{"id":2374,"date":"2019-07-11T15:07:12","date_gmt":"2019-07-11T15:07:12","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2374"},"modified":"2019-07-11T15:07:12","modified_gmt":"2019-07-11T15:07:12","slug":"bilten-stanar-7-grad-zrenjanin-i-njegovi-heroji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/bilten-stanar\/bilten-stanar-7-grad-zrenjanin-i-njegovi-heroji\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #7: Grad Zrenjanin i njegovi heroji"},"content":{"rendered":"

Iako formalno osnovani tek 2014. godine, mislimo da aktiviste <\/span><\/span><\/span><\/span>Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF<\/a>) <\/span><\/span><\/span><\/span><\/strong>s pravom mo\u017eemo da nazovemo \u201eveteranima\u201c, a sam ZSF pionirskom OCD. Njihovi osniva\u010di i \u010dlanovi borili su se na mnogim frontovima ljudskih i radni\u010dkih prava jo\u0161 od ‘ranih’ tranzicijskih vremena uni\u0161tavanja ostataka industrije u ovim krajevima i ova dugotrajnost \/istrajnost njihove borbe rijetki su i u mnogo \u0161irim okvirima. Kao crvena linija svih borbi o kojima mo\u017eemo \u010ditati i na njihovom sajtu (<\/span><\/span><\/span><\/span>www.zsf.rs<\/u><\/span><\/span><\/span><\/span><\/a>) provla\u010di se isticanje nu\u017enosti (gotovo apel!) u\u010de\u0161\u0107a ljudi\/gra\u0111ana u borbama za sopstvena prava \u2013 a na prvom mjestu pravo da se ljude <\/span><\/span><\/span><\/span>pita<\/i><\/span><\/span><\/span><\/span> i da oni sami odlu\u010duju o pitanjima koja ih se neposredno ti\u010du. <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zrenjanin, grad-heroj borbi za ljudska i radni\u010dka prava kao da je ponio najte\u017ee breme prvobitnog udara na radni\u010dki pokret i politiku na strani ljudi, ba\u0161 zbog relativno velike ‘gustine’ industrije u i oko grada. Slu\u010daj ‘Jugoremedije’ znaju svi koji su se po\u010detkom dvijehiljaditih interesirali za emancipatori\u010dne politike i njihov \u017eivot izvan akademskih krugova, za njihovo prihvatanje od strane radnika. \u010casopis ‘Republika’ Neboj\u0161e Popova \u010ditali smo kao studenti, a danas pokojni teoreti\u010dar dru\u0161tva, antiratni i aktivista u borbi za radni\u010dka prava bio je inspirator i idejni pokrovitelj radni\u010dkih gibanja koja je nastavio i ZSF i koja traju i do danas. Scena na kojoj nastupaju bitno je promijenjena: ‘Jugoremedija’ \u0107e, poslije inicijalnog uspjeha da koliko-toliko sa\u010duva dostojanstvo radnika koji su ju, uz u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eave od 42%, o\u017eivjeli kao a.d., najvjerovatnije biti progutana u ste\u010dajnoj magli u kojoj je imovina fabrike ponovo na dobo\u0161u i \u010dekaju se samo jo\u0161 pravne pokrivalice pa da i ona bude rasturena i prodata za onaj poslovi\u010dni dinar. Uzurpator licenci za lijekove (ina\u010de jedan od pod\u0161efova partijskog politi\u010dkog udru\u017eenja koje se ve\u0107 dugo zove eSPeeS), nematerijalne imovine ovog preduze\u0107a koju je zakupio od njega, i koju od 2016. godine i progla\u0161enja bankrota ‘Jugoremedije’ (\u010dijoj je propasti, kako to biva, i sam nemalo doprinjeo), odbija te iste licence (ina\u010de najvrijedniji dio imovine) da vrati mati\u010dnom preduze\u0107u, mudro \u0161uti i ne odgovara na pitanja, dr\u017eava se brani nenadle\u017eno\u0161\u0107u u stvarima zbog kojih dr\u017eave, ina\u010de, u normalnom svijetu i postoje, a radnici \u010diji \u017eivoti \u0107e na ovaj na\u010din biti dodatno uni\u0161teni, kao da vi\u0161e ne predstavljaju ni onu famoznu ‘kolateralnu \u0161tetu’, ve\u0107 prije <\/span><\/span>pokaznu vje\u017ebu<\/i><\/span><\/span> svima onima koji se usude usprotiviti ovom ‘novom valu’ \u010di\u0161\u0107enja na\u0161eg dru\u0161tva od svakog oblika svojine koja nije \u010disto i najbrutalnije privatna. