{"id":2339,"date":"2019-06-24T12:21:57","date_gmt":"2019-06-24T12:21:57","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2339"},"modified":"2019-06-24T14:16:51","modified_gmt":"2019-06-24T14:16:51","slug":"bilten-stanar-7-pravo-na-begec","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/bilten-stanar\/bilten-stanar-7-pravo-na-begec\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #7: Pravo na Bege\u010d"},"content":{"rendered":"

Re\u010d samodoprinos u Bege\u010du jo\u0161 uvek ne\u0161to zna\u010di. To je problemati\u010dna re\u010d u kojoj se mo\u017ee \u010duti socijalizam, a po na\u0161em mi\u0161ljenju i vi\u0161e od toga. Vi\u0161e, iako na prvi pogled manje. Modernisti iz arhitekture bi se prepoznali lako, a u tome su ve\u0107 imali priliku da u\u017eivaju i sigurno \u0107e sebi prirediti jo\u0161 koju. Njihov kolega je rekao Manje je vi\u0161e<\/i>. Ali u slu\u010daju Bege\u010da je re\u010d o sasvim malom, minimalnom. I to ne programu, \u010dak ni zahtevu. Nije u pitanju ni platforma, o kojoj Bege\u010dani ne moraju biti obave\u0161teni. Re\u010d je o cilju, i o jednom Idemo! <\/i>Idemo organizovati zbor gra\u0111ana, haj’mo ako treba raspisati referendum! Pozva\u0107emo nadle\u017ene da nam se obrate i ka\u017eu \u0161ta su to namera\u010dili, i kako misle to da izvedu.<\/span><\/p>\n

U pitanju je vodovod ljudi koji su sami izgradili. Ne samo kroz samodoprinos, to sredstvo neposrednog u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u samoupravi koje postoji i danas, ve\u0107 i sopstvenim rukama. Generacije ljudi dele to iskustvo, i oni danas postaju jedna. Jedna generacija, jedan doga\u0111aj. Gradona\u010delnik je zatra\u017eio da se vodovod preda gradu. Pored svih zakonskih mogu\u0107nosti, on se odlu\u010dio na jednu od njih. Da je najbolja, trebalo bi i obrazlo\u017eiti. Ali i tada bi trebalo pitati ljude i pred njima obrazlagati svoj predlog, a on se ni pozivu nije odazvao. \u0160alju se operativci koji bi ne\u0161to da isposluju, a rade pod pritiskom sa obe strane: s jedne strane Gradona\u010delnik i njegova, ne samo partijska, ve\u0107 i koaliciona dru\u017eina, a sa druge ljudi, Bege\u010dani. I onda se obavezno priklone. Ali sre\u0107a je \u0161to se ovde ni\u0161ta nije desilo nakon odustajanja takvih posrednika i glasnika, odnosno, njihovog prelaska na stranu ja\u010deg. Vodovod je jo\u0161 u rukama gra\u0111ana Bege\u010da, iako je procedura sprovo\u0111enja odluke ve\u0107 zapo\u010dela. Ispravite nas ako gre\u0161imo, ali u pitanju su detalji.<\/span><\/p>\n

