{"id":2754,"date":"2020-08-05T16:38:58","date_gmt":"2020-08-05T16:38:58","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2754"},"modified":"2020-08-07T06:38:38","modified_gmt":"2020-08-07T06:38:38","slug":"gkp-vlast-je-po-pravilu-daleko-od-istine-ljudi-komentar-predloga-antropologa-sylvaina-lazarusa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/preporucujemo\/gkp-vlast-je-po-pravilu-daleko-od-istine-ljudi-komentar-predloga-antropologa-sylvaina-lazarusa\/","title":{"rendered":"GKP: Vlast je po pravilu daleko od istine ljudi – Komentar predloga grupe “Nekoliko nas” i Sylvaina Lazarusa"},"content":{"rendered":"

Vlast je po pravilu daleko od istine ljudi<\/b><\/i><\/span><\/span><\/span><\/span> \u2013 Istina mo\u017ee biti na strani ljudi<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Komentar i refleksija predloga grupe “Nekoliko nas”, Pariz, Francuska<\/span><\/span><\/span><\/em><\/p>\n

\u201e<\/span>U politici vlade protiv koronavirusa (odluka o odr\u017eavanju op\u0161tinskih izbora neposredno pre zatvaranja, skandal u stara\u010dkim domovima, nedostatak maski, nesposobnost na svim nivoima), dr\u017eava je do\u017eivela veliki neuspeh u pogledu zdravlja ljudi koji su bili izlo\u017eeni riziku.<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c<\/span><\/span><\/span> Ovo je jedan od uvida koje je iznela grupu <\/span><\/span><\/span>Nekoliko nas (Quelques-uns) <\/i>zajedno sa<\/span><\/span><\/span> antropologom i politi\u010dkim aktivistom iz Francuske, Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus). Kako GKP sa njim sara\u0111uje godinama, ovi uvidi su predo\u010deni i nama. Oni se ti\u010du aktuelne situacije u Francuskoj vezano za pandemiju, i \u010dinjenice da je dr\u017eava podbacila u spre\u010davanju \u0161irenja virusa i u brizi za zdravlje ljudi. Ali se ti\u010de i ljudi pred koje \u0107e biti stavljen predlog: \u0161ta je mogu\u0107e uraditi u ovoj situaciji?, jer se ne mo\u017ee smatrati dovoljnim ukoliko kao jedini ishod ove situacije budemo imali revoltiranost ljudi postupcima i politikom vlade. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Da li uvid o neposobnosti vlasti da se nosi sa pandemijom mo\u017ee da se izjedna\u010di sa situacijom u Srbiji? A potom, da li sli\u010dan predlog ima smisla izneti pred ljude ovde i koji bi to predlog bio?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u0160irenje virusa je u\u010dinilo situaciju globalnom, a njegovo suzbijanje je <\/span><\/span><\/span>lokalizovano<\/i><\/span><\/span><\/span> i svedeno na mere koje svaka dr\u017eava putem zdravstvenog sistema i odluka vlade uvodi i sprovodi. Maske i sredstva za dezinfekciju su i u Srbiji nedostajale na po\u010detku pandemije, respiratori tako\u0111e; i dan danas postoji opravdana sumnja da vlast manipuli\u0161e podacima o broju zara\u017eenih i umrlih; medicinari su izlo\u017eeni pritiscima ukoliko iska\u017eu bilo \u0161ta \u0161to bi odudaralo od onoga \u0161to javnosti predo\u010davaju njihove kolege u dr\u017eavnom Kriznom \u0161tabu; nakon vanrednog stanja, mere za\u0161tite su naglo <\/span><\/span><\/span>ubla\u017eene<\/span><\/span><\/span><\/span> zbog izbora i fudbalskih derbija nakon kojih se situacija sa brojem zara\u017eenih i umrlih otela kontroli \u0161to je rezultiralo progla\u0161enjem vanredne situacije u preko 30 gradova u Srbiji. Reakcija ljudi je tako\u0111e bila sli\u010dna onima koje smo mogli da vidimo u drugim zemljama pogo\u0111enim pandemijom, u Francuskoj tako\u0111e: u 20 h se aplaudiralo i istovremeno uzvikivalo \u201eMakron, ostavka!