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na rubovima radni\u010dke borbe iz ove faze, ZSF se danas i dalje bavi stanjem radni\u0161tva u manjim privatnim firmama, sa posebnim naglaskom na zabranama sindikalnog organizovanja, povredama radni\u010dkih prava od visine najamnina, ugro\u017eavanja prava osjetljivih grupa radnika (trudnice, invalidi), ali i onim pitanjima koja prevazilaze okvire \u010disto radni\u010dkih prava. Organizuju javne doga\u0111aje i trbine kojima poku\u0161avaju da obavijeste i osvijeste ljude na to koja su im prava i na koji na\u010din se danas ugro\u017eavaju od strane onih koji bi da su stoprocentni vlasnici uslova \u017eivota svih onih kojima, navodno, tek obezbje\u0111uju i organiziraju uslove za rad. Objavljuju svoje biltene i pi\u0161u tekstove na veoma posje\u0107enom sajtu, te analiziraju propise i zajedno sa ljudima organiziraju radionice na kojima u\u010de kako se izboriti sa deregulacijskim tendencijama kojima vladaju\u0107a elita, metodom spr\u017eene zemlje, nastoji o\u010distiti teren i pripremiti ga za finalni privatizacijski udarac. Bave se i komunalnim temama, a ako se uzme u obzir hroni\u010dno katastrofalno stanje sa pitkom vodom \u0161to predstavlja otvorenu ranu na Zrenjaninu (otkako za njega znamo), onda je jasno da te komunalne teme zadiru i u same temelje \u017eivota ljudi ne vi\u0161e kao dru\u0161tvenih, nego i biolo\u0161kih bi\u0107a. Pored pitanja vode, nismo mogli a da se ne osvrnemo i na u javnosti u skorije vrijeme najvidljiviju borbu za ‘simboli\u010dke temelje’ grada i antifa\u0161isti\u010dku tradiciju koju, ipak, ba\u0161tini u obliku skoro okon\u010dane borbe za pravo da se ljudi pitaju \u017eele li zadr\u017eati ime svog grada ili ga mijenjati. Ova borba kao da je malo prenula iz drijeme\u017ea stanovnike Zrenjanina, pa se sada otvaraju i neka druga pitanja o kojima smo \u017eeljeli saznati ne\u0161to vi\u0161e. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zbog svega toga smo posjetili prijatelje iz ZSF u njihovim prostorijama u Zrenjaninu, gradu koji je po\u010detkom dvijehiljaditih bio uzor za Novi Sad, u to vrijeme bio potpuno ispra\u017enjen od svijesti radnika o tome da je mogu\u0107e bilo \u0161ta drugo sem onoga \u0161to se name\u0107e od strane vlasti i privatizacijskih krugova. Sa Branislavom Marku\u0161om i Miroslavom Samard\u017ei\u0107em pri\u010dali smo o stanju na zrenjaninskoj politi\u010dkoj sceni i perspektivama i tendencijama danas postoje\u0107ih organizacija (mahom civilnog dru\u0161tva) u aktivisti\u010dkom i politi\u010dkom smislu, a onda naknadno i formulirali nekoliko pitanja koja, skupa sa odgovorima koje smo dobili, prenosimo u cijelosti. Odgovore nam je poslao Brane Marku\u0161<\/strong>.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>Pitaju li ljudi vlast (za zdravlje) \u010dak i kada ih je malo ili tek nekoliko?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b><\/span><\/span>: Prvo se mora re\u0107i, bar iz na\u0161eg ugla gledanja, \u0161ta je vlast, pogotovo \u201ena lokalu\u201c. Za\u0161to je to bitno? Zato \u0161to se oni pona\u0161aju kao agenti svojih partija, a ne kao gra\u0111anski predstavnici, tako da ovo \u201ena lokalu\u201c ne zna\u010di gra\u0111anima ni\u0161ta jer gotovo po pravilu nema ko da ih \u010duje i onda je vi\u0161e nago jasno za\u0161to se \u201etakvima\u201c niko i ne obra\u0107a. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zato bih odmah nedvosmisleno rekao: ne da slabi uticaj ljudi na odluke lokalne vlasti nego takvog uticaja nema. Znam da \u0107emo se odmah setiti primera Zrenjanina i otpora gra\u0111ana prema promeni imena grada ili par protesta oko nekih izgadnji splavova. Tu je uticaj gra\u0111ana pobedio poku\u0161aje da politi\u010dari nametnu svoja re\u0161enja bez gra\u0111ana, iz o\u010digledno svojih li\u010dnih interesa. Ali to ne bi tebalo da budu po neki \u201esvetli\u201c primer ve\u0107 svakodnevna stvar. Dakle iz tog razloga tvrdim da su gra\u0111ani pre svega namerno isklju\u010deni u dono\u0161enju odluka. Skup\u0161tinske debate u lokalnoj skup\u0161tini grada ne mo\u017eete \u010duti, sve odluke vlasti na lokalu saznate tek kada se one donesu. To se najbolje vidi kada je Predsednik dr\u017eave prilikom posete povodom postavljanja kamena temeljca jednoj fabrici dao javno svoje mi\u0161ljenje o promeni imena grada i kada se cela stvar oko toga \u201esmirila\u201c.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Razlika od 2000-ih ipak postoji. Gra\u0111ani su nakon petooktobarskih promena imali neki \u201ekult\u201c ulice. Se\u0107am se da je do\u010dek Nove 2001. godine bio najve\u0107i skup ljudu u Zrenjaninu. Ljudi su ose\u0107ali neko zajedni\u0161tvo i jedinstvo i o\u010dekivanja da \u0107e biti bolje. Pre svega svi smo o\u010dekivali participaciju gra\u0111ana u svakodnevom \u017eivotu. To je brzo nestalo, u Zrenjaninu je to usledilo nakon privatizacije. Mnoga preduze\u0107a su jedno za drugim odlazila u ste\u010daj. Radnici su odlazili na biro i gubili posao. Tako je vlast razbila solidarnost i jedinstvo gra\u0111ana kada su u pitanju gradski problemi jer su gra\u0111ani vodili bitku oko egzistencije i potrage za poslom. Svako je vodio svoju \u201ebitku\u201c. Jeste to period \u0161trajkova ali iz tih \u0161trajkova nije nastajala nova ideja ili snaga koja bi imala podr\u0161ku zajednice, ve\u0107 su to bile borbe svaka za sebe. Zato smo i utonuli u \u201epasivizaciju\u201c 2012. godine. Danas nedostaju mladi ovom gradu, kao i vera svih ostalih u promene.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>Organiziraju li se ljudi?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b><\/span><\/span>: Ljudi su generalno vrlo pasivni. To je meni i razumljivo. Evo vrlo jasnog obja\u0161njenja kroz jedan primer iz na\u0161eg lokala. Nadomak Zrenjanina nalazi se selo sa 800-900 stanovnika, Belo Blato, ve\u0107inom slova\u010dke narodnosti. Danas samo u gradu Be\u010du \u017eivi oko 130 osoba iz tog sela starosti od 25-35 godina. Kada taj najproduktivniji deo stanovni\u0161tva fali, te\u0161ko da postoje samoorganizovanje i delovanje.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Veliki broj ljudi ima i veliku rezervu od protesta, tribina i javnih doga\u0111aja jer se godinama de\u0161ava da su na \u010delu takvih doga\u0111aja ljudi iz politike, a narod to onda s nevericom prihvata, jer ne veruje da su politi\u010dari iskreni u svojim borbama. Moje mi\u0161ljenje je da je, recimo, to glavni razlog \u0161to su trenutno protesti za pija\u0107u vodu bez ve\u0107e podr\u0161ke gra\u0111ana. Nema u politi\u010dkom delovanju novih lica, nema alternative. Biv\u0161i radikali i demokrate su naprednjaci, biv\u0161e demokrate su sada levi\u010dari i sl.