Tako i jeste: u pitanju je vodovod, u pitanju je detalj. Bege\u010dki vodovod je samo jedan detalj u mnogo \u0161iroj slici lokalne samouprave i dr\u017eave u kojoj \u017eivimo. Dr\u017eave i grada, razume se. Grad je, evo od nedavno, odlu\u010dio da bude bez op\u0161tina \u2013 na stranu sada svi njegovi odgovori na prigovore i primedbe jer o tome smo dosta govorili \u2013 a na primeru Bege\u010da vidimo i kakav je sa mesnim zajednicama. U krajnjoj instanci sa ljudima koji u njemu \u017eive i rade, odnosno koji ga \u010dine i stvaraju. Grad protiv gradograditelja koji su imali priliku da nas uvere i \u0161ta zna\u010di mo\u0107i napraviti<\/i> jedan vodovod, 25 km cevovoda sa svim potrebnim elementima i priborom za njegovo postavljanje i odr\u017eavanje, i \u0161ta zna\u010di mo\u0107i<\/i> njime upravljati<\/i>. Od \u0161ezdesete ili \u0161ezdeset i neke su ljudi u tom poslu i imaju vodu koja je danas jeftinija nego u \u201eprestoni\u010dkom\u201c\u201e Gradu! Ako je gradona\u010delnik liberalan po pitanju tr\u017ei\u0161ta, trebao bi biti i kada su ljudi u pitanju, i \u010duti njihove argumente, a pre svega mogu\u0107i argument ljudi koji znaju \u0161ta je ekonomija: Bege\u010d prodaje vodu po ni\u017eoj ceni od gradske, i to radi ve\u0107 decenijama unazad. Od ljudi smo \u010duli jo\u0161 zasluga ovog komunalnog preduze\u0107a jedne Mesne zajednice, ali \u0107e vam oni o tome sigurno re\u0107i vi\u0161e i sadr\u017eajnije od nas. Ako je po tr\u017ei\u0161noj pameti, novosadski vodovod bi trebalo da se preda u ruke uspe\u0161nijem, a to je bege\u010dki vodovod koji vodi nekolicina ljudi, uglavnom entuzijasta \u2013 ovih koji ga sada brane i kojima u pomo\u0107 priska\u010du svi koji dele njihov problem i obavezu. Ljudi pla\u0107aju svoj vodovod \u2013 pla\u0107aju usluge vodosnabdevanja na ra\u010dun mesne zajednice koja ostvaruje \u010dak i neki vi\u0161ak koji ula\u017ee dalje u odr\u017eavanje ili preusmerava sredstva za neke druge potrebe; \u010dine to od kada su ga izgradili i u\u010dinili sno\u0161ljivijim \u017eivot na periferiji infrastrukturnog centra kakav je Grad sa njegovim preduze\u0107ima koja se jo\u0161 nisu protegla do nje. Danas, me\u0111utim, to nisu u mogu\u0107nosti jer je ra\u010dun mesne zajednice uga\u0161en. Opet ne\u010dijom odlukom, a u skladu sa procedurom, uga\u0161en je ra\u010dun mesne zajednice (gradske ga odavno nemaju) i ljudi sada tro\u0161e svoj vodovod i sredstva koja su preostala jer ne \u017eele da sakupljaju novac od vrata do vrata i na ruke. Ko \u0107e im sutra verovati da su nastavili da rade ne\u0161to va\u017eno i korisno za sve stanovnike sela, kako ga sami nazivaju? Naseljeno mesto, prigradsko naselje ili jednostavno selo, sve jedno je.<\/span><\/p>\n

Bege\u010d ne da vodovod, a ne da ni groblje. Ne\u0161to \u0161to je samodoprinosom gra\u0111eno smatra se vlasni\u0161tvom, kolektivnim, dru\u0161tvenim, ali vlasni\u0161tvom i zato na toj re\u010di insistiraju. Nema u njoj toliko preduzetni\u010dke ili doma\u0107inske logike, koliko upravo kolektivnog prisvajanja<\/i> ne\u010dega \u0161to se kolektivno i stvaralo. O slu\u010daju su mediji pisali, ali ne puno i uglavnom je jedna ista vest prepisivana. Ni\u0161ta od ovde napisanog u njima nije re\u010deno, a sama vest se izlizala vrlo brzo i na kraju je ostala samo Odluka gradona\u010delnika i, njoj kao podr\u0161ka, jedna podmeta\u010dina koja je unela paniku me\u0111u stanovnike. Javnosti je naba\u010deno da bege\u010dka voda nije ispravna za pi\u0107e, i sada se fla\u0161irana voda koristi u javnim ustanovama u tom naselju. (Naravno ne i kulturnom centru u kome smo je iz \u010desme slobodno konzumirali.)<\/span><\/p>\n

