{"id":2310,"date":"2019-06-06T14:04:20","date_gmt":"2019-06-06T14:04:20","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2310"},"modified":"2019-06-06T14:04:20","modified_gmt":"2019-06-06T14:04:20","slug":"javna-rasprava-o-javnom-uvidu-izvestaj-sa-javne-sednice-komisije-za-planove-strazilovska-i-maksima-gorkog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/javna-rasprava-o-javnom-uvidu-izvestaj-sa-javne-sednice-komisije-za-planove-strazilovska-i-maksima-gorkog\/","title":{"rendered":"JAVNA RASPRAVA O JAVNOM UVIDU – Izve\u0161taj sa javne sednice Komisije za planove \u2013 Stra\u017eilovska i Maksima Gorkog"},"content":{"rendered":"

Na javnim sednicama Komisije za planove misti\u010dni temelj autoriteta se mo\u017ee napipati, ali ne i \u010duti, odnosno videti. Dota\u0107i ga \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di otisnuti se o mo\u0107 kako bi se izbegla odgovornost, koju bi tako\u0111e trebalo ispitati. Izrecivo i vidljivo i dalje misteriozno izmi\u010du volji ljudi kada poku\u0161avaju ne\u0161to da ka\u017eu i kada su dovedeni pred komisiju koju je ispred njih stavila sila zakonodavne vlasti. Mo\u0107 imenovanja komisije skup\u0161tinu ne \u010dini govorljivom, a poslednje decenije parlamentarizma u Srbiji dokazuju da su poslanici, kao i njihovi bira\u010di, isklju\u010divo poslu\u0161ni glasa\u010di. Diskusija i razmene argumenata u skup\u0161tinama ne postoje ukoliko to nisu razmene uvreda i la\u017ei, a ni one vi\u0161e nisu presudne za izborno opredeljivanje gra\u0111ana, koji i dalje ostaju samo bira\u010di. Legitimacija se danas, kada smo svi dovoljno cini\u010dni, sprovodi drugim sredstvima dobrovoljog pokoravanja, a jedno od njih je i obavezan izlazak na izbore. Zbog toga se nedavno i mogao \u010duti predlog, a sada i od strane opozicije, da se uvede zakonska obaveza izlaska na izbore. Iako ni to nije zaustavilo apstinencijalni trend u zemljama koje ovakvu obavezu imaju u svojim zakonima, bira\u010di su jedino \u0161to partijski ljudi misle da im nedostaje.<\/span><\/p>\n