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zrenjaninski socijalni forum je uspeo da izdejstvuje podr\u0161ku za svoju inicijativu krajem pro\u0161le godine vezanu za <\/span><\/span><\/span>promenu <\/span><\/span><\/span>Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, u delu koji se odnosi na utvr\u0111ivanje i <\/span><\/span><\/span>promenu <\/span><\/span><\/span>naziva naseljenih mesta. (Sl. glasnik RS, br. 129\/2007, 18\/2016 i 47\/2018). Naime, ovim zakonom utvr\u0111eni su nazivi op\u0161tina i <\/span><\/span><\/span>gradova<\/span><\/span><\/span>, nazivi naseljenih mesta i katastarskih op\u0161tina, kao i na\u010din njihove <\/span><\/span><\/span>promene<\/span><\/span><\/span>. Zahvaljuju\u0107i dosada\u0161njoj proceduri bila je mogu\u0107a \u010desta i nedemokratska <\/span><\/span><\/span>promena <\/span><\/span><\/span>naziva, \u0161to je po nama imalo mnogo \u0161tetnih ekonomskih, dru\u0161tvenih i politi\u010dkih posledica. Naziv naseljenog mesta je njegovo bitno oble\u017eje, on predstavlja zna\u010dajan deo identiteta neke sredine i ljudi koji u njoj \u017eive, zbog toga je neophodno da oni koji su najzainteresovaniji imaju pravo da se izjasne na referendumu da li \u017eele promenu ili ne. Dakle, naziv naseljenog mesta mogao se promeniti samo izmenom Zakona koji ne predvi\u0111a obavezno izja\u0161njavanje gra\u0111ana o ovom pitanju. Na\u0161 predlog je bio da inicijativu za promenu naziva naseljenog mesta utvr\u0111enog ovim zakonom mo\u017ee pokrenuti skup\u0161tina jedinice lokalne samouprave, gra\u0111ani, mesna zajednica i drugi zainteresovani organi zajednice. Tra\u017eili smo da je neophodno da Zakon bude dopunjen odredbom po kojoj \u0107e, pre utvr\u0111ivanja predloga za izmenu Zakona, biti obavezno odr\u017eavanje konsultativnog referenduma u naselju \u010diji naziv se menja. U tom slu\u010daju Narodna skup\u0161tina raspolaga\u0107e potrebnim informacijama o stavovima gra\u0111ana o ovoj temi. Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila ve\u0107ina bira\u010da koja je glasala, pod uslovom da je glasalo vi\u0161e od polovine ukupnog broja bira\u010da. Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skup\u0161tina jedinice lokalne samouprave je ne mo\u017ee staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu su\u0161tinu u narednom periodu od godinu dana od dana dono\u0161enja odluke. Dakle ovo su gra\u0111ani podr\u017eali jer u tome nisu prepoznali nikakve li\u010dne interese, nikakvu politi\u010dku partiju i sl. <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u201ePotencijal\u201c bi bio za ubudu\u0107e ba\u0161 u tome da se gra\u0111ani izja\u0161njavaju na najni\u017eem nivou vlasti u MZ gde su kom\u0161ije, sustanari, a ne politi\u010dki konkurenti. Tu je lak\u0161e prepoznati iskrenost.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>\u017divi li politika jo\u0161 uvijek u lokalnim sredinama? Ali stvarno.<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b><\/span><\/span>: Izgleda\u0107e vrlo banalno ali na\u0161a saradnja sa MZ je uspevala zahvaljuju\u0107i li\u010dnim kontaktima sa sekretaricama MZ. Zahvaljuju\u0107i poznanstvu i razumevanju pre svega njih, mi smo uspeli da \u201eosvojimo\u201c te prostore u MZ i da gra\u0111anima poku\u0161amo da damo priliku da ka\u017eu svoje mi\u0161ljenje i uka\u017eu na svoje probleme. Stoga se na\u0161e anga\u017eovanje i svelo samo na nekoliko MZ. Tako se ispostavilo da su gra\u0111ani najaktivniji ispred svoje ku\u0107e. Mnogi su zamerali da se na\u0161e tribine svode na komunalne probleme ali priznajmo sva politika polazi od mesta stanovanja i tog okru\u017eenja. Gra\u0111ani su spremni na svoje anga\u017eovanje samo kada ih ne\u0161to li\u010dno \u201e\u017eulja\u201c. To i jeste problem jer je dana\u0161nja politika uspela da \u201eugasi\u201c solidarnost i povezivanje ljudi. Tako\u0111e, zatvorenost bilo kakvog medijskog prostora ljudima ne daje priliku da saznaju gotovo ni\u0161ta jedni o drugima, tako da je na maloj teritoriji kao \u0161to je MZ mogu\u0107e te probleme najlak\u0161e prevazi\u0107i. Gra\u0111ani