{"id":2820,"date":"2020-11-26T12:32:22","date_gmt":"2020-11-26T12:32:22","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2820"},"modified":"2020-11-26T12:33:41","modified_gmt":"2020-11-26T12:33:41","slug":"gkp-za-beton-hronologije-sadasnjosti-silvena-lazarisa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/knjige\/gkp-za-beton-hronologije-sadasnjosti-silvena-lazarisa\/","title":{"rendered":"GKP za BETON: “HRONOLOGIJE SADA\u0160NJOSTI” SILVENA LAZARISA"},"content":{"rendered":"

U BETON-u BR.225<\/strong> koji je objavljen u dnevnin novinama Danas<\/em> u sredu 25. novembra 2020, objavljen je tekst Grupe za konceptualnu politiku<\/em><\/strong> o novoj knjizi, prevodu sa francuskog jezika.<\/p>\n

Pi\u0161e: Grupa za konceptualnu politiku<\/div>\n
\n

HRONOLOGIJE SADA\u0160NJOSTI SILVENA LAZARISA<\/h1>\n

Pred doma\u0107om i regionalnom \u010ditala\u010dkom publikom uskoro \u0107e se na\u0107i nova knjiga francuskog antropologa i politi\u010dkog aktiviste Silvena Lazarisa (Sylvain Lazarus), pod nazivom\u00a0Hronologije sada\u0161njosti<\/em>, u izdanju Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada. Knjiga nije ni\u0161ta manje neuobi\u010dajenog naziva od njene prethodnice od istog autora,\u00a0Antropologije imena<\/em>, \u010diji smo prevod objavili 2013. godine. Krucijalnu knjigu za politi\u010dko mi\u0161ljenje i politiku kao mi\u0161ljenje koja se pojavila u ovom malom izdava\u010dkom poduhvatu i me\u0111u nama, aktivistima, morali smo\u00a0da objavimo da bismo je preveli, a preveli smo je da bismo mogli da je pro\u010ditamo<\/em>. Taj izdava\u010dki izbor je bio sasvim singularan i ticao se, kao \u0161to se i danas ti\u010de, na\u0161eg aktivisti\u010dkog i politi\u010dkog rada kojim povremeno pravimo intervencije i unutar izdava\u010dkog miljea. Novu knjigu,\u00a0Hronologije sada\u0161njosti<\/em>, u najboljoj tradiciji francuske misli, \u010dine tekstovi predavanja koja je Silven Lazaris odr\u017eao tokom 2018. i 2019. godine u Parizu i u Frankfurtu, a ovo je njeno prvo izdanje, kako na srpskom tako i na bilo kom drugom jeziku. Kako s\u00e2m autor tvrdi za svoju novu knjigu, ona je bila neophodna da bi ispitao odr\u017eivost kategorija koje je postavio u\u00a0Antropologiji imena<\/em>, \u0161to sugeri\u0161e da se radi o dva potpuno razli\u010dita konteksta u kojima ove knjige nastaju.<\/p>\n

Sredina devedesetih godina XX veka, kada nastaje\u00a0Antropologija imena<\/em>, tako\u0111e je vreme kada je Silven Lazaris bio aktivan u\u010desnik organizacije koja je nosila naziv Politi\u010dka organizacija (L\u2019Organisation Politique), zajedno sa Alenom Badijuom (Alain Badiou), Nata\u0161om Mi\u0161el (Natacha Michel) i mnogim drugim aktivistima, i koja je postojala u periodu koji on naziva periodom intelektualnog entuzijazma, invencije politike u interiornosti i subjektivnosti, odnosno postojanja masovne politike koja je bila na strani ljudi. Ta politika se velikim delom odvijala kroz rad sa radnicima bez papira (sans papiers<\/em>). Danas situacija nije takva i on smatra da u Francuskoj politika koja je na strani ljudi ne postoji. Kao i u Srbiji, postoje okupljanja ljudi, izlasci na izbore, glasanje, i to naziva \u201eve\u0107inskim fenomenima\u201c koji se dovr\u0161avaju u dr\u017eavi kao jedinom mestu politike danas. Osnovno pitanje koje se postavlja jeste \u0161ta je mogu\u0107e uraditi u takvoj situaciji? Po njemu, potrebno je uvek iznova krenuti od hipoteze o subjektivnom politi\u010dkom kapacitetu ljudi i u sasvim novim terminima uspostaviti postupke mi\u0161ljenja ukoliko se razgovor i rad obavlja sa ljudima kao sa sagovornicima i eventualnim saborcima. To je vrlo va\u017eno, jer mi\u0161ljenje ljudi funkcioni\u0161e shodno onom mogu\u0107em, dakle obrnuto od nau\u010dnog mi\u0161ljenja koje formuli\u0161e i opisuje stanje stvari, a nikada ne predla\u017ee ne\u0161to \u0161to je mogu\u0107e u\u010diniti iz perspektive ljudi, niti to radi sa njima. Intelektualnost, kako nam je u jednom od razgovora tokom rada na ovom izdanju rekao Silven Lazaris, se mora podrediti onom subjektivnom ljudi. Ljudi nisu nau\u010dnici, \u0161to ne zna\u010di da su nekompetentni za mi\u0161ljenje politike, a po\u0161to nisu tretirani kao objekti nau\u010dnog saznanja, nau\u010dnike ni\u0161ta ne spre\u010dava da im pristupe kao sebi ravnima i sa njima organizovano ne\u0161to preduzmu i stvore, uklju\u010duju\u0107i u to i politiku.<\/p>\n