Istini za volju, autoritet ili mo\u0107 o kojoj ovde govorimo, vi\u0161e je vidljiva nego izreciva. Urbanisti\u010dki planovi su samo na korak od toga da po njima hodamo, pa su slu\u0161ljivost i \u010ditljivost manje va\u017eni od uvida. Zbog toga se i organizuju<\/span> javni uvidi<\/i><\/span>, a ne rasprave, kako i dalje narod naziva mesto na kome se susre\u0107u sa stru\u010dnjacima koji brane vlast i njene javno neizre\u010dene namere. Dovoljno je poraniti, i u 9 ujutro sesti u Plavu salu Skup\u0161tine grada i prisustvovati farsi transparentnosti i participacije u procesu planiranja i izgradnje grada. Ta\u010dnije: \u201crazvoju grada\u201d, jer tako govore branitelji i obra\u0111iva\u010di planova koje treba progurati ne bi li se zadovoljili interesi onih koji su po op\u0161tem mi\u0161ljenju jedini koji u ovom dru\u0161tvu ne\u0161to rade, a to su gra\u0111evinski investitori. Dr\u017eavni urbanisti i arhitekte, pod vo\u0111stvom Gradske uprave i samo njoj znane volje Gradskog ve\u0107a, u kome opet kuca isklju\u010divo jedno srce predsednika, smatraju ih jedinstvenim po mnogo \u010demu jer vi\u0161e ni me\u0111u njima nema opozicionih esnafskih su\u010deljavanja. U pitanju su dakle jedinstveni i jedini gradograditelji, pred koje je mogu\u0107e iza\u0107i samo autoritetom vlasni\u0161tva, koji je sve manji kako se spu\u0161ta lestvicom kapitala. Sigurno je to razlog zbog \u010dega \u0107e u Novom Sadu i brodogradnja biti zamenjena gradogradnjom koja izlazi na reku, ali dok to ne do\u0111e do o\u010diju javnosti, ovde bismo se radije posvetili izve\u0161taju o tome kako se taj silni posao odvija kroz upravne i stru\u010dne, urbanisti\u010dke i zakonske procedure, i to onako kako se one daju videti i \u010duti na javnim sednicama, koje su mnogi aktivisti prepoznali kao va\u017eno mesto svog pojavljivanja. Gra\u0111ani su tako\u0111e ohrabreni i pozvani na ove jutarnje susrete, za koje nije predvi\u0111en doru\u010dak, pa \u010dak ni sendvi\u010d. Na njima se mo\u017ee identifikovati politi\u010dki kapacitet ljudi jer oni tamo govore, nikoga ne biraju da ih predstavlja, a o ne\u010demu mo\u017eda mogu i odlu\u010diti. Ljudi tamo ne\u0161to predla\u017eu, na ne\u0161to se \u017eale i iz toga izvode svoju kritiku \u2013 kona\u010dno, ljudi tamo tra\u017ee svoje pravo, ali i da dr\u017eava po\u0161tuje zakone koje je sama donela. Personifikacija je dozvoljena u politi\u010dkom govoru i zato nema potrebe inistirati na konceptima koji obja\u0161njavaju da je dr\u017eava kondenzacija odnosa snaga i sistem aparata koji su rezultat dominacije vladaju\u0107e klase i njenih slojeva i frakcija koje su svesne da se ne u\u010destvuje samo na izborima kako bi se vladalo i raspolagalo sredstvima prinude koja tako i postaju osnova za mi\u0161ljenje materijalnosti dr\u017eave, a onda i svake dru\u0161tvene \u010dinjenice. Stanje stvari ili \u010dinjenice \u2013 zahvatanja su koja su istovremeno saznanje i izgradnja dr\u017eave od kada je \u010dovek odlu\u010dio da za predmet saznanja ima dru\u0161tvo, i \u0161to je kona\u010dno legitimisalo oblike uprave pod kojom se jo\u0161 uvek nalazimo.<\/span><\/span><\/p>\n

Komisija za planove<\/i><\/span><\/p>\n

Pravo na grad<\/i><\/span> je fraza koja je davno iza\u0161la iz akademskog prostora i mi smo imali prilike da je sre\u0107emo po ulicama i dru\u0161tvenim platformama \u010ditavog regiona iza slogana <\/span>Ko gradi grad<\/i><\/span> i <\/span>\u010ciji grad!<\/i><\/span> Ova retori\u010dka pitanja su zapravo politi\u010dke parole kojima se ne\u0161to poku\u0161alo re\u0107i i na ovoj javnoj sednici, a \u0161to nije nai\u0161lo na razumevanje stru\u010dnog tima koji je, kako rekosmo, “komisijom” imenovala tako\u0111e jedna instanca s pravom nestru\u010dnih, a to je Skup\u0161tina narodnih poslanika, koje u gradovima zovemo odbornici. Da su svesni svog politi\u010dkog prava na nestru\u010dnost, politi\u010dari i funkcioneri bi manje bili optere\u0107eni sticanjem titula i diploma, ali o\u010digledno simboli\u010dka dimenzija politi\u010dkog delovanja trpi uticaje koji nisu samo politi\u010dki i demokratski. Prema tome, kada javno sedni\u010dimo i raspravljamo, imamo nestru\u010dne ljude sa obe strane Komisije, a koju od sudbine magarca niko ne mo\u017ee sa\u010duvati kada se dva \u010dobana potuku osim njenih \u010dlanova koji \u0107e se kona\u010dno subjektivirati i priznati svoje \u017eelje \u2013 jednoj ili drugoj strani \u2013 i kona\u010dno zauzeti svoj nesnosan polo\u017eaj za koji su, uvereni smo, mizerno pla\u0107eni i neadekvatno nagra\u0111eni. Demokratija podrazumeva vladavinu onih kojima vlast nije objekt \u017eelje, ve\u0107 ne\u0161to drugo i mnogo toga drugog. Naime sve ono \u0161to ljubitelji vlasti preziru i smatraju dr\u017eavni\u010dki nedostojnim. Demokratski \u010dovek je \u010dovek iz naroda i njemu se vlast mora kockom stavljati u zadatak, jer sve drugo je ucena \u2013 \u010dak i kada stavlja obrazinu zasluge i zaslu\u017eene nagrade. Kada bi \u010dlanovi komisije prihvatali ovakvo stanje stvari \u2013 a gra\u0111ani im u tome na javnim sednicama iskreno poma\u017eu \u2013 na javnim sednicama bi se dogodila politika koja je na strani ljudi.<\/span><\/span><\/p>\n