su tu najaktivniji, znati\u017eeljni su, jer su tu blizu \u201eproblema\u201c. Tako\u0111e treba biti otvoren i iskren, ne ulaze\u0107i za\u0161to je tako, da su gra\u0111ani danas tako raspolo\u017eeni da \u0107e vi\u0161e njih do\u0107i na sastanak o upraviteljima zgrada nego na tribinu o izborima. Da \u0107e vi\u0161e do\u0107i na na\u0161u tribinu o vodi koju je vodio in\u017einjer iz vodovoda nego na skup politi\u010dke opozicije gde su o toj temi govorili lokalni poslanici. Od politi\u010dara se danas ne o\u010dekuje istina, jer kao \u0161to sam rekao ranije, oni su agenti svoji lidera i stranaka. Od sastanaka u MZ je o\u010dekivanje manje i vera u re\u0161enje ve\u0107a. Deluje se sa kom\u0161ijama sa ljudima koje znate i od kojih o\u010dekujete najve\u0107u solidarnost. Mogu\u0107e je u takvim aktivnostima onda \u201eisprovocirati\u201c nekoga iz lokalne vlasti da uzme u\u010de\u0161\u0107e na tim sastancima. Tako su gra\u0111ani na na\u0161im tribinama imali makar neku priliku da uspostave dijalog sa lokalnim funkcionerima. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Mislim da bi tu bila realna \u0161ansa za lokalno politi\u010dko delovanje (taj prostor je ZSF najvi\u0161e koristio) iako su stranke \u201ezarobile\u201c savete MZ ali njihov uticaj tu je najmanji. Po meni MZ mogu biti predmet najboljeg delovanja samoorganizovanih gra\u0111ana, ne samo kada je politika u pitanju ve\u0107 i sport i kultura.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>\u0160ta je to \u0161to ostaje od \u201eborbe za ime\u201c?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF:<\/b><\/span><\/span> Inicijativa za promenom imena grada u Petrovgrad do\u0161la je od desni\u010darskih organizacija, a gradona\u010delnik kao da je jedva do\u010dekao. Ti poku\u0161aji traju poslednje dve godine. Koreni toga su po meni u rehabilitaciji saradnika okupatora i ravnogorskog pokreta. \u017dena koja je izdala \u017darka Zrenjanina nedavno je rehabilitovana. Paralerno sa tim rehalbilitacijama menjaju se imena javne simbolike u Srbiji, dakle menjaju se imena naseljenih mesta, trgova i ulica vezana za socijalisti\u010dki period i borbu komunista protiv fa\u0161ista. To danas smeta, jer se bri\u0161e socijalna jednakost i sve vezano za jugoslovenstvo. Tako da je \u017darko Zrenjanin samo jedan u nizu heroja koji \u201esmeta\u201c. Istina je da je bio poku\u0161aj 1992. godine kada je re\u017eim Milo\u0161evi\u0107a to poku\u0161ao i raspisao referendum o promeni imena ali on nije uspeo jer je manje od 50% gra\u0111ana iza\u0161lo na referendum i 2\/3 koji su iza\u0161li bili su protiv promene imena.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

2017. godine jedna grupa vlasnika krupnih privatnih preduze\u0107a, u saradnji sa desni\u010darskim organizacijama i nekim desni\u010darskim politi\u010dkim strankama, kao i nekim intelektualcima su poku\u0161ali da, bez referenduma, promene ime gradu, \u010demu se ZSF odlu\u010dno suprotstavio. Ovde je va\u017eno re\u0107i da su sve politi\u010dke snage prokapitalisti\u010dke orijentacije, bez obzira da li su nacionalisti\u010dke ili proevropske, saglasne sa potiskivanjem antifa\u0161isti\u010dke tradicije. Tako\u0111e je va\u017eno ista\u0107i da su glavni protagonisti istorijskog revizionizma i nosioci desni\u010darskih ideologija doma\u0107i poslovni krugovi. Tu smo mi videli razlog za reakciju i za svoje maksimalno anga\u017eovanje, jer \u017eene koje su radile u nekim kompanijama \u010dije su gazde zagovarale promenu imena grada nisu imale ni zagarantovanu minimalnu cenu rada. Da li poslodavac koji ne ispla\u0107uje ni zakonski minimum ima pravo da vodi glavnu re\u010d o na\u0161em indentitetu? Ja \u0107u biti iskren potpuno, njihovo pona\u0161anje je arogantno i nasilno, jer nema levice u Srbiji. Stoga je ZSF i povezao ono \u0161to su, na sre\u0107u neki gra\u0111ani shvatili, da je promena imena gradu ovim doma\u0107im poslodavcima na\u010din da pove\u0107aju stepen eksploatacije radne snage i pogor\u0161aju njihov polo\u017eaj.