi\u010dkog delovanja?<\/span><\/p>\n Pre razmatranja ove va\u017ene ta\u010dke, ukoliko se pozovemo na seriju intervjua koje smo realizovali godinu dana pre pandemije a za koje smo pitanja sastavljali zajedno sa dugogodi\u0161njim saradnikom, antropologom i aktivistom iz Francuske, Silvenom Lazarisom, vide\u0107emo da se odnos ljudi prema dr\u017eavi nije zna\u010dajno promenio sa nastupanjem pandemije. Vlast je problemati\u010dna jer je pokazala ukupnu nesposobnost upravljanja krizom, dok je u prethodnom periodu izneverila ono \u0161to ve\u0107ina sagovornika smatra da je njena uloga, a to je da treba da predstavlja <\/span>servis gra\u0111ana<\/span><\/i> koji \u0107e zadovoljavati njihove potrebe. Vlast je izgubila dimenziju javnosti i zajedni\u010dkog interesa, dok je pitanje koliko je i da li je uop\u0161te operativna \u010dak i definicija vlasti kao odraza mo\u0107i koju dr\u017eava sprovodi nad svojim stanovni\u0161tvom. Ali, u svim ovim razmatranjima, dr\u017eava je ta \u010dije se ure\u0111enje i organizovanje pri\u017eeljkuje i priziva, do te mere da bi pove\u0107an stepen njenog organizovanja bio garant za pojavu uslova za bolje organizovanje ljudi. Novo pitanje koje bi bilo neophodno postaviti je za\u0161to je uop\u0161te potrebno na\u0161e organizovanje, organizovanje na strani ljudi, ukoliko je ono uslovljeno stepenom ure\u0111enja dr\u017eave i ukoliko je izvesno da se time odvija pod njenom kontrolom. To bi istovremeno zna\u010dilo da bi ljudi odustali od uvida da postoji antagonizam dr\u017eave prema njima, kao i razni oblici nasilja, klijentelizma i korupcije kojima su realno izlo\u017eeni. Problem je to \u0161to izostaje spremnost ljudi da se organizuju i da na organizovan na\u010din odgovore na nasilje dr\u017eave, jer ono neodgovaranjem ne nestaje, ve\u0107 samo biva negirano i potisnuto.<\/span><\/p>\n Kao ve\u0107 udru\u017eeni gra\u0111ani, dobro znamo da to nije slu\u010daj i da antagonizam i nasilje dr\u017eave prema ljudima ne nestaju, dr\u017eava sve o\u0161trije suprotstavlja svemu \u0161to je organizovano van njene kontrole. Dodajmo da je mi\u0161ljenje ljudi o politici takvo da smatraju da je ona danas koncentrisana isklju\u010divo oko i u vlasti, \u0161to je tokom pandemije i pokazano, i to na inverzan na\u010din \u2013 insistiranjem funkcionera vlasti da politikom mogu da se bave samo oni. Preovla\u0111uju\u0107i utisak je da ljudi dramati\u010dnije do\u017eivljavaju neure\u0111enost dr\u017eave od kr\u0161enja njihovih politi\u010dkih prava od strane vlasti. To ukazuje na potrebu za novom serijom razgovora i akcija sa ljudima, jer je za po\u010detak neophodno insistirati na realizaciji na\u0161ih politi\u010dkih prava a zatim i politike koja bi bila na strani ljudi, kao i da na\u0161e organizovanje ne mo\u017ee zavisiti od <\/span>ure\u0111enije dr\u017eave<\/span><\/i>, jer se ona kre\u0107e u sasvim suprotnom pravcu od ure\u0111enja. A taj pravac je njena potpuna kriminalizacija.\u00a0<\/span><\/p>\n (Ne)poverenje u institucije<\/i><\/b><\/p>\n Na pitanjima poput ovog, a koje se ticalo poverenja gra\u0111ana u institucije i \u0161ta bi one mogle da urade za njih u toku pandemije, ujedno je pokazan i limit ovog oblika <\/span>razgovora<\/span><\/i> sa ljudima. Pre svega zato \u0161to on ne dozvoljava dalji nastavak diskusije sa sagovornicima koji ne bi trebalo da ostanu na stanovi\u0161tu <\/span>op\u0161tih mesta<\/span><\/i>, ve\u0107 da poku\u0161aju zajedno sa nama da iza\u0111u iz uobi\u010dajenih izjava konstruisanjem novih, najpre iskaza a zatim i akcija. Nabrajanje nemogu\u0107nosti i razloga za lo\u0161e funkcionisanje institucija, naro\u010dito zdravstvenih, kre\u0107e se od problema koje ljudi imaju sa centralizovanim na\u010dinom upravljanja institucijama, korupcijom, sprovo\u0111enjem interesa partije na vlasti, do neodgovornosti zaposlenih u njima i zadovoljenja interesa pojedinaca. Me\u0111utim, iz toga se ne izvla\u010di nikakav zaklju\u010dak, pa samim tim ni predlog.