U razvoju grada<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Ko gradi grad?<\/i><\/span> zna\u010di i pitati <\/span>\u0161ta je grad<\/i><\/span>: kaznionica, hotel ili ne\u010dija stambeno-poslovna zgrada? \u0160ta se razvija kada se ka\u017ee <\/span>razvoj grada<\/i><\/span>? Ljudi su predlo\u017eili parkove, i to nisu nazvali \u0161umarstvom. Ako u Stra\u017eilovskoj treba sagraditi Specijalni sud \u2013 uzvi\u0161enost Apelacionog suda je direktor Urbanizma sam stavio u drugi plan \u2013 onda je urbanizam ono \u0161to se za njega od po\u010detka govori: slu\u017ebenik vlasti \u010dija je uloga da u\u010destvuje u izgradnji infrastrukutre sistema \u010dija realnost nije samo materijalna. Izgradnjom suda ne grade se samo zgrada i gara\u017ee u dvori\u0161nom parku, ve\u0107 se u kom\u0161iluk doseljava aparat fizi\u010dke prinude \u010diji je Urbanizam prvi izvo\u0111a\u010d radova i stru\u010dni ideolog. Po stru\u010dnom urbanisti\u010dkom pona\u0161anju ispada da bi kazneni blok odli\u010dno pristajao centru Novog Sada. Gra\u0111ani su imali priliku da se uvere da gradski urbanisti misle da vlast mora biti u centru grada, po\u0161to je o\u010digledno u samom sredi\u0161tu \u017eivota ove struke. Da je kojim slu\u010dajem bio u pitanju hotel, razvoj hotelijerstva bi se obra\u0111ivao i branio kao odli\u010dan strate\u0161ki plan razvoja turizma u gradu koji je svoju kulturnu politiku okitio prestoni\u010dkim titulama Evrope. Asfaltiranje, gara\u017eiranje i izgradnja rekreativih i poslovnih odmarali\u0161ta i konaka su sigurno dobra preporuka za sve koji bi na kra\u0107i ili du\u017ei put, odnosno boravak u tu\u0111ini, ali koji \u0107e i nadalje biti samo privremen, po\u0161to vi\u0161e niko ne o\u010dekuje migracije stanovni\u0161tva bogatog dela sveta u siroma\u0161ne krajeve koji su postali sve samo ne egzoti\u010dni. Smetli\u0161ta i deponije, presu\u0161ena korita spakovanih reka u robu, i to onu energetsku, ne\u0107e biti ne\u0161to \u0161to bi trebalo predstaviti ni u onome \u0161to se zove turisti\u010dka ponuda, a kamoli kao mesto za \u017eivot kome je ve\u0107 sada potrebna samo <\/span>\u0161aka zraka i malo bele, jutarnje rose<\/i><\/span>. Ne treba zaboraviti da se ovde uvek mo\u017ee pevati posle rata. Kona\u010dno, stambeno-poslovni objekti bi po sli\u010dnom principu, a zapravo u dispozitivu vlasti \u2013 njenoj organizacionoj strukturi i postavkama koje sami pravimo zauzimanjem mesta koje nam je dodeljeno, <\/span>mest\u00e2 <\/span><\/span>na kojima smo vi\u0111eni a da to sami mo\u017eda i ne uvi\u0111amo, pa ih onda i ne zauzimamo odlu\u010dno \u2013 pokazali urbanisti\u010dku ambiciju da iza\u0111u u susret gra\u0111evinskoj industriji koja stanovni\u0161tvo snabdeva mestom stanovanja i rada, iako je i ono takvo da je u njemu sve te\u017ee i stanovati i raditi. Zaludnost ovakvog urbanisti\u010dkog preduze\u0107a je posredovana radom Gradske uprave za urbanizam i gra\u0111evinske poslove, i ona je ta koja stoji na raspolaganju \u010dlanovima skup\u0161tinske Komisije za planove. Njen zadatak je samo da isprati da li je ovaj zaludni posao u skladu sa regulativom koju je potrebno uzeti u obzir, a po\u0161to je Komisija sa\u010dinjena od mase stru\u010dnjaka iz najrazli\u010ditijih oblasti, ra\u010duna se da je ona to i u stanju. <\/span><\/span><\/p>\n