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ti gra\u0111ani su najvi\u0161e i podr\u017eali inicijativu da se usprotivimo promeni imena bez referenduma. Odmah nakon otvorenog poku\u0161aja da se to uradi na gradskoj sednici mi smo okupili nekoliko organizacija i krenuli u kampanju preko dru\u0161tvenih mre\u017ea ali i medija. Gotovo svakodnevno smo obave\u0161tavali novinare o na\u0161im stavovima, pravili smo tribine po MZ, snimili smo dokumentarni film \u201eGrad Heroja\u201c koji smo prikazivali po gradu i na kraju stala je pri\u010da o tome sa njihove desni\u010darske strane, zato \u0161to je to izazvalo reakcije \u010dak i predsednika dr\u017eave. No, va\u017eno je to \u0161to su na \u010delu toga vlasnici krupnog kapitala i njihovi radnici su pokazali \u0161ta misle o tome.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Na krilima te borbe smo tra\u017eili podr\u0161ku za promenu statuta grada i da nije bilo takvog organizovanog otpora i jedinstva nas \u201emalih ljudi\u201c ne bi ni to bilo usvojeno. Promena indentiteta ljudi mora biti njihova odluka, a ne bilo kakve vlasti ili pojedinca. To je na\u010delo koje smo branili i koje su svi mogli jasno da razumeju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>\u2018Platforma\u2019?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b><\/span><\/span>: Kada bih morao da ka\u017eem \u0161ta je na\u0161a platforma rekao bih da je to demokratski socijalizam. Ako je to ne\u0161to na \u010demu bi trebalo da po\u010diva na\u0161 rad i ako bi trebalo da bude ne\u0161to \u0161ta drugi vide onda je to na\u0161e na\u010delo koje nije samo na\u0161e i koje sam ja li\u010dno usvojio jo\u0161 kao radnik u \u0161trajku po\u010detkom dvehiljaditih od Neboj\u0161e Popova, na\u010delo \u201eni\u0161ta o meni bez mene samog\u201c. I bio bih sretan kada bismo na takvoj platformi izgra\u0111ivali na\u0161e odnose naro\u010dito na lokalu. Tako\u0111e na tome bih insistirao i kada se drugi akteri povezuju, naro\u010dito mi aktivisti da tako ka\u017eem iz raznih udru\u017eenja. Ne znam koliko je to sada relevantan primer ali trenutno u na\u0161im lokalnim krugovima pri\u010da se o stvaranju Gra\u0111anskog fronta i ula\u017eenju raznih aktera u to. Mislim da je to u velikoj meri i problem kod nastajanja ovog novog gra\u0111anskog pokreta. Navika je da se ovde u Srbiji (mislim i u regionu) zajedni\u010dka platforma zamenjuje zajedni\u010dkim liderom bilo da govorimo o pojedincu ili organizaciji. Jednakost je stoga najte\u017ee izboriti, a ona je najbitnija za motivaciju pojedinaca u anga\u017eovanju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP: <\/b><\/span><\/span>Ima li danas politike van\/mimo partije (recimo, u MZ)?<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b><\/span><\/span>: Na\u0161e Udru\u017eenje je mnogo puta ve\u0107 do\u017eivljavalo poku\u0161aje raznih politi\u010dkh aktera da se ujedinimo u neki politi\u010dki entitet i da budemo deo izborne trke. Nismo se odlu\u010dili na to iz razloga jer smatramo da bi time izgubili sada\u0161nju poziciju da smo prepoznati kao iskreni sagovornici sa gra\u0111anima koji nemaju razlog da grade politi\u010dke karijere. Tako\u0111e ima onaj drugi razlog koji je va\u017eniji i koji ustvari odgovara va\u0161em pitanju: nemamo sa kim da napravimo \u0161iri politi\u010dki pokret, jer u Srbiji nema prave levice danas koja je organizovana. Ja li\u010dno znam mnoge levi\u010dare ali svi smo u defanzivi i rasuti. Svako deluje na malom prostoru. Tako\u0111e, budimo realni, kapitalizam je tako jak danas da nam ne\u0107e ni dozvoliti stvaranje leve politi\u010dke pri\u010de lako. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ima li danas politike van partije? Mi radimo na tome da je ima. Na na\u0161im sastancima u MZ i na\u0161im projekcijama ima neki broj ljudi koji se sla\u017ee sa onim \u0161to radimo i koji misle da delujemo politi\u010dki. To i jeste va\u017eno, jer nije samo odnos pozicije i opozicije politika u jednoj MZ. Tu se mora druk\u010dije delovati, tu su ljudi izolovani od velikih politi\u010dkih tema ali \u017eeljni svakodnevne, rekao bih, istine.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U Zrenjaninu nije bitno nekom da li \u0107e gledat sednicu o Kosovu ali mu je bitno da mu Matijevi\u0107 sa svojom kafilerijom ne smrdi svaki letnji dan. Ja bi to nazvao \u201eli\u010dna politika\u201c gra\u0111ana i ona je njima va\u017enija, samo je va\u017eno omogu\u0107iti delovanje. Mi poku\u0161avamo da ponudimo prostor u kom bi gra\u0111ani mogli da deluju politi\u010dki bez stranaka.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Odgovor za\u0161to male organizacije i udru\u017eenja nisu spojeni sa strankama le\u017ei u tome \u0161to ako pristanete na politi\u010dku borbu kroz izbore vi svesno ulazite u jedan koruptivni sistem u kom nemate \u0161anse na ponovljenim izborima, jer vas taj sistem dominacije i ucene vrlo razjedini i korumpira kod gra\u0111ana. Danas je Srbija vrlo podeljeno dru\u0161tvo i samim tim ne gleda se su\u0161tina ve\u0107 ko je na kojoj strani. Zato su organizacije kao ZSF na lokalu donekle oaze politi\u010dkog delovanja bez optere\u0107enja gla\u0111u za vlasti. Tako vam ljudi lak\u0161e veruju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Stranke su agresivne i one ulaze u sve sfere \u017eivota, ne samo u MZ gde su uveliko osvojile ve\u0107inu i dr\u017ee poziciju koja se svodi na to da je najbolje da niko ni\u0161ta ne pita. Imam utisak da su MZ osvojene od vladaju\u0107e stranke i da ne prave tribine i doga\u0111aje kako bi narod smo gledao TV, a ne ne\u0161to \u010duo u njima.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/a> Njihovi poku\u0161aji su i u ostalim sferama \u017eivota. Vi ne mo\u017eete danas napraviti sportski klub u naselju a da vam se odmah ne krene sa ucenama i sa otimanjem tog kluba ako on, recimo, ima vi\u0161e gledalaca od nekog lokalnog kluba. Oni se samo i bave mehanizmom kako se staviti na \u010delo ne\u010dega. Svaki \u201eustupak\u201c koji bi dobili od lokalne vlasti bio bi samo na\u010din da postanete deo ucene. Zato mi moramo sve sami da organizujemo i da sve platimo. Mi neke prostore jedini pla\u0107amo nekim institucijama, ali to je cena toga da ne budete uvu\u010deni u politi\u010dku igru koja vas korumpira kod gra\u0111ana. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

GKP<\/b><\/span><\/span>: \u010citamo u novinama da se ‘pitanje vode’ ponovo otvara, tj. da zapravo nikada nije ni rije\u0161eno ve\u0107 samo zakamuflirano 2014. kada je najavljena ‘velika italijanska investicija’ na najvi\u0161em nivou. U\u010desvuje li ZSF u ovoj (ponovljenoj) borbi? Koje su trenutne akcije i teme kojima se bavite?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

