{"id":2330,"date":"2019-06-22T19:05:30","date_gmt":"2019-06-22T19:05:30","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2330"},"modified":"2019-06-22T19:05:30","modified_gmt":"2019-06-22T19:05:30","slug":"bilten-stanar-7-duh-zakona-o-planiranju-i-izgradnji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/bilten-stanar\/bilten-stanar-7-duh-zakona-o-planiranju-i-izgradnji\/","title":{"rendered":"BILTEN STANAR #7: Duh zakona o planiranju i izgradnji"},"content":{"rendered":"

Javni prostori i interes za javne sednice na kojima se mo\u017ee raspravljati o urbanisti\u010dkim planovima i razlozima koji stoje iza njihovih izmena postali su tema za gra\u0111anske aktiviste i u njenoj problematizaciji oni u\u010destvuju zajedno sa gra\u0111anima. Organizacija takvog zajedni\u010dkog delovanja jo\u0161 ne postoji, iako se obrisi mogu\u0107eg povezivanja gra\u0111ana, njihovih inicijativa i aktivisti\u010dkih udru\u017eenja mogu nazreti. Potreba za tim se nedovoljno jasno iskazuje, pa postoji opasnost da interes splasne, kao \u0161to se to dogodilo sa protestima na kojima se nije puno raspravljalo iako se pred sam kraj do\u0161lo do ideje da je na okupljanjima dobro razgovarati. Ali po\u0161to su medijske i izborne slobode izbile u prvi plan, vode\u0107u re\u010d imaju oni kojima su najpotrebnije, a to su gra\u0111ani koji su se strana\u010dki ili putem lista odlu\u010dili za preuzimanje vlasti i za \u0161ta su potrebni fer i demokraski izborni uslovi i slobodni mediji.<\/span><\/p>\n

U Novom Sadu je pokrenuto nekoliko inicijativa, i sve su se ticale ure\u0111enja gradskog prostora, dakle ne\u010dega \u0161to je u domenu urbanisti\u010dkog planiranja i gradnje, pa je za aktiviste postalo va\u017eno da se upoznaju sa procedurama kako bi ne samo spremno, ve\u0107 i na vreme mogli reagovati. I utakmica je po\u010dela: planovi se donose i menjaju po skra\u0107enom postupku (javnom uvidu), pravi se prostor za gradnju, a aktivisti se sele od \u0107o\u0161ka do \u0107o\u0161ka u nastojanju da sa\u010duvaju preostale zelene povr\u0161ine i parkove u gradu. Stanovni\u0161tvo koje je vremenom naviklo na okru\u017eenje koje je u pitanju ponekad se uklju\u010di u ovaj scenario, ali mu se uloga zavr\u0161ava dolaskom gra\u0111evinskog preduze\u0107a koje ga je naj\u010de\u0161\u0107e porazilo u trci za prostorom koji je osnov distribucije profita u zemlji bez privrede. \u0160pekulativna i gra\u0111evinska ekonomija \u2013 koja najbolje pere prljav novac i onda kada u svojim temeljima nu\u017eno ne skriva svedoke \u2013 postala je jedini gradograditelj i pokreta\u010d inicijativa za urbanisti\u010dko planiranje. <\/span><\/p>\n

Kako urbanisti sami, pa \u010dak i slu\u017ebeno ka\u017eu, planiranje se odvija na inicijativu pravnih i fizi\u010dkih lica, koja su u\u010destvovala u akumulaciji zahteva kojima je gradska uprava detektovala potrebe i na osnovu njih pripremila programe za urbanisti\u010dko javno preduze\u0107e. Prema tome, gradske uprave su one koje u\u010destvuju u postupku izrade plana, i to je Gradska uprava za urbanizam i gra\u0111evinske poslove, koja je nosilac projekta izrade, dok je naru\u010dilac posla \u201eu ime grada\u201d Gradska uprava za gra\u0111evinsko zemlji\u0161te i investicije <\/span>\u2013<\/span><\/span> nekada\u0161nje preduze\u0107e, a ne uprava, koje je poznato po akronimu ZIG. Ove uprave su najpre institucije izvr\u0161ne vlasti, a tek potom izvo\u0111a\u010di njenih radova, i to ne bi trebalo smetnuti s uma kada se \u017eeli razumeti procedura izrade urbanisti\u010dkog plana. U \u010dije ime se ona sprovodi ili \u0161ta je grad, saznajemo u toku ovog procesa.<\/span><\/span><\/p>\n