Na kome <\/i><\/span>svi rade<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Gra\u0111ani se na javnim sednicama susre\u0107u sa ovim i ovakvim akterima. Pored Komisije, u diskusiju su uklju\u010deni urbanisti, a me\u0111u njima, gotovo na svakoj sednici, i najve\u0107i i najodgovorniji stru\u010dnjak \u2013 direktor JP Urbanizam, koji je, i kao politi\u010dki odgovoran \u010dovek, \u010dlan vladaju\u0107e stranke u gradu. Opozicioni aktivizam bi bio nedovoljno ozbiljan za takvog pregaoca, a potpuno odbijanje partijskog rada bi ga mo\u017eda u\u010dinilo i nedostojnim direktorskog posla. On je zato tu – u ime, i ispred svih obra\u0111iva\u010da, uklju\u010duju\u0107i i onog Glavnog, za \u010diju se re\u010d onda narod mora boriti. Gra\u0111ani su na poslednjoj sednici pokazali da imaju volje i za u\u010de\u0161\u0107e u kolegijalnim odnosima u ovom javnom preduze\u0107u, svedo\u010de\u0107i na javnom mestu o njihovim odnosima autoriteta i stru\u010dnosti. Komisiju bi zato trebalo razumeti kada okleva sa uplitanjem u pitanja koja nadilaze nemi jezik propisa. Njihov duh (kako propisa, tako i pitanja) je neuhvatljiv u prepirkama koje su rezultat izbegavanja odgovornosti na koju gra\u0111ani pozivaju jednostavnim pitanjem ko stoji iza svega, \u010diji je to plan i ko je taj koji ovako misli da gradi? Neka to bude re\u010deno i jezikom urbanista: ko razvija ovaj grad? <\/span><\/span><\/p>\n

Rasprave se obi\u010dno i odvijaju u tonu izlaganja vizija kojima su primedbe samo dale priliku da se eksponiraju pred komisijom. Naro\u010dito je tako na javnim sednicama koje organizuje benigna i ne\u0161to transparentnija uprava za kulturu. No na sednicama koje su sastavni deo izrade i dono\u0161enja urbanisti\u010dkih i prostornih planova, tama uprava koje sprovode ovaj postupak \u010dini da se diskusije odvijaju u atmosferi zagrantovanog neuspeha i poraza mi\u0161ljenja. Razumnog i hrabrog sagovornika je te\u0161ko prona\u0107i u mraku uprave koja sprovodi postupak dono\u0161enja plana \u2013 Gradska uprava za urbanizam i gra\u0111evinske poslove \u2013 a jo\u0161 manje u naslednicima crne kutije kakva je bio ZIG (Zavod za izgradnju grada), a danas Gradska uprava za gra\u0111evinsko zemlji\u0161te i investicije, i koja je, u ime Grada, misteriozni naru\u010dilac \u010ditavog ovog posla. Znamo ve\u0107 kako stoje stvari: niko nije odgovoran jer su i naru\u010dilac i organizator posla izrade i dono\u0161enja plana izvr\u0161ioci – u pitanju su aparati izvr\u0161ne vlasti i u njima nema nikog osim stru\u010dnih aparat\u010dika. Stru\u010dnjaci su samo manje ili vi\u0161e stru\u010dni, pa ih o odgovornosti ne treba ni\u0161ta pitati. Sa druge strane, partijski \u017eivot u Srbiji je takav da je \u010dlanstvo u partiji isto \u0161to i pripadnost porodi\u010dnoj i klanovskoj organizaciji. Zbog toga mislimo da tu nema ni govora o autonomiji urbanisti\u010dke delatnosti i organizacija u kojima se ona odvija, uklju\u010duju\u0107i i institucije u \u010dijem radu njeni akteri povremeno u\u010destvuju, pa tako i radu razli\u010ditih komisija koje imenuju razli\u010dite grane vlasti. <\/span><\/span><\/p>\n