Opstrukcija je manje-vi\u0161e uspela, a Odluka gradona\u010delnika je u procedurama. Nije stra\u0161no, mo\u017eda mo\u017eemo da se dogovorimo? Ali kako, ako nadle\u017eni \u2013 dakle odgovorni, a ne tek glasnici \u2013 odbijaju da do\u0111u. Nisu se odazvali ni direktori komunalnih i javno-komunalnih preduze\u0107a, nije se odazvao ni Gradona\u010delnik li\u010dno, iako su imali rezervisana mesta u prvom redu. Jer, kako smo \u010duli, ljudi nisu protiv Grada, niti su uop\u0161te protiv priklju\u010denja bege\u010dkog vodovoda gradskom, ili novosadskom. Oni jednostavno \u017eele da \u010duju o \u010demu se radi i kakve \u0107e to posledice imati po njih. Da \u010duju koliko \u0107e to da ih ko\u0161ta i za\u0161to. Poku\u0161ali bi sigurno da pitaju za olak\u0161avaju\u0107e okolnosti i zatra\u017ee neku vantr\u017ei\u0161nu razumljivost, jer ipak se radi o zajedni\u010dkom dobru \u2013 vodi \u2013 o ne\u010demu \u0161to je dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo i \u0161to je zajedni\u010dkim snagama stvoreno i odr\u017eavano \u2013 vodovodu. Ljudi \u017eele da upravljaju i dalje, a ne samo da se sklone i plate koliko se od njih tra\u017ei. Pa ve\u0107 odavno nemamo \u010dime da pla\u0107amo bilo \u0161ta, a o krizi izgleda samo vlast mo\u017ee da govori.<\/span><\/p>\n

Postoji dosta razloga za pregovore i mogu\u0107nosti koje ljudi vide i predla\u017eu. Udovoljavaju\u0107i sebi, naravno! Ali za \u010dije zadovoljstvo rade oni koji su na vlasti? Ne, oni naporno rade. U ime svih? U ime svih bira\u010da? Sumnjamo, jer, ako rade, za\u0161to odbijaju pomo\u0107? Gra\u0111ani Bege\u010da ne samo da nisu protiv<\/i>, ve\u0107 su, sigurni smo, spremni i da pomognu. Kao \u0161to su i za vreme bombardovanja izlazili u pomo\u0107 Gradu, ali o tome zaista ne znamo monogo u ovom trenutku, a bilo bi sigurno vredno pa\u017enje saznati i saslu\u0161ati, i o tome bi sigurno bilo re\u010di i na Zboru gra\u0111ana koji su nadle\u017eni propustili.<\/span><\/p>\n