<\/span><\/p>\n Stru\u010dnost je jo\u0161 jedan va\u017ean aspekt koji su ljudi isticali tokom pandemije, a imali smo prilike da pozivanje na nju \u010dujemo i pre globalne pretnje po zdravlje ljudi koja je po prirodi stvari podrazumevala zdravstvenu struku i eksperte. U tom smislu, iskazi koje smo od gra\u0111ana mogli da \u010dujemo govore o podre\u0111enosti struke politici, odnosno o dominaciji politi\u010dkih nad stru\u010dnim odlukama, \u0161to gra\u0111ani smatraju pogubnim u situaciji u kojoj je najva\u017enija stvar spre\u010diti \u0161irenje epidemije virusa. Na vi\u0161e na\u010dina je re\u010deno da su epidemiolo\u0161ke mere bile ustupak vlasti i njenim interesima a ne predlozi struke koja brine o zdravlju stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, ovo implicitno priznanje da se upravo struka dobrovoljno podre\u0111uje odlukama vlasti nije bilo dovoljno da poljulja njihovo poverenje u <\/span>instituciju struke<\/span><\/i>. Ako bismo precizirali, rekli bismo da gra\u0111ani imaju nepoljuljano poverenje u struku \u010dak i kada utvrde da ona ne deluje samostalno i autonomno od dr\u017eavne vlasti. To nas navodi na zaklju\u010dak da, ukoliko struka pori\u010de potrebu za svojom autonomno\u0161\u0107u kako bi pristala uz vlast, to se mora\u00a0 dogoditi i ljudima koji se pozivaju na struku. Na\u0161e iskustvo kontakata i poku\u0161aja diskusije i saradnje sa urbanistima iz javnih preduze\u0107a i strukovnog udru\u017eenja u Novom Sadu to potvr\u0111uje. \u010cini se da je neophodno nastaviti sa ohrabrenjem gra\u0111ana na samoorganizovanje kojim mogu da steknu sopstvenu kompetenciju, onu koja \u0107e biti na distanci i od opisane struke i od dr\u017eave.\u00a0<\/span><\/p>\n Adekvatna politika i politi\u010dke organizacije tokom krize i pandemije<\/i><\/b><\/p>\n Povodom pitanja o tome \u0161ta bi po mi\u0161ljenju gra\u0111ana trebalo da bude odgovaraju\u0107a politika u situaciji pandemije korona virusa, oni su izneli nekoliko predloga koji se uglavnom ti\u010du odgovaraju\u0107e politike dr\u017eave umesto ove koju tokom vanrednih situacija i vanrednog stanja imamo. Me\u0111u njima se isti\u010de zahtev za \u201eistinito, ta\u010dno, dobronamerno i funkcionalno informisanje\u201c, kao i pobolj\u0161anje rada ve\u0107 postoje\u0107ih subjekata sistema. Me\u0111utim, oni smatraju i da se sada pokazala sva manjkavost partijskog zapo\u0161ljavanja i partijskog postavljanja ljudi na funkcije, jer ve\u0107 kod prve krizne situacije oni ne znaju \u0161ta da rade. Gra\u0111ani su istakli potpuno nesnala\u017eenje svih elemenata vlasti koji su na krizu odgovorili populisti\u010dki, marketin\u0161ki i prekomernom silom.\u00a0<\/span><\/p>\n Ljudi smatraju da je odluke vlast donosila i saop\u0161tavala na potpuno neprimeren na\u010din, omalo\u017eavaju\u0107i gra\u0111ane i \u010dak svaljuju\u0107i krivicu za \u0161irenje virusa na njih, dok je sebi pripisivala sve uspehe. Najpre je vlast sopstvenim uspehom smatrala <\/span>pobedu nad korona virusom<\/span><\/i>, a zatim i <\/span>pobedu na izborima<\/span><\/i> koji su usledili nakon vanrednog stanja. Za odr\u017eavanje izbora je bilo neophodno proglasiti zaustavljanje cirkulacije virusa me\u0111u glasa\u010dima, i u to smo svi poverovali. Pokazalo se da su i jedna i druga <\/span>pobeda<\/span><\/i> samo potvrdile patroniziraju\u0107i i nipoda\u0161tavaju\u0107i odnos vlasti prema gra\u0111anima, ali i prema sopstvenim \u010dlanovima koji su bili primorani da prikupljaju potpise za opozicione partije koje su odlu\u010dile da napuste bojkot i tako, zajedno sa vla\u0161\u0107u, doprinesu op\u0161toj manipulaciji \u010dinjenicama. Uprkos takvoj situaciji, \u00a0 gra\u0111ani smatraju da bi adekvatna politika u doba pandemije trebalo da bude politika sa vi\u0161e poverenja u gra\u0111ane, koja je \u201eprilago\u0111ena stepenu opasnosti uz uva\u017eavanje i o\u010duvanje njihove volje\u201c. Pre svega, primerena politika situaciji bi bila politika koja ne deli ljude.