Dok Komisija za planove spava<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Dakle skup\u0161tinska komisija (za planove) je telo koje je element i akter procesa dono\u0161enja i izrade nekog plana, ali koji svoje mesto u tom procesu nipo\u0161to ne \u017eeli zauzeti. Ona uporno odbija da reflektuje svoju ulogu kao normu i propis koji sama pravi, a ne samo tuma\u010di. U to smo imali priliku da se uverimo vi\u0161e puta, a samo dvaput smo im se po tom pitanju i direktno obratili na javnim sednicama. Iako na delu, komisija uporno odbija da shvati \u0161ta \u010dini bave\u0107i se isklju\u010divo gotovim propisima, uslovima i planovima koje joj serviraju ljudi iz pomenute crne kutije, odnosno uprave za gra\u0111evinsko zemlji\u0161te, invsesticije, urbanizam i sve druge gra\u0111evinske poslove, a koja je na liniji sa jo\u0161 jednim igra\u010dem u ovoj, ne zaboravimo, politi\u010dkoj postavci. Pitati je da li je svesna i spremna da \u010duje da se javni uvid ne sprovodi ni po zakonu, ni po zaklju\u010dku nekog od organa vlasti, niti po statutima koji ure\u0111uju rad uklju\u010denih organizacija u \u010ditav sistem koji tako\u0111e treba sagledati, zna\u010di buduti je iz sna. Sna koji uporno nastoji sanjati kako je realnost ne bi probudila i suo\u010dila sa ulogom koja joj je dodeljena, a to je da \u0107uti dok se ovaj grad uni\u0161tava i mo\u017eda plja\u010dka koliko se kome ho\u0107e. Govor o kapitalu koji se oplo\u0111uje i njegovom organskom sastavu, pro\u0161irenoj reprodukciji i krizi, klasnoj borbi i analizi, potreban je za teoriju istorije i na\u010dina proizvodnje kojom se obra\u010dunava sa ideologijom, pa \u010dak i za analizu stanja situacije, ali se stanje situacije uspostavlja politikom i politi\u010dkom voljom, dakle subjektivacijom i u subjektivnom. Ni\u010deg objektivnog nema u jednom <\/span>Idemo! <\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Upitan po drugi put o proceduri javnog uvida i o problemu komunikacije sa gra\u0111anima tokom javnog uvida u institucijama koje su zadu\u017eene za njegovo sprovo\u0111enje, predsednik Komisije je kao kroz san izjavio da on nije zadu\u017een za rad mesnih zajednica te da ih ne mo\u017ee on naterati da sprovode javni uvid. Ne ba\u0161 tim re\u010dima, ali ga se dalo razumeti. Na taj na\u010din priznao je da postoji ne\u0161to \u0161to je iza slova zakona, ne\u0161to \u0161to ga mo\u017ee i ne mora pustiti u pogon, ali smo jo\u0161 uvek ostali u domenu duha i njegovih agregatnih stanja i ne zahvatamo u temelj misti\u010dnog autoriteta s po\u010detka ovog izve\u0161taja. Kao \u0161to smo rekli, napipano je ne\u0161to o \u010dega se komisija samo otisnula i \u0161to \u0107e njeno bu\u0111enje zadr\u017eati snenim ukoliko ne izdr\u017ei pritisak na dnu racionalizacija kojima ljudi pravdaju svoj nesnosan polo\u017eaj. Polo\u017eaj u koji su stavljeni tu\u0111om voljom i nasiljem, a prinu\u0111eni da sami snose za to odgovornost. <\/span><\/span><\/p>\n