\u201c, \u0161to je parola koju su neposredno pre pandemije na protestima izneli <\/span><\/span><\/span>\u017duti prsluci<\/i><\/span><\/span><\/span>. U Srbiji se tako\u0111e u 20 h aplaudiralo medicinarima, a pet minuta posle se lupalo u \u0161erpe da bi se izrazilo nezadovoljstvo zbog restriktivnih mera vlasti. Ali, desilo se jo\u0161 ne\u0161to, specifi\u010dno, a to je da je u 20:30 h vlast organizovala svoje proteste kao reakciju na proteste ljudi, paljenjem baklji na krovovima <\/span><\/span><\/span>posebno<\/span><\/span><\/span><\/span> izabranih zgrada. <\/span><\/span><\/span>Revan\u0161izam<\/i><\/span><\/span><\/span> vlasti prema ljudima koji su iskazali svoje nezadovoljstvo je evidentan i mo\u017eda predstavlja srpski (ili pak i isto\u010dnoevropski?) specifikum, po kojem \u201e<\/span><\/span><\/span>narod nikada nije u opoziciji<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c, \u0161to zna\u010di da vlast deli ljude na one koji su joj verni (uglavnom \u010dlanovi ve\u0107inske partije, ali su to i ljudi uhva\u0107eni u <\/span><\/span><\/span>kapilarne mre\u017ee <\/i><\/span><\/span><\/span>koju ova stranka razvija) i na opoziciju (onaj ko nije uz vlast, ne samo da se ne ubraja, ve\u0107 biva isklju\u010den i prokazan).<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na\u0161e kolege iz Francuske smatraju da \u201e<\/span><\/span><\/span>denunciranje la\u017ei dr\u017eave nije bezna\u010dajno, i mo\u017eemo se zapitati hoc\u0301e li ono \u0161to se dogodilo<\/i><\/span><\/span><\/span> (…) transformisati odnos ljudi prema kredibilitetu dr\u017eave.\u201c On je tu jasan: izazivanje dr\u017eave zbog njenih la\u017ei i njihovo osporavanje predstavljaju reakciju ljudi i ta reakcija je va\u017ena, ali sama po sebi ne predstavlja \u201e<\/span><\/span><\/span>subjektivni kapacitet ljudi<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c, dakle, ne\u0161to \u0161to bi ljudi sami inovirali i izgradili. Recimo, <\/span><\/span><\/span>\u017duti prsluci<\/i><\/span><\/span><\/span> su bili ti koji su izneli pitanje morala koji je na njihovoj strani a ne na strani vlasti, kao i pitanje legitimiteta koji su oduzeli od dr\u017eave i pripisali ga sebi.<\/span><\/span><\/span> <\/i>Tokom perioda pandemije, jedan od iskaza ljudi je bio \u201e<\/span><\/span><\/span>Vlast ne\u0107e da \u010duje na\u0161u istinu!<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c, dakle, ljudi smatraju da imaju istinu i da je znaju. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U Srbiji postoji sna\u017ena reakcija vlasti na svako izra\u017eeno nezadovoljstvo, a gotovo je osvetni\u010dki sklona revan\u0161izmu prema ljudima, \u0161to zna\u010di da je njen antagonizam sna\u017ean i da je uperen prema svemu \u0161to nije pod njenom kontrolom. Me\u0111utim, to ne spre\u010dava ljude da nastave da joj se antagonizmom suprotstavljaju, \u0161to zna\u010di da se prakti\u010dno vode principom politike vlasti. Zato nam se \u010desto \u010dini da je u pitanju <\/span><\/span><\/span>beskona\u010dni rat<\/i><\/span><\/span><\/span> izme\u0111u dr\u017eave i ljudi, koji nema izgleda da se zavr\u0161i mirom. Ali da li se situacija mo\u017ee, upravo zbog obostranog i <\/span><\/span><\/span>simetri\u010dnog<\/i><\/span><\/span><\/span> antagonizma, smatrati pogodnijom za ljude i za formiranje njihovog potencijalno druga\u010dijeg odnosa prema vlasti, antagonizmu i denunciranju la\u017ei dr\u017eave? U ovom trenutku ne, kao \u0161to nije sasvim jasno ni da li \u0107e se njihov odnos prema kredibilitetu dr\u017eave promeniti, jer politike koja bi bila na strani ljudi nema, dok je veliko pitanje \u0161ta je sa njihovom intelektualno\u0161\u0107u. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ovo je uvek te\u0161ko \u010duti i prihvatiti, ali je neophodno suo\u010diti se sa tim kako bi se videlo \u0161ta je ono \u0161to postoji i \u0161ta se s obzirom na to mo\u017ee uraditi. Ljudi su izrazili nezadovoljstvo najpre zbog te\u0161kih mera izolacije (vanredno stanje, policijski \u010das, potpuna zabrana kretanja za starije od 65 godina) a zatim zbog preranog popu\u0161tanja tih mera; tako\u0111e povodom manipulacije glasovima na izborima na svim nivoima vlasti, zbog la\u017ei o broju zara\u017eenih i umrlih od virusa i poku\u0161aja ponovnog uvo\u0111enja policijskog \u010dasa. Ono \u0161to se pojavilo na nivou <\/span><\/span><\/span>akcije<\/i><\/span><\/span><\/span> je poziv opozicije da se izbori bojkotuju, a zatim i okupljanje na nedavnim nasilnim protestima. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Izbori \u2013 bojkot izbora<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jedan od retkih predloga koji se pojavio je predlog opozicije da se izbori na sva tri nivoa vlasti bojkutuju (odr\u017eani su u junu), jer uslovi za fer i demokratske izbore ne postoje. To je sasvim ta\u010dno i vladaju\u0107a partija je to potvrdila osvojiv\u0161i ve\u0107inu glasova putem <\/span><\/span><\/span>kapilarne izborne mobilizacije \u2013 <\/i><\/span><\/span><\/span>kupovinom glasova, posrednim i neposrednim ucenama ljudi, organizovanjem \u010dlanova vladaju\u0107e partije da svoje potpise za izborne liste daju nekim od opozicionih partija koje su ipak odlu\u010dile da iza\u0111u na izbore. No bojkot se mo\u017ee smatrati i uspe\u0161nim, jer je upravo on pokazao grubo kr\u0161enje izbornog procesa, malu izlaznost i nelegitimnost vlasti, i pored toga \u0161to su izborna komisija i sudske instance odbile sve primedbe opozicije. Daljeg organizovanog pristupa osporavanju legitimnosti izbora i vlasti nije bilo, ni od strane opozicije niti od strane ljudi. Jedna od okolnosti koju treba uzeti u obzir je da ljudi izra\u017eavaju ogromno nepoverenje prema svim politi\u010dkim partijama i da odbijaju re\u010d \u201epolitika\u201c, bez obzira da li su glasali ili bojkotovali izbore i bez obzira da li se na neki na\u010din organizuju (obi\u010dno se to de\u0161ava na nivou lokalnih problema). <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U Francuskoj su <\/span><\/span><\/span>\u017duti prsluci<\/i><\/span><\/span><\/span> ostavili slobodu svakome od njih da odlu\u010di da li glasa ili ne na evropskim i op\u0161tinskim izborima, \u0161to za Lazarisa zna\u010di da su postojala \u201e<\/span><\/span><\/span>dva odvojena (subjektivna) individualna prostora<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c: kao <\/span><\/span><\/span>\u017duti prsluk<\/i><\/span><\/span><\/span> i kao francuski dr\u017eavljanin sa pravom glasa. Ta odluka je bila na svakom pojedincu a generisali su je sami ljudi, dok je u Srbiji predlog za bojkot do\u0161ao od dela opozicionih partija naspram kojeg su se ljudi opredeljivali, glasali ili pak ne. Dominantna organizacija je partijska, a na strani ljudi se nije generisao bilo kakav predlog osim sopstvenog opredeljenja da glasaju ili bojkotuju izbore. Zato bismo mogli re\u0107i da je postojao samo jedan subjektivni i individualni registar \u2013 <\/span><\/span><\/span>srpski dr\u017eavljanin sa pravom glasa<\/i><\/span><\/span><\/span> koga \u0107e ovaj dati ili ga uskratiti. S obzirom na podelu ljudi koja postoji u Srbiji (preko 2 miliona glasa\u010da vladaju\u0107e partije i svi ostali) i s obzirom da se pravo<\/span><\/span><\/span>m<\/span><\/span><\/span><\/span> glasa manipuli\u0161e, mo\u017eda je ovo teren na kojem bi bilo mogu\u0107e raditi: glasanje na izborima ili bojkot kao praktikovanje prava svih (punoletnih) gra\u0111ana i insistiranje da oni budu prepoznati kao srpski dr\u017eavljani, jer sada nije tako. Gra\u0111ani sami sebe ubrajaju? Pojavio se poneki iskaz vezan za ovo, ali sporadi\u010dan i nije vodio bilo kakvoj organizaciji, a ako ga gra\u0111ani i izgovore, on se uglavnom odnosi na dolazak drugih, novih i boljih predstavnika koji bi ih kona\u010dno ubrojali u srpske dr\u017eavljane sa pravom glasa.