Gra\u0111ani Bege\u010da su zapravo upravljali sami. Zato i jesu gra\u0111ani, a ne tek i samo seljaci. Selja\u010dke mase na\u017ealost vi\u0161e nemamo, i na njih se narod ne mo\u017ee osloniti. Demokratije su na njima pobe\u0111ivale, ali su im do sada, isto tako na\u017ealost, uskra\u0107ivale pravo na govor, iako su ga veoma dobro razumele. Govoriti ne zna\u010di birati, da ne bude zabune. Izbori i nisu neka misao, po\u0161to se govorom saop\u0161tava mi\u0161ljenje i ono sprovodi u delo koje je mogu\u0107e. Samoinicijativa ljudi, njihov entuzijazam, preneo se na nas na sastanku Inicijative za lokalnu samoupravu kao dobro raspolo\u017eenje. Ironijom ove situacije oslabljen je cinizam vlasti i ona nam nakon upoznavanja sa ljudima okupljenim oko Mesne zajednice Bege\u010d ne izgleda vi\u0161e stranom, ali ni po\u017eeljom. Vlast je po sebi problemati\u010dna, a kada je jo\u0161 nekakva, pa onda i na\u0161a, i jo\u0161 u ovom trentuku, ko bi po\u017eeleo da u njoj bude kada je ona ne\u0161to \u0161to pisac i istra\u017eiva\u010d David van Rejbruk vidi kao \u201emerdevine pune onih koji kunu i psuju.\u201c Ta idili\u010dna slika mo\u017eda ne odgovara lancima zavisnosti i pokoravanjima koji se vuku partijskim strukturama u ovoj dr\u017eavi. Partijske formacije gaze sve oko sebe i u sebi, i tako gube svaku vezu sa politi\u010dkom organizacijom ljudi. Tamo nema mi\u0161ljenja ni slobode, a u pitanju je i dalje, ne zaboravimo, udru\u017eenje gra\u0111ana. Prema mnogim kategorizacijama partije su deo civilnog dru\u0161tva. Po slu\u017ebenoj i dr\u017eavnoj definiciji, partija se nalazi u civilnom dru\u0161tvu, zajedno sa crkvom. Ali slu\u017ebena definicija partije-dr\u017eave po definiciji ne postoji, tako da smo, \u0161to se nje ti\u010de, prepu\u0161teni sopstvenim kategorizacijama. Prema tome, u pitanju je udru\u017eenje gra\u0111ana koje je samo organizovano kao partija. Ona ima svoju strukturu, instance odgovornosti i nadle\u017eosti, te pravila pona\u0161anja, odnosno odlu\u010divanja, po\u0161to je to dru\u0161tvo ili udru\u017eenje koje je organizovano kao partija. To udru\u017eenje se organizuje u skladu sa zakonima dr\u017eave u kojoj se osniva i deluje, a njene aktivnosti su manje ili vi\u0161e prilago\u0111ene politi\u010dkim programima kojima odgovaraju na zahteve postavljene pred dru\u0161tvo u celini i zato su strukturno i funkcionalno spremne da postanu dr\u017eava. To zvani\u010dno ne prolazi, jer slu\u017ebeni jezik adminstracije bi se automatski dezintegrisao i postao partijski, pa se zato on prepu\u0161ta sociologiji i nauci o politici. Jo\u0161 uvek je tako, ali mo\u017ee li neko da zamisli postoje\u0107e partije kao organizacije koje odgovaraju svome pojmu? Mi mislimo da ni idealne partije uskoro ne\u0107e postojati, a Naprednjaci takva organizacija nikada nisu ni bili. U pitanju je kriza dr\u017eave i pred nama je problem vlasti koja \u0107e se javlja i bez nje. Ni\u0161ta manje naoru\u017eana, ni\u0161ta manje mo\u0107na i opasna. Oligarhijska dominacija privrednim i politi\u010dkim \u017eivotom je tolika da svako partijski organizovano delovanje postaje pona\u0161anje dru\u0161tva zaverenika koje izvan neposrednog kruga odlu\u010divanja ni sa kim ne razgovara. Nema vi\u0161e ni govora ni razgovora, a oni su nam potrebniji nego u psihoanalizi. Sada se samo oslu\u0161kuje, osmatra, prati i izbegava direktni susret sa \u010dovekom, a zavereni\u010dke intrige se sprovode i \u0161ire kao glasine. Ogla\u0161iva\u010di, mediji i glasila su u toj slu\u017ebi, ako i sami ve\u0107 nisu nisu kreatori ovakvog politi\u010dkog prostora. Tu su naravno i kapaciteti ve\u0107 pomenutih glasnika koji su odustali od baze i pregovora sa bli\u017enjima, \u0161to ih je na\u010dinilo pukim medijumima, dok je famozni \u201ebot\u201c samo elektronski oblik postojanja ovakvog politi\u010dkog subjektiviteta. Mo\u017eemo li uop\u0161te govoriti o politici ljudi u ovakvim organizacijama?<\/span><\/p>\n