Namera mu je mo\u017eda bila da se izvla\u010denjem od odgovornosti pomeri na sigurniji teren optu\u017ebe gra\u0111ana da su sami krivi za vlast kakvu imaju, iako je bilo re\u010di samo o mesnim zajednicama i njihovoj ulozi u javnom uvidu. Da je uspeo, mo\u017eda ne bismo \u010duli samo odjek re\u010di koje smo ve\u0107 imali prilike da \u010dujemo od predstavnika vlasti: \u201cpobedite na izborima, pa radite kako ho\u0107ete\u201d. Ali ra\u010dunajmo i dalje sa probojem komisije na slobodnu teritoriju rezignacije na kojoj je sigurno lak\u0161e razgovarati o odgovornosti na manje sakralan na\u010din od onog koji je ina\u010de u opticaju, \u010dak i u analiti\u010dko-politi\u010dkom govoru. Odgovornost se doga\u0111a u susretu sa ljudima i otvorenom pristupu stvarima oko kojih se o\u010dekuje dogovor, a ne izvr\u0161enje naredbe. No komisije su isprepadane koliko i svi oni koji su du\u017ee vremena ucenjeni. U ovoj dr\u017eavi (ne i dru\u0161tvu!), i sa ovom dr\u017eavom, te\u0161ko je bilo \u0161ta raditi a da ne budete na ne\u0161to primorani, i to nadilazi tr\u017ei\u0161nu konjukturu i narativ o vi\u0161ku ponude nad tra\u017enjom radne snage. Ispresecanost monopolom prinude kojem dr\u017eava nije jedini ozna\u010ditelj ne \u010dini je manje prinudnom i o\u0161trom. U Srbiji su najamni odnosi uistinu najamni\u010dki, \u0161to ovaj prostor ponovo \u010dini grani\u010dnim, i u kome \u0107e za bezbednosni urbanizam biti sve vi\u0161e prilike. \u0160pekulativno-gra\u0111evinski kompleks je ovda\u0161nji odgovor na sistem kojim dominira vojno-industrijski, i on nadodre\u0111uje na\u010din proizvodnje na periferiji.<\/span><\/span><\/p>\n

A ljudi na sednici je bezuspe\u0161no bude.<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Stvar je, dakle, slo\u017eena i za ve\u0107inu nas nesaglediva, pa bi odgovornost trebalo podeliti sa ljudima koji se me\u0111usobno dogovaraju. I na javnoj sednici su gra\u0111ani bili spremni da ohlade odnose toplim preporukama da saslu\u0161amo jedni druge i usporimo malo sa razvojem, ako se ve\u0107 mora tako re\u0107i, iako znamo da tempo diktiraju fraze, a ne promi\u0161ljena i demokratski dogovorena dela. Nije bilo u\u010desnika na gra\u0111anskoj strani koji nije rekao da nije protiv razvoja grada niti protiv toga da se na\u0111e neko re\u0161enje koje bi bilo prihvatljivo za sve ljude, a pre svega za one kojih se najdirektnije ti\u010du promene plana. Jedino \u0161to je bilo van svake diskusije jeste o\u010duvanje zelenila, pedesetogodi\u0161njeg drve\u0107a koje je \u017eivotni ambijent vi\u0161e generacija stanara i stambenih zajednica u bloku Radni\u010dke, Stra\u017eilovske i Maksima Gorkog. <\/span><\/p>\n

Krajnje razlo\u017eno ljudi govore, iznose svoje stavove i mi\u0161ljenje pred stru\u010dnjake koje je okupila Skup\u0161tina, ali samo da bi se odbranila od svake razumne primedbe. Pre no \u0161to je oslabila politi\u010dki kapacitet ljudi, glasa\u010dka poslu\u0161nost je postala tehnolo\u0161ki postupak ma\u0161ine za izglasavanje zakona koje serviraju sve druge vlasti osim lokalne i zakonodavne. Uprava za urbanizam i gra\u0111evinske poslove priprema re\u010di, protokole i formalizovane uslove, me\u0111u kojima su planovi i zakoni najreprezentativniji. Gradi se dakle i pravna arhitektura vlasti, i njom se tuma\u010di svaki govor ljudi na na\u010din koji je u funkciji odbijanja razumevanja poruke koja se \u017eeli preneti. I ljudi su toga svesni. Oni se zato sva\u0111aju, podi\u017eu ton i atmosferu, protestuju i dobacuju na javnim sednicama. Ironije ne manjka ni na strani branilaca neodbranjivog. Po svemu sude\u0107i \u0107e tako biti sve dok se ne zauzme jasna pozicija, odnosno mesto sa kog se govori. Mesto, koje ostaje kao da nam ga je neko smestio dok god ga ne zauzmemo sami. Do svesti o tome da treba staviti prst na \u010delo i stati sa nadmetanjem i nepromi\u0161ljenim planovima mo\u017ee se do\u0107i. Ali ukoliko se i to odbija, onda javne sednice ostaju besmislene, i daleko od mesta politike. Forum za kulturu je postao takvo jedno besmisleno mesto, odnosno mesto dr\u017eave, koje i dalje pose\u0107uju ljudi koji se prave ludi, ra\u010dunaju\u0107i da \u0107e im san obezbediti sigurnost zaposlenja, pa bilo ono i projektno i zaludno u isto vreme.<\/span><\/p>\n