\u00a0<\/span><\/p>\n Glavni utisak je da gra\u0111ani smatraju da su prestroge vladine mere, a zatim i neodre\u0111en i nekonzistentan na\u010din njihove primene, onemogu\u0107ile prostor za <\/span>deljenje odgovornosti<\/span><\/i> tokom pandemije, \u0161to bi u izvesnom smislu zna\u010dilo i da su onemogu\u0107ile bilo kakav na\u010din aktiviranja gra\u0111ana, a po mi\u0161ljenju na\u0161ih sagovornika, na\u017ealost ni na strani ljudi nije bilo samoorganizovanja i solidarnosti u ovoj sasvim novoj i nepredvidivoj situaciji. Upravo suprotno, vlast je <\/span>delila odgovornost<\/span><\/i> sa gra\u0111anima samo u trenucima kada ih je, grupi\u0161u\u0107i ih (mladi, radnici u inostranstvu, stari, migranti, itd.), optu\u017eivala kao glavne krivce za \u0161irenje virusa, u cilju prikrivanja sopstvene slabosti.<\/span><\/p>\n Odgovori gra\u0111ana na pitanje o tome \u0161ta bi politi\u010dke organizacije trebalo da rade u ovoj situaciji, uglavnom su se odnosili na partije kao politi\u010dke organizacije i njihovo delovanje tokom pandemije. Pored toga \u0161to bi trebalo da budu na raspolaganju potrebama gra\u0111ana, partije treba da zastupaju principe \u201esolidarnosti, zajedni\u0161tva, deljenja, brige, empatije\u201c. Me\u0111utim, postoje i uvidi iz kojih se ne uo\u010dava jasno poverenje u partije kao politi\u010dke organizacije, te su neki od odgovora u ovim anketama iznova potvrdili iskaze ljudi iz na\u0161ih ranijih anketa. Mi\u0161ljenje gra\u0111ana se koleba i kre\u0107e od toga da smatraju da ne postoji ni jedna politi\u010dka organizacija koja bi ne\u0161to mogla uraditi u ovakvoj situaciji, do toga da misle da ih treba ugasiti i da treba <\/span>da se povuku<\/span><\/i>. Potonji stav nastavlja da cirkuli\u0161e me\u0111u gra\u0111anima i aktivistima i odnosi se na povla\u010denje pre svega opozicionih partija sa politi\u010dke scene, a ne partije na vlasti. Koliko god paradoksalno zvu\u010dalo, mo\u017eda bi u tom insistiranju koje je gotovo intimno i duboko uverenje (koje \u010desto izra\u017eavaju kako gra\u0111ani tako i biv\u0161i strana\u010dki funkcioneri) mogla da se prepozna razo\u010daranost u opoziciju. Ne\u0161to afirmativniji odgovori dati su u vidu prili\u010dno op\u0161tih mesta o tome kako bi politi\u010dke organizacije trebalo da deluju tokom pandemije, vanrednog stanja i situacija: da predla\u017eu politike koje bi nas na najefikasniji na\u010din izvukle iz situacije i da vode ra\u010duna o opravdanosti sankcija tokom vanrednog stanja, da preispituju stavove Vlade, kao i da obavljaju dru\u0161tveno koristan rad, da promovi\u0161u odgovorno pona\u0161anje i da rade za javni interes, da \u010duvaju slobode i gra\u0111anska, radni\u010dka, i manjinska prava, da analiziraju stanje, nude alternativna re\u0161enja, informi\u0161u o tome javnost, iniciraju razne grupe, inicijative i mre\u017ee za samopomo\u0107, itd.\u00a0<\/span><\/p>\n Odgovori koji su ipak u manjini ti\u010du se neophodnosti postojanja <\/span>alternativnih politi\u010dkih organizacija<\/span><\/i> jer pojedini gra\u0111ani smatraju da se politika danas vi\u0161e ne odvija u partijama, nego izvan njih. Me\u0111utim, prema re\u010dima gra\u0111ana, ove organizacije nemaju prostor za svoje delovanje zbog centralisti\u010dkog pristupa partije na vlasti koja prekriva \u010ditav politi\u010dki sistem i uti\u010de na konfigurisanje celokupnog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog prostora. \u0160tavi\u0161e, vlast grubo diskvalifikuje svaki oblik politi\u010dkog organizovanja, bilo da je on opozicioni, gra\u0111ansko-aktivisti\u010dki ili civilno-dru\u0161tveni, ali se u njihovim iskazima mo\u017ee uo\u010diti i svojevrstan paradoks: gra\u0111ani od dr\u017eave i vlasti o\u010dekuju da naprave prostor za druge, alternativne oblike