Na\u0161i ljudi iz Bege\u010da nisu zaverenici, iako su u odli\u010dnim me\u0111usobnim odnosima, i zato nismo imali priliku da \u010dujemo ni jednu instrukciju u vezi sa tim \u0161ta bismo mi trebali da uradimo i kako da se pona\u0161amo. Do\u0161li su na sastanak Inicijative, preneli nam svoj problem i podsetili nas da smo imali prilike da se upoznamo sa njihovim slu\u010dajem preko zvani\u010dnih dokumenata koje su nam poslali. Naime mi smo tra\u017eili neke informacije od mesnih zajednica u Novom Sadu, i do njih smo morali do\u0107i putem \u017ealbe Povereniku za informacije od javnog zna\u010daja. U pitanju su bili godi\u0161nji zve\u0161taji mesnih zajednica i zaklju\u010dci zborova gra\u0111ana. Iz Bege\u010da smo dobili tra\u017eene informacije i pre li\u010dnog upoznavanja mogli pro\u010ditati zapisnike sa zborova gra\u0111ana koji su se odr\u017eali i koje su sami inicirali povodom gradskog pritiska na mesnu zajednicu. Bilo je tu problema i sa smenom Predsednika saveta mesne zajednice, kao i mnogo toga drugog, a va\u017enog i dovoljnog da se stekne uvid u to kako ljudi u\u010destvuju u \u017eivotu svoje lokalne zajednice i u njoj sami upravljaju odlu\u010divanjem<\/i>, a ne izborom i izborima, iako gra\u0111ani i biraju svoje predstavnike, odnosno \u010dlanove Saveta mesne zajednice. Neposredni izbori su druga\u010diji od predstavni\u010dke izborne utakmice, kako s pravom nazivaju partijsko nadmetanje za izbore u parlament. Dokaz tome je \u0161to ne postoje izborne ujdurme kada izabrane treba smeniti. Za\u0161to bi i postojale kada ne postoji ni cenzus niti bilo koji potreban broj bira\u010da za legitiman i uspe\u0161an izbor \u010dlanova Saveta. Ali kada do toga do\u0111e, kada se zahteva smena Saveta ili nekog njenog \u010dlana (a isti bi slu\u010daj trebalo da bude i sa Predsednikom dr\u017eave, po\u0161to je i on neposredno biran), onda se izbori raspisuju tek po\u0161to se smeni taj koji verovatno nije u stanju ni da na izborima u\u010destvuje, a kamo li da ima pravo da odlu\u010duje o njihovom raspisivanju. Zborom gra\u0111ana je naime do skoro bilo mogu\u0107e izglasati nepoverenje Savetu mesne zajednice, a sada to treba sa\u010duvati barem u Statutima, jer je Zakonom o lokalnoj samoupravi ta mogu\u0107nost, nipo\u0161to simptomalno, zaboravljena. Tuma\u010denje ovog \u201ezaborava\u201c \u2013 nema te mogu\u0107nosti kao norme, jer je ure\u0111eno samo kako i kada Savet smenjuje vi\u0161a i upravna instanca \u2013 mo\u017ee biti mesto ozbiljnog pravnog spora kojim \u0107e se ili gu\u0161iti ili osloba\u0111ati pravo gra\u0111ana, pa samim tim i njihova politika. Taj problem je jo\u0161 uvek pred nama, jer vidimo da se u praksi odavno odvija obesmi\u0161ljavanje mesne samouprave, a sa promenama zakona sprovodi se i uskra\u0107ivanje prava ljudi na samoupravu. Prema tome, u pitanju je svesna odluka i politika ljudi koji vladaju, njihovih organizacija ma kakve one bile i \u0161ta god same mislile da jesu i treba da budu, da uskrate izborena prava i prisvoje zajedni\u010dki gra\u0111eno i stvarano na ovim prostorima. Privatizacija se sprovodi vla\u0161\u0107u, a jedini legitimitet za to izvla\u010di se iz \u010dinjenice da se to odvija kroz dr\u017eavu. Dr\u017eavna je dakle odluka da sada bude ovako, a ne onako, odnosno da bude ovo, a ne ono. Ljudi u njoj nisu pitani ni za \u0161ta, niti mogu biti pitani, po\u0161to dr\u017eava ne misli i nije \u010dovek, ma koliko se neko identifikovao sa njom. Njena uloga je toliko sumnjivija koliko se u njoj prepoznaje jedino uto\u010di\u0161te, a problem postaje jo\u0161 te\u017ei kada se ono do\u017eivi i kao poslednje.<\/span><\/p>\n

Zoran Gaji\u0107, GKP<\/strong><\/p>\n

Foto: Sa Zbora gra\u0111ana u MZ “Begec\u030c”, prostorije Kulturnog centra Begec\u030c, 5. septembar 2015, detalj (izvor: youtube)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Re\u010d samodoprinos u Bege\u010du jo\u0161 uvek ne\u0161to zna\u010di. To je problemati\u010dna re\u010d u kojoj se mo\u017ee \u010duti socijalizam, a po na\u0161em mi\u0161ljenju i vi\u0161e od toga. Vi\u0161e, iako na prvi pogled manje. Modernisti iz arhitekture bi se prepoznali lako, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2342,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,40,47,37,49,33,56],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/5E-2.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2339"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2339"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2339\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2342"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2339"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2339"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2339"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}