Pravna i fizi\u010dka lica nisu najpre gra\u0111ani u ovoj proceduri, oni su inicijatori izmene plana. Odnosno, ako i jesu u osnovi stanovnici grada, oni su u ovom postupku vi\u0111eni isklju\u010divo kao vlasnici i u pitanju je isklju\u010divo o\u010duvanje, unapre\u0111enje i uve\u0107anje njihovog vlasni\u0161tva, zbog \u010dega i pokre\u0107u inicijative za izmenom plana. Kao pokreta\u010di inicijativa mogu se pojaviti i inicijative gra\u0111ana, ali i tada je re\u010d o vlasni\u0161tvu, no koje se smatra zajedni\u010dkim i progla\u0161ava javnim. Kao inicijatori, \u017eelje ovih lica se <\/span>ugra\u0111uju<\/i><\/span> u plan i oni postaju punopravni planeri sa izra\u0111iva\u010dima plana. I oni nisu jedini akteri kada proces otpo\u010dne. Javni uvidi dokazuju da se izgradnja nastavlja u saradnji sa jo\u0161 nekim u\u010desnicima u izgradnji. Planiranje zapo\u010dinje skup\u0161tinskom odlukom i dovr\u0161ava se njenim usvajanjem plana, a tokom tog procesa se uklju\u010duju i vanskup\u0161tinski okupljeni gra\u0111ani, \u010demu i slu\u017ei javni uvid predvi\u0111en zakonima, pokojim pravilnikom i zaklju\u010dkom jo\u0161 nekog organa vlasti. Bez gradona\u010delnikovog potpisa to ne mo\u017ee pro\u0107i, iako je on u ovoj proceduri najmanje bitan. Stvarnost se mo\u017ee do\u017eiveti i druga\u010dijom, ali, kako se na nju ne bismo samo \u017ealili, potrebno je procedurama priznati realnost.<\/span><\/span><\/p>\n

Planiranje je proces koji za Skup\u0161tinu prati Komisija za planove koju je sama obrazovala i od koje se o\u010dekuje izve\u0161taj o tome da li je plan vredan usvajanja ili ga treba odbaciti. Skup\u0161tina je oformila komisiju kako bi bila uverena da je planiranje sprovedeno u op\u0161tem interesu, jer u skup\u0161tini sede ljudi koji predstavljaju sve gra\u0111ane, ili barem one koji su iza\u0161li na izbore. Za one koji nisu, predvi\u0111ene su prilike da se u proces planiranja uklju\u010de tokom javnog uvida. Tokom njega se u planiranje uklju\u010duju svi zainteresovani, i za diskusiju se spremaju primedbama. Primedbama se pristupa diskusiji i predlaganju re\u0161enja. Komisija je sve vreme prisutna jer prati \u010ditav tok izrade plana, a on se ne odvija samo za urbanisti\u010dkim stolom i tablama za crtanje. Arhitekte i urbanisti su oni koji tuma\u010de predloge i njihove uticaje na ono \u0161to ve\u0107 imaju pred sobom, a to su programi i planovi koji su u izradi i koji se mo\u017eda ve\u0107 sprovode. Ima li urbanista pregled onoga \u0161to je iza\u0161lo iz njegovog domena i \u0161to se sada odvija na terenu, posebno je pitanje \u2013 i njega Komisija za planove ne bi trebalo da izbegava, ve\u0107 da upravo s obzirom na njegov proceduralni zna\u010daj inisitira da ga i tehni\u010dki (urbanisti\u010dki i gra\u0111evinski) u\u010desnici uzmu u obzir. Gra\u0111ani i njihovi komentari se pojavljuju na sednici samo zahvaljuju\u0107i prilici da napi\u0161u primedbu, a ovu je predvideo u krajnjoj instanci zakonodavac koji je niko drugi do skup\u0161tina koja je tu pre aktuelnog saziva i bi\u0107e tu i nakon njega. Zakonom predvi\u0111en javni uvid je mesto na kome se primedbe stvaraju, a na javnoj sednici se one dodatno obrazla\u017eu s ciljem da budu usvojene. Ali se na javnim sednicama ipak mo\u017ee \u010duti pitanje gra\u0111ana da li su njihove primedbe usvojene. To je trenutak kada duh institucija izlazi iz lampe koju je kompetencija ljudi protrljala, i ne bi trebalo da bude sumnje u to da je sa sednicom zaklju\u010den proces planiranja i da je Komisija spremna da o tome polo\u017ei ra\u010dun Skup\u0161tini koja ju je za taj posao i obrazovala. I \u0161ta nam ovaj duh mo\u017ee re\u0107i o planiranju?<\/span><\/p>\n

Pred skup\u0161tinu se iza\u0161lo sa planom koji je generisao posao uprava i javnih preduze\u0107a preko \u010dijih je procedura i do\u0161lo do inicijalne ideje o tome \u0161ta bi trebalo planirati ili menjati u postoje\u0107im planovima, a na njoj je da odlu\u010di da li je takav plan prihvatljiv i treba li da bude usvojen ili ne. Ona ne zna puno o viziji planera, niti o namerama inicijatora. Skup\u0161tina dakle nije inicijator izmena, to su, kao \u0161to smo rekli, pravna i fizi\u010dka lica koja imaju svoje vlasni\u010dke interese, vizije \u2013 koje tako\u0111e podle\u017eu vlasni\u010dkim pravima \u2013 i sva druga prava koja su nadodre\u0111ena vlasni\u0161tvom u kapitalisti\u010dkom delu sveta koji nastanjujemo. I zato je anga\u017eovala stru\u010dnu komisiju, ali ni nju nije pozvala zbog vizija i interesa koju njeni \u010dlanovi s punim pravom mogu imati, ve\u0107 da bi se procedura ispo\u0161tovala, a ona podrazumeva jednostavan princip: da svi budu pitani, a posebno potencijalno zainteresovani. Sve to je iz perspektive skup\u0161tine, a onda i gra\u0111ana koji u\u010destvuju u javnom uvidu i na javnoj sednici, proces izrade plana \u2013 \u0161to je tako\u0111e Zakonom o planiranju i izgradnji definisano i da se pro\u010ditati ako se \u010dita kako je napisano i sa dobrom voljom. Ako to nazovemo po\u0161tovanjem duha zakona, onda treba re\u0107i i da je to metafora za ono \u0161to zovemo politikom, odnosno sposobno\u0161\u0107u ljudi da misle i odlu\u010duju u skladu ne samo sa svojim uverenjima, ve\u0107 i u skladu sa uverenjima drugih dok zaklju\u010duju o tome \u0161ta im je \u010diniti pred jednom zakonskom i uvek napisanom normom. <\/span><\/p>\n