politi\u010dkog delovanja, dok je jasno da ona to ne namerava da uradi. Bilo bi potrebno ubudu\u0107e videti na \u0161ta se misli kada se misli i govori o alternativnim politi\u010dkim organizacijama, jer je za sada nejasno da li se to ti\u010de <\/span>nove opozicije i izborne politike<\/span><\/i> (jer postoje\u0107a treba da se skloni) ili se pak radi o sasvim druga\u010dijim oblicima organizovanja koji za sada ostaju apstraktni. Me\u0111utim, ovom budu\u0107em razmatranju ne\u0107e pomo\u0107i zaklju\u010dak da gra\u0111ani od vlasti i dr\u017eave o\u010dekuju da uspostavi uslove za pojavu novih organizacija, jer \u0107e on trasirati govor o nemogu\u0107nosti da se one pojave.<\/span><\/p>\n Ranije realizovani dubinski intervjui ovome dodaju jo\u0161 jednu dimenziju, a ta je da ljudi smatraju da politika koja bi bila vanpartijska i vanparlamentarna zapravo nije mogu\u0107a. Politika je ostavljena partijama i vlasti i ona nema vi\u0161e veze sa ljudima. Da je u pitanju \u0161ira i generalna pojava, govore nalazi Silvena Lazarisa koji tvrdi da je nakon \u017dutih prsluka, \u0161trajkova protiv reforme penzionog sistema i tokom pandemije, bilo te\u0161ko pripisati re\u010d \u201epolitika\u201c ljudima, ta\u010dnije onome \u0161to on naziva <\/span>politika sa stanovi\u0161ta ljudi<\/span><\/i>. On smatra da je te\u0161ko prona\u0107i njenu upotrebu koja nije pripisana vlasti i dr\u017eavi. Mo\u017ee li ona onda imati bilo kakvog zna\u010daja za nas i \u0161ta bi zna\u010dilo ukoliko nema, odnosno ukoliko organizovanje ljudi ne smatramo ni u kom slu\u010daju politikom? Lazaris smatra da su konsekvence vrlo te\u0161ke, jer ukoliko se danas politika ne mo\u017ee koristiti kao re\u010d-podr\u0161ka subjektivnom kapacitetu ljudi, \u201eto zna\u010di da iskaz <\/span>ljudi misle politiku<\/span><\/i> strogo zna\u010di da <\/span>ljudi misle dr\u017eavnu politiku<\/span><\/i>\u201c.<\/span> Ali, to ne govori ni\u0161ta o onome \u0161to se odvija ili razvija na strani ljudi, bez obzira, dakle, \u0161to svako mo\u017ee imati mi\u0161ljenje o dr\u017eavnoj politici. Da preciziramo, to ne govori ni\u0161ta o formiranju pozicije ili odnosa ljudi prema dr\u017eavi i njenoj politici, koji je neophodan da bi bilo subjektivnog politi\u010dkog kapaciteta ljudi kao i organizacije sa stanovi\u0161ta ljudi. Ona, \u201eorganizacija sa stanovi\u0161ta ljudi se de\u0161ava kada je strukturisanje sopstvenog subjektivnog ljudi, u interiornosti, takvo da mo\u017ee da razvije i podr\u017ei njihov odnos prema dr\u017eavi.\u201c<\/span> Politika sa stanovi\u0161ta ili na strani ljudi je jednim svojim delom upravo to, snaga da se artikuli\u0161e sopstvena pozicija prema politici dr\u017eave. Me\u0111utim, njeno odsustvo je upravo ono \u0161to se danas de\u0161ava.\u00a0<\/span><\/p>\n Ljudi koji se danas u Srbiji nastoje anga\u017eovati, odbijaju svoje organizovanje da nazovu politikom. Argument koji primenjuju je da \u0107e odbijanjem re\u010di \u201epolitika\u201c omogu\u0107iti masovnost svoje inicijative, jer ra\u010dunaju da \u0107e se pridru\u017eiti ljudi koji su razo\u010darani u politiku dr\u017eave i pre svega politi\u010dkih partija. I to je uvid koji smo stekli rade\u0107i sa ljudima i gra\u0111anskim inicijativama tokom prethodne dve godine. Danas imamo nova iskustva i uvide kojima ovu situaciju mo\u017eemo dodatno rasvetliti. Naime, odbijanje re\u010di \u201epolitika\u201c kojim se misli obezbediti masovnost inicijative i pokreta \u201e\u010distim gra\u0111anima\u201c je vrlo te\u0161ka pozicija, koja i dalje ne govori ni\u0161ta o odnosu takvih inicijativa prema dr\u017eavi i njenoj politici. Ono \u0161to postaje izvesno je da iza odbijanja re\u010di \u201epolitika\u201c stoji odbijanje politi\u010dkih partija i to naro\u010dito opozicionih koje ponekad nastoje podr\u017eati inicijative gra\u0111ana, ali se to naj\u010de\u0161\u0107e smatra \u201eme\u0161anjem\u201c, \u010dak i