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Pitanje grupe “Nekoliko nas” je konkretno: da li je mogu\u0107e uspostaviti novi na\u010din razmi\u0161ljanja o izborima i o odnosu ljudi prema glasu na izborima? Jer pored saznanja da su izbori pokradeni i da se glasovima manipulisalo, ljudi i dalje izbore smatraju va\u017enim mestom svog izja\u0161njavanja. Umesto da to upisujemo u registar saglasja sa dr\u017eavom i njenom politikom, da li je tu praksu mogu\u0107e posmatrati kao \u201e<\/span><\/span><\/span>singularnu intelektualnost<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c ljudi? Oni se nadaju da \u201epod uslovom identifikovanja ovog mi\u0161ljenja <\/span><\/span><\/span>i njegovih operacija intelektualnosti mo\u017eemo predlo\u017eiti kriti\u010dko distanciranje od izborne prakse \u2013 i pre svega:<\/i><\/span><\/span><\/span> predlo\u017eiti druge prakse.\u201c U tom smislu postavljamo pitanje da li je mogu\u0107e u Srbiji raditi na kriti\u010dkom distanciranju od izbornih praksi i \u0161ta bi to zna\u010dilo? Mogu li postojati drugi predlozi?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Protesti \u2013 spontanost ili manipulacija<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Da li bi distanciranjem od izborne prakse mogli da se smatraju protesti koji su nedavno odr\u017eani u Beogradu, Novom Sadu i u nekoliko drugih gradova povodom najave ponovnog uvo\u0111enja policijskog \u010dasa? Te\u0161ko, iako su se opozicija i kriti\u010dki mediji slo\u017eili da su oni predstavljali spontano okupljanje gra\u0111ana. Protesti su se odvijali ispred dr\u017eavnih institucija u nekoliko gradova i ispred Narodne Skup\u0161tine u Beogradu, gde je teren nedeljama unazad sopstvenim protestom pripremao nezavisni poslanik sa svojim pratiocima. \u010cak je poku\u0161ao da u\u0111e u zgradu Skup\u0161tine, \u0161to je bio prvi sukob sa policijom, koji se nastavio tako \u0161to ga nisu inicirali ljudi ve\u0107 organizovane grupe bliske vlasti i policija u civilu. Po na\u0161em mi\u0161ljenju, izazivanjem nasilja na protestima, dakle njihovom zloupotrebom i manipulacijom, vlast ih je oduzela od ljudi koji su iza\u0161li na ulicu da bi iskazali svoje nezadovoljstvo. Oni nisu imali mogu\u0107nost da sami odlu\u010de kakvi \u0107e protesti biti \u2013 nasilni ili ne. Zbog toga smatramo da je <\/span><\/span><\/span>protestna organizacija na\u0161eg nezadovoljstva iscrpljena<\/i><\/span><\/span><\/span>, \u0161to predstavlja osnovu javnog poziva koji je GKP uputio svima, poziva na me\u0111usobne dogovore i izno\u0161enje predloga na svakom mestu \u017eivota i rada, kako bi, s obzirom na te\u0161ku i neizvesnu politi\u010dku i zdravstvenu situaciju, utvrdili \u0161ta je to \u0161to bi za njih bilo mogu\u0107e i \u0161to bi trebalo uraditi. Mogli bismo \u010dak re\u0107i da smo indirektno dobili odgovore na ovakav predlog: od medija koji uglavnom saop\u0161tenje nisu objavili i od ljudi koji su odobravali proteste jer smatraju da me\u0111usobni razgovor i dogovori nemaju efekta. \u201eDokle \u0107emo samo sedeti i pri\u010dati!\u201c, jer potrebno je direktno se suprotstaviti vlasti. Dakle, nazna\u010dena je potreba za akcijom, za mobilizacijom, ali bez zahteva, predloga i organizacije koja bi ih podr\u017eala.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na protestima je policija uhapsila i pretukla mnoge, i huligane i gra\u0111ane koji su mirno protestovali, \u010dime je generalizovala nasilje na protestima i sakrila nasilnike. Da li bi bilo previ\u0161e re\u0107i da je vlast manipulacijom nasiljem i protestima \u017eelela da skrene pa\u017enju sa \u010dinjenice da je odgovorna za novo \u0161irenje virusa (progla\u0161enje pobede nad virusom da bi izbori i fudbalski derbiji mogli da se odr\u017ee) tako \u0161to \u0107e odgovornost podeliti sa gra\u0111anima?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Istina mo\u017ee biti na strani ljudi \u2013 da li je ljudi \u017eele?