ZSF<\/b>: Pitanje vodovoda i drugde po Evropi je bilo problemati\u010dno. Devedesetih godina pro\u0161log veka mnogi vodovodi su privatizovani ali se pokazalo da takvo upravljanje nije efikasno jer je cena usluga skakala, smanjio se udeo gra\u0111ana koji su imali bezbedan pristup pija\u0107oj vodi, tako da je u poslednjim godinama sna\u017eno izra\u017een period vra\u0107anja evropskih vodovoda u javnu svojinu. Zrenjanin ide u kontra smeru. Svoj vodovod grad Zrenjanin sada vezuje za javno-privatno partnerstvo sa privatnom firmom koja tvrdi da proizvodi pija\u0107u vodu, a gra\u0111ani jo\u0161 ne znaju ko im \u0161alje vodu ni da li je ona za pi\u0107e. Nedavno je grad doneo odluku da Grad Zrenjanin sa 67,5 miliona dinara subvencioni\u0161e nabavku opreme za postrojenje, iako je po ugovoru koji je Grad 2015. sklopio sa tom kompanijom ona du\u017ena da snosi sve operativne tro\u0161kove odr\u017eavanja, servisiranja, upravljanja i rukovo\u0111enja postrojenjem. Toliko o izjavi gradona\u010delnika u kojima ka\u017ee kako ovaj posao ne\u0107e ko\u0161tati gra\u0111ane Zrenjanina ni jednog jedinog dinara, a mi smo koliko ju\u010de prebacili 560 hiljada evra nekoj privatnoj kompaniji.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Dakle, igre oko vode za pi\u0107e od 2004. kada je ona zabranjena, se nastavljaju. Mi smo 2017. godine napravili dokumentarni film \u201eZrenjaninski ra\u0161omon\u201c o toj temi. Ja ne bih rekao da su se akcije na tu temu ponovo javile. One nisu nikad ni prestajale samo se one ponekad ne vide jasno, jer istina je da razni akteri u\u010destvuju u njoj i da mi svi nismo \u010desto jedinstveni u protestu i na\u010dinu delovanja. Trenutno mi podr\u017eavamo i ostale koji ukazuju na taj problem, ali mislim da nejedinstva ima zato \u0161to se druga\u010dije gleda na na\u010din re\u0161avanja tog problema. Nisam siguran da su svi kao ZSF na liniji neprivatizacije javnih preduze\u0107a pa i Vodovoda i kanalizacije, dakle \u010desto se opet ideolo\u0161ko pitanje ispre\u010di ispred na\u0161eg zajedni\u010dkog delovanja. Me\u0111utim, mora se re\u0107i da su oko dve stvari gra\u0111ani, opozicija i udru\u017eenja najjedistvenije delovali u proteklom periodu, a to su pija\u0107a voda i kafilerija.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Mi se bavimo uvek pitanjima na levici, dakle ve\u0107 pomenuta voda jeste na\u0161a stalna tema, ali smo sada fokusirani na eksploataciji radnika u privatnim kompanijama, jer to vidimo kao direktnu vezu sa desni\u010darskim nastojanjima da zatru antifa\u0161isti\u010dka obele\u017eja i socijalisti\u010dke vrednosti koje je grad imao mnogo u ranijem periodu. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Razgovor vodio: Savo Rom\u010devi\u0107, GKP <\/strong><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Foto: ZSF<\/strong><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako formalno osnovani tek 2014. godine, mislimo da aktiviste Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF) s pravom mo\u017eemo da nazovemo \u201eveteranima\u201c, a sam ZSF pionirskom OCD. Njihovi osniva\u010di i \u010dlanovi borili su se na mnogim frontovima ljudskih i radni\u010dkih prava jo\u0161 od […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2378,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,40,47,37,49,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/07\/11.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2374"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2374"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2374\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2378"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2374"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2374"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2374"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}