opasno\u0161\u0107u od \u201epreuzimanja\u201c ideje ili inicijative. Ovim se potvr\u0111uje da je re\u010d \u201epolitika\u201c zaista ostavljena samo politi\u010dkim partijama, izborima i vlasti. Ali nam to i dalje ne govori ni\u0161ta o organizaciji ljudi i njihovom odnosu prema dr\u017eavi, osim \u0161to mo\u017eemo re\u0107i da odbijanje re\u010di \u201epolitika\u201c zna\u010di odbijanje saradnje sa opozicionim politi\u010dkim partijama (koje vlast tako\u0111e \u017eestoko napada) \u010dime se ipak uspostavlja odnos prema dr\u017eavi. Taj odnos nije samo nekriti\u010dki, ve\u0107 se do\u017eivljava i kao proces pregovaranja sa dr\u017eavom. Na \u017ealost, to naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di i sa aktuelnom vla\u0161\u0107u i ve\u0107inskom partijom u njoj koja temeljno radi na uni\u0161tenju svake politi\u010dke institucije, uklju\u010duju\u0107i i one pregovora. Ovo su te\u0161ka mesta koja zahtevaju vi\u0161e prostora za analizu, ali za sada bismo napomenuli da se u ovoj situaciji postavlja klju\u010dno pitanje: da li je potrebno tragati za re\u010dima koje bi zamenile re\u010d \u201epolitika\u201c?<\/span><\/p>\n Vratimo se iskazima ljudi u realizovanim anketama. Pristup najbli\u017ei ljudima, a koji bi se odnosio na njih, ti\u010de se poziva na ohrabrivanje, na samoudru\u017eivanje i organizovanje, odnosno pristup zasnovan na odlukama koje donose ljudi. To je na\u010de\u0161\u0107e izra\u017eeno putem iskaza: \u201eda budemo pitani\u201c. Iako je skrenuta pa\u017enja da su odgovori gra\u0111ana u ovom segmentu vrlo uop\u0161teni, smatramo da to nije slu\u010dajno jer je nivo njihovog samoorganizovanja vrlo nizak, \u0161to je posebno do\u0161lo do izra\u017eaja tokom pandemije i restriktivnih mera vlade koje su dodatno suzile svaki prostor za njihovo udru\u017eivanje i organizovano delovanje. Sa druge strane, smatramo posebno zanimljivim da gra\u0111ani uop\u0161te ne vide organizacije civilnog dru\u0161tva ili udru\u017eenja gra\u0111ana kao nosioce bilo kakve politike u bilo kom smislu, \u010dak i u onom koji se naj\u010de\u0161\u0107e isti\u010de kao vrednost, pa i <\/span>politi\u010dka vrednost<\/span><\/i>, a koja je zastupanje javnog interesa i usmerenost na interese gra\u0111ana od strane samih gra\u0111ana koji su ve\u0107 udru\u017eeni. Ovo odsustvo organizacija civilnog dru\u0161tva iz vizure gra\u0111ana koja se ti\u010de alternativnih politi\u010dkih aktera<\/span> tako\u0111e ne smatramo slu\u010dajnim, s obzirom na dugogodi\u0161nje postojanje odijuma prema civilnom dru\u0161tvu, koji podsti\u010de kako dr\u017eava, tako i partije bez obzira na mesto koje zauzimaju u tzv. politi\u010dkom spektru.<\/span><\/p>\n \u201eAteriranje\u201c u lokalne zajednice \u2013 stambene i mesne zajednice<\/i><\/b><\/p>\n \u0160to se ti\u010de mi\u0161ljenja gra\u0111ana o na\u010dinu funkcionisanja njihovih lokalnih, stambenih i mesnih zajednica, postoji saglasnost gra\u0111ana da su one mogle i da je trebalo da funkcioni\u0161u i da se organizuju na bolji na\u010din, kako bi omogu\u0107ile za\u0161titu zdravlja i zadovoljenje potreba ljudi tokom pandemije.\u00a0<\/span><\/p>\n Kada su stambene zajednice u pitanju, gra\u0111ani smatraju da su one uglavnom funkcionisale na inicijativu upravnika stambenih zajednica, profesionalnih i onih koji stanuju u zgradama kojima upravljaju, pre svega vezano za dezinfekciju zajedni\u010dkih prostorija i za organizovanje pomo\u0107i starijim sustanarima. Mi\u0161ljenje stanara u vezi sa efikasno\u0161\u0107u odr\u017eavanja zgrada je podeljeno, u smislu da neki smatraju da su te delatnosti bolje obavljali profesionalni upravnici, dok drugi smatraju upravo obrnuto, da je zgrada odr\u017eavana i da je stambena zajednica funkcionisala samo zato \u0161to je o njoj brinuo upravnik-sustanar. Odgovori gra\u0111ana su uglavnom ukazali da su celokupan rad stambene zajednice tokom pandemije obavljali upravnici, dok