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ako je, kako tvrde na\u0161i sagovornici, pandemija otkrila da je la\u017e deo politike vlasti, da li od nje onda mo\u017eemo zahtevati da ka\u017ee istinu? Oni su sigurni da \u201e<\/span><\/span><\/span>ne mo\u017eemo niti o\u010dekivati niti tra\u017eiti od vlade bilo kakvu istinu o situaciji i \u017eivotu ljudi<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c; posle toliko la\u017ei, iluzija je pitati one koji su na vlasti da ka\u017eu istinu. Me\u0111utim, na nedavnim protestima u Srbiji, jedan od retkih zahteva demonstranata je upravo bio upu\u0107en vlasti od koje se tra\u017eilo da kona\u010dno ka\u017ee istinu. Dakle, i pored toga \u0161to znaju da vlast la\u017ee, od nje ipak o\u010dekuju istinu. Da li se istina onda o\u010dekuje od druge, bolje vlasti? Verovatno, i zato i dalje postoji poverenje u izbore, vlast i dr\u017eavu. To je saglasje koje postoji me\u0111u ljudima, koje je sadr\u017eano u \u010desto upotrebljavanoj sintagmi, a to je \u201ezarobljena dr\u017eava\u201c. Ako se sla\u017eemo sa mi\u0161ljenjem da ovu poziciju ne moramo nu\u017eno upisati u registar saglasja sa dr\u017eavom i njenom politikom, onda se postavlja pitanje na koji na\u010din je mo\u017eemo posmatrati kao \u201e<\/span><\/span><\/span>singularnu intelektualnost<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c ljudi, da bismo do\u0161li do druga\u010dijeg predloga. Za po\u010detak, treba videti \u0161ta ljudi misle i rade kada smatraju da je dr\u017eava \u201ezarobljena\u201c. \u0160ta bi se na osnovu toga moglo predlo\u017eiti \u2013 da dr\u017eava pripada svima? Da bude \u201edeljena\u201c? Ili pak da bude \u201eistinita\u201c? Me\u0111utim, to nam ne daje ni\u0161ta \u0161to bi bila istina na strani ljudi, ve\u0107 samo istina \u201edobre vlade\u201c, po\u0161to ni\u0161ta od onoga \u0161to ona radi ne mo\u017ee pripadati \u201e<\/span><\/span><\/span>mogu\u0107em sa stanovi\u0161ta ljudi\u201c<\/i><\/span><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/a>Po\u010dev od iskaza ljudi da \u201evlast ne\u0107e da \u010duje na\u0161u istinu\u201c, grupa “Nekoliko nas” je predlo\u017eila osnivanje diskusionih i akcionih grupa ljudi u okviru kojih je jasno postavljeno da je \u201e<\/span><\/span><\/span>istinit govor zadatak koji se ti\u010de samih ljudi\u201c<\/i><\/span><\/span><\/span>, a ne vi\u0161e vlasti koja je nekompatibilna sa njom. \u201e<\/span><\/span><\/span>Re\u0107i-istinu<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c <\/span><\/span><\/span>[le dire vrai]<\/i><\/span><\/span><\/span> me\u0111u ljudima<\/i><\/span><\/span><\/span>, sa naglaskom da je \u201e<\/span><\/span><\/span>ono \u0161to je re\u010deno \u2013 istina\u201c<\/i><\/span><\/span><\/span>. To bi trebalo da<\/span><\/span><\/span> budu iskazi koji situiraju i uspostavljaju nove prakse, gde se \u201e<\/span><\/span><\/span>re\u0107i istinu<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c susrec\u0301e sa pitanjem principa i delovanja, kao i efekata na upravljanje i vlast. Ovde se radi o preme\u0161tanju pitanja istine i sa dr\u017eave koja nije kompatibilna sa njom, i sa nau\u010dne eksperimentalne potvrde za koju se obi\u010dno smatra da daje istinu. Grupa smatra da je tokom izolacije re\u010deno i ura\u0111eno mnogo pravednih i korisnih stvari, a da po\u010dev od toga mora biti ozbiljnog razgovora me\u0111u ljudima i izgradnji kapaciteta koji bi bio na njihovoj strani, kako bi mogli da se suprotstave la\u017ei i nasilju vlade i njenih partija. Jedan od predloga je krenuti od pitanja koje se ti\u010de zdravlja: \u201e<\/span><\/span><\/span>kako u\u010diniti apsolutno nespornim da ono ne mo\u017ee i ne bi trebalo da bude podlo\u017eno zakonima tr\u017ei\u0161ta?