Na kakav je prijem kod na\u0161e \u010ditala\u010dke publike svojevremeno nai\u0161ao prevod Antropologije imena<\/em>\u00a0i mo\u017eemo li o\u010dekivati nekakav druga\u010diji za\u00a0Hronologije sada\u0161njosti<\/em>? Da li je autenti\u010dnost nose\u0107e teze\u00a0Antropologije imena<\/em>\u00a0koja postavlja druga\u010diji pristup politici i govori o politici kao mi\u0161ljenju, ali ne filozofskom niti nau\u010dnom, doprinela njenom skromnom odjeku me\u0111u \u010ditala\u010dkom publikom? Sasvim sigurno, iako je bila prva pozvana upravo aktivisti\u010dka \u010ditala\u010dka publika. I pored toga \u0161to je sam autor za ovu knjigu rekao da predstavlja\u00a0priru\u010dnik za aktiviste<\/em>, a ne delo teorije ili nauke, niti jo\u0161 jednu knjigu iz humanistike, aktivisti su ostali verni teoriji i nauci. Ali za\u0161to bi teza o politici kao mi\u0161ljenju bila te\u0161ko prihvatljiva za nekoga ko se bavi politikom ili pak smatra da se njome bavi? Verovatno zato \u0161to se tom tezom zahteva radikalno razdvajanje mi\u0161ljenja politike od mi\u0161ljenja institucionalizovanih znanja i disciplina kakve su dru\u0161tvene nauke, filozofija i istorija, koje, kada misle politiku, svode je na predmet saznanja i objekat istra\u017eivanja, zbog \u010dega ona gubi status singularne intelektualnosti. Kada je politika u pitanju, on smatra da je nauku potrebno pre\u017ealiti. Potrebno je, dakle, uspostaviti odnos razdvojenosti i autonomije u odnosu na njih, jer su one neoperativne u oblasti politike i mi\u0161ljenja ljudi. Va\u017eno je podsetiti da Silven Lazaris politiku sme\u0161ta u poredak mi\u0161ljenja u kojem je mogu\u0107e misliti politiku po\u010dev od nje same (ono \u0161to je politika u svojoj singularnosti) i bez podre\u0111ivanja mi\u0161ljenju drugih disciplina. I zaista, politika kao singularna invencija, kada je ima, no\u0161ena je entuzijazmom, originalnom i neponovljivom odlukom, predlogom i preskripcijom do kojih ljudi dolaze organizuju\u0107i se na distanci od dr\u017eave i to je \u010dini politikom u interiornosti, kao i potpuno nedostupnom objektivizmu nauke i jedne politike koja bi njome bila vo\u0111ena.<\/p>\n