Planovi dakle nisu grafi\u010dki crte\u017ei i karte kojima se ne mo\u017ee hodati \u2013 naprotiv, duh plana \u0107e nam jasno pokazati put kojim \u0107emo se kretati, gde \u0107emo se zaustavljati i gde \u0107emo mo\u0107i boraviti. Zbog toga se u planiranje uklju\u010duju i oni koji nemaju interes da o\u010duvaju i uve\u0107aju isklju\u010divo privatno vlasni\u0161tvo, ve\u0107 i ono na kome \u0107e i ekonomski nezaintersovani mo\u0107i da se kre\u0107u, zaustavljaju i ostanu jer \u0107e isplanirano biti dostupno svima. Ako nije omogu\u0107eno da se svi zainteresovani uklju\u010de i ravnopravno pitaju za mi\u0161ljenje \u2013 plan se ne mo\u017ee usvojiti. Argumentacija, odbrana i osporavanje predloga su zbog toga jedini na\u010din da se odbrani ili odbije ne\u010dija zamisao i predlog za plan, a Komisija je tu da omogu\u0107i da se razlo\u017eno vodi sednica posle koje \u0107e doneti sud, ali isklju\u010divo na temelju jednakog prava u\u010desnika da govore o ne\u010demu \u0161to nije eksluzivno pravo bilo koje struke, a izvr\u0161noj vlasti bi trebalo da pripadne isklju\u010divo protokolarna uloga. Ona je ve\u0107 imala svoj udeo u predlogu da se zapo\u010dne sa nekim izmenama, a legitimitet za to joj je dao <\/span>samo deo<\/i><\/span> Skup\u0161tine, \u010dak i kada je ve\u0107inski. Uprave koje su nosilac i naru\u010dilac ovog posla su ve\u0107 kodirale namere Gradskog ve\u0107a i Gradona\u010delnika, koji je i stekao uvid o tome \u0161ta bi trebalo planirati na osnovu njihove obrade podataka, odnosno inicijativa inicijatora izrade ili izmene urbanisti\u010dkog plana.<\/span><\/span><\/p>\n

\u010citava procedura pokazuje jasno ko bi trebalo da gradi grad i ko ga gradi ukoliko se ona ne po\u0161tuje. <\/span>Ko gradi grad?<\/i><\/span> i <\/span>\u010ciji je grad?, <\/i><\/span>pitanja su koja gra\u0111ani postavljaju na sednicama, a ve\u0107 nekoliko godina i na ulicama. Ona su znak da je do\u0161lo do prekida ove procedure, i da je nemogu\u0107e ustanoviti ko donosi odluke za koje je proceduralno odgovorna skup\u0161tina. Skup\u0161tina, koja nije i ne mo\u017ee biti inicijator bilo kakvog plana, po\u0161to su u njoj narodni poslanici, a ne narodna fizi\u010dka i pravna lica koja iniciraju izmene planova. Uloga Komsije je zato najva\u017enija, po\u0161to su u njoj stru\u010dnjaci u ime Skup\u0161tine, a ne u ime inicijatora koji ve\u0107 imaju eksperte koji \u0107e umesto njih u\u0107i u \u010ditav postupak izgradnje plana. Prema tome, Odluka skup\u0161tine da se zapo\u010dne sa planiranjem je pristanak, a ne inicijativa. I to pristanak koji je odlo\u017een dok se \u010ditav proces ne zavr\u0161i na demokratski na\u010din, po\u0161to je on u svojoj osnovi politi\u010dki. <\/span><\/span><\/p>\n

Zoran Gaji\u0107, Grupa za konceptualnu politiku <\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Foto: zvani\u010dna internet prezentacija Skup\u0161tine Grada Novog Sada, screenshot<\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Javni prostori i interes za javne sednice na kojima se mo\u017ee raspravljati o urbanisti\u010dkim planovima i razlozima koji stoje iza njihovih izmena postali su tema za gra\u0111anske aktiviste i u njenoj problematizaciji oni u\u010destvuju zajedno sa gra\u0111anima. Organizacija takvog zajedni\u010dkog […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2331,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[55,40,37,49,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/8.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2330"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2330"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2330\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2331"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2330"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2330"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2330"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}