<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ovaj predlog je podr\u017ean kategorijama koje Silven Lazaris razvija godinama, bave\u0107i se \u201e<\/span><\/span><\/span>politikom sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span><\/span>\u201c, \u010diji se temelji nalaze u knjizi \u201eAntropologija imena\u201c. Po\u0161to smatra da danas nema <\/span><\/span><\/span>politike u interiornosti<\/i><\/span><\/span><\/span> (politike sa stanovi\u0161ta ljudi), zajedno sa “Nekoliko nas”, on postavlja pitanje kako misliti <\/span><\/span><\/span>intelektualnost sa stanovi\u0161ta ljudi<\/i><\/span><\/span><\/span>, kada ona vi\u0161e nema podr\u0161ku ni politi\u010dke organizacije koja bi podr\u017eavala subjektivni kapacitet ljudi, ni pomenute politike. Ljudi ne\u0161to misle i ne\u0161to govore, ali jedna od njegovih kategorija, iskaz \u201eljudi misle\u201c, danas se ne mo\u017ee pripisati takvoj politici. Situacija je te\u0161ka jer je re\u010d \u201epolitika\u201c danas na strani politike dr\u017eave i parlamentarizma. Prema njihovim re\u010dima, iskaz da <\/span><\/span><\/span>ljudi misle politiku<\/i><\/span><\/span><\/span> danas strogo zna\u010di da <\/span><\/span><\/span>ljudi misle dr\u017eavnu politiku.<\/i><\/span><\/span><\/span> Me\u0111utim, to nipo\u0161to ne ozna\u010dava sam subjektivni kapacitet ljudi, njihove principe i prakse, i ne govori ni\u0161ta o onome \u0161to je na strani ljudi. Stoga postavljaju pitanje: \u0161ta ljudi misle ako to nije politika? Kako se toj intelektualnosti danas mo\u017ee pristupiti? Za njih su to <\/span><\/span><\/span>operacije intelektualnosti, mi\u0161ljenja<\/i><\/span><\/span><\/span>, koje su specifi\u010dne za trenutnu <\/span><\/span><\/span>subjektivnu singularnost<\/i><\/span><\/span><\/span> i smatra da ih je neophodno identifikovati.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nije li i kod nas situacija takva \u2013 ako ljudi misle politiku, misle je isklju\u010divo kao dr\u017eavnu politiku? Zato i s pravom postavljamo pitanje da li je mogu\u0107e rehabilitovati re\u010d \u201epolitika\u201c tako da ona bude na strani ljudi, a ne da se pripisuje samo izbornoj, partijskoj i dr\u017eavnoj praksi. Nepoverenje prema vlasti je sve ja\u010de (ili samo prema aktuelnoj vlasti?), prema politi\u010dkim partijama i svim predstavnicima i poslanicima koji se smatraju kompomitovanim i korumpiranim, a re\u010d \u201epolitika\u201c nije operativna me\u0111u ljudima. Kako tvrde na\u0161i sagovornici, nije potrebno na\u0107i re\u010d koja bi je zamenila, ve\u0107 poku\u0161ati identifikovati koje bi to singularno mi\u0161ljenje ljudi bilo s obzirom na vlast, na dr\u017eavu, izbore i vladu. \u0160ta bi to zna\u010dilo u dana\u0161njoj situaciji i kako pristupiti intelektualnosti ljudi kojima je diskusija me\u0111u njima samima nepotrebna? Za po\u010detak, tra\u017eiti ljude koji misle da je potrebna, diskutovati sa njima i izneti predloge. Jedan od njih je u pripremi.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/strong>, GKP<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Link na tekst Grupe NEKOLIKO NAS & SYLVAINA LAZARUSA: Razmi\u0161ljanja i predlog o intelektualnosti sa stanovi\u0161ta ljudi<\/a><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vlast je po pravilu daleko od istine ljudi \u2013 Istina mo\u017ee biti na strani ljudi Komentar i refleksija predloga grupe “Nekoliko nas”, Pariz, Francuska \u201eU politici vlade protiv koronavirusa (odluka o odr\u017eavanju op\u0161tinskih izbora neposredno pre zatvaranja, skandal u stara\u010dkim […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2755,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/IMG_20200803_153312-2.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2754"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2754"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2754\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2755"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2754"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2754"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2754"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}