Sopstvenim radom svakodnevno svedo\u010dimo koliko je te\u0161ko razdvojiti politiku od nauke i teorije, od ekspertskog znanja koje se identifikuje sa vla\u0161\u0107u i sa dobrim vladanjem, i koje ne uzima u obzir kompetenciju samih ljudi koja postoji, a \u010desto je i ve\u0107a od dr\u017eavne ekspertize. Iz akademskog diskursa se postavlja pitanje nau\u010dnog sagledavanja politike i njenih procesa, dok se ljudima u tom kontekstu uvek pristupa kao ispitanicima, ali retko kao sagovornicima i saborcima. Od politi\u010dkih aktera, pre svega opozicionih politi\u010dkih partija, ovih dana mo\u017eemo \u010duti da uspe\u0161no rade sa ljudima razvijaju\u0107i mno\u0161tvo lokalnih odbora. Sumnjamo u uspe\u0161nost tih akcija jer sumnjamo u njihov kapacitet da rade sa ljudima i da ih anga\u017euju na na\u010din druga\u010diji od dominantnog koji je uspostavljen monopolom zapo\u0161ljavanja (svakako i nasilja) u dr\u017eavnim institucijama i stvaranja poslovnih (\u010desto sumnjivih) prilika, kojima raspola\u017ee samo partija na vlasti, ali ne i one koje su opozicione. Jo\u0161 uvek nas iznena\u0111uje \u0161to se i aktivisti sli\u010dno pona\u0161aju, a trebalo bi da budu prvi koji \u0107e ljudima pri\u0107i, izneti im predloge i zajedno sa njima ne\u0161to uraditi na planu politike. Humanitarne akcije koje uglavnom sprovode jesu va\u017ene i neophodne, ali ljude ne treba tretirati samo kao primaoce pomo\u0107i, ve\u0107 ih uklju\u010divati i u politi\u010dke procese.<\/p>\n

Politiku, dakle, ni aktivisti ne razdvajaju od teorije i nauke, a pogotovo kada je u pitanju ono \u0161to Lazaris naziva\u00a0marksisti\u010dkim klasizmom<\/em>, dakle Marksovom teorijom o proletarijatu kao revolucionarnoj klasi, sposobnoj da porazi bur\u017eoaziju i da ostvari diktaturu proletarijata, a zatim da se sa nestankom privatnog vlasni\u0161tva uspostavi besklasno, komunisti\u010dko dru\u0161tvo. Lazaris, kada govori o suo\u010davanju sa sada\u0161njo\u0161\u0107u, sa onim \u0161to danas postoji, se suo\u010dava i sa onim \u0161to danas vi\u0161e nije na delu. Tako danas, po njemu, vi\u0161e ne postoji revolucionarna politi\u010dka mo\u0107 industrijskog proletarijata koji \u0107e kroz osloba\u0111anje samog sebe osloboditi \u010ditavo \u010dove\u010danstvo. Realna, stvarna iskustva su to pokazala: ukidanje privatnog vlasni\u0161tva nije dovelo do ukidanja dr\u017eave i do besklasnog dru\u0161tva, kao \u0161to socijalisti\u010dke dr\u017eave nisu dovele do komunizma. Me\u0111utim, ako vi\u0161e ne mo\u017eemo govoriti o marksisti\u010dkom klasizmu, o bur\u017eoaskom mo\u017eemo. Danas je na delu bur\u017eoaski klasizam koji se identifikuje tako\u0111e kroz upotrebu klasnih pojmova i klasne borbe, ali bez teza o diktaturi proletarijata i odumiranju dr\u017eave. Sa njim je neophodno suo\u010diti se, jer je on postao klasifikacionizam koliko i antagonizam, odnosno klasizam dr\u017eave (etatisti\u010dki klasizam<\/em>). On deli, razdvaja, cepa i antagonisti\u010dki se suprotstavlja ljudima koje bri\u0161e iz svog registra, a to \u010dini tako \u0161to bri\u0161e figure na kojima se zasnivalo njihovo pravo. Drugim re\u010dima, opstajanje bur\u017eoaskog klasizma zamagljuje pitanje dr\u017eave danas sa kojom i treba da se suo\u010dimo, jer je upravo ona ta koja je antagonisti\u010dna prema svemu onome \u0161to joj nije pot\u010dinjeno niti je pod njom sastavljeno i organizovano. Dodajmo i to da je bur\u017eoaski, dr\u017eavni klasizam dominantna i ekskluzivna intelektualnost heterogenog koja je vo\u0111ena dru\u0161tvenim naukama uz podr\u0161ku filozofije. Dakle, on se dovr\u0161ava u dr\u017eavi i ni na koji na\u010din se ne suo\u010dava sa njom, dok je politika koja se u ovim okvirima razvija izborna i parlamentarna, a forma organizovanja partija, koja danas, ma koliko radikalna, uveliko pripada prostoru dr\u017eave, a ne ljudima. Me\u0111utim, moraju li organizovane inicijative danas biti isklju\u010divo parlamentarne?<\/p>\n