ni\u0161ta nije ukazivalo i na njihovo anga\u017eovanje, \u0161to potvr\u0111uje na\u0161e iskustvo da je ina\u010de nivo u\u010de\u0161\u0107a stanara u radu svojih stambenih zajednica vrlo nizak. Iako su upravnici ove delatnosti organizovali uglavnom samoinicijativno i po sopstvenoj odgovornosti, tokom vanrednog stanja gradski krizni \u0161tabovi su im izdali nare\u0111enja kojima su ih obavezali i naredili im da obavljaju ove aktivnosti, ne vode\u0107i ra\u010duna o njihovim kapacitetima. Neki od odgovora gra\u0111ana su skrenuli pa\u017enju na izostanak podr\u0161ke institucija lokalne samouprave radu stambenih zajednica, naro\u010dito u nebezbednoj situaciji tokom pandemije, i ti odgovori su istovremeno formulisani kao predlozi. Institucije koje bi trebalo da budu naju\u017ee povezane sa stambenim zajednicama jesu mesne zajednice, kao prve institucije sa kojima bi gra\u0111ani trebalo da se susre\u0107u u svojim lokalnim zajednicama. Gra\u0111ani su skrenuli pa\u017enju da je neophodan direktan kontakt mesne zajednice sa upravnikom stambene zajednice, kako bi \u201enadle\u017eni saznali kakve probleme gra\u0111ani imaju\u201c, odnosno da je potrebno obezbediti komunikaciju izme\u0111u stanara, upravnika stambene i mesne zajednice kako bi se potonje uklju\u010dile u re\u0161avanje brojnih problema gra\u0111ana pre, tokom i nakon pandemije.<\/span><\/p>\n Me\u0111utim, gra\u0111ani su zapazili da uloga mesnih zajednica tokom pandemije i vanrednog stanja prakti\u010dno nije postojala: niti su one bile u kontaktu sa upravnicima stambenih zajednica, niti su se uklju\u010dile u podr\u0161ku gra\u0111anima. Gra\u0111ani smatraju da su kapaciteti mesnih zajednica ostali neiskori\u0161\u0107eni tokom pandemije korona virusa i da nisu upotrebljene za op\u0161ti interes i dobrobit gra\u0111ana. Gra\u0111anima i upravnicima stambenih zajednica ostalo je nejasno da li su mesne zajednice bile mesta organizovanja zvani\u010dne volonterske slu\u017ebe ili nisu, i ukoliko su se iz njih distribuirali paketi pomo\u0107i za penzionere sa niskim primanjima, da li su oni stigli do svih ili, pak, ne. Ono \u0161to su tako\u0111e primetili je da mesne zajednice nisu organizovale de\u017eurstva kako bi se gra\u0111ani mogli informisati o svim zna\u010dajnim pitanjima vezanim za \u017eivot u vanrednom stanju, niti su brinule o ukupnoj organizaciji \u017eivota na teritoriji za koju su nadle\u017ene.<\/span><\/p>\n Kada je zvani\u010dna volonterska slu\u017eba u pitanju, gra\u0111ani uklju\u010deni u istra\u017eivanje nisu imali mnogo kontakata sa njom, delom i zbog toga \u0161to su potrebnu pomo\u0107 organizovali me\u0111u sobom po\u0161to im volonterska slu\u017eba nije bila dostupna. Mnogi smatraju da je volonterska slu\u017eba bila neoperativna jer joj je cilj bila partijska propaganda i politi\u010dka kampanja pre nego zadovoljenje potreba svih gra\u0111ana. U tom smislu, gra\u0111ani sugeri\u0161u da je u volonterske slu\u017ebe trebalo pustiti one koji zaista \u017eele da pomognu starijim gra\u0111anima, \u201ea ne da primoravaju omladinu iz Srpske napredne stranke da rade ono \u0161to ne \u017eele kako bi kasnije imali benefite\u201c. Kada je <\/span>civilna za\u0161tita<\/span><\/i> u pitanju, iskazan stav je da je ovaj termin i vid organizovanja radi za\u0161tite stanovni\u0161tva zanemaren i napu\u0161ten.<\/span><\/p>\n Uprkos konstataciji da su mesne zajednice zbog ove \u201enakaradne vlasti\u201c izgubile smisao postojanja i da je grad potpuno centralizovan a mesne zajednice presko\u010dene i umrtvljene odavno da ne bi smetale gradskim i drugim mo\u0107nicima, gra\u0111ani su ipak dali i neke predloge o tome kako bi mesne zajednice mogle funkcionisati nakon pandemije, a s obzirom na njihovu zatvorenost pre i tokom pandemije. Mesna zajednica mo\u017ee da bude \u010dvori\u0161te u kojem bi se diskutovala pitanja od va\u017enosti za gra\u0111ane koji tu \u017eive, da brine o svojim stanovnicima i da bude na usluzi gra\u0111anima kroz civilne a ne strana\u010dke aktivnosti. \u010cini se da gra\u0111ani uglavnom smatraju da su strana\u010dke aktivnosti onemogu\u0107ile dobro funkcionisanje mesnih zajednica i njihovu otvorenost za sve gra\u0111ane. Zato, nakon pandemije, one treba da budu posrednici izme\u0111u gra\u0111ana i gradskih institucija, kao i da pru\u017eaju pomo\u0107 u re\u0161avanju problema gra\u0111ana i stambenih zajednica.