Na\u0161a Komisija za planove se dakle ne pita gde su ljudi artikulisali svoje primedbe i da li su imali priliku za to, a pomoglo bi joj da \u010duje ljude koji joj govore da procedure javnog uvida zapravo nije bilo. Pozivanje na duh normi kojima se prati regularnost procedure izrade i dono\u0161enja plana nadahnulo bi je i mo\u017eda ohrabrilo na zauzimanja najpre sopstvenog mesta u proceduri kojoj i sama mo\u017ee odrediti meru i na\u010diniti korak. I nikakav poslovnik rada komisije za takvu subjektivaciju nije neophodan. Skup\u0161tini, tako\u0111e po duhu zakona, treba pomo\u0107 stru\u010dne komisije, i za o\u010dekivati je da joj ona bude zahvalna za te\u0161ko obavljeni posao stru\u010dne pripreme upravljana gradom koje \u0107e uslediti nakon skup\u0161tinskog usvajanja plana. I Skup\u0161tina je ta koja je u krajnjoj instanci odgovorna. Zbog toga je bila prva na udaru i ostala pod udarom svih drugih grana vlasti, koji je danas, zbog takvog polo\u017eaja, i ismevaju. Izvr\u0161na vlast se ruga poslu\u0161noj skup\u0161tini jer je u stanju da njom manipuli\u0161e, \u010dak i kada ova ima mo\u0107 i pravo da anga\u017euje stru\u010dnjake za komisijske poslove. Uprava muti ovaj proces guraju\u0107i pred Komisiju JP Urbanizam i razli\u010dite propise i uslove koje ekskluzivno arhivira i tuma\u010di, i Gradona\u010delnik je zato \u010dist. Odbornicima preostaje samo da se povuku u anonimnost i posvete razvoju karijere kroz partiju, koja podrzumeva i preleta\u010dke manevre. Grad ostaje nama, a on je takav da u njemu ne\u0107e biti nikoga kome bismo bili potrebni osim kao bira\u010di.<\/span><\/span><\/p>\n

I da zaklju\u010dimo umesto komisije: kada ljudi pitaju ko gradi grad, izbegavanje odgovornosti skriva se iza procedura koje su tu samo da ome\u0111e nadle\u017enosti, a ne da budu unapre\u0111ene i na ve\u0107u uslugu svakom budu\u0107em planiranju, koje, kao \u0161to se iz \u010ditave ove drame mo\u017ee zaklju\u010diti, ne ide nimalo lako. Mit o zatvorenim vratima direktora i funkcionera je ve\u0107 deo folkolora koji se neguje po hodnicima institucija koje su uklju\u010dene u \u010ditavo ovo preduze\u0107e. Mesto Komisije je prazno, po\u0161to mu njeni \u010dlanovi uporno nastoje uma\u0107i. Sve to doprinosi situaciji u kojoj smo svi bez mogu\u0107nosti da situaciju sagledamo kao stanje, a ne kao nu\u017ean i neizbe\u017ean tok stvari. Komisija zapravo magijski ra\u010duna sa potpuno nerazumnim nastavkom svog rada jer nakon sednice, koja je javna i na kojoj ima priliku da \u010duje mi\u0161ljenje javnosti i da razgovara sa ljudima, ona ponovo odlazi pred sve ovde navedene u\u010desnike, a koji su ve\u0107 pripremili njen zaklju\u010dak, kao uostaom i sam plan koji je trebalo usvojiti.<\/span><\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku<\/strong><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na javnim sednicama Komisije za planove misti\u010dni temelj autoriteta se mo\u017ee napipati, ali ne i \u010duti, odnosno videti. Dota\u0107i ga \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di otisnuti se o mo\u0107 kako bi se izbegla odgovornost, koju bi tako\u0111e trebalo ispitati. Izrecivo i vidljivo […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2311,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,37,49,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Livadica-Komisija-foto-VOICE-bv.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2310"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2310"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2310\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2311"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2310"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2310"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2310"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}