Danas je subjektivni kapacitet ljudi bez sopstvene organizacije, a po\u0161to politika uvek podrazumeva organizaciju, mo\u017eemo se upitati da li je on i bez politike. Ljudi se okupljaju, protestuju, izlaze na ulice i glasaju na izborima. To je ne\u0161to \u0161to je Lazaris uo\u010dio u Francuskoj, kao i mi u Srbiji, i nazvao ga \u201eve\u0107inskim fenomenima\u201c. Me\u0111utim, dogodili su se \u017duti prsluci, a onda i Kabildosi u \u010cileu. U pitanju su mesta na kojima su se mogle \u010duti re\u010di ljudi, re\u010di koje su problemati\u010dne i koje nije izgovorila nikakva vlast (ni akademska, ni medijska, ni politi\u010dka) i koje su jo\u0161 uvek u disperzivnom stanju, ali je izvesno da odolevaju prostoru dr\u017eave. \u017duti prsluci odbijaju svaki oblik organizacije jer u njoj vide nagove\u0161taj hijerarhije koja je osnovna odlika vlasti. Danas u Francuskoj ljudi tako\u0111e odbijaju la\u017ei koje im dr\u017eava tokom pandemije servira i ne tra\u017ee istinu od nje, jer smatraju da istina vi\u0161e ne mo\u017ee biti odlika vlasti. Me\u0111utim, u Srbiji imamo upravo suprotnu stvar: ljudi znaju da ih dr\u017eava la\u017ee, ali od nje ipak zahtevaju istinu, istinu koju ona vi\u0161e ne mo\u017ee da im pru\u017ei. Mo\u017eemo pretpostaviti da je zbog toga tra\u017ee od druge, bolje dr\u017eave, one do koje bi se do\u0161lo uspostavljanjem uslova \u201eza dobre i fer izbore\u201c, me\u0111utim, ti uslovi se zahtevaju od same vlasti, one koja je izbore i o(ne)mogu\u0107ila. \u010cini se da se ovakvim zahtevima apeluje i priziva ne\u0161to \u0161to je nemogu\u0107e i \u0161to odr\u017eava stanje stvari, nasuprot mogu\u0107em koje je u osnovi svake politike, pa i one koja je na strani ljudi. Ta nemogu\u0107nost koja postaje nemo\u0107 je toliko prihva\u0107ena da ni u jednom trenutku u Srbiji nismo mogli \u010duti:\u00a0Vu\u010di\u0107u, demission<\/em>!<\/p>\n

Organizacija je u politici neophodna i ona je uvek rezultirala jednim \u201emi\u201c. Kolektiv, preskripcija, odluka, jedno \u201eIdemo!\u201c i sada \u010ditamo \u2013 jedno \u201emi\u201c. Odsustvo mest\u00e2 politike (na distanci od dr\u017eave) i odsutnost organizacije i tog \u201emi\u201c jeste nalaz ili uvid iz Lazarisovog suo\u010davanja sa sada\u0161njim i pozicijom koja je \u201enakon politi\u010dke organizacije\u201c. On za sebe ka\u017ee da nema organizaciju, jer organizacija bez politi\u010dke linije nije politi\u010dka, i konstatuje slede\u0107e:<\/p>\n

\u201eAko se vratim na subjektivno bez organizacije i ako je organizacija iz poretka \u2018mi\u2018\u2026 \u0161ta je sa subjektivnim bez \u2018mi\u2018? Mo\u017eda tako prelazimo na poredak \u2018ja\u2018. Nakon organizacije u smislu Politi\u010dke organizacije, pre\u0161li smo iz poretka \u2018mi\u2018 u poredak \u2018ja\u2018. Svako deluje ili interveni\u0161e u svoje ime: niti je pristalica, niti je \u010dlan.\u201c<\/em><\/p>\n

Dakle, u trenutnoj situaciji vi\u0161e ne postoji kolektiv, ni subjekt, niti jedno \u201emi\u201c koje je mogu\u0107e identifikovati. Deluje li stoga situacija bezizlaznom? Lazaris smatra da je potrebno tra\u017eiti izlaz suo\u010davaju\u0107i se sa njom; sada se radi o tome da je svako \u201eja\u201c za\u00a0drugo<\/em>\u00a0\u201eon\u201c (a svako \u201eon\u201c ili \u201eona\u201c je tako\u0111e jedno \u201eja\u201c) i da je zato potrebno ne\u0161to\u00a0tre\u0107e<\/em>\u00a0\u2013\u00a0tre\u0107e mesto<\/em>\u00a0na kome se mo\u017eemo sresti, razgovarati, obratiti jedni drugima i mo\u017eda jedni drugima ne\u0161to predlo\u017eiti. To je ono \u0161to bi danas moglo biti mogu\u0107e, pa onda i mogu\u0107e za mi\u0161ljenje politike.<\/p>\n