<\/span><\/p>\n (Kontra-)protesti tokom vanrednog stanja<\/i><\/b><\/p>\n Doga\u0111aji u lokalnim i stambenim zajednicama koji na direktan na\u010din pokazuju reakciju gra\u0111ana na politiku Vlade i vladaju\u0107e partije, jesu protesti ili svojersni oblici izra\u017eavanja nezadovoljstva tokom vanrednog stanja. Gra\u0111ani koji su u\u010destvovali <\/span>u akciji pravljenja buke lupanjem u \u0161erpe i druge rekvizite tokom vanrednog stanja u\u010dinili su to iz vi\u0161e razloga: zbog sveukupnog stanja u dr\u017eavi, zbog zakasnelih, nepouzdanih i neuskla\u0111enih informacija koje su stizale od strane vlasti, zbog neustavnog vanrednog stanja, zbog nepotrebnog zatvaranja ljudi, zbog nemogu\u0107nosti da se kupe maske, rukavice i dezinfekciona sredstva, zbog nemogu\u0107nosti le\u010denja od svih drugih bolesti, zbog politi\u010dke kampanje za izbore, \u0161irenja la\u017enih informacija i panike \u2013 zbog la\u017ei dr\u017eave. Me\u0111utim, neki gra\u0111ani smatraju da nisu bile potrebne \u0161erpe da bi se znalo da postoji veliki broj nezadovoljnih. Potrebne su konkretnije politi\u010dke akcije koje \u0107e artikulisati i kanalisati to nezadovoljstvo.<\/span><\/p>\n Ali, pre nego \u0161to se bilo \u0161ta u pravcu artikulacije dogodilo, vlast i vladaju\u0107a partija je organizovala <\/span>kontra-proteste<\/span><\/i> na krovovima stambenih zgrada za \u0161ta nisu imali dozvole niti saglasnost stanara, u vezi sa kojima gra\u0111ani imaju izrazito lo\u0161e mi\u0161ljenje. Smatraju da je u slu\u010daju<\/span> kontra-protesta u pitanju huliganstvo i demonstracija sile, da su oni politi\u010dki usmereni i organizovani da se ljudi zastra\u0161e. Gra\u0111anima je jasno da je u pitanju \u201enasilni\u010dko ispoljavanje nezadovoljstva prema neistomi\u0161ljenicima\u201c, odnosno prema ljudima koji su izra\u017eavali svoje nezadovoljstvo pravljenjem buke iz svojih stanova. Ispitanici su jednoglasni u mi\u0161ljenju da ovi kontra-protesti predstavljaju hu\u0161kanje ljudi jednih protiv drugih, poku\u0161aj izazivanja nereda i sukoba, i da dodatno doprinose podeli ve\u0107 podeljenog dru\u0161tva. Paljenje baklji na krovovima svojih stambenih zgrada za koje nisu dali dozvolu, gra\u0111ani smatraju izrazito opasnim i direktnim ugro\u017eavanjem njihove imovine. Po njima je ovim aktom vlasti i ve\u0107inske partije u njoj ugro\u017eeno vi\u0161e prava i sloboda koje bi trebalo da u\u017eivaju svi gra\u0111ani ove dr\u017eave, od prava na bezbednost \u017eivota i imovine, na javni red i mir, pravo na \u017eivot, pravo na protest i slobodno izra\u017eavanje mi\u0161ljenja. Gra\u0111ani smatraju da je u pitanju bilo organizovano, dr\u017eavno nasilje.<\/span><\/p>\n Ka zaklju\u010dku: \u0160ta nakon pandemije (koja i dalje traje)?<\/i><\/b><\/p>\n Ono \u0161to su uo\u010dili kao primere solidarnosti ili kao doga\u0111aje u svojim lokalnim zajednicama u kojima su se ispoljili znaci ljudskosti i uzajamne pomo\u0107i, ljudi su do\u017eiveli kao potrebu za temeljnim izmenama sistema vrednosti na kojem na\u0161e dru\u0161tvo po\u010diva. Zna\u010daj javnog zdravstva i odgovorne vlade upotpunjen je univerzalnim vrednostima koje su sa virusom ponovo postale va\u017ene. Ljudi smatraju da se ove vrednosti mogu nalaziti i u osnovi budu\u0107eg i boljeg funkcionisanja lokalnih zajednica i nakon pandemije, te se potrebi da budu pitani i uklju\u010deni u procese odlu\u010divanja i upravljanja, pridru\u017euju i vrednosti koje su se sa pandemijom iz globalne perspektive prizemile na lokalni teren.