Kada Silven Lazaris u\u00a0Hronologijama sada\u0161njosti<\/em>\u00a0stavlja na proveru temeljne kategorije\u00a0Antropologije imena<\/em>\u00a0kako bi video \u0161ta je to \u0161to je zastarelo u odnosu na period kada je bilo politike u interiornosti, on to \u010dini da bi\u00a0proglasio<\/em>\u00a0kraj, da je ne\u0161to gotovo i zavr\u0161eno, kako bi se napravio prostor za ne\u0161to novo \u0161to je mogu\u0107e preduzeti, re\u0107i i misliti u dana\u0161njoj situaciji. Dakle, danas postoji ono subjektivno, pa mo\u017eda i politika (postavlja se pitanje da\u00a0kada misle politiku, da li danas ljudi misle dr\u017eavnu politiku<\/em>?), \u010dak i ako ne vidimo organizaciju na strani ljudi. Zato u poslednjem predavanju u ovoj knjizi pod nazivom \u201eNakon Politi\u010dke organizacije\u201c Lazaris i postavlja pitanja koja se ti\u010du sada\u0161njosti:\u00a0koja je subjektivnost danas mogu\u0107a i koje su prakse sa stanovi\u0161ta ljudi mogu\u0107e u odnosu na dr\u017eavu<\/em>? Za njega, ono \u0161to je danas mogu\u0107e jeste rad na ispitivanju ve\u0107inskih fenomena koji su etatisti\u010dka pojava, odnosno pronala\u017eenje na\u010dina na koji je mogu\u0107e pri\u0107i tim fenomenima\u00a0onakvim kakvi jesu, pa onda i ljudima takvim kakvi jesu<\/em>, da bi se razumelo kakvo je subjektivno mi\u0161ljenje ljudi s obzirom na vlast, dr\u017eavu, izbore itd. Pristup u subjektivnosti bi otvorio mogu\u0107nost da se ovo mi\u0161ljenje ljudi ne smatra automatski upisanim u registar saglasja sa dr\u017eavom, jer ono ipak dolazi iz njihove singularne intelektualnosti. Na taj na\u010din Lazaris i pronalazi kategorije do kojih je do\u0161ao analiziraju\u0107i iskaze \u017dutih prsluka tokom masovnih protesta u Francuskoj koji su se desili neposredno nakon odr\u017eavanja ovih predavanja \u2013\u00a0moral<\/em>\u00a0koji oduzimaju od nemoralne vlasti i pripisuju ga sebi, dovode u pitanje\u00a0legitimitet<\/em>\u00a0vlasti, dr\u017ee do nereprezentacijskog karaktera sopstvenih praksi, kao i do onog\u00a0nacionalnog<\/em>\u00a0koje se ti\u010de svih ljudi u Francuskoj. Mo\u017eda je takvim pristupom mi\u0161ljenju ljudi i njegovom identifikovanju mogu\u0107e predlo\u017eiti distanciranje od ve\u0107inskih fenomena, od praksi fokusiranih isklju\u010divo na prostor dr\u017eave, a zatim i predlo\u017eiti drugo. I zaista, Lazaris zavr\u0161ava\u00a0Hronologije sada\u0161njosti<\/em>, predla\u017eu\u0107i traganje za prostorima druga\u010dijim od dr\u017eave, onih koji bi bili na distanci od nje, kao i rad na pronala\u017eenju kreativnosti, invencija i inspiracija, prostora mogu\u0107e pozitivnosti ljudi u odnosu na strukture, vlast i na dr\u017eavu.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U BETON-u BR.225 koji je objavljen u dnevnin novinama Danas u sredu 25. novembra 2020, objavljen je tekst Grupe za konceptualnu politiku o novoj knjizi, prevodu sa francuskog jezika. Pi\u0161e: Grupa za konceptualnu politiku HRONOLOGIJE SADA\u0160NJOSTI SILVENA LAZARISA Pred doma\u0107om […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2203,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[44,35,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/beton-za-web2.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2820"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2820"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2820\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2203"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2820"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2820"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2820"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}