<\/span><\/p>\n Iako su solidarnost, participacija gra\u0111ana i autonomija struke postali va\u017eni za svaki budu\u0107i oblik ure\u0111enja, utisak je da se u tome gra\u0111ani u velikoj meri oslanjaju na dr\u017eavu koja bi trebalo da napravi prostor za postojanje novih i alternativnih oblika organizovanja. Me\u0111utim, njihovo mi\u0161ljenje o politici dr\u017eave i mera koje je sprovodila tokom pandemije, kao i o njenom opho\u0111enju prema gra\u0111anima, izrazito je lo\u0161e. Kao \u0161to smo ve\u0107 zaklju\u010dili, mere dr\u017eave su naj\u010de\u0161\u0107e smatrali kao primenu sile nad gra\u0111anima, uzurpaciju institucija, kao organizovano nasilje i brigu isklju\u010divo za interese vlasti sa kojima u vezu dovode odr\u017eavanje izbora po svaku cenu, pa i cenu zdravlja svih gra\u0111ana. U tom smislu i u ovom kontekstu, najkonkretniji predlog koji se od gra\u0111ana mogao \u010duti tokom ovih istra\u017eivanja je da je<\/span> jedina adekvatna politika u ovoj situaciji ona koja ne deli ljude<\/span><\/i>, i do tog predloga bi trebalo dr\u017eati s obzirom da je sasvim suprotan od politike vlasti koju gra\u0111ani smatraju pogubnom. Izme\u0111u ostalog i zbog toga \u0161to podelom ne vodi jednaku brigu, konkretno u ovoj situaciji, za zdravlje svih gra\u0111ana. Politika vlasti u situaciji pandemije isklju\u010divo radi na podeli ljudi i na suspenziji njihovih prava i politi\u010dkog prostora, \u0161to ujedno predstavlja i osnovu krize u kojoj se danas nalazi.\u00a0<\/span><\/p>\n Da je jedina adekvatna politika u ovoj situaciji ona koja ne deli ljude, jeste iskaz ljudi na kojem je potrebno dalje raditi sa njima kako bi se on odr\u017eao i da bi se uvidelo da li se njime formira specifi\u010dan odnos ljudi prema dr\u017eavi, druga\u010diji od pre\u0107utne saglasnosti sa njom. Drugim re\u010dima, na\u0161 zadatak ubudu\u0107e i narednim anketama bi\u0107e da saznamo da li ovaj iskaz pripada <\/span>kategoriji svesti sa stanovi\u0161ta ljudi<\/span><\/i>, ili pak <\/span>objektivizaciji napu\u0161tanja ljudi od strane dr\u017eave<\/span><\/i>. Jer ako je potonje u pitanju, ne\u0107e mo\u0107i ni\u0161ta da se uradi osim da se govori o nezadovoljstvu i da se potvrdi nemogu\u0107nost anga\u017emana. Dakle, treba nastaviti, pitati i razgovarati sa ljudima o tome kakva bi to politika bila koja ne deli ljude, bez obzira da li bismo tim narednim koracima do\u0161li do uvida da je ljudima potrebna druga\u010dija dr\u017eava i njena politika koja ne\u0107e deliti ljude, po\u0161to sada\u0161nja to temeljno radi. Jer zaista, kakva bi bila politika koja ne deli ve\u0107 povezuje i ujedinjuje ljude? Ovo pitanje je vredno daljeg razmatranja, \u0161to \u0107e se desiti mo\u017eda i kroz samu akciju \u2013 akciju zajedni\u010dkog izlaska gra\u0111ana kao nezavisnih kandidata na izbore za mesne zajednice tokom 2021. godine.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201eJedina politika adekvatna situaciji je politika koja ne deli ljude\u201c\u00a0 10. januar 2021. godine Branka \u0106ur\u010di\u0107 Pred vama se nalazi analiza istra\u017eivanja koju smo sproveli tokom i nakon vanrednog stanja, a koja su bila usmerena na mi\u0161ljenje ljudi tim povodom, […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2887,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[44,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_6312.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2886"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2886"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2886\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2887"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2886"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2886"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2886"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}